Exposure 2010S2

Od ružnog pačeta do šampiona izdržljivosti

Kratak pogled na više od decenije druženja s integrisanim pojačalom Exposure 2010S2 iz ugla prvog i jedinog vlasnika.

Bojan Jović

Uduhu simbolike, 2010. godine došlo je vreme da autor ovog teksta zameni skromni NAD C 326BEE za nešto bolje, ali s još uvek prihvatljivom cenom. Domaći distributer kompanije Exposure, koji je i danas isti, samo nastupa pod drugim imenom, bio je ljubazan da mi na višednevnu kućnu probu ustupi 2010S2, kao i tadašnji Creekov integralac iz istog cenovnog razreda - mislim da je bio u pitanju Evolution 2. Nakon prvobitnog oduševljenja Creekom, njegovim izražajnim detaljima i suptilnom, vazdušastom prezentacijom, shvatio sam da mi takav zvuk zapravo uopšte ne leži, jer od drveća ne vidim šumu. Exposure je bio poprilična suprotnost: ništa se nije posebno isticalo i nije bilo onog ushićenja već na prvo slušanje, ali sam posle nekoliko dana ustanovio da je to zvuk s kojim, za početak, mogu da živim, i odluka je pala. Kao pojačalo koje predstavlja (malu) evoluciju poznatog Exposureovog antidizajna, 2010S2 nije prizor za naslađivanje audiofilskih očiju - jednostavna metalna kutija, u mom slučaju crna, s neophodnim minimumom komandi na nešto većem frontu, već nakon nekoliko dana postaće sasvim neprimetna u sistemu. Situacija nije mnogo primamljivija ni na zadnjoj strani, gde se nalaze šest linijskih ulaza (istina, pozlaćenih), izlazi za snimače i eksterni snagaš, a najveće razočaranje predstavljali su zvučnički terminali koji prihvataju samo banana priključke (drugim rečima, rupe obložene plastikom). Ako se izuzme prednji panel od brušenog aluminijuma, ostatak kućišta prekriven je farbom krupnije granulacije, koja deluje relativno jeftino i predstavlja pravi užas za brisanje prašine, kako se pokazalo tokom godina eksploatacije. Pogled ispod poklopca ipak je nešto prijatniji: tu su Noratelov torusni transformator i dva veća elektrolitska kondenzatora, a jednostavna topologija podrazumeva jedan par dokazanih Sankenovih bipolarnih tranzistora po kanalu. Ostale komponente, koliko god ih malo bilo, takođe su pristojnog kvaliteta, a hlađenje je rešeno na neuobičajen način - tranzistori su postavljeni na donju stranu štampane ploče i zalepljeni za šasiju, koja je izrađena iz jednog komada debljeg aluminijuma i preuzima ulogu hladnjaka. Kao rezultat dobijen je uređaj bez proreza za provetravanje, ali koji ujedno dopuštaju ulazak prašine, čime su unutrašnje komponente dodatno zaštićene.

Prvih 10 godina je najteže

Nakon punih 11 godina intenzivne upotrebe sa stotinama zvučnika i izvora koji su prošli testiranje u Hi-Filesu, jednu stvar sam ustanovio sa sigurnošću - Exposure 2010S2 ni u jednoj pojedinačnoj kategoriji nije najbolji u klasi. Rivalske Yamahe pružaju bolju rezoluciju, već pomenuti Creek ima anđeoske detalje, Hegel će verovatno doneti nešto upečatljiviji bas, a savremeni NAD-ovi klase D imaju više snage. Ipak, 2010S2 ispunjava sve navedene, ali i mnoge druge kriterijume, s vrlo dobrim ocenama, a njegova stabilnost pri opterećenju na zavidnom je nivou. Na duge staze najviše imponuje način na koji 2010S2 stapa sve kvalitete u jednu celinu iskrene i neusiljene muzikalnosti i balansira po finoj liniji između relaksiranog i zavodljivog prikaza. Ritmičnost je sveprisutna, kontrola veoma dobra i s višestruko skupljim i ozloglašeno zahtevnim zvučnicima (a bilo ih je više nego nekoliko), dok je fluidna prezentacija oplemenjena detaljima na pravim mestima, koji čine da uživanje u muzici traje, pa... godinama. Pored dobro uravnoteženih kvaliteta reprodukcije, produžena eksploatacija pokazala je da 2010S2 spada među uređaje

“Imponuje način na koji 2010S2 stapa sve kvalitete u jednu celinu iskrene i neusiljene muzikalnosti.”

koji su napravljeni da traju, što je samo po sebi vredno pažnje na današnjem tržištu. Jedanaest godina upotrebe nije ostavilo nikakvog traga u pogledu funkcionalnosti, a uređaj je prvi put otvoren prilikom fotografisanja za ovaj tekst. Verovatno je i potpuno zatvoreno kućište doprinelo trajnosti, jer štiti sklopove od prljavštine, pa potenciometri ne pokazuju ni najmanje šuškanje, krckanje ili druge znakove potrošenosti. Prekidač za uključivanje - jer 2010S2 nema stendbaj i soft-uključivanje - radi kao prvog dana, a tu je i savršeno ispravan daljinski upravljač, čiji sam raspored naučio napamet u rekordnom roku kako ne bih morao da gledam taj neponovljivi dizajn, preuzet od Ei Niš televizora iz osamdesetih. Iako nisu pričvršćeni direktno za šasiju, RCA konektori bez problema su izdržali nebrojena priključivanja i ne pokazuju naznake posustajanja, dok su se zvučnički terminali pokazali kao pun pogodak u uslovima testiranja - pored najjednostavnijeg i najlakšeg mogućeg povezivanja, odsustvo pokretnih delova učinilo je da s lakoćom istrpe brojna priključivanja bananica, dok bi se klasični terminali verovatno već odavno raspali. Na kraju, čak se i fabričko pakovanje pojačala vremenom pokazalo kao veoma žilavo jer je moj 2010S2 tokom života pregrmeo četiri selidbe bez i najmanjih posledica.

Ključne karakteristike

Ulazi • 6 x RCA Izlazni tranzistori • Sanken Najveća snaga • 2 x 75 W

Šta nakon Exposurea?

Tokom godina posedovanja ovog integralca, kroz ruke i sistem prošla su mi brojna pojačala, od kojih su mnoga bila bolja od 2010S2, ali su imala i znatno višu cenu. Inflacija i globalno poskupljivanje takođe ne idu u prilog nikom od nas, o čemu svedoči podatak da je s početnih 750 evra (oko 2007. godine) ovaj Exposure poskupeo prvo na 840, a zatim na oko 1.100 evra, dok je minimalno poboljšani 2010S2D već koštao 1.400 evra, a aktuelni 2510, uz dodatak gramofonske sekcije, odskočio je na čitavih 1.700 evra - pri čemu i dalje izgleda potpuno identično kao 2010S2. Naravno, pretendenti na Exposureov tron u mom sistemu postoje iako je situacija još uvek daleko od razrešene. Vojsku osvajača predvodi moćniji brat s oznakom 3010 (sada već 3510), a tu je još nekoliko superintegralaca, kao što su Roksan Blak, nezaobilazni Simaudio, hibridni Unison Research Unico Due i favorit iz senke u vidu NAD-ovog Eigentakt snagaša C 298, koji pruža sjajan zvuk i obilje snage za, prema današnjim hi-fi merilima, skromnu svotu. Ali sve o svrgavanju voljenog 2010S2 s prestola i o tome kako se naslednik pokazao tokom upotrebe moći ćete da pročitate na ovom istom mestu za otprilike desetak godina...

Plus

MJednostavna i proverena konstrukcija. MNapravljen da traje. MStabilnost pri opterećenju. MMuzikalna i zavodljiva reprodukcija.

Minus

KOdsustvo bilo kakvih opcija. KUpitna estetika...

Exposure 2010S2

JKontinualna snaga (1 kHz): 2 x 75 W na 8 oma JFrekvencijski opseg (+/-5 dB): 20 Hz - 20 kHz JIzobličenja THD (1 kHz): <0,05% JBroj linijskih ulaza: 6 JBroj izlaza za zvučnike: 2 JDimenzije (ŠxVxD): 440 x 90 x 310 mm JMasa: 7 kg JCena (iz 2010 godine): 840 €