50 Exposure 2010S2 » www.exposurehifi.com
Od ružnog pačeta do šampiona izdržljivosti Kratak pogled na više od decenije druženja s integrisanim pojačalom Exposure 2010S2 iz ugla prvog i jedinog vlasnika.
U
duhu simbolike, 2010. godine došlo je vreme da autor ovog teksta zameni skromni NAD C 326BEE za nešto bolje, ali s još uvek prihvatljivom cenom. Domaći distributer kompanije Exposure, koji je i danas isti, samo nastupa pod drugim imenom, bio je ljubazan da mi na višednevnu kućnu probu ustupi 2010S2, kao i tadašnji Creekov integralac iz istog cenovnog razreda - mislim da je bio u pitanju Evolution 2. Nakon prvobitnog oduševljenja Creekom, njegovim izražajnim detaljima i suptilnom, vazdušastom prezentacijom, shvatio sam da mi takav zvuk zapravo uopšte ne leži, jer od drveća ne vidim šumu. Exposure je bio poprilična suprotnost: ništa se nije posebno isticalo i nije bilo onog ushićenja već na prvo slušanje, ali sam posle nekoliko dana ustanovio da je to zvuk s kojim, za početak, mogu da živim, i odluka je pala. Kao pojačalo koje predstavlja (malu) evoluciju poznatog Exposureovog antidizajna, 2010S2 nije prizor za naslađivanje audiofilskih očiju - jednostavna metalna kutija, u mom slučaju crna, s neophodnim minimumom komandi na nešto većem frontu, već nakon nekoliko dana postaće sasvim neprimetna u sistemu.
Hi-Files No106 Mart 2022
Bojan Jović Situacija nije mnogo primamljivija ni na zadnjoj strani, gde se nalaze šest linijskih ulaza (istina, pozlaćenih), izlazi za snimače i eksterni snagaš, a najveće razočaranje predstavljali su zvučnički terminali koji prihvataju samo banana priključke (drugim rečima, rupe obložene plastikom). Ako se izuzme prednji panel od brušenog aluminijuma, ostatak kućišta prekriven je farbom krupnije granulacije, koja deluje relativno jeftino i predstavlja pravi užas za brisanje prašine, kako se pokazalo tokom godina eksploatacije. Pogled ispod poklopca ipak je nešto prijatniji: tu su Noratelov torusni transformator i dva veća elektrolitska kondenzatora, a jednostavna topologija podrazumeva jedan par dokazanih Sankenovih bipolarnih tranzistora po kanalu. Ostale komponente, koliko god ih malo bilo, takođe su pristojnog kvaliteta, a hlađenje je rešeno na neuobičajen način tranzistori su postavljeni na donju stranu štampane ploče i zalepljeni za šasiju, koja je izrađena iz jednog komada debljeg aluminijuma i preuzima ulogu hladnjaka. Kao rezultat dobijen je uređaj bez proreza za provetravanje, koji ujedno dopuštaju ulazak prašine, čime su unutrašnje komponente dodatno zaštićene.
Prvih 10 godina je najteže Nakon punih 11 godina intenzivne upotrebe sa stotinama zvučnika i izvora koji su prošli testiranje u Hi-Filesu, jednu stvar sam ustanovio sa sigurnošću - Exposure 2010S2 ni u jednoj pojedinačnoj kategoriji nije najbolji u klasi. Rivalske Yamahe pružaju bolju rezoluciju, već pomenuti Creek ima anđeoske detalje, Hegel će verovatno doneti nešto upečatljiviji bas, a savremeni NAD-ovi klase D imaju više snage. Ipak, 2010S2 ispunjava sve navedene, ali i mnoge druge kriterijume, s vrlo dobrim ocenama, a njegova stabilnost pri opterećenju na zavidnom je nivou. Na duge staze najviše imponuje način na koji 2010S2 stapa sve kvalitete u jednu celinu iskrene i neusiljene muzikalnosti i balansira po finoj liniji između relaksiranog i zavodljivog prikaza. Ritmičnost je sveprisutna, kontrola veoma dobra i s višestruko skupljim i ozloglašeno zahtevnim zvučnicima (a bilo ih je više nego nekoliko), dok je fluidna prezentacija oplemenjena detaljima na pravim mestima, koji čine da uživanje u muzici traje, pa... godinama. Pored dobro uravnoteženih kvaliteta reprodukcije, produžena eksploatacija pokazala je da 2010S2 spada među uređaje
