Poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike, Ovim brojem zaokružujemo pet godina našeg druženja. Od srca se zahvaljujemo svima koji su nas podržali i verovali u naš rad. Naravno, i dalje smatramo da ima još puno posla da se obavi i svakako se nećemo zaustaviti. U protekla dva meseca činilo nam se kao da smo tek na početku. Prvi put smo učestvovali u radu EISA na konvenciji u Briselu, a prvi put smo i na glavnom sastanku u Beču dobili pravo glasa pri izboru EISA nagrada. Moramo priznati da se radi o daleko ozbiljnijem procesu i težem radu nego što smo očekivali. Dobri kontakti koje smo ostvarili s čelnim ljudima
iz AV kompanija osigurali su nam da sada, kao i naše kolege iz Evrope, među prvima dobijamo uređaje na test. Upravo zbog toga ste vi, naši čitaoci, privilegovani da među prvima u Evropi čitate testove novih Rotel stereo komponenti ili novih Pioneer AV komponenti.
Što se tiče testova u ovom broju, oni su se potpuno neplanirano pretvorili u predstavljanje CD/amp kombinacija. Zanimljivo je da u celokupnom broju imamo samo jedne zvučnike na testu, a da svi ostali testovi predstavljaju elektroniku.
Prvi put smo testirali Rega komponente i Cayin pojačalo. Kao što sam pomenuo, poslednja dva meseca bili smo veoma vredni, pa smo tako pregled tržišta obogatili tabelom s televizorima i Blu-ray plejerima. Tabele nisu velike, ali smo smatrali da je važno da od nečega krenemo.
Lansirali smo i novi sajt na adresi www.hi-files.com, pa vam preporučujemo da ga posetite i date svoj komentar. Nova prezentacija je daleko bogatija od prethodne, pa tako imamo izveštaje sa Hi-Files Showa, a tu je i odeljak sa video-snimcima. Ukoliko imate prijatelja u inostranstvu koji voli Hi-Files, javite mu da poseti naš sajt i da se preko servisa Zinio pretplati na digitalno izdanje časopisa. Odmarajte u letnjim danima, slušajte muziku i lagano se pripremajte za jesenji Hi-Files Show.
audio video magazin
Glavni i odgovorni urednik Ljubiša MIODRAGOVIĆ
Art direktor Ivan ĆOsIĆ
Lektura i korektura Ivana stAnkOVIĆ
Saradnici
Uživajte...
Ljubiša Miodragović
Magazin Hi-Files je član prestižne asocijacije EISA. Hi-Files pripada panelu za audio i home theater. www.eisa.eu
Marko HeRMAn, Viktor kOstIĆ, Bojana HeRMAn-neDeLjkOVIĆ, Zoran kARApAnDžIĆ, Milan M. MILOšeVIĆ, Velibor žItAReVIĆ, nikola stOjAnOVIĆ
Fotografije
Dragan tRIFUnOVIĆ
Adresa
Hi-Files Group
Dimitrija tucovića 146/6
11050 Beograd
tel/fax: 011/2414-700
Mob: 063/8866-486
Osnivač i izdavač
Hi-Files Group
Dimitrija tucovića 146/6
11050 Beograd
tel/fax: 011/2414-700
Mob: 063/8866-486
Web adresa www.hi-files.com wap.hi-files.com
eMail redakcija@hi-files.com
ISSN broj 1820-2950
Štamparija
Rotografika
Distribucija Global press
Radno vreme
Radnim danima 10:00-17:00
subotom i nedeljom ne radimo
CIp - katalogizacija u publikaciji narodna biblioteka srbije, Beograd
681.848
Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br. 1-. - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004(Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno Issn 1820-2950 = Hi-Files COBIss sR-ID 116467980
članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.
Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i
Najveći sajt s video-sadržajem YouTube veoma pomno prati šta se dešava na polju HD televizije, kao i polju igračkih konzola. Zbog toga je napravljena posebna verzija sajta koja omogućava prikladnu rezoluciju i pojednostavljeniji izbor video-snimaka. Na adresi www.youtube.com/xl možete obaviti pretragu vama omiljenih snimaka, ali i gledati izbor trenutno najpopularnijih videa. Ako nema ništa na televiziji, udobno se zavalite, zamračite prostoriju, uzmite kokice i daljinski upravljač u ruke jer nikada vam ne može biti dosadno sa YouTube videom.
Kompanija HDMI LLC, koja drži licencu za HDMI, najavila je karakteristike nove verzije 1.4. Najnoviji HDMI će podržavati HDMI ethernet kanal koji treba da obezbedi protok od 100 Mbps, kao i da omogući dvosmernu komunikaciju, koja će stvoriti kompatibilnost između internet funkcija broadband televizije i povezanog uređaja, poput konzole za igrice. HDMI 1.4 takođe ima Audio Return Channel, kanal koji eliminiše potrebu za dodatnim kablovima kada se prosleđuje audio-signal od HDTV-a do eksternog pojačala. Nove specifikacije podržavaju rezoluciju četiri puta veću od 1080p, tako da će biti moguće prenostiti signal u rezoluciji 3.840x2.160 na 24, 25 ili 30 herca, ali i rezoluciju od 4.096x2.160 na 24 herca. Posebno je interesantna podrška 3D video-formata.
HDMI LLC je video potrebu i za standardizovanjem Micro HDMI konektora, koji će biti koristan na svim prenosnim uređajima. Konektor sa 19 pinova upola je manji od sadašnjeg Mini HDMi konektora. Pune specifikacije objavljene su na sajtu HDMI.org 30. juna, a lista proizvoda koji podržavaju ovaj standard biće objavljena ubrzo nakon toga.
Povodom proslavljanja 30 godina rada gospodina Kena Ishiwate u kompaniji Marantz, lansirana je nova linija proizvoda. U pitanju su SACD plejer i integrisano pojačalo sa oznakom KI Pearls, a ekskluziva je da će se ovi uređaji proizvesti u ograničenoj količini od samo 500 komada, čime je dodatno pojačana marketinška promocija. Prvo što ćete primetiti na novoj KI Pearls seriji jeste unikatni svilenocrni finiš. Ispod aluminijumske ploče debljine pet milimetara nalazi se Xyron fioka za disk s drajvom za Super Audio CD. Implementirana elektronika predstavlja ekskluzivna Marantzova HDAM SA2 kola. KI Pearl integrisano pojačalo takođe je zadivljujuće. Isporučuje 90 vati po kanalu na 8 oma, odnosno 140 vati na 4 oma. Najavljeni kao vunderkindi, ovi uređaji premijerno su predstavljeni na minhenskom High End sajmu. i www.marantz.eu/kipearl
Inženjeri britanske kompanije KEF još jednom su dobili odrešene ruke za novi projekat nazvam Concept Blade. Radi se o state-of-the-art zvučnicima, koji nisu na prodaju! Ovaj projekat se radio tri godine i moguće je da se nikada neće naći u slobodnoj prodaji, ali možemo očekivati da će znanja na razvoju novih tehnologija „sići“ na ostatak KEF serija. U osnovi, još jednom je iskorišćen Uni-Q koncept, u kojem je visokotonac pozicioniran u istoj ravni sa srednjetonskom jedinicom. Zapravo, Concept Blade je dizajniran tako da se celokupno ponaša kao veliki Uni-Q niz, jer je na prednjoj strani implementirana deseta generacija Uni-Q niza. S bočne strane nalaze se četiri bas jedinice prečnika 10 inča, koje su pozicionirane simetrično oko Uni-Q niza, tako da stvaraju savršenu celinu. Zvučna kutija Concept Blade zvučnika je zaobljena i napravljena od kompozita grafitnog vlakna i balsa drveta. Iako ne možemo da kupimo Concept Blade, bilo bi zanimljivo barem ga poslušati. i www2.kef.com/gb/conceptblade
Kanadska kompanija Simaudio predstavila je nove entry-level proizvode, CD plejer sa oznakom Moon CD.5 i pojačalo Moon i.5. Ovi uređaji nude „izvanredne zvučne performanse i luksuzni kvalitet izrade koji su jedinstveni za ovu kategoriju cena“. CD plejer CD.5 ima čak osam stepeni regulacije napajanja i interno up-semplovanje na 24 bita i 352,8 kiloherca. Moon je razvio i svoj softver za ovaj plejer, pa je tako i CD transport prilagođen potrebama u njihovoj fabrici. Ugrađen je BurrBrown PCM1793 D/A konvertor koji radi na 24 bita i 192 kiloherca, kao i digitalni oversampling filter s faktorom 8x. Integralac i.5 poseduje predimenzionirano napajanje s toroidnim transformatorom. Deklarisana snaga je 40 vati po kanalu na 8 oma, odnosno 75 vati po kanalu na 4 oma, dok pojačalo radi u klasi A, do 5 vati. Pored šest linijskih ulaza, novost na ovom pojačalu je mini-džek ulaz za prenosne plejere, kao i standardni džek izlaz za slušalice. Preporučena cena ovih uređaja je oko 1.000 evra po komponenti.
i www.simaudio.com
Nastavljajući utabanom stazom koju je napravio sa high-end multimedijalnim zvučnikom MC 15, Dynaudio je vredno radio na novom, aktivnom modelu. Novi Focus 110A pruža jednostavnost aktivnih zvučnika s prefinjenošću kompaktnog Dynaudio monitora. Prethodnik MC 15 bio je optimizovan za near-field reprodukciju kako bi savršeno odgovarao postavci uz računar blizu korisnika, dok je novi Focus 110A namenjem široj primeni. Focus 110A može se koristiti u tradicionalnim high-end sistemima, ali i u kompaktnim sistemima u kancelariji ili spavaćoj sobi. Bogata iskustva stečena u proizvodnji pojačala za monitoring i profesionalne modele (Dynaudio Acoustics) iskorišćena su i za Focus 110A, na koje je moguće direktno povezati CD/ DVD plejer ili neki drugi audio-izvor poput D/A konvertora, na koji je povezan iPod. Veliku atrakciju sa ovim zvučnicima na upravo završenom sajmu u Minhenu napravio je Dynaudio direktno priključivši mali iPhone kao izvor i dobio je neverovatno dobar zvuk! Pogodna je primena Focus 110A zvučnika u višezonskim sistemima, gde je moguće izvor zvuka iz centralnog sistema proslediti Focusima. Pojačalo u Focusu 110A koristi bi-amp princip rada – jedno pojačalo snage 50 vati pokreće mid/bas jedinicu, dok drugo pojačalo iste snage pokreće visokotonac. U stereo postavci Focusi praktično imaju 2x100 vati, što je sasvim dovoljno za kutije ovakvih kompaktnih dimenzija. Preporučena cena stereo para Focusa 110A je 1.800 evra. i www.dynaudio.com
Nakon velikog uspeha u stereo programu, u kompaniji Cambridge Audio odlučili su da osveže svoju liniju proizvoda novim serijama 650 i 550. Obe serije sastoje se od CD plejera, tjunera i integrisanog pojačala. Pojačala imaju ugrađen sistem zaštite CAP5, koji su razvili inženjeri kompanije Cambridge Audio. To je sistem koji nadgleda da li dolazi do preopterećenja ili klipovanja signala, a da se pri tom procesu ne degradira reprodukcija. Unutar kućišta nalaze se audiofilski polipropilenski kondenzatori, a oba pojačala imaju pozlaćene konektore i Alpsove potenciometre za regulaciju nivoa glasnoće. Važno je napomenuti da pojačalo 650A ima dual-mono konstrukciju. Model 650A ima 75, a model 550A 65 vati po kanalu na 8 oma.
CD plejere odlikuje novi servo transport treće generacije S3 Custom CD Servo, a za D/A konverziju brinu se Wolfson WM8740 konvertori (24bit/192kHz). Interesantno je da jači plejer 650C ima dva D/A konvertora, svaki za po jedan kanal, da bi se maksimalno razdvojio signal. CD plejeri imaju i ulaze za prenosne plejere.
i www.cambridge-audio.com
Kompanija ITOK Media Limited, koja stoji iza brenda Trends Audio, lansirala je novo integrisano pojačalo TA-10.2P koje radi u klasi T. Klasa T objedinjuje tehniku digitalnog procesiranja (PWM) audio-signala klase D, sa amplifikacijom klase AB u malom integralnom kolu. Zbog toga su dimenzije pojačala TA-10.2P veoma male, disipacija toplote je na niskom nivou kao kod pojačala klase D, a kvalitet reprodukcije je na nivou pojačala klase AB. Da bi napravio audiofilsku spravu, Trends Audio je ugradio i audiofilske komponente kao što su aluminijumsko kućište, pozlaćeni konektori, MKP kondenzatori i kvalitetno napajanje. Preporučena cena ovog pojačala je 1.395 hongkonških dolara, što je oko 130 evra. i www.trendsaudio.com
Da bi upotpunio svoj sistem za high-end kućni bioskop, Denon je predstavio prvi high-end univerzalni plejer. A/V pretpojačalo AVP-A1HDA i desetokanalno pojačalo PA-A1HD sada su dobili univerzalni izvor zvuka u obliku plejera DVD-A1UD. Ovaj uređaj ne reprodukuje samo Blu-ray diskove, već i SACD, DVD-audio, DVD-video i CD formate. Naoružan je i dekoderima poput Neo:6, Dolby Pro Logic IIx i sličnim. Preporučena cena plejera DVDA1UD je 3.999 evra, a proizvodiće se u premijum srebrnoj i crnoj boji da bi se uklopio sa ostatkom sistema za koji je predodređen, ali i za sisteme drugih proizvođača. i www.denon.com
Na minhenskom sajmu High End Show 2009 britanska firma Naim Audio predstavila je Ovator S-600, novi high-end zvučnik koji postavlja nove standarde u kvalitetu reprodukcije, kao i u jednostavnosti postavljanja u prostoriju za slušanje. Za razvoj ovog zvučnika bile su potrebne tri godine saradnje između Naim tima u Britaniji i nemačkog dizajn tima koji je predvodio Karl-Heinz Fink. Zvučna kutija je izrađena od MDF-a s kontrolisanom gustinom i zaobljenim ivicama kako bi se prigušili stojeći talasi. Spajkovi su visine osam milimetara i izrađeni su od očvrsnutog nerđajućeg čelika. Najveća novina kod zvučnika Ovator S-600 je korišćenje Balance Mode Radiator zvučničke jedinice, koja reprodukuje šest oktava od srednjeg basa, pa do najviših čujnih frekvencija. Na taj način izbegnuto je postavljanje rezne frekvencije tačno u deo na koji je ljudsko uho najosetljivije i nalazi se na 380 herca. i www.naim-audio.com
Norveška kompanija Electrocompaniet ponosno je predstavila novi ECR 1 radiotjuner. Ovaj model je namenjen high-end ljubiteljima radija, a njegove performanse su zaista impresivne. Pored implementiranog
RDS sistema, u ovaj uređaj ugrađen je D/A konvertor, koji radi na rezoluciji 192 kHz/24 bita kako bi konvertovao digitalni radio-signal u analogni domen. Zanimljivo je da na uređaju postoje tri digitalna ulaza koja omogućavaju tjuneru ECR 1 da se koristi kao samostalni eksterni D/A konvertor. Opcioni moduli mogu se poručiti da bi ovaj tjuner mogao da reprodukuje DAB i/ili internet radio, a uskoro se očekuje i mogućnost veze sa USB interfejsom.
4-9. SEPTEMBAR
IFA 2009, Berlin Messe, Nemačka www.ifa-berlin.de
26-27. SEPTEMBAR
Audio Show 2009, Whittlebury Hall hotel, Northamptonshire, Engleska www.chestergroup.org
26-27. SEPTEMBAR & 3-4. OKTOBAR
Hi-Files Show, Holiday Inn, Beograd, Srbija www.hi-files.com/show
24-26. OKTOBAR
Swiss 2009, Cirih, Švajcarska
www.highendsociety.de/english/swiss
Kompanija Denon lansirala je nove stereo komponente namenjene nižem segmentu tržišta. Integrisano pojačalo PMA-510AE koristi single-push-pull topologiju, a na štampanim pločama ima velike blok kondenzatore za sektor napajanja. Interesantno je da se u rele prekidaču nalazi interni gas koji sprečava pojavu šumova koji negativno utiču na signal CD i gramofonskih ulaza. CD plejer DCD-510AE koristi veliki spektar tehnologija koje je Denon razvio poslednjih godina. Koristi D/A konvertor rezolucije 24 bita i 192 kiloherca. Ovaj uređaj ima displej koji ispisuje informacije u dva reda i u mogućnosti je da reprodukuje MP3 i WMA fajlove sa CD-R/R medija.
i www.denon.com
U kompaniji Naim shvatili su da je audio doživeo revoluciju. Danas je pored slušanja kompakt-diskova i radija moguće downloadovati audio, streamovati muziku s mreže, emitovati muziku putem WiFi veze, snimati muziku na USB memorije i iPod plejere. Zbog svih tih mogućnosti, Naim je napravio Uniti, uređaj koji objedinjuje sve navedeno i još više od toga: integralno pojačalo, CD plejer, DAB/FM tjuner, internet radio, iPod kolevku, D/A konvertor, plejer muzičkih fajlova i mrežni stream plejer. NaimUniti ima čak deset ulaza na pojačalu od 50 vati po kanalu, koje je bazirano na Naim 5i modelu, kao i CD plejer koji je baziran na CD5i modelu. Pored toga, može da reprodukuje i muziku emitovanu bežično sa UpnP servera ili radio-stanica, a sve što vam treba za konačni užitak je par zvučnika. Pored Red Book CD formata, podržani su i MP3, WMA, AAC, Apple Lossless, FLAC i WAV. Sve u jednom, jedno za sve.
Sajt kompanije Vox Trade obiluje pravim informacijama kada su uređaji iz njihove distribucije u pitanju. Sve komponente i zvučnici kompanija Dynaudio, Electrocompaniet, Simaudio, Meridian, Transparent Cable i ostalih predstavljeni su fotografijom, opisom i tehničkim karakteristikama. Prezentacija poseduje uvodni pozdravni tekst, stranicu s korisnim savetima, linkovima ka bitnim sajtovima i, naravno, kontakt informacije. Na stranici s vestima izdvajamo i kratak raport sa Hi-Files Show manifestacije iz septembra 2008. i aprila 2009.
www.hiendfi.net
Izložbeni salon HighendFi, kompanije NT, obogatio je svoju ponudu za nekoliko novih brendova. To je bio odličan povod za redizajn, odnosno izradu novog web sajta. HighendFi se odlučio na gotov CMS softver, koji pruža napredne opcije poput pretrage, postavke fotogalerije, ali i veoma dobro katalogiziranje uređaja po proizvođačima, odnosno po vrsti uređaja. Pored brendova na koje smo navikli, kao što su Shanling, Usher i Siltech, ova prezentacija pruža informacije i za proizvođače Rega, Audio Research i Cayin.
Poltergajst u vašem sistemu koji je pokvario obećanje o savršenom zvuku s digitalnih diskova.
Savršen zvuk i konačan kraj tvikovanja
uređaja - tako bi se, otprilike, mogla sažeti najava tvoraca kompakt-diska s početka osamdesetih godina. Nažalost, CD je vrlo brzo pokazao nešto što mu nikada nije bila namera: prvo, da je digitalni audio bio daleko od savršenstva, kao i da
pitanje u kojoj meri je prisutan i kakvi su njegovi efekti na zvuk. Digitalni procesi odvijaju se u logičkim elektronskim kolima koja poznaju dva stanja: 0 i 1, što se očituje promenom napona ili njegovim polaritetom. Budući da je reč o visokim frekvencijama oscilovanja, ovaj deo
je već sam po sebi otvorio potpuno novu oblast poboljšavanja i aprgrejdovanja zvuka i komponenti. Iako definisati znači ograničiti, dobra polazna tačka za razumevanje fenomena džitera bila bi upravo definicija: džiter je oscilovanje, odnosno kratkotrajno odstupanje jednog događaja od njegove idealne pozicije u vremenu. Iz same definicije jasno je da džiter ne postoji samo u digitalnom audiju. I ne samo to: džiter je bio poznat u digitalnoj elektronici i pre pojave kompaktdiska, ali možemo da zaključimo da su ga audiofilski perfekcionizam i radoznalost isterali na svetlost dana i početkom devedesetih čak naveli pionire digitalnog audija, kao što je Sony-Columbia, da se pozabave rešavanjem ovog problema u procesu digitalnog snimanja i masterovanja, gde džiter prvo i nastaje.
Očekivani događaj iz definicije je bit, koji nosi informaciju u datom vremenskom trenutku, za koji je vezano njegovo značenje. Ako, dakle, bit uskoči u pogrešan vremenski džep, njegovo značenje u informaciji koja će kasnije postati zvuk je drugačije. Stoga, možemo dati potvrdan odgovor na pitanje da li se džiter čuje. Očitavanje, prenos i dekodiranje - drugim rečima, protok - digitalnih informacija u digitalnom domenu odvijaju se po vrlo preciznom taktu koji diktira pulsni oscilator ili klok. Najčešća vrsta džitera potiče upravo od kloka. Taj visokoprecizni elektronski sklop generiše četvrtasti signal visoke frekvencije. Kada dođe do odstupanja u frekvenciji ovog signala, imamo džiter. Istini za volju, ne postoji klok bez džitera, samo je
elektronike zahteva vrlo čisto i stabilno napajanje da bi svoju funkciju obavljao nepogrešivo. Pojave kao što su padovi napona u mreži ili slabo napajanje koje nije u stanju da isporučuje besprekorno "čistu" struju digitalnoj sekciji mogu poremetiti rad logičkih kola i davati pogrešne signale, što takođe remeti idealan vremenski niz bitova i sam njihov sadržaj, pa je tako napajanje drugi najveći izvor džitera u digitalnim uređajima. Stabilnost napajanja narušavaju i druge komponente digitalnog uređaja: motori u CD plejeru, aktuatori koji upravljaju laserskim pikapom i, konačno, čitava analogna
u spektralnoj analizi biti istaknuta, s brzo opadajućom i uskom "suknjicom" sa obe strane. Što džiter više raste, to se susedni prostor oko frekvencije širi i, istovremeno, zamućuje osnovni ton. U zvuku je to izvesna, neodređena pomerenost zvuka izvan njegovog fokusa i jasnoće. Drugi simptomi u muzici su smanjena separacija instrumenata, manja tonska pozornica, slabiji odziv na visokim frekvencijama i ukupno naporan zvuk. Pored toga, džiter jasno podiže i prag šuma, ali tada je već reč o loše projektovanim ili neispravnim uređajima. Naravno, džiter nije jedini uzrok lošeg zvuka i ne treba ga brkati s drugim pojavama u digitalnom audiju kao što su greške u čitanju i kvantizaciji, koje uključuju interpolaciju, odnosno automatsko popunjavanje rupa slučajnim vrednostima.
Mnogi audiofili priznaju da kompakt-disk uz minimizovani džiter postaje neočekivano dobar izvor zvuka. Nemoguće je unaprediti džiter performanse CD plejera bez otvaranja uređaja i umešne samogradnje. Ako se odlučite na tu avanturu, počnite od napajanja: razdvojite digitalnu i analognu sekciju na zasebne trafoe i obogatite filtraciju - ovo će se odraziti na bolji rad i analognog stepena, kao i upravljačke elektronike. Sledeći korak
sekcija traže svoj deo električne energije i, s druge strane, unose smetnje na koje su digitalna kola vrlo osetljiva. Džiteru tu nije kraj: digitalni prenos signala, bilo električni ili optički, takođe degradira signal - prvi zbog neželjenih električnih svojstava provodnika, a drugi zbog slabljenja signala i refleksije.
Uprkos audiofilskim preterivanjima, postoji svega nekoliko simptoma koji se mogu čuti u toku simulacije, to jest namernog izazivanja ove greške na prostom signalu. Sluh nepogrešivo prati osciloskop. Na običnom sinusnom signalu test frekvencija će
bilo bi mehaničko dampiranje i izolovanje, koje umanjuje vibracije kloka i transporta i obezbeđuje mirniji rad elektronike. Konačno, klok se može zameniti kvalitetnijim, kristalnog tipa, izdvajanjem na poseban štampani modul, pa i s posebnom linijom napajanja. U obzir, naravno, dolazi i uvođenje spoljašnjeg kloka, koji može davati takt celom vašem digitalnom sistemu. Onima koji nisu vešti u elektronici preostaje samo da se nekome obrate za pomoć ili da sebi priušte što skuplji digitalni plejer, u kome je već povedeno računa o ugradnji nabrojanih komponenti. Džiter je, kao i čitav audio-hobi, stvar kompromisa.
"Dobra polazna tačka za razumevanje fenomena džitera bila bi upravo definicija: džiter je oscilovanje, odnosno kratkotrajno odstupanje jednog događaja od njegove idealne pozicije u vremenu."
"Mnogi audiofili priznaju da kompakt-disk uz minimizovani džiter postaje neočekivano dobar izvor zvuka."Milan M. Milošević
Cene Blu-ray plejera drastično padaju, ali bezbrojne mogućnosti koje nude teraju vas da zaboravite šta je osnovna funkcija ovih uređaja. Samsung je odlučio da ponudi još više – pored dugačke liste funkcija, napravio je prelepo dizajniran plejer.
Samsung BD-P4600 prvi put smo videli u Beču na Samsung European Forumu i bili poprilično impresionirani njegovim dizajnom. Novi „kristalni“ dizajn Samsung televizora prenet je i na ovaj Bluray plejer, tako da svi ponosni vlasnici Samsung ekrana novije generacije mogu ozbiljno razmatrati BD-P4600. Prva opcija po kojoj
mehanizam i reaguje veoma dobro. Pored toga, uređaj je veoma lagan (1,9 kilograma), tako da nema bojazni da će se nosači izvaliti iz zida. Displej i komande su postavljeni na gornjoj strani uređaja, pa ako želite da plejer postavite u konvencionalan položaj, preporučujemo da montirate priloženi stoni nosač
nalaze HDMI i analogni činč video-izlazi, kao i stereo analogni i optički audio-izlazi. Pored ovih ulaza prepoznajemo priključak za LAN mrežu i ulaz za USB. Ovi priključci govore o mogućnostima proširivanja sistema jer
se ovaj plejer izdvaja od konkurencije jeste mogućnost montiranja na zid. U kutiji smo pronašli metalne nosače, od kojih se jedan montira na zid, a drugi na plejer, pa se tako uređaj jednostavno okači na zid. U Samsungu su uspeli da razviju novi transportni mehanizam plejera koji im je omogućio da ceo uređaj spakuju u kućište debljine 42 milimetra. Disk se ubacuje s desne strane u slot
koji će uređaj postaviti pod malim, ali dovoljnim uglom da vidite informacije na displeju. Da bi se postigle ovako kompaktne dimenzije i mala masa uređaja, napajanje plejera je eksterno, tako da će ispravljač verovatno biti negde sakriven na podu, a do uređaja ide kabl koji prenosi 12 volti jednosmerne struje. Kako bi se uštedelo na prostoru, Samsung je odlučio i da žrtvuje komponentni ulaz, zbog čega se na zadnjoj strani uređaja
BD-P4600 može da se priključi u kućnu računarsku mrežu, a onda zabavi nema kraja. Da biste mogli ovaj plejer da povežete sa wireless mrežom, biće vam neophodan Samsungov Wireless LAN adapter. U kutiji se nalazi i plastični poklopac kojim možemo pokriti sve kablove, a odatle ih grupisane provesti do željenih priključaka. Ukoliko planirate da ovaj plejer zaista okačite na zid, morate računati da treba sakriti najmanje dva kabla – za HDMI i napajanje.
Kada se priključi, Samsung BD-P4600 izgle da fantastično. Plavo pozadinsko osvetljenje obeležava „nevidlji ve" tastere, a displej postaje kri stalno jasan i čitljiv. Interesantno je da verzija za Sjedinjene Ame ričke Države ima crveno, a ne plavo osvetljenje, koje se možda još bolje uklapa s televizorima ovog proizvođača. Gotovo sve
potpuno je nezamislivo dobiti ovako dobar i atraktivan upravljač. Kao i većina Blu-ray plejera proizvedena u 2009. godini, i BD-P4600 ima Profil 2.0, što znači da plejer ima mogućnost učitavanja BD-Live dodatnog materijala putem interneta. U uređaj je ugrađena interna memorija od jed-
format online prodavnice iTunes. Očigledno, implementacija Dolby TrueHD i DTS-HD Master Audio formata više nije tako nezamisliva ni na pristupačnijim Blu-ray plejerima. Ova opcija je veoma korisna jer sada možete uživati u ovim soundtrack formatima na svim AV risiverima sa HDMI vezom, pa ne morate žuriti s kupovinom AV risivera novije generacije. Ukoliko posedujete veliku kolekciju DVD medija sa DTS formatima, poput DTS 96/24, ES, ES Matrix i Neo:6, Samsung je podržao i ove formate.
Samsung BD-P4600 je nadmašio naša očekivanja! Zaista nismo očekivali od Blu-ray plejera sa ovom cenom i „šminkerskim" dizajnom vrhunsku reprodukciju. Slika je bila kristalno jasna, bez dodatnih nuspojava i izobličenja. Čak i pri brzim akcionim scenama ili momentima s naglim švenkovanjem, BD-P4600 je odlično renderovao sliku i nije nijednom zakazao. Oduševiće vas i brzi odziv na komande ovog plejera, koji je u nekim momentima pobedio i PS3. Pri reprodukciji standardnih DVD filmova skaliranje na 1080p je urađeno dobro, ali smo na trenutke ipak primetili blage distorzije slike. Zbog svega navedenog jasno je zašto je ovaj uređaj dobio nagradu za inovacije na CES sajmu ove godine. Samsung je ovaj uređaj odlučio da nazove najtanjim BR plejerom na svetu, ali je i prvi plejer koji se montira na zid. Ukoliko smo vas zaintrigirali, posetite Samsung Shop i uverite se i sami u kvalitet ovog uređaja.
KARAKTERISTIKE PLUS
Inovativnost.
Solidna reprodukcija.
Pristupačna cena.
MINUS
kompanije koje proizvode Blu-ray plejere postale su svesne koliko je brzina bootovanja sistema i učita vanja diska iritirajuća za široki krug korisnika. Zbog toga je Samsung ozbiljno poradio na ovom problemu i praktično prepolovio vreme od uključiva nja uređaja do startovanja filma. Korisnički interfejs je urađen veoma moderno, sa živim bojama i u HD rezoluciji. Kretanje kroz menije nije nam zadavalo glavobolje, a od velike pomoći bio je sjajan daljinski upravljač. Za uređaj ove cenovne kategorije u hi-fi svetu
nog gigabajta, što je dovoljno za uobičajeno korišćenje. Naravno, ako vam jedan gigabajt nije dovoljan, uvek možete sistem proširiti sa USB stikom. Ne morate skidati plejer sa zida da biste ubacili USB memoriju jer je Samsung predvideo dva USB ulaza, jedan sa zadnje strane, a drugi bočno. Samsung BD-P4600 je u mogućnosti da reprodukuje MP3, JPEG i DivX sa USB memorije, kao i putem LAN ili bežične mreže. Bilo bi lepo da plejer podržava i AAC
Voleli bismo da je wireless adapter uključen u paket.
BD-P4600
Mediji: BD/DVD/CD
Formati: VC-1, MPEG2, H.264, HD JPEG; MP3, WMA, DivX HD
Izlazi: HDMI, analogni video i stereo audio, optički digitalni
Ulazi: LAN, 2x USB
BD Profil: 2.0
Interna memorija: 1GB
Dimenzije (ŠxVxD): 461x42x195 mm
Masa: 1,9 kg
Cena: oko 345 evra
Stav, 011/3628-555
Pioneer je uvek bio jak konkurent kada je AV program u pitanju. Njihovi AV risiveri visoke klase sjajno su prolazili na testovima, ali je kompanija ujedno održavala poziciju i u segmentu niskobudžetnih AV risivera. Poznato je i da su DVD plejeri s logotipom Pioneera završili u mnogim audiofilskim sistemima zbog svoje dobre stereo reprodukcije, ali i široke podrške za različite formate od MP3 do SACD i DVD-audio medija. U današnje vreme – ko još kupuje DVD plejer? Samo onaj ko nije imao prilike da pogleda i posluša BD-320.
AV RISIVER
Krenimo od upoznavanja sa AV risiverom. Pioneer je svoje risivere podelio u dve klase, slično kao i kompanije Yamaha ili Denon. Gornji segment čine AV risiveri s neverovatnim specifikacijama: THX sertifikatima, ICEpower modulima pojačanja i sličnim opcijama koje su neophodne u velikim prostorijama i ozbiljnijim sistemima kućne zabave. Donji segment predstavljaju nešto komerci-
jalniji proizvodi iz takozvane VSX serije, a izdvajamo modele VSX-519, VSX-819, VSX-919 i VSX-1019. Ovi risiveri se proizvode u srebrnoj i crnoj boji, pa na kraju njihove oznake možete primetiti nastavak S ili K. Nama je na test stigao model VSX-919, koji predstavlja neku zlatnu sredinu s verovatno najboljim odnosom cene i kvaliteta.
Mnogi proizvođači AV risivera u prvi plan guraju liste specifikacija i mogućnosti koje ovi uređaji podržavaju, potpuno zapostavljajući kvalitet zvuka. Sa Pioneerom to naravno nije slučaj. Model VSX-919 ima sedam kanala sa po deklarisanih 120 vati na 8 oma, a pojačala rade u Pioneerovoj Hybrid II PHAT tehnologiji. Moguće je napraviti i 5.1 postavku, a dodatna dva kanala distribuirati u neku drugu prostoriju. Pioneer VSX-919 je naoružan Dolby TrueHD i DTS-HD Master Audio internim dekoderima, što će se u sezoni 2009/10. smatrati obaveznim. Risiver ima i jako dobru podršku za HDMI standard, pa je tako ugrađen HDMI ripiter sa tri ulaza i jednim izlazom, a tu je i mogućnost up-konverzije analognih
izvora do 1080p signala. Šta to u praksi znači? Sada sve uređaje možete povezati na AV risiver, a on će dalje vršiti distribuciju audiosignala ka zvučnicima i video-signala ka televizoru jednim HDMI kablom. Audiofilima će se posebno dopasti nova tehnologija koja je ovde implementirana. U pitanju je tehnologija PQLS, što je skraćenica za Precision Quartz Lock System, koja omogućava da se usaglasi klok na plejeru i AV risiveru, i tako u potpunosti ukloni problem džitera. Povezivanje AV risivera sa Blu-ray plejerom i televizorom veoma je jednostavno, ali povezivanje zvučnika ipak predstavlja malo teži posao u ovom slučaju. Ugrađeni zvučnički terminali jesu kvaliteta koji je karakterističan za AV risivere ove cenovne kategorije, tako da, ukoliko imate neke deblje kablove, možete imati poteškoća da sve povežete kako treba. Postavka mikrofona za kalibraciju sistema je veoma laka, a sam proces ne traje dugo. Sistem nas je obavestio da smo desni kanal povezali pogrešno i da je van faze, što smatramo intuitivnim i korisnim za
osobe koje su tek zagazile u vode kućnog bioskopa. AV risiver VSX-919 dolazi s veoma zgodnim daljinski upravljačem, na kome su prisutne sve standardne komande. Nema pozadinskog osvetljenja ni sličnih dodataka, što svakako ne očekujemo na uređajima ove cenovne kategorije. Smatramo da je sistem za kalibraciju već dovoljan poklon. Posebno je zanimljiva veza sa iPhone i iPod uređajima putem kabla koji se isporučuje uz risiver. Zahvaljujući ovoj vezi više vam neće biti neophodni posebni USB dokovi, što korisniku obezbeđuje značajnu uštedu. Potpuno genijalno. Činjenica je da kolevke za iPod izgledaju atraktivno, ali ovde imate sve opcije koje možete poželeti. Povežite Appleov plejer i pritisnite taster „iPod“ na daljinskom upravljaču, a na ekranu će se pojaviti veoma lepo dizajniran grafički interfejs, na kom možete gledati video-snimke ili gledati naslovne stranice muzičkih albuma. Zaista, iz ovog kratkog uvoda čini se da VSX-919 ima sve, ali mi bismo voleli da podržava još i PC streaming. Tada bi ovaj risiver bio neprikosnoven u svojoj kategoriji.
Pioneer je odlučio da bude neprikosnoven
kada su opremljenost i niska cena Blu-ray plejera u pitanju. Model BD-320 takođe predstavlja sredinu ponude kompanije. Dolazi u solidnom kućištu modernog dizajna. Puno pažnje je posvećeno kako video, tako i audio reprodukciji. U video-segmentu ugrađena je podrška za 48-bitni Deep Colour, a implementiran je i x.v.Colour. Deep Colour tehnologija osigurava da su sve tranzicije boja i gradijenti reprodukovani s najvišim nivoom preciznosti, dok x.v.Colour podržava kolorni prostor 1,8 puta veći od RGB prostora.
U audio-sekciji podržava Dolby TrueHD, DTSHD Master Audio i DTS-HD High Resolution
Audio. BD-320 podržava BD-Live, odnosno radi u BD Profilu 2.0, što znači da ima minimum jedan gigabajt interne memorije da bi mogao da smešta sadržaj sa interneta.
Na zadnjem panelu su priključci za komponentni i kompozitni video-izlaz, HDMI izlaz, ali i optički digitalni audio-izlaz i USB ulaz za dodatnu memoriju. Pioneer BD-320 se može povezati u LAN računarsku mrežu, ali nema podrške za wireless prenos. Kao što smo pomenuli kod AV risivera, i plejer ima podršku za PQLS kako bi se postigla savršeno vremenski usklađena veza i izbegao džiter.
Pioneer je ovim uređajima zaista zadao težak zadatak konkurentima. Oni su odlično dizajnirani, lepo upakovani, a funkcionalnost i kvalitet reprodukcije prevazilaze naša očekivanja. Ukoliko ste u potrazi za pristupačnim, a ujedno aktuelnim kućnim bioskopom, Pioneer bi trebalo da bude na vrhu vaše liste.
KARAKTERISTIKE
PLUS
PQLS.
Široka podrška formatima.
Odlična video-sekcija.
MINUS
Nema wireless streaming.
BD-320
Mediji: BD/DVD/CD
Formati: MPEG2, AVCHD, MP3, WMA
Izlazi: HDMI, kompozitni, komponentni, optički digitalni
Ulazi: LAN, USB
BD Profil: 2.0
Interna memorija: 1GB
Dimenzije (ŠxVxD): 420x75x287 mm
Masa: 3,5 kg
Cena: oko 200 evra
KARAKTERISTIKE PLUS
Automatska kalibracija.
Odlična reprodukcija.
Pristupačna cena.
Dve zone.
Daljinski upravljač nema pozadinsko osvetljenje.
Zvučnički terminali su zgusnuti.
VSX-919AH
Kontinualna snaga: 7x120 W (8 oma, 20 Hz – 20 kHz)
Broj linijskih ulaza: 4x RCA, 1x koaksijalni, 2x optički
Video-konektori: 3x HDMI, 4x kompozitni, 2x komponentni
Dodatni ulazi: iPod via USB
Broj izlaza za zvučnike: 7.1
Dimenzije (ŠxVxD): 420x158x349 mm
Masa: 8,7 kg
Cena: oko 400 evra
Stav, 011/3628-555
Potpuno nov model 2.1 sistema kućnog bioskopa na našem testu.
LGElectronics je vrlo uticajno ime u oblasti audio i video tržišta. Glavna osobina kompanije nisu samo njeni proizvodi, već i tendencija ka promenama koje, čini nam se, nije lako pratiti. Trendovi dizajna se menjaju: pre oko pola veka obaveza skoro svakog proizvođača bila je da pravi uređaje koji uključuju prednju ploču srebrne boje. Zatim je neko otkrio eleganciju crnog. Razlog možda nije bio samo dizajnerske, već i ekonomske prirode: ukoliko je prednja maska plastična, crna boja lakše prikriva jeftino poreklo. Takođe, klavir lak finiš označavao je sam vrh ponude hi-fi komponenti i primenjivao se uglavnom pri dizajnu i proizvodnji zvučnika. Južnokorejski proizvođači rešili su da sličan pristup primene i u jeftinijim klasama uređaja: kvalitetna plastika, elegantan dizajn, što manje vidljivih komandi, poneka imitacija hromiranih delova (opet od plastike) i eto sistema lepog za oko i praktičnog za upotrebu. Upravo takav je HT-33S. Proizvođač je iskoristio priliku i da naglasi kako je on razvijen u saradnji s gospodinom Markom Levinsonom, bivšim vlasnikom čuvene istoimene kompanije.
LG HT-33S baziran je na 2.1 sistemu zvučnika: subwoofer je spakovan u drveno kućište sa
postaviti. Sam subwoofer ne možete odaljiti baš mnogo jer pomenuti glavni interkonekt ima dužinu oko dva metra. Sateliti izgledaju lepo, elegantno, skuplje i teže nego što zaista jesu. Njihovo postolje nije baš naročito stabilno, tako da treba paziti ukoliko imate malu decu. Sastoje se od dva drajvera: niskosrednjetonske jedinice i kalotnog visokotonca. Sistem se može postaviti i na zid (sem subwoofera, naravno), što može biti korisno u nekim situacijama. Centrala ili komandni modul podseća pomalo na Boseove umotvorine, a i radi na sličnom principu: sva "pamet" je u njemu. S prednje strane nalazi se otvor za ubacivanje diska: transport je slot tipa. Ovo moramo da pohvalimo - vrata, poklopci i nosači možda deluju ozbiljnije, ali su svakako meta mogućih mehaničkih kvarova ili oštećenja. Ovakvo rešenje je lepo, jednostavno i praktično. LG HT-33S koristi klavir lak finiš na svim komponentama sistema, pa i na centralnom modulu. Jedino što se po priključenju na naponsku mrežu može primetiti jeste diskretno osvetljeno on/off dugme. Pritiskom na njega malo koji korisnik se neće iznenaditi, makar prvi put: na gornjoj ploči se pojavljuju komande osetljive na dodir, a ispod njih elegantan ekran dot matriks tipa. Igra boja
njihovo direktno pohranjivanje na flash disk. Daljinski upravljač nastavlja logiku kompanije LG kada su u pitanju ovi uređaji, a to znači veliki broj funkcija, plastika solidnog kvaliteta, dobre membrane za tastere i logičan raspored. Njegova veličina je otprilike kao kod LG televizora, što je nama prijalo jer mali daljinski upravljači sa sobom nose samo osnovne funkcije ili pak prenatrpanost tasterima koje je teško pogoditi prstima. Ono što nam se nije dopalo jeste finiš gornje površine: izgleda kao jeftina imitacija reljefa kože i deluje kičasto. Ravna, uglađena ili klavir lak (kada je već svuda prisutna) površina zaokružila bi utisak.
Uputstvo je koncizno i pruža osnovne informacije kako koristiti HT-33S. Proizvođač očigledno zna da ovaj komplet neće kupovati zagriženi audiofili, kojima je cilj da saznaju hemijski sastav interkonekcionog kabla.
LG HT-33S je, kao i svaki video-uređaj, orijentisan na upravljanje preko menija koji se prikazuje na TV prijemniku. Njegova organizacija je besprekorna, relativno konzervativna i jednostavna, tako da odmah po uključenju lako možete doći do željene opcije. Sam meni veoma podseća na onaj koji se standardno koristi na LG DVD plejerima i rekorderima i kompanija očigledno smatra da je došla do dobitnog rešenja koje se ne mora često menjati.
Već duže vreme nismo videli DVD plejer koji u DVD ili DivX modu ima lošu sliku - elektronske komponente za dekodiranje očigledno su toliko napredovale da je traženje mana postalo bespredmetno. Na taj način
KARAKTERISTIKE PLUS
Dizajn.
Jednostavnost povezivanja.
Lako korišćenje.
Dinamika, detaljnost (filmovi).
bas refleks otvorom na prednjoj strani. Njegove dimenzije nisu male: velik je skoro kao klasično tower kućište PC računara. Zadnja strana sadrži kompletnu sekciju napajanja za ceo sistem, kao i 2.1 pojačalo za niskotonski zvučnik i satelite. Ovo rešenje je vrlo jednostavno i praktično, postoje priključak za struju, izlazi za satelite u vidu štipaljki, kao i specijalni konektor za prilično masivan kabl koji obezbeđuje napajanje centralnog komandnog modula u zamenu za audio-signal. Povezivanje se obavlja za pet minuta, više vremena treba da se odluči gde koji zvučnik
i osvetljenje su urađeni zaista sjajno, petica za dizajn.
Gornja ploča krije i poklopac ispod kog je priključak za iPod. Sve u jednom, zaista korisno. Zadnja strana centralne jedinice poseduje optički digitalni audio-izlaz, kao i komponentne, kompozitne i HDMI video-izlazne priključke. Skriven sa strane nalazi se mali poklopac namenjen reprodukciji muzike ili video-materijala sa USB flash diska. Omogućen je i tzv. USB direct recording, koji smo ranije već opisali u sklopu testa LG mikrolinija: konverzija audio-diskova u MP3 standard i
MINUS
Klasična stereo reprodukcija.
HT-33S
Formati: DVD, DivX, CD-A, MP3, WMA, JPEG
Kontinualna snaga: 2x75 W + 150 W
Ostalo: VSM (Virtual Sound Matrix), 1080p Full HD Up-scaling, USB Direct Recording&Play
Analogni linijski izlazi: ne
Digitalni linijski izlazi: da, optički
Masa: 12 kg
Cena: oko 340 evra
Samson, 011/2288-400
"Subwoofer je transparentan: ne upada u područje rada satelita i diskretno obavlja svoj posao samo kada treba. "
radi i LG HT-33S. Kao metod prenosa zvuka i slike koristili smo HDMI izlaz, a kao TV prijemnik Panasonic TH-42PV70P plazma televizor dijagonale 42 inča. Kontrast boja, prelazi i detaljnost slike vrlo su dobri. Jedino bi bilo bolje kada bi LG imao softversku opciju za podešavanje oštrine reprodukcije DivX formata: zbog što manjeg prikaza artefakata može se dobiti utisak da je slika mutnija nego što bi trebalo.
Zvuk LG HT-33S je svakako prilagođen njegovoj ulozi, a to je reprodukcija filmskih scena. Poređenje sa standardnim zvučnicima unutar televizora je bespredmetno, HT-33S je drastičan napredak. Reprodukcija je čista, jasna i širi se u atmosferi oko zvučnika, tako da nije potrebno biti isključivo u fokusu kako bi se dobila dobra stereo informacija. Ovo je veoma bitno kada se filmovi gledaju u društvu da većina učesnika ne bi ostala uskraćena za uživanje. Svi oni fini, sitni zvuci kada, na primer, tokom nekog akcionog filma padaju čaure na pod, veoma su korektno reprodukovani kroz satelite. Subwoofer je transpa-
rentan: ne upada u područje rada
preostalog
dela sistema
i diskretno
obavlja svoj
posao samo
kada treba, što prija i ne dopušta da ijednog mo-
menta imate
utisak nametanja: HT-33S nije
kompromis naglašenog basa nauštrb svega drugog, kao
kod low-end sistema. On svoje prednosti i mane ne krije. Prisutne su i predefinisane vrednosti ekvilajzera, koje mogu biti korisne u nekim situacijama: mi smo za akcione filmove koristili setovanje "Rock", a za muziku neutralno setovanje jer nam je tako najviše prijalo. Posebna funkcija je VSM (Virtual Sound Effects), čiji je zadatak da generiše zvučno polje na način koji će gledaocu ličiti na pravi 5.1 sistem. Iako je ovo u praksi delimično izvodljivo, moramo napomenuti da VMS ipak nije Yamaha Sound Projector i da rezultati veoma zavise od položaja gledalaca i same prostorije.
Nemojte misliti da je ovo savršen aparat: zvuku s filmova nedostaje ono zrno realnosti, najpre u opsegu sub bas frekvenca, koje bi trebalo da pokrivaju veći drajveri na satelitima. Dinamika je dobra, ali nikako bioskopska, što ne možemo ni očekivati kod klasičnih komercijalnih uređaja. Ceh primarne filmske reprodukcije plaća muzika: ispunjenost prostora zvukom u ovom slučaju odgovara ukoliko sistem slušate iz druge prostorije, ali kada tražite "sweet spot", pitanje je da li ćete ga naći tako da budete zadovoljni - zvuk je svuda okolo, ali istinskog fokusa nema. Eksperimentisanje s pozicioniranjem zvučnika pomaže, ali budite svesni da jeftini stereo sistemi sastavljeni od komponenti poznatih proizvođača lako nadmaše HT-33S, bez obzira na to da li je u razvoju učestvovao Mark
LG HT-33S sigurno pleni dizajnom, koji ima dozu prave elegancije i, uz to, veoma je jednostavan za korišćenje. Reprodukcija slike je vrlo dobra, dok je zvuk tokom filmova solidan imajući u vidu da se radi o sistemu kućnog bisokopa, ali ne zadovoljava pri reprodukciji muzike ukoliko imate iole ozbiljne pretenzije. LG HT-33S može biti koristan u situaciji kada ne posedujete ništa od hi-fi/video-komponenti, a i ne želite da investirate mnogo novca u njih. Druga opcija je reprodukcija DVD/DivX materijala, uz poboljšanje zvuka matičnog TV prijemnika pomoću HT33S. Zaključak: voleli bismo da je LG obratio malo više pažnje na zvuk umesto na dizajn.
Levinson ili ne. No, takva kombinacija bi svakako i koštala osetno više.
"Svi oni fini, sitni zvuci kada, na primer, tokom nekog akcionog filma padaju čaure na pod, veoma su jasno i čisto reprodukovani kroz satelite."
Vreme ovih letnjih dana ume da bude veoma promenljivo. Od sunčanog i toplog do kišovitog i hladnog za samo nekoliko dana.
Gotovo podjednako dramatične i velike promene javljaju se i u reprodukciji različitih audio-komponenti. Iako su u audio-krugovima dobro poznate kompanije, mogućnost iznenađenja uvek postoji. Engleska škola zvuka pod svojom kapom obuhvata mnogobrojne veoma uspešne kompanije u domenu profesionalnog i potrošačkog segmenta. Jedna od značajnijih među njima je i kompanija Arcam, koja je svoju gamu proizvoda pozicionirala prema hi-endu, a pri tom pokušala da zadrži dobar odnos cena-kvalitet. Arcam je trenutno redefinisao svoje proizvode u dve serije. Solo proizvodi obuhvataju integrisane pristupačnije komponente, a FMJ (Faithful Musical Joy serija) rezervisan je za prave muzičke sladokusce. Gama FMJ objedinila je nekadašnje DIVA i FMJ proizvode pod sloganom reprodukcije koja oživljava muziku. Marketing je, naravno, veoma bitan u potrošačkoj audio-
industriji, pa slogani kompanija, poput vremena, variraju i potpuno su različiti. Inače, FMJ se u šali tumači kao Full Metal Jacket zbog potpuno metalnog kućišta. Arcam na svojim uređajima ponosno ističe oznaku „Made In Britain“, a daje i produćeni garantni rok od 5 godina, kada se kupljeni uređaj registruje kod proizvođača. Kompanija Arcam osetila je potrebu da na tržište izbaci ultimativni CD - SACD reproduktor, koji bi zadovoljio potrebe zahtevnijih audiofila. Model CD37 je konstruisan na osnovu popularnog Arcamovog modela CD36, a zasnovan je na platformi „najjačeg“ DVD plejera DV-139. Ovo je trenutno najkvalitetniji i najskuplji model u Arcamovoj gami CD plejera, a postoji i jeftiniji model, CD17. Konverter je unapređen, pa je umesto Wolfsen 8740 sada ugrađen Wolfsen 8741 u dual diferencijal modu, što je danas očigledno popularna konstrukcija u višoj klasi uređaja.
Arcam je ovu topologiju dobro razradio, pa su u napajačku sekciju ubačeni dvostruki toroidni transformatori sa odvojenom elektronikom za analognu sekciju, servo i digitalni deo. U pitanju je delta-sigma s naprednim Direct Stream Digital procesiranjem signala. Operacioni pojačivači BB OPA2134 su na izlazu, u sprezi sa kvalitetnim WIMA polipropilenskim kondenzatorima. Iz svega navedenog vidi se da je kvalitet tamo gde je najbitniji - unutar samog uređaja. Naravno, ni eksterijer ne zaostaje u kvalitetu. Kućišta CD plejera i A38 pojačala izrađena su od „Acousteel“ materijala, koji su osmislili inženjeri kompanije Arcam. U pitanju je neka vrsta legure čelika s primesama koja dodatno umrtvljuje kućište, premda se materijal ponaša više kao polimer. Prostim kuckanjem po kutiji dobija se umrtvljen, tup zvuk poput onoga kada udarate deblju plastiku ili čak puno drvo. Ovako dodatno umrtvljeno kućište verovatno rezultuje boljim fokusom i nešto većom zvučnom slikom. Ovaj trik s dampiranjem kućišta, barem kada je reč o CD plejeru, dobro je poznat u hi-fi krugovima, ali Arcam je otišao korak dalje integrišući „Acousteel“ patent u toku same proizvodnje.
"Ukoliko vam je stalo do reprodukcije muzike više nego do pukog preslušavanja komponenti, ovaj sistem je kao stvoren za vas."
Plejer CD37 koristi još dva patenta koji su nasleđeni od prethodnog modela. To su „Stealth Mat“ i „Mask of Silence“ EMI/RFI apsorpcioni materijali raspoređeni unutar kućišta, koji smanjuju elektromagnetne interference. Rezultat ovog patenta je manje pozadinskog šuma i gotovo potpuno tiha pozadina zvuka. Dizajn Arcam FMJ komponenti koji krije sve ove patente i naprednu tehnologiju jeste idealna kombinacija tradicionalnog retro stila i modernog minimalizma. Veoma je dopadljiv i funkcionalan. Gama FMJ uređaja proizvodi se u dve boje, srebrnoj i crnoj, a uređaji na testu bili su u crnom finišu.
Integrisani pojačivač A38 je najjači model Arcamove FMJ serije, iznad modela A18 i A28. U napajanju je ugrađen masivni torusni transformator, a PCB ploče su konstruisane sa idealnim rasporedom kvalitetnih komponenti. Deklarisana snaga od 2x100 vati je i više nego dovoljna za različite implementacije. U pitanju je veoma kompaktan i dobro opremljen uređaj s mnogim naprednim funkcionlanostima kao što je Ultra Stable Thermal Management kontrola toplote, koja održava konstantnu temperaturu i smanjuje grejanje pojačivača zajedno s već pomenutim Arcam patentima korišćenim i na CD plejeru. Spisak brojnih karakteristika ovde se ne završava. Postoji mogućnost potpunog isključenja displeja, pa možete uživati u reprodukciji potpuno nesmetano ili u potpunom mraku. Integrisan je i meni s moguć-
nošću dodatne optimizacije i konfiguracije. Mogućnost premošćenja pretpojačala je korisna u sistemima kućnog bioskopa s više pojačivača, a ostavlja i dodatnu mogućnost za proširenje sistema s pojačivačem snage. Pojačivač nema integrisanu fono sekciju, ali svi korisnici gramofona mogu uz doplatu dobiti MC ili MM karticu. Model A38 je opremljen sa dva para masivnih plastičnih terminala za zvučnike. Pokazali su se dovoljno praktični, premda su u ovoj klasi mogli biti i malo kvalitetniji. Arcamov univerzalni daljinski upravljač CR90, koji se isporučuje s pojačalom i plejerom, veoma je kvalitetan. Masivan daljinac napaja se sa čak četiri baterije. Veoma je jednostavan i funkcionalan, s mogućnošću programiranja makroa i IR signalizacijom pri pritisku tastera. Nedostaje mu pozadinsko osvetljenje, ali zato po fabričkim specifikacijama ima domet od čak sedam metara. Ostale komponente i sam finiš izrade veoma su kvalitetni, i opšti utisak je da je model FMJ A38 gotovo bez nedostataka.
Arcamov dvojac A38 i CD37 bio je već relativno dobro usviran, pa je test mogao odmah da počne. Već prilikom slušanja prvih diskova jasno je bilo da je reč o veoma transparentnim, a ujedno dovoljno suptilnim komponentama. Svaki instrument je pozicioniran gotovo idealno, s dubokom i prostornom zvučnom slikom. Prateći vokali su veoma transparentni i izuzetno definisani. Prezentacija različitih muzičkih materijala
bila je čista, s dovoljno velikom zvučnom slikom i dobrom prezentacijom instrumenata. Da bi Arcamov sistem pokazao svoj maksimum, bilo je neophodno reprodukovati neko SACD izdanje. Posle nešto dužeg očitavanja diska, plejer je preko displeja obavestio da je reč o SACD disku. U pitanju je Telarc „SACD Sampler 3“, s pretežno džez, ali i drugim tipovima muzike. Slušajući Al di Meolu na nešto dužoj, ali podjednako inspirativnoj numeri „Zona Desperata“, mogle su se uočiti sve čari SACD formata. Bez direktnog poređenja formata, izdanje je bilo reprodukovano s dodatnom atmosferom i ambijentom, koji je izostao na većini diskova. Gotovo da se dovoljno transparentan i otvoren zvuk CD 37 još za nijansu otvorio, pa je prezentacija pokazala znatno veću otvorenost gitarskih žica i same atmosfere snimka. Svi korisnici SACD formata biće oduševljeni ovim karakteristikama. Nažalost, broj korisnika SACD formata je kod nas verovatno jako mali, uostalom kao i u celoj Evropi, naspram američkog tržišta. Arcam će s modelom CD37 definitivno razuveriti mnoge tradicionalne audiofile, koji će prepoznati dodatnu rezoluciju novijeg formata. Naravno, tradicionalni Audio CD će sasvim sigurno opstati još dugo vremena, a SACD može biti dobra buduća alternativa, na šta treba obratiti pažnju prilikom kupovine. Čista profesionalna radoznalost i ovog puta je proradila. Sinergija reprodukcije Arcamovog zvuka morala je biti razbijena. Kao samostalni izvor CD37 se pokazao veoma dobro. U kombinaciji s test sistemom činio je idealan sklad nešto otvorenijeg, ali dovoljno transparentnog i prisnog zvuka. Nijednog trenutka se linearan odziv i izuzetna rezolucija ovog plejera ne mogu dovesti u pitanje. Ne postoje oscilacije pri reprodukciji, a od digitalnog i oštrog zvuka
"Prezentacija različitih muzičkih materijala bila je čista, s dovoljno velikom zvučnom slikom i dobrom prezentacijom instrumenata."
nema ni traga. Naravno, u ovoj klasi ga ne sme ni biti, ali Arcam je otišao korak dalje. Plejer će uspeti da izvuče izuzetan broj detalja kako s klasičnih CD-a, tako i sa SACD formata, a naravno i sa odličnih XRCD diskova, koji su verovatno podjednako dobri koliko i SACD. Preslušavajući omiljeni TBM XRCD „The Famous Sound of Three Blind Mice“, nivo detalja ovog visokokvalitetnog izdanja došao je u potpunosti do izražaja. Prezentacija klavira koji je udarački instrument dovoljno je dobro definisana, s nabojem i punoćom gotovo celog tela ovog instrumenta.
Čelo Isao Suzukija puno je naboja i emocija, koje FMJ CD37 prenosi veoma sofisticirano i bogato. Bas je definisan i dovoljno dubok, a opšta prezentacija zvučne slike, pored velike transparentnosti, zadržava nivo topline, što muziku čini veoma prijemčivom i slušljivom. Zvučna slika je dovoljno velika, a separacija kanala i tajming odlični, što čini dramatičnu muziku još realnijom. Model FMJ A38 je samostalno, za razliku od CD plejera, pokazao nešto topliji karakter. Tokom preslušavanja različitog materijala pojačalo je pokazalo veoma dobru i punu reprodukciju basa. Iako nije šampion u definiciji basa, niskotonsko područje odisalo je pozamašnim udarcima, koji su dodatno produžili rezoluciju. Model A38 poseduje topao i pomalo povučen zvuk koji ne iritira. Iako na samom početku zvuk pojačivača nije bio toliko impresivan, tokom slušanja različitih muzičkih materijala stvorio se drugačiji utisak. Preslušavanje avangardnog sastava “Tuxedomoon” bilo je veoma zanimljivo s velikom zvučnom slikom, dobrim detaljima, toplom i punom prezentacijom instrumenata. Sa ovim karakteristikama, uz nešto topliji karakter pojačala, moguće je slušati različite muzičke pravce i zaći u sve finese reprodukcije. Srednjetonsko područje je prezentovano veoma jasno i artikulisano. Vokal Nata Kinga Cola dobro je definisan, s
dozom prisutnosti i punoće. Moglo se osetiti svako podrhtavanje glasa na remasterizovanom izdanju. Bilo je pravo uživanje slušati dobro poznate klasike kao što su “Pretend”, “Unforgettable”, “Autman Leaves” i mnoge druge. Nema nikakve dileme da je u pitanju veoma muzikalno pojačalo s dobrom rezolucijom.
Posle svega, bez ikakvog preterivanja može se konstatovati da je Arcam CD37 izuzetan reproduktor SACD i CD muzičkih izdanja. Potpuno je konkurentan u svojoj klasi, ali i s mnogostruko skupljim hi-end izvorima zvuka. Dovoljno je otvorene i transparentne prezentacije da može da zadovolji ukuse apsolutnih „realista“, a ujedno poseduje dovoljnu dozu suptilnosti i prefinjenosti da će baciti na noge sve ljubitelje toplog lampaškog zvuka. U kombinaciji s pojačalom otvorenog i dinamičnog karaktera s kojim je testiran, čini odličnu simbiozu i balans, te se može uklopiti u širok spektar sistema. Odgovara pojačivačima sa otvorenim, ali i onim s toplijim i punim zvukom s kojim čini simbiozu. Upravo takvu simbiozu bogatog, dovoljno transparentnog, ali ujedno nešto toplijeg i punijeg zvuka, čini i s pripadajućim pojačalom A38. Kada je pojačalo u pitanju, Arcam je pokazao da pored izuzetnog broja detalja reprodukcija mora imati i određenu toplinu i sofisticiranost kako bi muziku učinila prisnijom. Model A38 je veoma funkcionalan i može se upariti s velikim brojem CD plejera, ali mu i nije potrebna alternativa pored pripadajućeg FMJ CD37 izvora zvuka. Sistem sačinjen od ovih Arcam komponenti može vam pružiti sate i sate čistog muzičkog užitka. Pitanje kvaliteta i prefinjenosti reprodukcije se s modelima A38 i CD37 uopšte ne dovodi u pitanje. Zvuk ovog sistema u potpunosti je karakterističan pripadajućoj klasi hi-end uređaja, čak se može porediti i sa znatno skupljim sistemima. Ukoliko vam je stalo do reprodukcije muzike više nego do pukog preslušavanja komponenti, ovaj sistem je kao stvoren za vas. Ostaje samo da izaberete dovoljno dobar par zvučnika i odgovarajuće kablove, a mogućnost izbora je trenutno veća nego ikada.
KARAKTERISTIKE PLUS
Rezolucija.
Muzikalnost.
SACD.
MINUS
Vratanca se otvaraju sporije nego što smo očekivali.
FMJ CD37
Formati: CD-R/CD-RW, SACD
D/A konvertor: 2xWolfson WM8741
Digitalni izlazi: koaksijalni, optički
Zatamljivanje displeja: 3 koraka
Dimenzije (ŠxVxD): 430x355x85 mm
Masa: 6,2 kg
Cena: 1.300 evra
KARAKTERISTIKE
PLUS
Mogućnost podešavanja.
Topao i pun zvuk.
MINUS
Konektori za zvučnike bi mogli biti kvalitetniji za ovu klasu uređaja.
FMJ A38
Kontinualna snaga: 2x100 W (8 oma)
Frekvencijski opseg: 3 Hz – 70 kHz (-3 dB)
Izobličenja THD: 0,005% (na 80% snage, 1 kHz)
Broj linijskih ulaza: 7 analognih
Dimenzije (ŠxVxD): 430x370x110 mm
Masa: 9,5 kg
Cena: 1.500 evra
AV impuls, 011/7622-139
Kineski proizvođač Spark Audio, s čijim čelnikom smo imali intervju u 28. broju magazina, u svojoj ponudi ima veliki broj lampaških pojačala. Izvan Kine ovi uređaji se brendiraju pod imenom Cayin, a mi smo na test uzeli pristupačni model A-55T.
Mlađi brat ovog pojačala nosi oznaku A-50T, baziran je na EL34 lampama i pobrao je odlične kritike širom sveta. Ipak, proizvođač se odlučio da upotrebi četiri lampe KT88 i na taj način dobije pet vati više, ali i daleko bogatiji zvuk. Kada ugledate Cayin proizvode, nećete biti razočarani i Kina vam neće biti prva stvar na pameti. Svi znamo da su u toj zemlji sposobni da naprave vrhunske proizvode, pogotovu one koji nisu namenjeni masovnoj proizvodnji. Pojačalo teži solidnih 13 kilograma, a većina mase nalazi se u zadnjem delu kutije, gde su smešteni toroidni transformator za napajanje, kao i dva EI izlazna transformatora. U prednjem delu prepoznajemo pomenute četiri lampe KT88, ali i dve lampe 12AU7 i dve lampe 12AX7 u pretpojačavačkom delu. Pojačalo radi u klasi AB i deklarisane snage 40 vati po kanalu u ultralinearnom modu na 8 oma, odnosno 20 vati po kanalu u triodnom režimu.
Prednja pločica je fino obrađena, solidne je debljine, a na njoj se nalazi potenciometar za kontrolu glasnoće, kao i kružni preklopnici za uključivanje uređaja i za izbor ulaza. Ose -
ćaj koji imate u rukama dok vršite kontrolu ovog pojačala je odličan, sve je na svom mestu, dobro pričvršćeno i bez ikakvog zazora. Zvučnički terminali imaju posebne ulaze za 4 i 8 oma, što smo navikli da viđamo na lampaškim pojačalima ove klase. Moramo priznati da smo prijatno iznenađeni kvalitetom zvučničkih terminala, kao i činč ulaza. Ne bi nas začudilo da neka ozbiljna kompanija za konektore, poput WBT-a, stoji iza ovih terminala. Srednji segment pojačala u kojem se nalaze lampe moguće je pokriti rešetkastim kavezom koji će vaše lampe zaštiti od fizičkih oštećenja radoznalih "pipača". Jedino što vizuelno možemo zameriti Cayinu jeste različita boja LE dioda. Iz nekog čudnog razloga gotovo svi kineski proizvođači vole da stave LE diode u različitim bojama na prednjem panelu, što se izgleda samo njima dopada. Kao poseban dodatak koji se ređe viđa na pojačalima ove cenovne kategorije (preporučena cena u Evropi je 1.690 evra) jeste daljinska komanda. Upravljač je krajnje jednostavan, poseduje četiri tastera za izbor ulaza i dva tastera za pojačavanje i smanjivanje glasnoće reprodukcije. Upravljač je pro-
sečnog izgleda, nije posebno atraktivan, ali nemamo nikakve zamerke na njegov dizajn, funkcionalnost i reagovanje.
Uređaj smo dobili potpuno neusviran, pa smo ga zbog toga nekoliko dana puštali da svira u našoj redakciji, bez obzira na naše prisustvo i preokupaciju kompjuterskim delom posla. Samo tri dana ranije usviravali smo i naše redakcijske zvučnike Dynaudio Focus 220, tako da nismo želeli da žurimo. Kao izvor koristili smo Rega Apollo CD plejer, koji se našao na testu i prošao veoma dobro. Kao interkonekcijske kablove koristili smo Oehlbach XXL2, a za zvučničke Oehlbach Reference 2x2 metra. Prvi utisak je bio veoma pozitivan – karakteristika Cayin A-55T pojačala je prijatan i topao zvuk. Slušajući neke od audiofilskih naslova koje smo recenzirali za prethodni broj časopisa, zaista smo uživali u lepoj atmosferi albuma "With This Love" Luqmana Hamze. Iako je u pitanju hibridni SACD, nismo mogli da zaključimo da bilo šta nedostaje u gornjem spektru, niti ijednom detalju, a glas izvođača se savršeno utapao u
klavirske harmonije. Tranzijenti su bili veoma jasni i korektno reprodukovani, dok je srednji spektar bio veoma prirodan.
Nastavili smo sa albumom "Good Stuff" izvođača Eric Bibb & Needed Time, iz izdavačke kuće "Opus 3". Ovoga puta verni zvuk gitare, mandoline i buzukija osvojio je našu slušnu prostoriju. Odlučili smo se da poslušamo i album "Gaucho", u izvođenju "savršenih antiheroja sedamdesetih" – benda "Steely Dan".
Ova mešavina džeza, roka, popa, fanka i r&b naterala nas je da zapevamo i lupamo dlanovima po bokovima u fanki ritmu. Osetili smo da je Cayin odlično izašao na kraj i sa ovim materijalom, ali da se osetila blaga mekoća u basu. Na ovom muzičkom materijalu nismo mogli da potpuno definišemo ovu pojavu, pa smo prešli na klasičan gitarski rok zvuk. I
zaista, puštajući album «5» Lennyja Kravitza, nedostajao je pravi i puni attack u donjem segmentu. Bas se zaokružio, ali je osetno bio mekši. Nedostajala je ona agresivnost tranzistorskog pojačala koja se očekuje u tvrđim pesmama.
Kvalitet izrade Cayin A-55T pojačala je na nivou na kojem bi mu mogli pozavideti čak i neki domaći proizvođači. Jedno je sigurno – na kineske proizvođače danas se potpuno neopravdano gleda s visine. Ovo integralno pojačalo postiže radnu temperaturu veoma brzo, a moramo priznati da je ona dosta visoka. Zbog ove osobine nećete morati da čekate satima da vaše pojačalo zasvira u punom sjaju. Reprodukcija je uvek bila pri-
vlačna, topla i prijatna za uho. Činjenica je da smo Cayinu postavili nezahvalan i veoma težak zadatak, a to je da pokrene i nosi se sa zahtevnim 86-decibelnim i gladnim četvoroomskim podnostojećim kutijama Dynaudio Focus 220. Istina je da je zadatak uspešno izvršen, osim što mu se može uputiti manja zamerka da je u ovoj kombinaciji imao mekši bas. S druge strane, retko koji audiofil može da odluči da kupi lampaško pojačalo, a da onda na njemu sluša hevi-metal.
KARAKTERISTIKE PLUS
Kvalitet izrade.
Topla i verna reprodukcija.
Dobra cena.
MINUS
Pomalo mekan bas.
A-55T
Kontinualna snaga: 2x40 W na 8 oma
Frekvencijski opseg: 10Hz – 50kHz
Izobličenja THD: 1%
Odnos signal/šum: 89 dB
Broj linijskih ulaza: 4
Broj izlaza za zvučnike: 1
Dimenzije (ŠxVxD): 350x185x300 mm
Masa: 13 kg
Cena: 1.290 evra
HiendFi, 011/2140-285
Bez imalo želje da naša prva rečenica liči na reklamu, moramo reći da britanski proizvođač Rega predstavlja primer upornosti i entuzijazma ljudi sa Ostrva. Osnovana davne 1973. u staroj zgradi koja je nekada služila kao mlin, Rega se vezuje za produkciju gramofona, da bi vremenom počela da proizvodi i ostale komponente. Njen nastup je tipično britanski: bez puno reklame, bez potpadanja pod kratkoročne modne trendove. Čak i sam sistem rada i organizacije odudara od stereotipa savremenih kompanija: projektima pristupa bez stroge hijerarhije menadžmenta. Celokupan razvoj i proizvodnja uređaja odvijaju se u Velikoj Britaniji, što predstavlja enorman uspeh imajući u vidu primamljivost proizvodnje u dalekoj Kini. Mnogo ljudskog rada ulaže se u svaki proizvod. Zato se dnevno proizvede svega oko dvadeset pet komada pojačala i radioprijemnika.
Ekipa Hi-Filesa dobila je na test dva uređaja s logom Rege: CD plejer simpatičnog imena Apollo i pojačalo Brio3. Obe komponente predstavljaju "entry level" u ponudi firme, mada se po ceni Apollo ne bi baš mogao svrstati u bazičnu klasu u apsolutnom smislu. Rega Apollo neguje dizajn kakav je pre nje imala Rega Planet. Pojava simpatične "planete" u sazvežđu hi-fija u drugoj polovini devedesetih i njenog potpuno drugačijeg dizajna od bilo čega do tada viđenog nije prošla nezapaženo. Do danas smo se navikli, a Apollo predstavlja facelift
poznatog izgleda. Kompakt-disk se postavlja u poseban odeljak, nema slot mehanizma niti nosača diska, dok se poklopac podiže i spušta ručno. Prednja strana je krajnje jednostavna: pet prekidača i tastera. Levi, dosta mali i okrugli taster služi za uključenje plejera i sadrži malu LE diodu koja svetli crveno. U stvari, sve na ovom plejeru je kombinacija crne (ili srebne, kako odaberete) i crvene boje, pa je i displej takav. Sadrži mogućnost alfanumeričkog prikaza preko segmentnih karaktera i kalendar numera na disku. Na desnoj strani su preostala četiri tastera zadužena za osnovne funkcije transporta. Ma kako izgledalo neobično, velika je šansa da će se dopasti lepšoj polovini, što nije zanemarljivo. Jednostavnost, to je ključna reč u slučaju Rege Apollo. Zadnja strana je slična: par koaksijalnih priključaka, optički i koaksijalni digitalni izlaz. Tu je i IEC konektor. I to je sve. Apollo poseduje neke dodatne funkcije preko daljinskog upravljača: programiranje redosleda numera, isključenje displeja, kao i način prikaza vremena numere/diska itd. Pojačalo Rega Brio3 još je jednostavnije: samo jedan prekidač, potenciometar i selektor ulaza. Priključci, na drugoj strani, nisu
malobrojni: podržavaju gramofonske zvučnice MM tipa, kao i četiri dodatna linijska ulaza. Tu je i izlaz za analogne snimače i jedan par solidnih izaza za zvučnike, pored IEC konektora za napajanje. Opet jednostavno i zamalo efektno: Brio3 ne poseduje daljinski upravljač, što u današnje vreme smatramo propustom proizvođača.
Kvalitet spoljašnje izrade je zaista odličannema tragova pri dotezanju zavrtnja, sve je savršeno uklopljeno. Kućišta CD plejera i pojačala konstruisana su na skoro identičan način, i to ingeniozno: jednostavno, kompaktno, veoma čvrsto i intelignetno, tako da proizvodnja i uklapanje elemenata budu svedeni na najlakšu moguću varijantu. No, Englezi su uvek štedeli na nekim mestima - prednje maske su plastične, što nam se nije dopalo, kao i dugme za selektor ulaza i potenciometar za jačinu. Ne sviđa nam se ni osećaj koji pruža preklopnik ulaza na pojačalu: iako je nesumnjivo kvalitetan, on nije ni pravi preklopnik s jasno odeljenim prelazima između selektovanih ulaza, niti je rotacioni enkoder. Pored toga, tačka koja označava trenutni položaj selektora nije obeležena bilo kakvom bojom i morate napregnuti vid da biste videli koji je izvor aktivan.
Zoran Karapandžić Apollo i Brio predstavljaju uzdanice slavnog imena, poznatog još iz istorije gramofona."Apollo CD je primer nežne reprodukcije zvuka."
Daljinski upravljač koji stiže uz Regu Apollo je konkavnog dizajna, s lepo raspoređenim i raznolikim tasterima, koji pružaju dobar osećaj pod prstima. Kvalitet izrade je veoma dobar, a upravljač se pokazao vrlo praktičan u svakodnevnoj upotrebi. Uputstva su lucidna i odlična: mala knjižica sa osnovnim i konciznim tekstom i uključenim dijagramima toka koji pomažu pri rešavanju problema na koje korisnik može da naiđe. Veoma nam se svideo opis uređaja i istorije njegovog razvoja, a na poslednjoj stranici je čak prisutan dnevnik u koji se upisuju podaci o vlasnicima i datumima prodaje. Zaista neverovatna pažnja o detaljima, imamo utisak da ljudi koji prave Rega proizvode zaista to rade s ljubavlju. Tehnički, Apollo CD plejer poseduje dosta zanimljivih detalja. Po ubacivanju kompaktdiska na ekranu se ispisuje informacija da je u toku inicijalizacija sistema. Ovo nije marketinški trik: proizvođač navodi da se Apollo prilagođava posebno svakom disku u smislu da očitavanje bude što tačnije, a kolo za korekciju greške što ređe u upotrebi. Ovo nije slučajno: kada je 2003. Sony prekinuo proizvodnju čipova za kontrolu CD transporta, mnoge kompanije su se našle na muci. Nova rešenja su tada preuzeta od OEM proizvođača s Dalekog istoka, ali je Rega pronašla britansku kompaniju koja je bila u stanju da implementira potpuno novi operativni sistem. Rezultat je da su Rega CD plejeri za-
ista posebni. Kao dodatak instaliran je klok visoke tačnosti, a memorija plejera je oko 20 MB, što je daleko više nego što potrebe Red Book standarda nalažu, pa se može koristiti kao bafer u slučaju višestrukog očitavanja podataka sa CD-a. Apollo kao konvertor koristi poznati delta-sigma DAC Wolfson WM8740, iza koga se nalazi izlazna sekcija, koja je dizajnirana unutar kompanije i radi u čistoj A klasi.
Brio3, za razliku od CD plejera, svoju bazu nalazi u tradicionalnom tranzistorskom dizajnu, koji je već dugo na sceni. Do ovog rešenja Rega je došla pomoću panela koji je obavljao slepe testove više različitih dizajna i izabrao jedan od kojeg je nastalo originalno Brio pojačalo, bez obzira na tehničke prednosti i bolje laboratorijske rezultate ostalih ponuđenih mogućnosti. Napajanje je izvedeno pomoću toroidalnog transformatora, a izlazni tranzistori su poreklom od japanskog Sankena.
Apollo CD je primer nežne reprodukcije zvuka. Filipinska džez pevačica Jheena Lodwick
na albumu "Feelings" izražava ovu osobinu na najbolji mogući način, sa emocijama koje prosto zrače iz njenog milog glasa. Detaljnost visokotonskog područja je veoma, veoma dobra. Implementacija tehničkih rešenja očigledno je urađena tako da slušalac bude centralna figura, umesto demonstracije moderne tehnologije bez smisla. Zato se nikada ne preteruje s prezentacijom, koja je vrlo, vrlo jasna i fokusirana, ali u isto vreme relaksirana - britanska škola zvuka u najboljem izdanju. To znači da Apollo možete slušati satima, a da se nimalo ne umorite. Zvuk je u isto vreme pun i prozračan, dubina pozornice i njena širina su sjajne. Ima li mana? Ima, svakako. Ovom plejeru više odgovara zvuk klasične muzike. Štrausova kompozicija "Na lepom plavom Dunavu" ili Vivaldijeva "Četiri godišnja doba" spadaju u nekoliko najboljih reprodukcija koje smo čuli sa CD plejera cene oko 1.000 evra. Nasuprot njima, "Dire Straits"` i "Money for Nothing", kao ni U2 ne zvuče ništa posebno - Regi Apollo fali ona nota divlje prezentacije koju imaju, na primer, Electrocompaniet ili Meridian proizvodi, i u tom smislu zvuči dosta lenjo. Razlike u kvalitetu
"Kvalitet spoljašnje izrade zaista je odličan: nema tragova pri dotezanju zavrtnja, sve je savršeno uklopljeno."
produkcije se i te kako osećaju na ovom uređaju i stoga ga testirajte prvo sa onim manje kvalitetnim, a zatim s pravim test diskovima i tek tada ćete primetiti kako Apollo zaista svetli do Meseca. Rođak od strica Apollo plejeru jeste Rega pojačalo Brio3. Ovo kažemo s obzirom na disparitet u ceni između ova dva uređaja, gde je Brio3 skromniji i siromašniji. Ali, njegovim venama teče ista plava krv i muzika koju pušta može da postidi mnoge druge uređaje u njegovoj klasi cene. Definicija po opsegu i razdvajanje instrumenata u numeri "Girl from Ipanema" Antonija Carlosa Jobima jesu odlični, a muzikalnost i kohezija cele numere na visokom nivou. Skoro sve rečeno za Apollo CD plejer važi i ovde: nežan, relaksiran, opuštajući zvuk, daleko od nekih usiljenih i testerastih koje smo imali prilike da čujemo. Ali, pazite, Rega i Rega su očigledno pravljeni jedno za drugo. Ne kažemo to zato što liče, niti da bi neko išao i kupio oba uređaja kod prodavaca: kažemo zato što, na primer, mnogi Yamaha ili Rotel (pročitajte test u ovom broju o pojačalu i CD plejeru serije 1520 ove kompanije) uređaji nisu takvi. Ali, Apollo i Brio3 jesu. Sinergija ove dve komponente daje zbir veći od vrednosti pojedinih sabiraka: pojačalo na neki način "pegla" zvuk CD plejera i on dobija na brzini, ne u potpunosti, ali se njegove mane manje osećaju nego na našoj Vecteur Club Ten
amplifikaciji. Britanac ko Britanac, Brio3 ima osobinu da mu fali pravi udarac ili, kako vole da kažu, "slam" kada, na primer, slušate numeru "Nirvana" sastava "The Cult". Ima i malog gubitka detalja na gornjem ekstremu u odnosu na konkurenciju cene od dve ili tri hiljade evra. I to je sve. Sve u svemu, milina, koliko god da izgledaju skromno i skoro primitivno jednostavno, toliko lepo sviraju. Probali smo ih s našim standardnim Jamo D830 i Dynaudio Focus 110 kutijama i Rega komponente su zadržale svoj pedigre u obe kombinacije.
Istinska preporuka. Ali ne za svakoga: volite li tvrđe i oštrije stilove muzike, razmislite o Harmanu, NAD-u ili Yamahi. Ako slušate akustiku, numere sa istaknutim glasom pevača, džez ili klasiku, Rega Apollo i Brio3 vrede svaku paru. Ovo važi, naravno, ukoliko vas ne mrzi da svaki put ustanete kada treba da pojačate ili smanjite jačinu zvuka, ali ima i tome leka, a zove se "sledeći model u ponudi". U svakom slučaju, bili smo u pravu - ove uređaje pravili su inženjeri koji osećaju svoja dela srcem, a ne samo pomoću mernih instrumenata. Nemojte se brinuti zbog razlike u ceni između Rega Apollo i Brio3 komponente: na pojačalu se očigledno štedelo na dizajnu, ali se nikako nije štedelo u oblasti reprodukcije zvuka. Mnogi tvrde da rade tako, ali realnost pokazuje drugačije i ovo je veliki dodatni poen za Regu: mnogo zvuka za malo novca.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Sjajna reprodukcija.
Harmonija.
Fokus, tajming.
MINUS
Osećaj pri korišćenju selektora ulaza.
Nedostatak daljinskog upravljača.
Brio3
Kontinualna snaga: 2x49 W (8 oma)
Broj linijskih ulaza: 4 analogna + 1 gramofonski MM
Broj izlaza za zvučnike: 1
Dimenzije (ŠxVxD): 435x100x270 mm
Cena: 400 evra
KARAKTERISTIKE
PLUS
Detaljnost.
Relaksiranost.
Izrazita muzikalnost.
Pedantnost izrade.
Jednostavnost korišćenja i pažnja prema detaljima.
MINUS
Preferira klasiku ili džez, nasuprot rok muzici.
Apollo
Formati: CD-A, MP3, WMA
D/A konvertor: Wolfson WM8740
Digitalni izlazi: koaksijalni, optički
Dimenzije (ŠxVxD): 435x100x270 mm
Masa: 3,6 kg
Cena: 750 evra
Jedna od prednosti članstva našeg časopisa u EISA asocijaciji jeste da imamo prilike da se upoznamo s potpuno novim uređajima koji još nisu prisutni na domaćem tržištu. Posredstvom Bowers&Wilkinsa, koji distribuira Rotel uređaje na evropskom kontinentu, stigla nam je kombinacija CD plejera i pojačala iz nove serije: RCD-1520 i RA-1520.
Japanski Rotel se do sada ustoličio, između ostalog, kao proizvođač hi-fi komponenti odličnog odnosa cena-kvalitet. Dizajn njihovih uređaja veoma je konzervativan i ne dozvoljava velike eksperimente, dok i dalje koriste Balanced Design Concept. Iza ovog lukavo smišljenog marketinškog trik-naziva krije se pristup konstrukciji pojačala koji nema nikakve veze s balansiranom topologijom kola, već se odnosi na način globalnog pristupa konstrukciji uređaja i troškovima dizajna i proizvodnje: obraća se pažnja na sve elemente podjednako. Jednom rečju, harmonija na delu.
Rotel RCD-1520 i RA-1520 dele kutije skoro identičnih dimenzija. Prednja ploča veoma podseća na starije serije, ali je poklopac izmenjen, a ivice više nisu od oštrog crno anodiziranog aluminijuma koji imitira hladnjake, već su polirane do visokog sjaja, mada postoji i verzija u crnoj boji. Na početku smo bili užasnuti novom pojavom - prednja ploča nam se nikako nije dopala. Ali, kada se komponente ubace u policu i legnu jedna na drugu, harmonija dolazi do izražaja i one postaju lepe za oko. Ovo se nikako ne odnosi na reljefni poklopac, koji liči na aljkavi rad nekog priučenog majstora i zaista ne shvatamo šta je Rotel želeo da postigne time: tačkice i flekice po celoj površini daleko su od preciznih, fino ofarbanih poklopaca koje smo navikli da vidimo. Sreća je da kada uređaje ubacite u policu, dodir s groznim poklopcima imaćete tek kada budete brisali prašinu. Ruku na srce, oni su prilično čvrsti, posebno na dodatno savijenim ivicama sa strane, a to se ne bi reklo po dosta skromnoj
masi dva uređaja. Mehanički, kućišta su prilično robusna i kvalitetno urađena, zamerke nema. Pravi Rotel kvalitet.
Prednja ploča RA-1520 poseduje standardne komande: kontrola jačine i balansa, kao i tonske kontrole upravljaju zvukom. Selektor ulaza podržava šest izvora, uključujući i MM gramofonske zvučnice i dva analogna snimača, za koje RA-1520 poseduje i "record out" selektor. Mrežni prekidač je s prednje strane i mehaničkog je tipa, a u stand by mod ulazi se pomoću daljinskog upravljača. Pojačalo poseduje izlaz za slušalice, što je pohvalno, koji je prečnika 3,5 milimetara. Identična priključnica koristi se i za povezivanje s prenosivim (ili nekim drugim) medija plejerima. Zadnja strana sadrži pozlaćene priključke za sve navedene ulaze i dva tape loopa, kao i izlaz direktno s preamp sekcije. Podržana su dva para zvučnika. Priključci su dovoljno kvalitetni, posebno oni za zvučničke kablove. Od ostalog tu su IEC konektor za mrežni kabl, kao i mogućnost za žični prenos kodova infracrvenih komandi između Rotel komponenti. Podrška za eventualno dodatno pojačalo snage ili CD plejer je potpuna, pa je u tom smislu implementiran i okidački sklop na 12 volti.
CD plejer RCD-1520 podržava CD audio, MP3 i WMA standarde. Iako dosta velika, prednja strana sadrži puno malih tastera, koji, iako lepi na oko, traže vremena da na-
Zoran Karapandžić
učite napamet njihov raspored, na početku nije lako. Desnu polovinu pokrivaju oni namenjeni upravljanju transportom, dok su na levoj mrežni prekidač i dodatne funkcije: programiranje, ponavljanje, skeniranje, prikaz na displeju, itd. Sam ekran je matričnog tipa i, iako neveliki, pruža dosta informacija jer je organizovan u dva reda. Gornji prikazuje tip diska: CD-A ili MP3, na primer, dok donji sadrži podatke o numeri koja se reprodukuje. Pretraživanje pesama, čak i onih u MP3 formatu, vrlo je jednostavno, kako unapred, tako i unazad, i to u više brzina, što je veoma pohvalno.
Rotel RCD-1520 poseduje analogne izlaze u vidu jednog para pozlaćenih činčeva i digitalni izlaz koaksijalnog tipa. Mrežni ulaz je naravno IEC, a tu su i triger ulaz od 12 V, kao i ulaz žičnog prijemnika daljinskih komandi. Na kraju, tu je i priključak za komunikaciju s personalnim računarom u cilju izmene softvera novijom verzijom, ukoliko se za to ukaže potreba. Daljinski upravljači koje fabrika isporučuje odličnog su kvaliteta i logičnog rasporeda tastera. Sa onog koji pripada pojačalu moguće je vršiti i upravljanje osnovnim funkcijama CD plejera. Uputstva su klasična, kakva smo već navikli da vidimo kod Rotela: koncizna, s kratkim uvodom o tehnologiji svakog uređaja i daljim instrukcijama, koje je lako pratiti.
Rotel RCD-1520 koristi slot-in transport, koji na sebi nema vidljivu oznaku proizvođača – radi se o nekoj od OEM kompanija. Sam transport je tih i oklopljen, što znači da je dobro zaštićen od prašine. Transformator u sekciji napajanja je toroidalni, a prate ga isprav-
ljačka i filterska sekcija, koje se oslanjaju na dva elektrolita od po 4.700 mikrofarada, da bi zatim došli regulatori napona – mi smo ih izbrojali najmanje pet. Kao dekodersko kolo koristi se Mediatekov čip MT1389 u podverziji FE. Interesantno je da je ovo integrisano kolo zanimljivo proizvođačima, slično smo našli i u Electrocompanietu ECC-1. Konverter u RCD-1520 je Wolfson WM8740, koji je danas veoma popularan u ovoj klasi cene, dok su izlazni baferi Burr Brown OPA2604. Sve navedeno je kvalitetna klasika i uredno je i lepo.
Pojačalo je nešto zanimljivije: ulazi su kontrolisani relejima – dugotrajno rešenje, a potenciometar je vrlo dobar ALPS Blue Velvet. Ožičenje je takođe uredno, a kao izlazi koriste se dva para 2SB817 i 2SD1047 po kanalu. S obzirom na deklarisanu snagu pojačala od svega 60 vati po kanalu, za koju verujemo da je i više nego konzervativna, ovo je izdašno rešenje. Interesantno je da se proizvođač odlučio da driver tranzistore pričvrsti na isti vijak na kojem se već nalazi neki od izlaznih tranzistora, verujemo da je to zbog tretiranja radne tačke u odnosu na temperaturu izlaznog sklopa. Veći deo težine Rotela RA-1520 krije se u njegovom toroidalnom transformatoru, koji se nalazi s leve strane, gledano spreda. Ispravljačka sekcija puni dva elektrolita zamašnih gabarita i osrednjih kapaciteta: 10.000 mikrofarada po komadu. Navedeni elektroliti napravljeni su u Britaniji za Rotel, a moramo primetiti da je definitivno došlo vreme kada proizvođači pripremaju uređaje za nas koji volimo da zavirimo u njih: nikada nismo videli elektrolitske kondenzatore koji imaju toliko reklame na sebi kao što ih poseduju ova dva u Rotelu. Obratite pažnju šta
sve piše na njima: T-Network Design, High Resonance Frequency, Low ESR, Low Impedance... skoro više etiketa nego za celokupno pojačalo!
S tehničke strane, ovo su kvalitetni uređaji srednje klase, s nekoliko lepih sitnica (transport, topologija pojačala, itd.), urađeni prilično pošteno.
Krenimo od CD plejera RCD-1520. Suština njegovog zvuka je analitika, i u tom smislu svideće se ljubiteljima zvuka koji žele da primete sve one sitnice u prezentaciji. Toplina mu, nažalost, nije jača strana, pa Jheena Lodwick, koju smo i ovom prilikom, između ostalog, slušali, zvuči veoma lepo, ali s vremena na vreme i naporno. RCD-1520 traži uklapanje s detaljnim i toplim pojačalom, možda bi trebalo probati s nekim lampašem. Detaljnost kod njega nije suvoparna: prostornost nije narušena i sve što čujete dobija jasnu drugu i treću dimenziju, ovo je Rotelov zvuk vrlo sličan onom na modelima 1070 ili 1072. Jedna od značajnih osobina jeste brzina: RCD-1052 je neverovatno brza sprava, kao što su Harmanova pojačala brza. Promene dinamike za njega su dečja igra. Sem bas područja, koje ne ide do dna i zna da bude pomalo tupo, sve ostalo je toliko čisto servirano da je ponekad prosto - neprirodno. Poređenje sa, na primer, Rega Apollo CD plejerom (test u ovom broju) ukazalo je na prednosti Rotela na bržim, modernijim i tvrđim vrstama muzike: rok, pop, itd. No, u svemu ostalom ga je Rega jasno nadmašila: tajming, tonski balans i najpre prirodnost u klasičnoj, vokalnoj ili džez muzici jasno pretežu na stranu Apolla, koji je uz to i nešto
jeftiniji. Reprodukcija MP3 kompresovane muzike daje na Rotelu iznenađujuće rezultate, tehnički dobro odrađena numera deluje skoro isto kao i original (reprodukovan na RCD-1520), s obiljem detalja i prostora, bez osećaja odsecanja i kompresije. Mislimo da je zasluga ovoga u dobrom konverteru i solidno odrađenom izlaznom delu plejera. Pojačalo nas je, nasuprot očekivanjima, razočaralo zvukom. Ni RCD-1520 ni nekoliko drugih CD plejera nisu uspeli da izvuku maksimum iz njega. Zvuk je, jednostavno, bio kompresovan, lišen života i dinamike. Gornje oktave su prštale, bas je išao dosta plitko, a muzikalnost koju smo očekivali od Rotela ovaj put je u potpunosti izostala. Interesantno je da je promena CD plejera dala neke razlike u zvuku, ali daleko manje nego što smo očekivali: Onkyo Grand Integra DXG10 nije šampion u detaljima, ali je u toplini i dinamici i danas kao i pre dvadeset godina, nosi se s mnogo poznatijim plejerima. Razlika u odnosu na RCD-1520 ogledala se u jedva čujnoj razlici detalja na srednjem i visokom opsegu, pojačalo RA-1520 nije bilo u stanju da prikaže 3D prostor oko malopre pomenute Jheene Lodwick ni sa jednim plejerom. Bas, kog DX-G10 ima u izobilju, jedva se nazirao, toliko da bi procena kvaliteta bilo
kog plejera kojeg smo mu "podmetnuli" bila bespredmetna uz ovo pojačalo. Neprekidno usviravanje od nekoliko dana takođe nije pomoglo, tako da o RA-1520 nema mnogo toga lepog da se kaže, sem snage, koje ima zaista dovoljno, i kontrole, koja je čak preterana. Za razliku od pojačala snage RB-1072, koje radi u D klasi i zaista nas je oduševilo svojim zvukom, RA-1520 se spustio skoro na dno naše lestvice. Čak i jedan potpuno prosečan uređaj kao što je Cambridge Audio 740A ima jasne prednosti u odnosu na Rotel, da ne spominjemo model Rega Brio3 (čiji test možete pročitati u ovom broju). Očigledno se radi o zbiru kvalitetnih delova koji daju manje nego prosta suma.
ZAKLJUČAK
Čudna kombinacija, zaista. Umesto harmonije spoja dva uređaja, dobili smo nejednakostranični trougao u kojem je najkraća stranica potencijalni kupac. RCD-1520 plejer ima svojih prednosti i svojih mana i, da je nešto jeftiniji, mogao bi da bude ozbiljna konkurencija ostalima na tržištu. Ovako, smatramo da je donekle precenjen. No, to nije ništa u poređenju s pojačalom, koje pada na dvoboju s vodećim predstavnicima klase cene do 450 evra, a u isto vreme košta duplo više.
Preporuka? Sačekajte da cene padnu, pa onda razmišljajte o Rotelu RCD-1520. A za pojačalo? Bolje sačekajte sledeći model, nadamo se da će ovo naše gorko iskustvo biti izuzetak, ne pravilo. U krajnjem slučaju, verni kupci Rotela to očekuju od slavnog imena.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Brz, dinamičan zvuk.
Obilje detalja.
Rekreacija prostora oko muzičara.
Poslovični Rotelov kvalitet izrade.
Jednostavan dizajn.
MINUS
Preskup je.
Dizajn poklopca.
RCD-1520
Formati: CD, CD-R/CD-RW, MP3, WMA
D/A konvertor: Wolfson WM8740
Digitalni izlazi: koaksijalni
Dimenzije˝(ŠxVxD): 431x99x320 mm
Masa: 6,5 kg
Preporučena cena: oko 900 evra
OPREMA:
OOnkyo Grand Integra DX-G10
OSony CDP-D500
OPhilips CD850 Mk2 Upgraded
OVecteur Club Ten
ORevox B285
OJamo D-830
OCanton Karat M40
OSennheiser HD-580 Precision
KARAKTERISTIKE
PLUS
Slavno ime, ništa više.
MINUS
Kompresovan beživotan zvuk.
Pogledati "minuse" CD plejera
RA-1520
Kontinualna snaga: 2x60 W (8 oma)
Frekvencijski opseg (+1, -3 dB): 10 Hz – 100 KHz
Izobličenja THD: <0,03%
Broj linijskih ulaza: 5 analognih + 1 gramofonski MM
Broj izlaza za zvučnike: 2
Dimenzije (ŠxVxD): 432x92x364 mm
Masa: 7,8 kg
Preporučena cena: oko 900 evra
Korato 011/3047-189
Slogan na Harmanovim brošurama za HD980 navodi da je on napravljen da isporuči samo istinu, i ništa drugo osim istine.
Priznaćete, veoma zanimljiv marketinški slogan. Prvo se možete zapitati šta je zapravo istina u audio-reprodukciji? Šta je istinski, pravi, prirodni zvuk? Šta se uzima kao referenca, studijski snimak i produkcija albuma ili, u slučaju živih svirki, akustika prostora, ambijent i timbar instrumenata? Ukoliko ste imali prilike da razgovarate s profesionalcima koji godinama rade u studijima za miks-pultom, verovatno ste razbili mnoge predrasude koje nameće kućni hi-fi. U najgorem slučaju, samo ste stvorili neke nove dileme. Ako ste ikada imali prilike da čujete orkestar ili makar pojedine instrumente u neamplifikovanom izvođenju, verovatno ste makar nakratko morali da zapazite jednu prostu činjenicu. Toplina, lagodnost i prijatnost zvuka često ne mogu dobro opisati takvu reprodukciju. Termini koji bi bili pogodniji su: brzina, preciznost, definisanost, dinamika. Naravno, nije baš sve tako jednostavno. Ukoliko s bilo koje strane audio-lanca pokušamo da pronađemo odgovor na gore postavljeno pitanje, dolazimo do jednostavnog zaključka. Posmatrano sa
stanovišta snimanja zvuka, „živi snimak“ se s današnjom tehnikom može uhvatiti veoma verno i kasnije masterizovati i sačuvati, ali opet ne idealno. S druge strane, reprodukcija tako masterizovanog materijala sa bilo kog medijuma takođe je dostigla visoku vernost, ali opet ne može biti idealna. Sve je stvar kompromisa u manjoj ili većoj meri. Harman Kardon je odranije uspešno rešavao kompomise u kvalitetu reprodukcije, a ta tradicija nastavlja se i danas.
Model HD980 je jeftiniji, osnovni model u gami Harman Kardon CD plejera. Oznaka HD u nazivu može vas veoma lako prevariti. Prva pomisao je da se radi o DVD plejeru, a na to dodatno ukazuje i elegantno slim
kućište. Ipak, uređaj HD980 je čistokrvni CD reproduktor. Svoju oznaku deli s pojačalom HK980, s kojim čini idealan par, baš kao i nešto jači dvojac HK990-HD990, koji je testiran u prošlom broju. Ovi prozvodi su konstrukcijski i cenovno upareni, tako da s tjunerom TU980 čine kompletnu stereo gamu HK proizvoda. Plejer HD980 je ogoljena verzija jačeg modela. Konstruktori iz Harmana su u malo kućište spakovali solidno svičersko napajanje kranje desno, na koje je doveden integrisani strujni kabl. Centralno je postavljen transportni mehanizam s dodatnim metalnim ojačanjem, a krajnje levo je digitalna obrada signala - srce celog plejera. Cela unutrašnjost je takođe ofarbana u crno, što je dodatni trik za smanjenje rasipanja laserskog snopa. Integrisani „multibit sigmadelta“ DAC ima rezoluciju od 24 bita i 176,4
"U kombinaciji s dobrom prostornošću i vernim detaljima dobija se idealno linearna i verna reprodukcija. Verovatno je to istina koju nam Harman sugeriše."
kiloherca, s četvorostrukim oversemplin gom, naspram 384 kiloherca i osmostrukim oversempling karakteristikama na modelu HD990. Harmonička izobličenja su impre sivno mala na oba plejera i iznose 0,0009%, a odnos signal-šum neznatno je lošiji na HD980 i iznosi 110 dBA naspram 117dBA. Za ovako impresivne karakteristike pobri nuo se Analog Devices Blackfin DSP čip, koji je okosnica celog digitalnog domena. Ovaj moćni procesor digitalnih signala ugrađivan je i u solidne Cambridge Audio CD plejere. Harman je integraciju ovog čipa prilagodio svojim potrebama i podredio svojoj filozo fiji zvuka. Kada je kvalitet finalne izrade u pitanju, Harman je na visini zadatka i može biti uzor konkurenciji. Obrada unutrašnjih i spoljnih ivica maske i gornje ploče veoma je dobra. Stvarno moramo priznati da HD980 izgleda veoma impresivno i moćno, premda je izuzezno malih gabarita. Minimalizam je dugo bio glavni pravac arhitekture i dizajna komponenti mnogih kompanija. Harman prati ovaj stil gotovo od samog početka pro izvodnje. Dobar dizajn se sastoji od eleme nata predstavljenih u svojoj osnovnoj, čistoj formi bez dodataka, kako navode iz Harman korporacije. Iako minimalističke sa retro elementima, komponente su veoma neobične i dopadljive na prvi pogled. Jedina zamerka može biti prašina koja se prosto lepi na crnu boju kućišta. Daljinski upravljač CD plejera veoma je neobično dizajniran u dva dela. Gornji deo ili glava ima neobično pozicionirane tastere raspoređene po obodu, u sredini je prazan prostor, dok je „telo“ daljinskog s rasporedom brojeva, programa i repeat funkcijama klasično. U svakom slučaju, vrlo je funkcionalan.
U kombinaciji sa HK3390 risiverom plejer je činio veoma dobar par. Tipičan primer američke škole zvuka s dobrim punim i definisanim basom, ali i dosta prostora i definicije u gornjim oktavama. Nismo se dugo zadržavali testirajući ovaj sistem u celini. Veoma brzo smo Harmane razdvojili i prešli na testiranje CD plejera. Interesovalo nas je kako se ponaša kao samostalan izvor zvuka. Model HD980 pohranjivali smo potpuno različitim materijalima i svaki disk je pročitan bez problema. Problem se javio nekoliko puta prilikom otvaranja fioke ili prvog učitavanja diska, što je umelo da potraje. Pretpostavljamo da je problem u verziji firmvera i da će se u nekim narednim verzijama poboljšati. Muzičko putovanje počeli smo sa sastavom „The Cure“. Harmanov plejer uspeo je odmah
veoma otvoren i čist kako u srednjem, tako i u visokotonskom području. Bas je išao dovoljno duboko i bio je veoma definisan, što je prava retkost u srednjoj klasi. Ohrabreni prvim utiscima, krenuli smo s nešto zahtevnijim materijalom. Slušajući neku varijantu istočnjačkog daba u interpretaciji Natashe Atlas, koja obiluje egzotičnim ritmovima trbušnih plesačica i moćnim udaračkim instrumentima, Harman je još jednom zablistao. Niskotonsko područje je reprodukovano veoma moćno, snažno i definisano. U kombinaciji s dobrom prostornošću i vernim detaljima visokotonskog spektra dobija se gotovo idealno linearna i verna reprodukcija. Verovatno je to istina koju nam Harman sugeriše. Iznenađeni dobrim karakteristikama zvuka krenuli smo s dosta zahtevnijim materijalom Tsuyoshi Yamamoto tria na albumu „Midnight Sun“, krajnje audiofilskih dometa. Ovde se već radi o izuzetnoj produkciji i masterizaciji. Verovatno najjači adut HK980 je to što se metlice činele i celo visokotonsko područje reprezentuju prilično verno i nema onog neprijatnog šuma na visokotoncima, koji je karakterističan u ovoj klasi. Zvučna slika je dobro dimenzionisana, sa akcentom na sredini scene. Reverberacija i prostornost ovog i svakog drugog snimka mogle su se
đeni DSP u kombinaciji s kvalitetnim kon verterom odlično obavlja svoj posao. Procesiranje digitalnog signala obavlja se veoma precizno i tačno. Naravno, ne može baš sve biti idealno u ovom, a ni u mnogo višem cenovnom rangu. Plejer može da se zbuni kompleksnim materijalima, da pokaže delimično nervozan i svetao karakter ili istakne pojedine segmente reprodukcije nauštrb drugih. Ali u svojoj kategoriji HD980 krije mnogo više prednosti nego mana. Može mu se zameriti možda previše veliki stepen analitičnosti i linearnosti, koji će učiniti da neki instrumenti zvuče pomalo neubedljivo. Ljubitelji tamnijeg i toplijeg zvuka verovatno neće biti oduševljeni istinom koju HD980 reprodukuje, ali to mogu kompenzovati karakterom pojačivača. U kombinaciji sa opremom sličnog (analitičnog) karaktera zvuka može se postići dobra sinergija sa HD980. U svakom slučaju, mogućnosti eksperimentisanja su velike samo ukoliko je izvor zvuka relativno kvalitetan i linearan, a HD980 (u svojoj klasi) to jeste.
Jedan od prvih risivera, predstavljen pre gotovo 50 godina, bio je Harman Kardon TA 230. Otada do danas modeli su se menja-
"Stereo risiver karakterišu dobar prijem i lakoća korišćenja. Kada uz to dodamo Harmanov zvuk i dizajn, dobijamo kvalitetno rešenje."
li, a risiveri su doživeli svoju revoluciju shodno napretku tehnologije i trendovima. Harman danas u svojoj ponudi ima veliki broj AV risivera i integrisanih sistema za kućne bioskope, kao i prateće višekanalne zvučnike. Očigledno da je potražnja za višekanalnim sistemima izuzetno velika kako u Americi, tako i kod nas, na Starom kontinentu. Harman, uprkos zahtevima tržišta, misli na sve korisnike. U svojoj gami proizvoda nudi dva klasična stereo risivera: modele HK3490 i HK3390. Prvi ima sve što je potrebno jednom audiofilu, kako navode iz kompanije, i deklarisan je sa 120 vati po kanalu. Slabiji model HK3390 je nešto skromnijih mogućnosti, deklarisan sa 2x80 vati snage. Nema Dolby Virtual Speaker, kao ni digitalne ulaze. Dok se pitate da li ćete ikada iskoristiti nešto od svega nabrojanog, možemo da konstatujemo da su karakteristike pojačivača gotovo identične, osim razlike u snazi. Još jedna stvar je zajednička za ove risivere. To je već pomenut izuzetno dopadljiv minimalistički dizajn. Displej je veoma pregledan, centralno pozicioniran, a ton kontrole i balans vešto skriveni krajnje desno. Aktiviraju se pritiskom na točak koji se otpušta, što je odličan retro efekat. Tasteri za izvor zvuka i par zvučnika su ispod displeja dobro raspoređeni. Verovatno najelegantnije je rešen potenciometar sa unutrašnjim belim osvetljenjem. Osvetljenje u kombinaciji s displejem i crnom šasijom odaje elegantan i prefinjen izgled, koji uz to nije napadan. Na pozadini kućišta nalaze se dodatni sigurnosni on/off prekidač i jeftini plastični konektori za zvučnike. Daljinski HD3390 risivera je pozamašnih gabarita. Iako je tendencija proizvođača da smanje i pojednostave upravljače, Harman se opredelio za tradicionalnu doktrinu. Puno tastera i funkcionalnosti, solidna ergonomija i dobar kvalitet u klasi. Risiver je veoma funkcionalan, s dobrim prijemom FM signala. Bolji prijem stanica možete postići
sa eksternom radio-antenom, koja se može nabaviti veoma povoljno. Većina korisnika koja živi u izuzetno urbanim sredinama nikada neće imati problema s prijemom, pa im nikakva dodatna antena neće trebati. RDS je radio bez problema i nijednog trenutka nije pokazao probleme u radu, dok su smetnje u prijemu relativno jednostavno mogle da se ublaže tonskim kontrolama. Veoma je diskutabilno govoriti o kvalitetu FM zvuka jer, nažalost, velika većina stanica pribegava reprodukciji kompresovane MP3 muzike. Takav izvor zvuka u kombinaciji sa FM modulacijom talasa već stiže u vaš prijemnik u dovoljnoj meri osakaćen, tako da kvalitet samog risiviera ne može da dođe do izražaja. Kada je u pitanju kvalitet pojačivača samog risivera, moramo da primetimo da je on u kategoriji pojačivačkih modula iz Harmanove game AV risivera. Iako su u pitanju „samo“ dva kanala, unutrašnji raspored elemenata, hladnjaka, napajanje i set tranzistora kopiraju arhitekturu višekanalnih AV risivera pre nego HK stereo pojačivača. Zvuk risivera tipičan je harmanovski, pun, snažan i relativno dobro definisan.
Izgleda da su inženjeri u HK postigli odličan kompromis istine pri reprodukciji, dizajna i ergonomije kućišta s tržišnom cenom. Engleska titula vladara srednje klase postaje sve ugroženija. U svojoj kategoriji HD980 može da stane rame uz rame sa svojim konkurentima. Štaviše, s dobrim dizajnom, brzom, preciznom i dinamičnom reprodukcijom možda ide i korak ispred. Kada je reprodukcija zvuka u pitanju, iako je HK jako blizu istine (ma šta ona predstavljala), ona se ne mora svima svideti. Veoma često je sasvim suprotno. Karakter zvuka je totalno subjektivna stvar, barem za hi-fi i hi-end potrošačko društvo. Iz ovih razloga preporučujemo da obavezno poslušate pre kupovine. Stereo risiver karakterišu dobar prijem i lakoća korišćenja. Kada uz to dodamo Harmanov zvuk i dizajn, dobijamo kvalitetno rešenje za sve kojima je potreban stereo risiver. Harmanov risiver će u potpunosti zadovoljiti potrebe većine prosečnih korisnika. Iako se
HK3390 veoma dobro uklopio sa CD plejerom, audiofili i zahtevniji muzički sladokusci trebalo bi da se opredele za jači Harmanov risiver ili „odvojeni“ sistem. Idealno rešenje je jači Harmanov plejer ili, još bolje, kombinacija HK990-HD990. Naravno, odnos cenakvalitet ide u korist sistema HK980-HD980 sa istim karakterom zvuka i gotovo podjednako dobrim performansama. Ova kombinacija je veoma primamljivo rešenje, sa odličnim odnosom cena-kvalitet. Harman ne prestaje sa iznenađenjima.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Dizajn.
Odličan odnos cena-kvalitet.
Analitična reprodukcija.
Definisan bas.
MINUS
"Istina" ne mora da se dopadne svima.
Manji zastoji pri otvaranju i čitanju diska.
HD980
Formati: CD-R/CD-RW, MP3, PCM: 16 - 24 bita, 30 - 96 kHz
D/A konvertor: multibit sigma-delta 24-Bit/176,4 kHz
Frekvencijski opseg: 20 Hz – 20 kHz
Digitalni izlazi: koaksijalni, optički
Zatamljivanje displeja: 3 koraka
Dimenzije: 435x70x285 mm
Masa: 3,8 kg
Cena: 263 evra
KARAKTERISTIKE PLUS
Dizajn, cena.
Harmanov zvuk.
MINUS
Nije predviđen za zahtevne korisnike.
Nedostatak digitalnih ulaza.
HK3390
Kontinualna snaga: 2x80 W / 8Ohm
Frekvencijski opseg: 20 Hz – 20 kHz
Izobličenja THD: <0,07 %
Broj linijskih ulaza: 7 analognih
Video-ulazi : 4
Dimenzije: 168x441x381 mm
Masa: 9,5 kg
Cena: 364 evra
BGB Studio, 011/328-6362
Ukoliko želite da budete obaveštavani o novostima u vezi sa radom magazina Hi-Files, kao i o hi-fi dešavanjima, učlanite se u Hi-Files SMS klub.
Pošaljite tekst sa porukom HF na broj 4822 za članstvo u Klubu. Cena poruke je 20 dinara plus PDV.
Da biste se odjavili iz Kluba, potrebno je da pošaljete poruku HF STOP na 4822. Odjava iz Kluba se ne naplaćuje.
Hi-Files se obavezuje da vam neće slati više od dve SMS poruke mesečno. Troškove slanja SMS poruka snosi Hi-Files.
Oglašivač: Horisen Solutions
Dosta vremena je prošlo otkad ste slušali komponente poznatog engleskog proizvođača pre nego što ste prešli na jači muzički sistem.
Možda tek planirate kupovinu, a znate da kompanija NAD nudi dobar odnos cena-kvalitet. Verovatno ste svesni činjenice da se danas sve jako brzo menja. Mnogi poznati brendovi se više ne proizvode, tržište postaje sve dinamičnije, a korisnici sve zahtevniji. Ako se sa zadovoljstvom sećate asketskog, hladno-sivog NAD uređaja koje ste nekada posedovali ili se pitate kako on danas zaista zvuči, možete da odahnete. Dizajn NAD komponenti je uznapredovao, a napredovali su i određeni segmenti reprodukcije. Izgleda da se dobre stvari nikada ne menjaju ili se menjaju veoma sporo.
KVALITETNA IZRADA
Model C 375BEE u ponudi pojačala ovog proizvođača pozicionirao se na sam vrh standardne serije integralaca. Od veoma
hvaljenog i odlično ocenjenog C 355BEE veći je kako po gabaritu, tako i po deklarisanoj snazi. Model Masters serije M3 ipak mu beži po svojoj sofisticiranosti i konstrukciji. Da ne bude zabune, C 375BEE u sebi ima ugrađen Bjorn Erik Edvardsen inovativni patent Distortion Canceling Circuit u izlaznom stepenu i BEE Clamp u napajanju. Iako ovi patenti uvek zvuče nadmeno, istina je da je sama konstrukcija rađena po uzoru na masters seriju. Veoma masivan toroidni transformator poznatiji kao NAD Power Drive, koji je dodatno izolovan metalnom konstrukcijom, isporučuje dovoljno stabilne struje na dva glomazna kondenzatora od po 22.000 mikrofarada. Napajane je smešteno centralno, a trafo je pozicioniran prema prednjoj ploči. Pojačivački moduli odvojeni su na masivne hladnjake, a sve je urađeno veoma pedantno. Baš kao što se to nekada radilo u vreme
zlatnog doba hi-fija. Osim dobrog kvaliteta izrade unutrašnjosti, na koju smo tradicionalno navikli od ovog proizvođača, i spoljašnjost se polako iz serije u seriju menjala. Kućište je sada veoma elegantno, crne boje, ali i dalje prati tradicionalni minimalistički dizajn. Na prednjoj ploči ugrađene su LED diode na tasterima za izbor zvuka i selektovan par aktivnih zvučnika (A ili B). Plava dioda označava režim rada. Sve plastične komande na prednjoj ploči kvalitetno su urađene, ali su točkovi za tonske kontrole i potenciometar osetno lošijeg kvaliteta. Pri dodiru deluju veoma šuplje. Ovo je verovatno i jedina zamerka na kvalitet izrade, ali, uzimajući u obzir kvalitetan daljinski upravljač, vrlo verovatno nećete ni dodirivati ove komande. Konektori za zvučnike su pozlaćeni i plastificirani, pa će se veoma funkcionalno i estetski uklopiti s visokokvalitetnim kablovima i konektorima.
Ugrađen je i euro strujni konektor, što vam daje mogućnost da probate različite strujne kablove. Ipak, smatramo da ovo pojačalo zaslužuje nešto malo kvalitetniji kabl. Izbor je na tržištu veliki, a možda uspete i sami da napravite kvalitetan strujni kabl. Ukoliko u njegovom pravljenju dođe do greške, budite bezbrižni jer NAD C 375BEE ne može da se „spali“ tako lako. Osigurač je postavljen u ležište na zadnjoj ploči, tako da može da se zameni bez otvaranja uređaja. Pojačalo
C 545BEE i C 565BEE potpuno su identične. Jedina razlika je u težini od čitavih 300 grama u korist modela C 565BEE. Pokušali smo da pronađemo na kojim je mestima ubačena ova dodatna težina. Na modelu C 565BEE ugrađena su dva konvertera u dual-diferencijal modu. Proizvodi ih kompanija Wolfson pod oznakom WM8741. U pitanju je stereo D/A konvertor visokih performansi, dizajniran za profesionalne audio-aplikacije i kućnu audio-elektroniku. Arhitektura je multibit,
optički ulaz. USB priključak na prednjoj ploči takođe je novost u odnosu na prethodni model, kao i veoma funkcionalan navigacioni točak. Podržane su sve flash memorije i vrlo verovatno većina diskova formatizovana je u FAT16 ili FAT32 formatu. Kvalitet izrade samog plejera u rangu je ove klase, a dizajn je tradicionalan, minimalistički. Daljinski upravljač je kao i na pojačalu veoma funkcionalan i ergonomski dobro oblikovan.
može da radi u bridge modu, sa impozantnom snagom većom od 330 vati ili kao odvojeni stereo pretpojačalo-snagaš.
Kada je izvor zvuka u pitanju, NAD je i u ovom segmentu veoma popularan. Model C 565BEE trenutno je najjači model plejera u standardnoj seriji, iznad njega u NAD gami proizvoda je daleko skuplji Masters
CD/SACD plejer M5. Kako piše na sajtu kompanije, sličan je modelu M5, a upola jeftiniji. Naravno, ovaj model je po konstrukciji ipak sličniji modelu C 545BEE, testiranom u prošlom broju, negoli M5 modelu, ma šta marketing sugerisao. Na sajtu kompanije NAD specifikacije frekventnog odziva, odnos signal-šum, pa čak i dimenzije kućišta modela
sigma-delta sa odnosom signal-šum od 123 decibela na 48 kiloherca. Čip je visokotolerantan na clock jitter. Sempling frekvencija je od 32 do 192 kiloherca, a veličina reči od 16 do 32 bita. Podržani su svi standardni audioformati.
Slabiji model C 545BEE ima ugrađen single Wolfson 8740. Operacioni pojačivači su isti na oba modela, Burr Brown 2134, dok su na izlazu modela C 565BEE postavljeni kvalitetni Wima polipropilenski kondenzatori od 0,22 mikrofarada. Pažnja je posebno posvećena napajanju elektronskih kola, koje je urađeno kvalitetno, s nekoliko grec spojeva i masivnim toroidnim transformatorom. Prednost modela C 565BEE je u tome što poseduje čip za dodatni up-sampling sa 44.1 kHz i 48 kHz na 96 kHz ili 192 kHz, i ima ugrađen SPDIF
Pošto je pojačalo stiglo pravo iz fabričkog pogona, neotpakovano, bilo je potrebno da prodje nekoliko dana da bi se razradilo. Slušni test je zatim počeo u kombinaciji pojačala s pripadajućim plejerom. Sastav „Morphine“ na albumu „Cure for Pain“ hladnim zvukom bariton saksofona dobro je zagrejao C 375BEE. Iako produkcija albuma nije na zavidnom nivou, stiče se utisak moćne i relativno sofisticirane reprodukcije. Saksofon je prezentovan moćno i puno, pozornica je relativno prostrana, sa izuzetnim atakom bubnjeva. Niskotonsko područje kojim obiluje ovaj album izuzetno je moćno, s relativno dobrom definicijom gornjeg spektra. Sve ovo stvara određen karakter veoma punog i bogatog zvuka koji pogoduje mnogim popularnim muzičkim pravcima kao što su, recimo, bluz, rok, pa i mainstream. Prava uživancija bilo je nastaviti dalje muzičko putovanje sa nikada neprevaziđenim bluzerom Stevijem Rayom Vaughanom na albumu „Couldn’t Stand the Weather“. Neukrotiva električna gitara bila je dobro reprodukovana i kontrolisana u srednjem i visokom registru, s
"Pun i bogat zvuk s dovoljno detalja, impozantnim basom i toplom prezentacijom instrumenata čini gotovo svaku melodiju neodoljivo slušljivom i dinamičnom."
dozom topline i punoće. Verovatno je jedino Stevie Ray mogao tako dobro da obradi čuveni Hendriksov hit „Voodoo Chile“, koji obiluje izuzetnom dozom energije i naboja koji je NAD uspeo da prenese. Na momente je tokom glasne reprodukcije dolazilo i do sitnih pikova, distorzije gitare, što je celokupan doživljaj učinilo zamornijim.
Naravno, sa ovakvom svirkom to se i moglo očekivati, premda u nešto manjoj meri. Dinamika je, kao presudan faktor ovako energičnih albuma, bila zadovoljavajuća, dok se NAD C 375BEE poprilično zagrejao. Prorezi za hlađenje na gornjoj ploči i sa strane uređaja nisu postavljeni bez razloga. U kombinaciji s masivnim hladnjakom i dobrom prirodnom ventilacijom, pravo je čudo da se pojačivač ovako grejao, poput onih koji rade u punoj A klasi. Verovatno su tome doprineli NAD Class A gain moduli u pretpojačivačkoj sekciji. Potrebno je obezbediti dovoljno prostora na polici i obavezno uključiti klimu u vrelim
letnjim danima. Prilično zagrejana atmosfera naterala nas je da smanjimo tempo i oprobam malo mirniju, džez muziku. Odlučili smo se da preslušamo poslednji album Diane Krall „Quiet Nights”. Njen šarmantan vokal je prezentovan veoma bogato, s dovoljnom količinom detalja, ali ujedno punoćom nižeg srednjeg opsega. Jasnoća i preciznost su dovoljni, ali je akcenat na atmosferi i prezentaciji, koje dočaravaju izvođača u veoma prisnoj vezi sa slušaocem. Ne poput apsolutne transparentnosti, već u subjektivnom i emocionalnom smislu, koji se teško može opisati rečima. U stvari, ne znamo šta bi na ovakav opis rekao Elvis Kostelo. Kada već pišemo o definiciji vokala, Diana je nešto transparentnija i otvorenija nego što smo očekivali od NAD-a, ali, pomalo neočekivano, može da pokaže i dublje karakteristike svog glasa. Pojačalo je odvojeno od svog izvora zvuka, s domaćom test opremom, odmah pokazalo jednu stvar. Dovoljno je transparentno da
može da pokaže promene u karakteru zvuka kada se zameni izvor. Neutralnost nikada nije bila karakteristična za NAD komponente, ali je kompanija s pojačivačem C 375BEE napravila mali pomak u ovom smeru. Poznajući svoju test opremu i koristeći metodu uporednog slušanja, subjektivno smo zaključili da je zvučna slika pojačala dovoljno velika i konzistentna. Iako određena količina detalja sa zahtevnim muzičkim materijalom može da nedostaje, NAD C 375BEE igra na sasvim drugu kartu.
Pun i bogat zvuk s dovoljno detalja, impozantnim basom i toplom prezentacijom instrumenata čini gotovo svaku melodiju neodoljivo slušljivom i dinamičnom. Ova filozofija reprodukcije je zaštitni znak kompanije NAD u srednjoj klasi. Sada je dodatno unapređena i obogaćena sofisticiranim detaljima. Kako stvari stoje, izgleda da i u višem segmentu u kojem se traže neke druge odlike zvuka može biti dobar adut jakoj konkurenciji.
U kombinaciji sa NAD pojačalom C 565BEE se kao izvor pokazao veoma dobro. Jednostavno, ta dva uređaja činila su simbiozu istih filozofija zvuka. Kada smo rešili da samostalno probamo plejer, bili smo prijatno iznenađeni. Preslušavajući kultni album „Jazz At The Pawnshop“, otkrili smo da već pomenuti impresivan bas potiče upravo od ovog plejera, premda ne manjka ni na pojačalu. Teško je reći da je C 565BEE nekakav šampion u basu, ali mu se svakako ne može zameriti slab odziv niskotonskog registra. Alt saksofon i klarinet Arnea Domnerusa i vibes Larsa Erstanda na legendarnom albumu pokazali su poboljšanu transparentnost visokotonskog spektra, s dozom sofisticiranih detalja. Zvučna slika je zaokružena dobrim prostornim pozicioniranjem instrumenata. Izuzetna atmosfera kojom obiluje ovaj album prezentovana je uz dovoljno detalja na plejeru, koje pripadajuće pojačalo u nekim momentima nije moglo da iskontroliše. Model C 565BEE je definitivno podigao nivo preciznosti i detalja NAD-ovog karaktera zvuka u većoj meri nego što je to slučaj s pojačalom C 375BEE. Reprodukcija MP3 formata je zadovoljavajuća, a up-sampling funkcija nije pokazala probleme u radu. Plejer je veoma lak za upravljanje, što je pogodno za sve nove korisnike.
Kada bismo razmatrali kvalitet izrade NAD C 375BEE modela u svojoj cenovnoj kategoriji, gotovo da bismo mogli da ga preporučimo bez dodatnog slušanja. Masivno i elegantno kućište krije u sebi veoma dobro koncipiran pojačivač, koji će biti u stanju da pogoni gotovo svaki zvučnik koji na njega zakačite. Ipak, kao što već znamo, muzika je veoma subjektivna stvar. Svako od nas favorizuje nekog drugog izvođača, pa i čuje malo drugačije.
Ukoliko ste ikada preferirali NAD-ov karakter zvuka, koji kupuje slušaoca atmosferom, dozom topline i prezentacijom vokala, još više ćete voleti NAD C 375BEE, koji je tradicionalnom zvuku ove kompanije dao još transparentniju notu. Kompanija NAD je uvek imala odličan odnos cena-kvalitet u srednjoj klasi. Sada i u višoj-srednjoj klasi pokušava da ugrozi ozbiljne igrače. Pojačivač NAD C 375BEE potpuno je slušljiv i funkcionalan, ali je utisak da je za svoju cenu mogao da pruži i nešto više. Naravno, to ga ne sprečava da postane dobra referenca novim korisnicima i entuzijastama. Ukoliko su vam potrebni dobar up-sampling i optički izlaz, plejer C
565BEE je odlično rešenje. Treba ga staviti u uži izbor pre kupovine. Ako vam pak nije potreban up-sampling, nije naodmet nagovestiti da odnos cena-kvalitet ide u korist slabijeg modela, C 545BEE.
U svakom slučaju, bilo da se opredelite za C 565BEE ili C 545BEE, pojačivač C 375BEE s njima čini odličnu sinergiju zvuka. Pre kupovine obavezno ponesite svoje diskove i poslušajte ih u prijatnoj atmosferi kod domaćeg distributera. Otkrićete puno dobrog zvuka i najbolje prepoznati kombinaciju koja vam odgovara.
KARAKTERISTIKE PLUS
Up-sampling.
Analitičniji i precizniji NAD zvuk.
MP3 reprodukcija.
MINUS
Odnos cene i kvaliteta.
C 565BEE
Formati: CD-R/CD-RW, MP3 do 320 kbs/VBR
D/A konvertor: 2 x Wolfson WM8741
Frekvencijski opseg: 5 Hz – 20 kHz
Digitalni izlazi: koaksijalni, optički
Digitalni ulazi: 1 x optički SPDIF
Zatamljivanje displeja: 3 koraka
Dimenzije (ŠxVxD): 435x70x285 mm
Masa: 5,2 kg
Cena: 590 evra
KARAKTERISTIKE PLUS
Konstrukcija i kvalitet izrade.
Moćna reprodukcija basa.
Unapređen NAD-ov karakter zvuka.
MINUS
Potenciometar i ton kontrole mogli bi biti bolji.
Nedovoljno sofisticirana reprodukcija.
Cena.
C 375BEE
Kontinualna snaga: 2x150 W na 8 oma
Frekvencijski opseg: 3 Hz – 70 kHz (-3dB)
Izobličenja THD: 0,01%
Broj linijskih ulaza: 6 analognih
Dimenzije (ŠxVxD): 435x133x352 mm
Masa: 15,3 kg
Cena: 1.070 evra
4audio, 011/2759-096
Danes don't lie. Ovo je poruka odštampana na svakoj kartonskoj kutiji koja ima u sebi Dynaudio proizvod. Tvrdnja koja se navodi zasnovana je na istraživanju sprovedenom pre nekoliko godina, a koje je pokazalo da su Danci najpošteniji narod u Evropi. Istina ne mora uvek da odgovara statistici, ali istorija pokazuje da je u slučaju kompanije Dynaudio tačna. Nju je osnovala 1977. godine grupa inženjera i od svog početka bavila se proizvodnjom zvučnih kutija zasnovanih na OEM (Original Equipment Manufacturer) drajverima, dok je Dynaudio kreirao kućišta i skretnice. Ali, ubrzo su uvideli da OEM proizvodi uvek imaju ograničenja – dobri su onoliko koliko je njihov proizvođač želeo da budu, ali nedovoljno za Dynaudio. Tako je započela proizvodnja svih komponenti unutar matične kompanije, a tokom osamdesetih godina Dynaudio se proslavio i kit kompletima koje danas, nažalost, ne proizvodi. Navedeni kitovi bili su veoma popularni i u vreme stare Jugoslavije – stariji audiofili će se sigurno setiti vrlo dobrih SBI projekata iz časopisa "Sam svoj majstor". Ovu priču je u zaborav potisnula njihova najjeftinija serija Audience koja je svojim fantastičnim odnosom kvaliteta i cene u potpunosti obesmislila samogradnju i kitove. Za razliku od nekih drugih proizvođača, Dynaudio je ostao čvrsto u opsegu proizvodnje zvučnih kutija, s tim što je danas zastupljen kako na području kućne hi-fi i multimedijalne produkcije, tako i u profesionalnim vodama i ozvučenjima namenjenim vozilima. Ponuda zvučnih kutija je impresivna i zasniva se na više serija, od kojih je jedna poznata pod nazivom Focus. Na naš test stigli su najmanji predstavnici: modeli 110. Uspeh ovih mališana u svetu potvrđen je pojavom modela 110A: ista koncepcija, ali sa aktivnim pojačalom. Ali, dosta je bilo priče, upoznali smo vas sa istorijom proizvođača i njegovom filozofijom. Bez obzira na sve, ekipa Hi-Filesa je uvek skeptična: mnoga poznata imena danas pokušavaju da žive od stare slave prodajući jeftinu kinesku radnu snagu i jeftine komponente kao prvoklasne švajcarske satove. Red je da vidimo da li Danci zaista ne lažu...
Dynaudio Focus 110 su malene kutije: visine svega nešto više od trista milimetara, a dubine malo manje. Prednja maska je blago zakošena sa obe strane da bi se minimizirao uticaj stojećih talasa unutar kutije, pa je ostalo dovoljno mesta samo za instalaciju basa od ivice do ivice. U sličnu svrhu je i cela kutija asimetrična. Zanimljivo je da Dynaudio proizvodi izgledaju sasvim obično na slikama, kao mnogi izdanci konkurencije. No, kada ih prvi put vidite, odmah shvatite da se radi o nečemu drugačijem. Takvi su i Focusi 110 - jednostavni za oko, obični na slikama, ali u prirodi odmah privlače pažnju: finiš je besprekoran, a na
paru koji smo dobili na test finiš je bio od prirodnog furnira boje trešnje. Zadnja strana sadrži bas refleks otvor za koji se dobijaju i sunđerasti čepovi u slučaju da je zvuk na donjim oktavama nedovoljno utegnut usled osobina sobe ili ostatka sistema. Nismo imali potrebe da ih koristimo, ali je ovo lep gest proizvođača. Focusi 110 poseduju jedan par kvalitetnih priključaka za zvučničke kablove koji su bez problema primili i naš Oehlbach RattleSnake od šest kvadratnih milimetara. Tu je i elegantna nalepnica sa osnovnim podacima, i to je sve. Maske za zvučne kutije se regularno isporučuju, ali smo ih odmah odložili na stranu – Focusi izgledaju daleko lepše bez njih.
Kao što smo već naveli, sve komponente Focusa napravljene su unutar matične kuće. Skretnica je zasnovana na filteru prvog reda
(6 dB po oktavi) – kompanija veruje da ona mora da bude što jednostavnija i od najkvalitetnijih delova u smislu OFC bakra, zavojnica motanih na vazduhu, kanadskih Solen kondenzatora i temperaturno stabilnih otpornika. Frekvenca sečenja je podešena na 1.600 Hz, dok je preporučena maksimalna snaga pojačala prilično visoka (150 W), ali je osetljivost niska, svega 85 decibela, pa je preporučljivo koristiti pojačala koja imaju veću rezervu snage, dobar damping faktor i strujnu karakteristiku. Visokotonska zvučna jedinica na Focusu 110 zasnovana je na D280 drajveru prečnika membrane 28 milimetara sa idejnim rešenjima koje Dynaudio naziva Esotec+ tehnologijom. Obuhvataju ferofluidni sistem hlađenja, zavojnicu od aluminijumske žice (Dynaudio dugo godina aktivno eksperimentiše sa aluminijumskim
provodnicima u zavojnicama motora), kao i poseban premaz u cilju dodatne regidnosti i što manjih izobličenja. Tu je i neodimijumski magnet, koji je danas gotovo standard među mnogim proizvođačima. Mid/bas jedinica je prečnika 150 milimetara. Membrana je napravljena od posebne vrste polimera pod nazivom MPS (magnezijumsko silikatni polimer) i poseduje takođe aluminijumsku zavojnicu u motoru zvučne jedinice. Oblik ove jedinice je donekle drugačiji u odnosu na onaj koji smo navikli da vidimo: pomalo ispupčena membrana sa otvorima na ivicama. Proizvođač tvrdi da je njen oblik rezultat istraživanja o minimizaciji difrakcije talasa na membrani. Pored toga, optimizovana je tako da je zvučna slika realistična i trodimenzionalna i u uslovima kada je slušalac na maloj distanci od zvučnika. Sam MSP za razliku od papira i sličnih materijala je potpuno neosetljiv na vlagu i na veoma velike oscilacije temperature, što nam garantuje stabilan rad u svim uslovima. Uputstvo koje stiže uz Focuse je jedinstveno za celu seriju i germanski je precizno i jasno:
"Bez obzira da li smo slušali Vivaldija, Leb i sol, Coldplay, Beyonce ili Mariannu Leporace, sve je bilo zaista sjajno."
korisni saveti i crteži sa objašnjenjima veoma pomažu. Vrlo dobro.
Pisac ovog teksta dobija razne komponente na test: neke su dobre, neke nisu, neke pogađaju njegov zvučni ukus, neke ne. Ali, kada na test stigne dobra komponenta, urednik već zna matricu ponašanja: strpljivo je ostavi na testu nekoliko nedelja tokom kojih je ne pominje. Potom kreću dobronamerni komentari da je već red da se distributeru vrati uređaj jer tako nalažu pravila dobrog poslovnog odnosa. U tu svrhu koristim se proverenim lažima: nisam stigao, imao sam puno gostiju poslednjih dana, crkao mi je hard disk na računaru (treći put zaredom u dva meseca), sprava mora "još samo malo" da se usvira i tako dalje. Istina je da ne želim da pustim komponentu iz svojih šaka, najradije nikada. Ali, tako bi se moja soba pretvorila u tržni centar tehnike, a ja bih spavao na zvučnicima, prekriven kablovima sa CD plejerom pod glavom. Trenutna situacija nije tako daleko od ove pošalice.
Mnogi će pretpostaviti da je Dynaudio Focus 110 jedan od aktera gorenavedene priče. Mnogo toga ovde može da se svidi: jednostavan dizajn, bas koji prekriva skoro celu ravnu površinu prednje stranice, finiš izrade, osećaj kada kuckate po dobro umrtvljenoj kutiji ili.... ili... zvuk! Ništa od ovoga ne bi vredelo kada Focusi ne bi imali sjajan muzički karakter. A oni su takvi da "Danes don't lie", kako i piše na njihovoj kutiji. Sjajna ekstenzija basa nanosi težak udarac mnogim poznatim kutijama koje smo imali prilike da čujemo, sa izuzetkom izvanrednog PMC DB1i. A to je samo početak priče: visokotonac je
istinski odlična implementacija: skroman na oko, svira, kako volimo da kažemo, "za sve pare", harmonično ne samo s muzikom, već i s niskotonskom jedinicom. Doživljaj je sjajan: Focusi vas jednostavno iznenade svaki put kada pustite novu numeru - uvek bismo pomislili: "Vidi šta ovi mali mogu, sjajno." Detaljnost gornjih i donjih ekstrema zaista je dobra imajući u vidu da se radi o regalskim kutijama, sa sjajnom dinamikom i tajmingom. Da, tajmingom posebno: kod Focusa je jednostavno sve na mestu. Toplina je umerena, na pola puta do monitorskog zvuka. Kada bismo koristili jednu reč da opišemo stodesetke, ta reč bi bila... iskrenost. One, zaista, ne umeju da lažu i nijednog momenta nismo primetili imitaciju, zamućenje i pokušaje reprodukcije nečega što ne spada u njihov domen. One, jednostavno, kao da kažu: "Dovde smo dobre i dotle idemo." A mogu zaista puno.
Bez obzira da li smo slušali Vivaldija, "Leb i sol", "Coldplay", Beyonce ili Mariannu Leporace, sve je bilo zaista sjajno. Nikakve probleme nismo imali s pozicioniranjem, kutije smo stavili na nosače i seli da slušamo. Kasnije smo eksperimentisali s raznim položajima po sobi, ali Focusi zaista nisu bili zahtevni. Makrodinamika je ista priča kao i mikrodinamika: slika može da se raspadne, ali samo ako koristite neko slabije pojačalo, stodesetke će ispratiti skoro svaku amplifikaciju do kraja, uz maksimalan respekt. Ovo su kutije pravljene da se slušaju mnogo više nego da se gledaju. Otvorenost scene koju prikazuju zaista se retko sreće, a reprodukcija položaja pevača u prostoru je fascinantna za ovako male kutije. Mane u zvuku je vrlo teško naći u rangu njihove cene.
Sjajna mala kutija velikog srca i vrele krvi. Napravljena da traje, vrhunske izrade. Umereno toplog zvuka i izvanredno muzikalna i prijatna za slušanje u mnogim kombinacijama i prostorijama veličine koje daleko prevazilaze osnovnu namenu Focusa 110. Od konkurencije u ovoj klasi cene vidimo samo ranije testirane sjajne PMC DB1i. Koji su bolji? Teško je reći, u šali bismo mogli kazati da zbog ovakvih situacija i postoje dupli priključci za zvučnike na pojačalima. Najtoplija preporuka za slušanje.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Homogenost u čitavom opsegu.
Minimum koloracija.
Detaljna prezentacija.
Trodimenzionalnost.
Opšti kvalitet izrade.
MINUS
Ništa u klasi cene.
OPREMA:
OSony CDP-D500
OOnkyo Grand Integra DX-G10
OMetaxas Audio Systems Marquis
OMetaxas Audio Systems Solitaire
OVecteur Club Ten
MUZIKA:
Nat King Cole – Audiophile Selection
Various Artists - Acoustic Audiophile Voices
Mark Knopfler – Kill to Get Crimson
Focus 110
Preporučena snaga pojačala: 150 W
Frekvencijski opseg: 45 Hz – 25 kHz
Osetljivost (2.83V/1m): 85 dB
Impedansa: 4 oma
Topologija: 1x150 mm bas jedinica, 1x28 mm D280 visokotonska jedinica
Dimenzije (ŠxVxD): 173x305x285 mm
Masa: 7,3 kg
Cena: 1.300 evra
Vox Trade, 011/3016-230
Staro pravilo hi-fija glasi: koliko novca, toliko muzike. Da li svetska ekonomska kriza dovodi na svetlo dana nove ideje po nižim cenama? Pročitajte sledeći tekst.
Naša iskustva s proizvodima Advance Acoustic su raznolika: od uređaja koji nam se nisu svideli, ili bar nisu bili u stanju da sviraju u našem sistemu kako treba (zvučnici EL-250), preko solidnih, do vrlo dobrih (pojačalo MAP800). Kompanija Advance Acoustic je locirana u Francuskoj, gde se i odvija najveći deo inženjeringa, dok je proizvodnja, kako je to već odomaćeno, u Kini. Mora se priznati da je dosad proizvodima ove firme falilo pomalo prefinjenosti koju imaju igrači prisutni više decenija na sceni, ali postoji jasan utisak o upornosti da se napreduje i opstane na vrlo dinamičnom tržištu. Mislili smo da smo već videli celokupan repertoar proizvoda koji će biti, s manjim modifikacijama, prisutan i sledećih nekoliko godina i da je ponuda Advance Acoustic zaokružena negde manje, a negde više uspešno. Priznajemo, pogrešili smo.
Test u ovom broju govori o MAP-101 integralnom pojačalu. Sama nomenklatura oznake ukazuje da se radi o bazičnom modelu, čija je preporučena cena oko 330 evra, dok se kod nas može naći dosta jeftinije, za samo 245 evra. Nije pitanje da li je mali MAP-101 jeftin, već šta on uopšte može da radi za toliki novac i, osnovno, kakva mu je reprodukcija? Bili smo veoma radoznali i vrlo skeptični u isto vreme.
Pakovanje MAP-101 je jednostavno: negde se moralo štedeti. Malo stiropora i polivinila, klasična kutija i kesica s daljinskim (baterije su uključene), kao i skromno uputstvo. I to je sve. Ne nadajte se da ćete o njemu išta naći na sadašnjoj internet prezentaciji, jer Advance Acoustic priprema novi sajt. U trenutku pisanja ovog testa nismo našli odgovarajuće podatke.
Ali, uređaj krije neke neobične osobine: MAP-101 ima vrlo lepu anodiziranu prednju ploču debljine čitavih 10 milimetara - potpuno neočekivano za ovu cenu. Ona nije samo stvar dizajna, već i otpornosti na neželjene vibracije. Ostatak je standardan, ali solidan: metalni limovi, jednodelni nedampiran poklopac učvršćen sa čak sedam zavrtanja. Sve deluje sasvim kompaktno i dovoljno čvrsto. Nožice imitiraju metalne, ali su u stvari plastične. No, ne brinite, sunđerasta guma na njihovom dnu tako dobro prijanja, čak i na staklenu podlogu, da MAP-101 neće klizati pri korišćenju.
Komande na prednjoj ploči su, naravno, od plastike i svode se na mehanički prekidač napajanja (nema stand by moda i uključenja preko daljinskog upravljača), tastere za izbor aktivnog ulaza i veliko rotaciono dugme za
regulaciju jačine zvuka. Ovo dugme je vrlo čvrsto i nema zazora na osovini - začudili biste se koliko novih uređaja ima upravo ovakve mane. Međutim, malo je rascentrirano (bar na primerku koji je stigao na test) jer pedantnost u Kini još nije na najvišem nivou. Sve ostalo je besprekorno, tasteri rade kratko i precizno. Advance Acoustic MAP-101 poseduje i sve ređe prisutan 6,3 mm priključak za slušalice, što pozdravljamo.
Signalizacija obuhvata jarkoplave LE diode iznad tastera, kao i pored sitno ispisanog naziva "High Bias", o čemu ćemo govoriti malo kasnije. Tu je i segmentni ekran istog koloriteta, preko koga se ispisuje trenutna vrednost nivoa zvuka u granicama od nule do šezdeset tri.
Celokupna pojava liči na... Krell! Jarkoplave svetleće diode malo su ipak prejake za naš ukus, ali su male i ne iritiraju, a odabrana boja je očigledno zaštitni znak kompanije. Da su crvene, MAP-101 bi možda ličio na Simaudio proizvod.
Zadnja strana krije iznenađenja: tu je jedan par vrlo masivnnih pozlaćenih priključaka za zvučnike i IEC konektor. Sam kvalitet je "komercijala", ali ipak ne morate da brinete zbog debelih kablova za zvučnike, niti da će se konektori iskriviti ili oštetiti. Ulazna sekcija poseduje pet pari pozlaćenih činčeva, kao i
kratkospojne viljuške za razdvajanje preamp sekcije od pojačala snage. Tu je i High Bias preklopnik. Svakako treba napomenuti i MM gramofonsku sekciju, koja je danas retkost u ovoj klasi uređaja.
Plastični daljinski upravljač je sasvim solidnog kvaliteta i vrlo dobrog finiša. On je, u stvari, univerzalni upravljač za Advance Acoustic komponente i zato ima kontrole namenjene upravljanju pojačalom. Te komande se, nažalost, nalaze na samom dnu, s tasterima za kontrolu zvuka u poslednjem redu, koji su, uz to, i prilično mali. Mislimo da bi trebalo da budu osetno veći i negde oko sredine upravljača. No, vremenom smo se navikli.
Sa stanovišta funkcionalnosti i opcija, skoro je neverovatno šta se sve dobija: pet ulaza, uključujući i gramofonsku sekciju, ekran, da-
ljinski, masivni zvučnički priključci, debela prednja ploča... Ali, često se desi da uređaji koji fasciniraju opcijama i mehaničkim kvalitetom izrade zvučno potpuno razočaraju. Ići ćemo redom, da vidimo kako MAP-101 izgleda iznutra.
Advance Acoustic MAP-101 je pametno osmišljen: prednja ploča s kontrolnom elektronikom odvojena je metalnom pregradom od ostatka uređaja, a dodatno štiti i hladnjak, na kojem su izlazni tranzistori 2SC198 i 2SA1941, jedan par po kanalu. Gramofonska sekcija je organizovana oko operacionog pojačavača 4580, klasičan komercijalni pristup. Kontrola aktivnog ulaza je poluprovodnička, a upravljanje njim preuzima Philips P89C52X2BN osmobitni mikrokontroler po-
stavljen, začudo, unutar same ulazne sekcije. Navedeni deo MAP-101 je dodatno oklopljen. Sekcija napajanja se zasniva na toroidalnom transformatoru razvijenom po specifikacijama Advance Acoustica i s dosta reklamnog materijala na njegovom poklopcu. Filterski kondenzatori su kapaciteta 2x3.300 mikrofarada po kanalu. Kompanija NAD, na primer, u svoje uređaje slične izlazne snage stavlja filtersku sekciju dva puta većeg kapaciteta.
Sve u svemu, kod MAP-101 nećete naći nikakve audiofilske komponente, što ne treba ni očekivati. Zato je sve vrlo lepo složeno i pedantno. Primetili smo da jedan manji deo štampane ploče ima predviđena mesta za elemente koji nisu montirani - verovatno je u pripremi neka bogatija verzija pojačala zasnovana na MAP-101 arhitekturi.
Mislimo da je sada pravo vreme da objasnimo šta je High Bias funkcija. Kada je navedeno kolo isključeno, pojačalo MAP-101 radi u klasičnoj AB konfiguraciji. Kada je uključeno, prvih nekoliko vati (proizvođač tvrdi čak deset) ima osobenost rada A klase. Namerno kažemo "osobenost" jer se ipak ne radi o A klasi, već o režimu koji joj je blizak. Prelazak u High Bias mod primeti se i preko rada malog releja u unutrašnjosti pojačala, a sam sistem zamene normalnog u režim rada s visokim biasom nije, kako bi se očekivalo, vezan za nivo izlaznog signala, već za temperaturu koju je pojačalo postiglo. Kada preti opasnost od pregrevanja, High Bias se automatski isključuje i zatim uskoro ponovo uključuje. Ovo više podseća na princip rada automatskog termičkog prekidača nego istinske auto A klase, kao kod starih Yamaha pojačala, na primer. Negde se moralo štedeti i implementacija ovog sistema je prilično jednostavna, a kliktanje releja unutar pojačala zahteva navikavanje za uši audiofila.
Nusprodukt High Bias rada je, naravno, toplota. Sa uključenim sistemom temperatura poklopca ubrzo dostiže onu pri kojoj je teško držati ruku na površini, dok je bez High Biasa pojačalo mlako. Zaključak se nameće sam: ako koristite High Bias opciju, obavezno obezbedite dovoljno prostora za hlađenje.
Još tokom sesije usviravanja MAP-101 bili smo iznenađeni prezentacijom: ovo je definitivno evropska škola zvuka. Moramo priznati da to nismo očekivali: MAP-101 je jeftin uređaj sklopljen na Dalekom istoku. No, ostali smo bez teksta, pa zato krenimo od početka. Prvo što se primeti kod MAP101 jeste snažan i pun zvuk, dok pojačalo
"Sa stanovišta funkcionalnosti i opcija, skoro je neverovatno šta se sve dobija: masivni zvučnički priključci, gramofonska sekcija, debela prednja ploča, ekran, daljinski... "
deluje znatno jače nego što njegovih pedesetak vati to govori. Druga stvar koju treba navesti jeste umerena toplina prezentacije. Često se dešava da današnja komercijalna pojačala poseduju beskarakterni zvuk: sve je kako treba, ali opet ništa ne valja - ne bude se emocije kod slušaoca, neki to zovu "mehanička prezentacija". Advance Acoustic MAP-101 je upravo suprotno. Kako su to postigli s jeftinim delovima? Verovatno se radi o dobroj topologiji kola. Toplina koju pominjemo, a koja je još malo primetnija uz High Bias funkciju, po volumenu je taman onakva kakva treba da bude kod tranzistorskih uređaja. Nekvalitetne implementacije sa sobom vuku i lošu definiciju, najčešće na ekstremima, posebno donjim. Advance Acoustic MAP-101 ima jednu od boljih definicija koju smo čuli, uz Audiolab 8000S, i to u klasi uređaja od nekih 600-700 evra. Sub bas područje je divno odrađeno na testu, bez
pri niskim i srednjim jačinama zvuka. No, kada nivo pređe oznaku četrdeset, od mogućih šezdeset tri, dolazi do dosta očigledne promene, gde MAP-101 jasno prezentuje svoja ograničenja, najpre u finesama, a zatim i u dinamici, ataku i, naravno, snazi. Tokom testa MAP-101 je gutao raznu vrstu muzike i nije pravio probleme, mada nas je fascinirao na pop izdanjima iz devedesetih i akustičnim prezentacijama, malo više nego na klasičnoj muzici.
Moramo priznati da, iako MAP-101 izgleda vrlo impresivno za svoju klasu i mada koristi neka neuobičajena tehnička rešenja, njegov pravi biser je reprodukcija zvuka. Sinteza harmonije, definicije, umerene topline i dinamike predstavlja zvezdu predstave, a mi bismo je nazvali muzikalnost u najboljem smislu. Ne želimo da prejudiciramo, ali upravo neki francuski uređaji imaju ovakve osobine - pročitajte naš test o YBA seriji 201.
Kome bismo preporučili Advance Acoustic MAP-101? Početnicima i zainteresovanima s nižim budžetom? Svakako. Zaljubljenicima koji imaju vrlo stare uređaje i želeli bi promenu? Takođe. A ostalima? Njima želimo da čuju ovo pojačalo. Da se vratimo na početak: ne znamo da li je MAP-101 rezultat ekonomske krize koja je iznedrila nove ideje kako za malo novca dati puno ili ovo pojačalo pokazuje stremljenje jedne prosperitetne firme?
U svakom slučaju, mala francuska kompanija unela je svež vazduh, koji se dugo čekao na našem, pomalo usnulom, hi-fi tržištu niže klase. Najtoplija preporuka.
KARAKTERISTIKE PLUS
Autoritativan i istovremeno magičan zvuk.
Harmonija i definicija prezentacije.
Dizajn.
Kvalitet izrade u klasi kojoj pripada.
Odlične opcije.
naglašavanja bilo kog dela. Najdublji bas ide skoro skroz do kraja, i to ne mislimo samo u okviru klase, već uopšte. Gornji ekstremi su jednako fascinantni: detalji su daleko bolji nego što se dalo očekivati, svilenkasti i nežni, ali opet tačni.
Širina scene je više nego dobra, čak nam se činilo da pojačalo pokušava da iznedri nešto što je van njegovih mogućnosti, pa se zato malo gubio fokus. Ta osobina jasno ukazuje da se ne radi o high end uređaju, kod kojeg izvođača možete bukvalno zamisliti u prostoriji. Uz ovo ide i dubina pozornice, koja nije ništa o čemu treba pisati eseje, ali mi ne znamo nijedan uređaj u ovoj klasi cene koji to radi osetno bolje.
Mikrodinamičke i makrodinamičke osobine nisu konzistentne: sve gorenavedeno važi
Nije problem napraviti dobro pojačalo koje će koštati 2.000 evra: kvalitetni delovi, proverena šema, skupo kućište i, iskreno rečeno, sramota je pogrešiti. Ali, za manje od 250? To je već podvig. Ovo je pravo malo-veliko pojačalo. Nije nikakva tajna da je Dayens Ampino jedan od naših favorita u ovoj klasi: zvuk, jednostavnost i niska cena držali su ga na vrhu. Zato MAP-101 predstavlja pravog takmaca sa zvukom koji je jednako zavodljiv, veće snage i sjajnih, dobro odmerenih opcija. Za tu cenu ne vidimo da trenutno postoji bilo šta što mu može stati na put. Ovo ne govorimo kao recenzenti, već razmišljamo sa stanovišta vlasnika koji je kupio ovaj ure
đaj da ga poseduje duže vreme.
MINUS
Položaj i veličina tastera za jačinu zvuka na daljinskom upravljaču.
OPREMA:
OSony CDP-D500
OPhilips CD-850 upgraded
OJamo D-830
MAP-101
Kontinualna snaga: 2x45 W (8 oma)
Frekvencijski opseg (+3, -3 dB): 10 Hz – 100 KHz
Izobličenja THD: <0,1%
Broj linijskih ulaza: 4 analogna + 1 gramofonski MM
Broj izlaza za zvučnike: 1
Dimenzije (ŠxVxD): 440x110x330 mm
Cena: 245 evra
4Audio, 011/2759-096
"Moramo priznati da, iako MAP-101 izgleda vrlo impresivno za svoju klasu i mada koristi neka neuobičajena tehnička rešenja, njegov pravi biser je reprodukcija zvuka. "
Iako se od pomenutih serija mogu napraviti sjajni sistemi kućnog bioskopa, za korisnike koji ipak nemaju toliko prostora Radius serija predstavlja odlično rešenje. Ovoga puta pred nama je nova, unapređena serija s dodatkom - HD.
Novu Radius HD seriju čine čak šest modela zvučnika i dva subwoofera, kao i jedan poseban model o kome će biti reči nešto kasnije.
postavljati vertikalno ili horizontalno u zavisnosti od primene. Najveći model R270HD jedini je predstavnik samostalno stojećih zvučnika. Poseban model, koji je prava inovacija za ovu seriju, jeste R one HD, koji je nastao kao posledica sve veće pojave surogata surround sistema u jednoj kutiji. Tako ovaj model zamenjuje levi, desni i centralni kanal, a njegove dimenzije ne prelaze širinu
R370HD. S obzirom na to da veliki broj naših čitalaca ima problem sa slobodnim prostorom u svojim dnevnim sobama, odlučili smo da predstavimo najmanji i ujedno i najjeftiniji sistem koji se može kreirati od Radius HD serije. Dakle, poslušajmo pet satelita R45HD i subwoofer R360HD.
Maleni sateliti R45HD imaju dimenzije 10x10x10 centimetara, a s njihove prednje strane vidljiva je samo mrežica s malim, uprošćenim logotipom kompanije koja krije zvučničku jedinicu zaduženu za bas i srednji opseg. Ova jedinica je prečnika 75 milimetara, a izrađena je prema drugoj generaciji MMP tehnologije kompanije Monitor Audio. MMP je skraćenica za Metal Matrix Polymer, što označava da je baza membrana izrađena od polipropilena, a da su u nju utisnuti komadići metala koji daju čvrstinu membrani. Razvijen je poseban proces ubacivanja komadića metala kako bi se na različitim delovima membrane dobila drugačija, odnosno odgovarajuća čvrstina. Na zadnjoj strani, pored dva kvalitetna zvučnička terminala,
primećujemo i visokotonac urađen u Gold C-CAM tehnologiji, koji može da reprodukuje i do 35 kiloherca s ravnom karakteristikom. Ideja konstruktora je da se visoki tonovi bolje rasprše po prostoru nakon odbijanja o zid.
Model R45HD sada dolazi u pakovanju od po dva satelita, dok je prethodna generacija bila pakovana u dugački paket od pet zvučnika. Moramo priznati da je novi način daleko praktičniji, kao i da distributer Monitor Audija izlazi u susret kupcima koji žele da kupe neparan broj satelita. Treba još pomenuti da su ovi sateliti magnetno oklopljeni da ne bi proizvodili smetnje osetljivim mikroprocesorskim kolima i LCD/plazma ekranima, kao i da imaju internu zaštitu koja neće dozvoliti da R45HD pregori usled preopterećenja.
Kutija samih satelita izrađena je od medija-
pana, a bočne ivice imaju radijus da bi bili smanjeni efekti difrakcija. Pomenuta značka na kojoj je početno slovo logotipa „M“ može da se rotira, što je korisno ukoliko planirate da satelite postavljate vertikalno. Ipak, kod „kockice“ R45HD vam ova mogućnost i nije preko potrebna.
U paketu se dobijaju zidni nosači koji su veoma praktični, ali, ukoliko ipak želite podne nosače, Monitor Audio je i ovde napravio novinu. Stalci su redizajnirani, čini se da su stabilniji od prethodne generacije, a zadržan je i koncept njihovog internog ožičenja. To zapravo znači da kablove priključujete u dnu stalaka, a da interno ožičenje provodi signal do satelita čiji su zvučnički terminali priključeni banana principom direktno na stalke. Moram priznati da nam se R360HD subwoofer dopao na prvi pogled. Kompaktnih di-
menzija, u kutiji od medijapana debljine 18 milimetara, ugrađeno je pojačalo u AB klasi od 100 vati, kao i bas jedinica dijagonale 20 centimetara usmerena ka podu. Kutija je izdignuta zahvaljujući solidnim nožicama od silikonske gume, kojima se visina može podešavati prostom rotacijom. Na donjoj strani nalazi se i široki bas refleks otvor pravougaonog oblika. Kontrola subwoofera je na visokom nivou, moguće je pomerati reznu frekvenciju od 40 do 180 herca, obrtati fazu, a tu je i prekidač za dva predefinisana podešavanja ekvivalizacije – muzika i film. Ulazi su dvostruki, tako da se R360HD može povezati u stereo ili LFE setupu.
Krenimo od vizuelnog utiska. Subwoofer i sateliti izrađuju se u pet boja, i to u boji ružinog
drveta, boji orahovine, ali i tri laka visokog sjaja – crnog, srebrnog i belog. Mi smo na test uzeli primerke u belom laku koji odišu dozom elegancije i čistoće. Monitor Audio ponudio je svojim kupcima i posebno sredstvo za čišćenje i poliranje ovih sjajnih površina, a proizvođač ovog sredstva za održavanje je Autoglym, kompanija koja se bavi održavanjem automobila visoke klase. Sredstvo nosi naziv SheerBrilliance i može se poručiti sa sajta Monitor Audija za 20 funti.
Sistem s kojim smo povezali Radius HD je novi „duo“ Pioneer komponenti za kućni bioskop. Pioneer AV risiver VSX-919AH i Blu-ray plejer BDP-320 svojom niskom cenom sasvim odgovaraju ovoj postavci i dobar su partner. Podsetimo da Pioneer AV risiver ima zapravo 7.1 podršku, tako da se dodavanjem još dva satelita sistem lako proširuje.
Reprodukcija nas je veoma prijatno iznenadila. Ovaj paket bi mogao da dobro prodrma sve prostorije srednjih veličina bez imalo muke. Pogledali smo nekoliko filmskih hitova iz naše BR kolekcije poput „King Konga“ ili novog „Betmena“ i ostali
pod snažnim utiskom. Reprodukcija satelita ide poprilično nisko, što nas je prijatno iznenadilo. Srednji opseg je prirodan, a dijalozi su razumljivi i izdvojeni iz zvučne slike. U pojedinim trenucima visoki tonovi delovali su prskavo, ali samo na delić sekunde. Bas subwoofera je autoritativan i nije neprirodno prenaglašen. Uz malo poigravanja s komandama na zadnjem panelu uspeli smo da napravimo optimalni zvuk u našoj prostoriji od 20 kvadratnih metara. Obrtanje faze još jednom nije dalo nikakva poboljšanja u našem sistemu, tako da je taj prekidač ostao na nuli.
Pomenuti paket od pet R45HD satelita i subwooferom nove generacije R360HD ukupno košta oko 870 evra, što je zaista prihvatljivo za sistem ovakvog kvaliteta.
Ukoliko planirate kupovinu i AV risivera i Blu-ray plejera novije generacije, ceo sistem bi mogao da se sklopi za manje od 1.500 evra. Priznaćete da ovakvi sistemi nude nezamenljivu višesatnu zabavu i da će besomučno obrtanje kanala na vašem daljinskom upravljaču televizora postati samo ružna prošlost. Puna preporuka za Radius HD.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Dopadljiv dizajn.
Solidna reprodukcija iz malih kutija.
MINUS
Povremeno iskaču visoki tonovi.
R45HD
Preporučena snaga pojačala: 5-50 W
Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 120 Hz – 20 kHz
Osetljivost (1W@1m): 87 dB
Impedansa: 8 oma
Topologija: 1x75 mm MMP®II bas/srednjetonac, 1x20 mm C-CAM® visokotonac
Dimenzije (ŠxVxD): 100x100x100 mm
Masa: 0,95 kg
Cena: 195 evra / par
PLUS
Sjajan bas iz kompaktnih dimenzija.
Odlična kontrola.
MINUS
Ništa za ovu cenu.
R360HD
Snaga ugrađenog pojačala: 100 W
Donji frekvencijski limit: 27 Hz
Gornji frekvencijski limit: 40 Hz – 180 kHz
Topologija: 1x200 mm bas
Dimenzije (ŠxVxD): 375x225x320 mm
Masa: 12,7 kg
Cena: 385 evra
4Audio, 011/2759-096
Kada su u pitanju stari risiveri, jedan od izraza koji se proširio internetom u poslednjih nekoliko godina svakako je "monster receiver". Zasluga pripada sjajnom istoimenom sajtu koji je prikazivao uređaje ovog tipa iz najslavnijih sedamdesetih godina, među kojima su bili mnogi šampioni. U to vreme rasplamsala se borba ko će napraviti uređaj veće izlazne snage - poznata pod nazivom „borba vata“. Neki neformalni standard jeste da snaga integralnog pojačavača ide do oko 100 vati po kanalu pri otporu od osam oma. Preko toga najćešće se ulazi u područje kojim vladaju pretpojačala i pojačala snage. Ali, trka za vatima koju su pokrenule japanske kompanije dostigla je vrhunac tako što je svaki znameniti dalekoistočni proizvođač pravio "statement" model, čija je uloga bila da parira konkurenciji i pokaže šta zaista zna i može da proizvede. Pravilo je bilo jednostavno: ko pre dostigne iracionalnu magičnu cifru, pobednik je. U vreme kada je dobro pojačalo imalo dvadesetak ili tridesetak vati, takmičari u ovoj disciplini imali su sto, pa sto pedeset, zatim dvesta, da bi se sve završilo na više od tri stotine vati sinusne snage (Technics SA-1000) po kanalu! To su zaista bili monstrumi. Imajući u vidu da su pretežno tržište za ove uređaje van Japana bile Sjedinjene Američke Države s velikom platežnom moći svojih građana i prostranim sobama za slušanje, postaje jasno zbog čega su proizvođači želeli da se pokažu u najboljem svetlu.
Jedan od risivera do kojeg je redakcija Hi-Filesa došla jeste Kenwood KR-8010, koji svojim karakteristikama spada u navedenu grupu "monster receivera". Radi se o modelu iz 1978, u katalogu je drugi po redu, a iznad njega je model KR9600, koji je starije generacije. Poređenje dva modela pokazuje prednost KR-9600 u snazi, damping faktoru i osetljivosti tjunera, dok sve ostale (odnos signal/šum, izobličenja, preostale karakteristike tjunera) idu na stranu novijeg KR8010. Sa svojih skoro dvadeset kilograma težine i 125 vati sinusne snage po kanalu pri otporu
od osam oma, KR-8010 je pravo čudovište. O dizajnu se vodila posebna pažnja, KR-8010 se diči lepim osvetljenim skalama i indikatorima s lampicama. On poseduje ulaze za dva analogna snimača, dva gramofona (samo MM zvučnice dolaze u obzir) i jedan dodatni uređaj (AUX ulaz). Frekvencijsko područje radija pokriva AM i FM talase, a sam tjuner uključuje pokazivač nivoa signala koji se prima, kao i centriranost front end sekcije tjunera u odnosu na traženu stanicu.
Posebna osobina KR-8010 su tonske kontrole: kao i većina risivera, i pojačala iz tog vremena poseduju filtere niskih i visokih frekvencija, ali i loudness, odnosno fiziološku korekciju zvuka. Tonske kontrole obuhvataju niske, srednje i visoke tonove (ukupno tri kontrole) i mogu se isključiti kao na modernim pojačalima.
Drugi kuriozitet jeste da Kenwood KR-8010 podržava čak tri para zvučnih kutija (opcija koja se sretala uglavnom na skupim modelima), gde u kombinacijama mogu da rade one sa ozna-
značajno doprinosi težini KR-8101, kao i dva vrlo gabaritna elektrolitska kondenzatora. Hladnjaci su smešteni unutar kućišta i veoma su izdašni, dok su sami izlazni elementi NEC-ovi bipolarni tranzistori, jedan par po kanalu. Sekcije tjunera i pretpojačala su odvojene od sekcije pojačala snage, a zanimljivo je i da se selektor aktivnog ulaza zasniva na trakastom kablu koji vodi od prednje ploče i upravlja mehaničkim selektorom blizu ulaza za izvore zvuka - ovim se putanja signala dosta skraćuje.
Zvuk Kenwooda KR-8010 je zvuk starih risivera pravljenih za reprodukciju gramofonskih ploča. Pun bas, toplina i opuštajući karakter osnovne su osobine koje se mogu primetiti. Detaljnost je vrlo dobra, ali se na gornjem ekstremu oseti da nije u rangu skupljih novih pojačala, kao ni prostor koji formira zvučna slika. Međutim, sam zvuk je ono što ljude danas fascinira: to je slatki san koji ima određene vrlo prijatne koloracije i čini celu pojavu nestvarno prijemčivom slušaocu. Nije ni čudo zbog čega mnogi skupi modeli ovih uređaja danas imaju popularnost skoro jednaku onoj koju su imali u vreme kada su se proizvodili.
Treba obratiti pažnju na dve stvari: prva je da Kenwood KR-8010 ima određene zahteve u pogledu izbora izvora zvuka, neće mu svaki CD plejer prijati, već samo onaj koji se lepo ukroji s njegovom zvučnom karakteristikom. Koji bi odgovarao? Treba probati i videti na licu mesta, mi smo eksperimentisali s više rezličitih CD plejera i svaki od njih je jasno davao svoj lični pečat ukupnom rezultatu. Druga stvar jeste činjenica da bi potpuna restauracija novim kvalitetnim komponentama od ovog dekice napravila čoveka u
kom A, B, A+B ili C, što pruža sjajnu fleksibilnost uređaja u slučaju da se pokriva više prostorija ili radi uporedni test zvučnih kutija. Priključci za zvučničke kablove nisu tipa štipaljki slabog kvaliteta, kakve su se najčešće koristile, već liče na savremene na jeftinijim pojačalima. No, i takve kakve su, predstavljaju dobro mesto za dalje unapređenje.
Kvalitet izrade tipičan je za Japance u datom periodu i mnogi njihovi risiveri iznutra liče kao jaje jajetu u odnosu na, na primer, Tandberga, mada nemaju iste zvučne karakteristike. Bogata i kvalitetna prednja ploča i jaka šasija jesu ono što je dobro. Ono što je loše jeste poklopac od izuzetno tankog lima, savitljiv kada se skine, na čemu se očigledno štedelo. Sekcija napajanja oslanja se na masivni transformator klasične izrade koji
snazi i najboljim godinama, ali treba biti pažljiv i eksperimentisati da se magija njegovog zvuka ne bi izgubila.
Kenwood KR-8010 nije mnogo poznat risiver, a ima i drugih koji su zasijali i brzo pali u zaborav. Marantz je imao sreću da mu se to nikada ne desi, a tu su i Pioneer i Sansui. Da li je to baš zasluženo, ne bismo znali reći. Ali zasigurno možemo kazati da je došao period kada se ti risiveri na tržištu zapadne Evrope prodaju kao da su artefakti iz Egipta, što je svakako preterano. Da li će se nešto menjati u budućnosti, videćemo. U svakom slučaju, ako naiđete na neki od "monster receivera", uključujući i Kenwood KR-8010, obavezno ga poslušajte, vrlo verovatno da ćete biti prijatno iznenađeni.
"Zvuk Kenwooda KR-8010 pripada starim risiverima pravljenim za reprodukciju s gramofonskih ploča."
Jedan od najlepših dubokih glasova savremene muzike kao da je dugo odbijao da se upusti u muzičke vode. Rođen je u Kanadi 1934. godine, odrastao u dobro situiranoj porodici, redovno završio srednju školu i upisao fakultet želeći da bude pesnik. Iako je u srednjoškolskim danima svirao u bendu, pre nego što je ozbiljnije počeo da se bavi muzikom puno je pisao. Prvu zbirku pesama ("Let Us Compare Mythologies") objavio je 1956. godine, a pre nego što je snimio prvi album objavio je četiri knjige pesama i dva romana.
Cohen se 1967. godine iz Grčke, u kojoj je proveo nekoliko godina, preselio u SAD sa željom da bude pevač folk muzike. Nakon nastupa na nekoliko festivala privukao je pažnju "Columbia Recordsa" i priliku da objavi svoje prvo muzičko izdanje. Album "Songs Of Leonard Cohen" objavljen je iste godine. Iako je previše mračan za postizanje komercijalnog uspeha, ljubitelji američke folk muzike su ga srdačno prihvatili, a u Velikoj Britaniji je postigao kultni status i proveo više od godinu dana na top-listama.
Ubrzo su usledila nova izdanja, "Song From A Room", "Songs Of Love And Hate" i "New Skin For The Old Ceremony". Kraj hipi pokreta Cohen je proveo krstareći kroz SAD, Kanadu
i Evropu, svirajući i stičući sve više poklonika koji su uviđali svevremenost njegove poezije pretočene u muziku.
Krajem sedamdesetih objavio je još dva albuma i tako uspeo da za samo dvanaest godina objavi šest studijskih izdanja. Prvo od njih je "Death Of A Ladies' Man" iz 1977. godine, koje je godinu dana kasnije pratila i zbirka pesama "Death Of A Lady's Man". Sa-
pauze, tek je 1984. fanove obradovao novim izdanjem "Various Positions", na kojem se našla i pesma "Dance Me To The End Of Love". Njegov komercijalni uspeh bio je toliko poljuljan da je "Columbia Records" odbila da album objavi u SAD, dok Kanada i Evropa nisu dolazile u pitanje. Karijeru u SAD oporavila mu je Jennifer Warnes albumom "Famous Blue Raincoat" iz 1986. godine, na kojem
radnja s producentom Philom Spectorom, izumiteljem tehnike "zid zvuka", donela je tenzije u radu, ali i potpuno drugačije izdanje, kontrast u odnosu na minimalistički pristup koji je Cohen primenio na prethodne albume. Zato se pred kraj decenije vratio svojim muzičkim željama i objavio "Recent Songs".
U deceniji u kojoj je mnogo toga otišlo u smeru lošeg ukusa, ljubitelji muzike su slušali hitove snimljene prethodnih decenija i poneki retki biser iz osamdesetih, a hip-hop je doživeo procvat. Tih godina Cohen se nije puno bavio muzikom. Nakon pet godina
je pevala njegove pesme. Kada je sledeće godine objavio "I'm Your Man", predstavio se u sasvim novom svetlu. Muzikom su vladali sintisajzeri, a tekstovi su bili više društveno angažovani i puni crnog humora. Nakon prvenca iz 1967. godine, bio je to njegov najpopularniji album.
Pre nego što je otišao na poduži odmor, objavio je još 1992. album "Waiting For The Miracle". Sveže probuđena karijera u SAD podstakla je mnoge filmske stvaraoce da iskoriste njegove pesme. Tako se pesma "Everybody Knows" pojavila u filmovima "Pump Up The Volume" i "Exotica", a dve numere s novog albuma našle su se na soundtracku za "Natural Born Killers".
"Spremite se da ga 2. septembra dočekate u Beogradskoj areni."
Studijski albumi
1967. - "Songs Of Leonard Cohen"
1969. - "Songs From A Room"
1971. - "Songs Of Love And Hate"
1974. - "New Skin For The Old Ceremony"
1977. - "Death Of A Ladies' Man"
1979. - "Recent Songs"
1984. - "Various Positions"
1988. - "I'm Your Man"
1992. - "The Future"
2001. - "Ten New Songs"
2004. - "Dear Heather"
Koncertni albumi
1973. - "Live Songs"
1994. - "Cohen Live: Leonard Cohen In Concert"
2001. - "Field Commander Cohen: Tour Of 1979"
2009. - "Live In London"
Kao da ga je sopstvena kritika upućena društvu potresla, nakon dvogodišnje turneje povukao se u zen centar "Mt. Baldy" blizu Los Anđelesa, gde je proveo pet godina. Nakon izlaska iz centra, tek 2001. godine objavljuje novi album "Ten New Songs". A izolacija kao da mu je donela nov pogled na život i svet koji ga okružuje. Umesto teške političke kritike karakteristične za dva ranija izdanja, vratio se intimnijim temama i traženju načina da prihvati lični gubitak. Već tri godine kasnije sve je obradovao albumom "Dear Heather". Koliko je njegov prvenac u novom veku bio mračan, toliko je ovaj album doneo optimizam. Stilski to je bio bućkuriš pesama koje je, po sopstvenom priznanju, pripremao u različitim periodima i onda skupio na jedno mesto spremajući se da potpuno novi materijal snimi tek kada se ovog "otarasi". Do toga još uvek nije došlo zbog pravnog sukoba s bivšim menadžerom. Ali, to Cohena nije sprečilo da nastavi da nastupa i da oduševljava fanove širom sveta.
Prošle godine počeo je dugoočekivanu turneju, prvu nakon 15 godina. Ovekovečio ju je živim izdanjem "Live In London", ali turneju još nije završio. Upravo nastupa širom Evrope i sprema se da oduševi i fanove u Beogradu. Spremite se da ga 2. septembra dočekate u "Beogradskoj areni".
Sinéad O'Connor je jedna od najprepoznatljivijih i najkontroverznijih muzičkih zvezda s kraja 20. veka. Od brojnih ženskih glasova koji su drmali toplistama tokom devedesetih godina prošlog veka, ona je bila prva i verovatno najuticajnija ličnost na sceni. Pažnju je privlačila frizurom (obrijana glava), kao i celokupnim izgledom,
koji je bio direktna suprotnost vladajućim trendovima ženstvenosti i seksualnosti. Njena pojava uklonila je vladajuće stereotipe o muzičarkama i otvorila put imenima poput Courtney Love i Alanis Morissette.
Rođena je u Dablinu, u Irskoj, krajem 1966. godine. Imala je traumatično detinjstvo, to-
kom kojeg su se njeni roditelji razveli, a majka je maltretirala. To je dovelo do izbacivanja iz srednje škole, hapšenja zbog krađe i slanja u popravni dom. Kad je imala samo 15 godina, bubnjar tada popularnog irskog benda "In Tua Nua" čuo ju je kako peva "Evergreen" Barbre Streisand i angažovao da zajedno napišu pesmu "Take My Hand", koja je postala i prvi singl benda. To je podstaklo da u potpunosti napusti redovno školovanje i posveti se muzici. Uzela je časove pevanja i klavira, pevala u lokalnim kafićima, a izdržavala se pevajući telegrame.
Pre svoje 20. godine već je imala ugovor sa izdavačem (Ensing Records), a tada se preselila u London da bi lakše snimala pesme. Prvi set snimaka odbacila je smatrajući da je izdavačka kuća tera da zvuči previše kao irska folk pevačica, zbog čega je sela i sama isproducirala izdanje "The Lion And The Cobra". Kada se 1987. pojavio na tržištu, bio je jedan od najboljih debitantskih ostvarenja te godine. Već tada je počela da šokira javnost i u prvim intervjuima branila akcije organizacije IRA.
Tri godine kasnije dostigla je zvezdane visine. Album "I Do Not Want What I Haven't Got" osvajao je vrhove top-lista, a hit singl "Nothing Compares 2 U" (pesma koju je napisao Prince) i danas je jedna od najlepših pesama ikada snimljenih. To što je iznenada postala svetska zvezda nije je sprečavalo da nastavi da pravi ekscese. Tako je u Nju Džerziju odbila da peva ako pre njenog nastupa bude intonirana američka himna. Odustala je i od nastupa u emisiji "Saturday Night Live" zbog mizoginosti gosta domaćina Andrewa Dica Claya, a povukla je i svoje nominacije za Grammy nagrade.
Tada je već moglo izgledati da je Sinéad O'Connor one hit wonder. I za mnoge verovatno jeste, ali to nju nije sprečavalo da nastavi da radi i da redovno izdaje nove albume, na radost fanova. Tako je već 1992. godine izašao "Am I Not Your Girl?", koji nije dostigao uspeh prethodnika, a bio je pun pop pesmica koje izgleda ljudi nisu očekivali od nje. Ipak, diskusije o kvalitetu ovog izdanja pale su u vodu kada je nakon nastupa u "Saturday Night Live" pocepala sliku pape
Jovana Pavla II. Poklopio ju je talas osuda kakav dotad nije osetila. Dve nedelje kasnije na koncertu posvećenom Bobu Dylanu s negodovanjem su je oterali sa scene.
Iako se odmah spekulisalo da je rešila da se više ne bavi muzikom, O'Connorova se vratila u Dablin, gde je naredne dve godine provela daleko od očiju šire javnosti. Nastupala je kao Ofelija u drami "Hamlet", a neko vreme bila je i na turneji WOMAD festivala. Ipak, "penzija" je nije predugo držala. Već 1994. izdala je album "Universal Mother", koji je dobio solidne kritike, ali nije postigao komercijalni uspeh. Pre trogodišnje pauze objavila je još EP izdanje "The Gospel Oak" 1997. Stidljiv povratak na scenu predstavljao je "Faith And Courage" iz 2000. godine, a mnogo ubedljiviji bio je "Sean-Nós Nua" iz 2002, album koji su mnogi hvalili zbog vraćanja irskom folku kao inspiraciji.
Pošto je ponovo privukla pažnju javnosti, pojavila se prava prilika za učvršćivanje pozicije objavljivanjem nekoliko kompilacija. Najpre je 2003. godine izdala
album "Throw Down Your Arms", na kojem je prepevala niz rege klasika koje u originalu izvode Burning Spear, Peter Tosh, Bob Marley i drugi. Tek nakon tog izdanja vratila se pripremi sopstvenih pesama.
Da bi imala što više kreativne slobode, napravila je sopstvenu etiketu That's Why There's Chocolate And Vanilla, na kojoj je 2007. godine i objavljen "Theology". Inspirisan kompleksnom situacijom u svetu nakon avionskog napada na njujorške
kule bliznakinje, dvostruki album čine intimni akustični snimci napravljeni u Dablinu i otvorenije pesme snimljene uz prateći bend u Londonu. Novim autorskim izdanjem nije postigla stari uspeh, ali je fanovima (i ostalima) stavila do znanja da je još tu i da se neće tek tako predati.
Kako je poslednjih godina često menjala stil, spremite se da vas 3. jula u Beogradu iznenadi nečim sasvim novim.
kolekciju retkih i ranije neobjavljenih studijskih snimaka, kao i živog materijala s nastupa iz 2002. Nešto drugačiji recept primenila je na zapaženijem "Collaborations", koji je stigao 2005. Tu se nalaze pesme koje je tokom godina snimala sarađujući s drugim poznatim muzičarima. Iste godine objavila je i novi
DISKOGRAFIJA:
1987. - "The Lion And The Cobra"
1990. - "I Do Not Want What I Haven't Got"
1992. - "Am I Not Your Girl?"
1994. - "Universal Mother"
2000. - "Faith And Courage"
2002. - "Sean-Nós Nua"
2003. - "She Who Dwells In The Secret Place Of The Most High Shall Abide Under The Shadow Of The Almighty"
2005. - "Collaborations"
2005. - "Throw Down Your Arms"
2007. - "Theology"
Režija: José Padilha (2007)
Žanr: akcija / drama
Uloge: Wagner Moura, Caio Junqueira, André Ramiro, Maria Ribeiro, Fernanda Machado...
Trajanje: 118 min
Sound Mix: Dolby Digital
Godine 1997. papa je najavio posetu Rio de Žaneiru, što pred brazilske zvaničnike stavlja gotovo nerešiv problem: treba na brzinu učiniti bezbednijim jedan od najopasnijih gradova na svetu. Kako razoružati ozloglašene favele, sirotinjske četvrti kojima, po nemilosrdnim uličnim zakonima, gospodare lokalni narko-bosovi? Policija retko i nerado zalazi u ove krajeve, a krhka ravnoteža svakodnevnog života opstaje samo zahvaljujući pohlepi čuvara zakona i okretanju glave na drugu stranu. Pošto se na regularnu policiju, do srži ogrezlu u korupciju, ne može računati, zadatak "velikog spremanja" dobija elitna jedinica za borbu protiv kriminala BOPE, strah i trepet i za lokalne bande i za podmitljive kolege... "Talasajući" još pre samog pojavljivanja (snimanje i prikazivanje pokušali su da zaustave i policija i narko-karteli; dileri su upadali na set i otimali članove ekipe, a policija je tražila da se film povuče iz nacionalne distribucije), "Tropa de elite" je zaslužio najavu: "Ovo je jedan od onih filmova koji nikad neće dobiti Oskara, jer kopa duboko i bez milosti prikazuje istinu." I zaista, ova sirova adrenalinska akcija zalazi dublje od žestokih, naturalističkih scena nasilja, prikazujući stvarnost u jednom siromašnom društvu s jakim ekonomskim i klasnim podelama, pružajući insajderski uvid u unutrašnje mehanizme represivnog sistema.
Režija: Henry Selick (2009)
Žanr: animirani
Glasovi: Dakota Fanning, Teri Hatcher, Jennifer Saunders, Dawn French, Keith David...
Trajanje: 100 min
Sound Mix: DTS / Dolby Digital
Nakon preseljenja, Coraline Jones (Dakota Fanning) je pomalo usamljena. Daleko od starih prijatelja, uz roditelje koji su okupirani svojim poslovima, maštovita i radoznala devojčica čezne za tračkom pustolovinom u svom novom, prilično sivom okruženju. I kad iskreno posumnja da njen novi dom može biti iole zanimljiv, ona u kući otkriva tajna vrata. Prošavši kroz njih, ona ulazi u paralelni svet, naizgled poput njenog, ali šareniji i lepši. Odrasli koji tamo žive, posebno "drugi mama i tata", čine se mnogo simpatičnijima. Coraline je tu u centru pažnje i uskoro počinje da misli kako je taj drugi svet zapravo onaj kojem ona stvarno pripada. Međutim, shvatiće da je njen boravak u svetu iza tajnih vrata primamljiva, ali opasna zamka. Kada paralelna stvarnost poželi da je zadrži, Coraline je prinuđena da krene u borbu za vlastiti život, ali i živote roditelja i duhova zatočenih s druge strane ogledala... Činjenica da je "Coraline" snimljena po istoimenom romanu Neila Gaimana preporuka je sama po sebi. A ako se tome doda autorski potpis Henryja Selicka, pulena Tima Burtona i reditelja kultnog filma "The Nightmare Before Christmas", koji je kombinacijom različitih tehnika animacije, zahtevne stop-motion animacije i stereoskopske 3D tehnike, Gaimanovu očaravajuću priču pretvorio u pravu vizuelnu poslasticu, ova mračna bajka postaje obavezno filmsko štivo.
Režija: Mike Leigh (2008)
Žanr: drama
Uloge: Sally Hawkins, Alexis Zegerman, Andrea Riseborough, Sinead Matthews...
Trajanje: 118 min
Sound Mix: DTS / Dolby Digital
Filmove britanskog reditelja i scenariste Mikea Leigha ("Topsy-Turvy", "Secrets & Lies", "Naked", "Life Is Sweet") uglavnom je teško opisati i definisati na uobičajen način. Kod njega ne važe standardne narativne kategorije, poput zapleta, kulminacije ili raspleta, tu nema poznatih imena, a verovatno najproblematičniji bio bi pokušaj žanrovskog određenja. Kao scenarista, Leigh čak nikad ni ne piše za svoje filmove, već oni nastaju interakcijom likova, a "radnja" se tu rađa kao sporedna pojava. Ovakav pristup bio je recept i za najnoviji njegov film. Kada bismo pokušali da "prepričamo" ovaj film, jedino što bi se pouzdano moglo reći jeste da on prati nekoliko dana u životu tridesetogodišnje Poppy (Sally Hawkins), uvek nasmejane vaspitačice iz Londona, koja u slobodno vreme uzima časove vožnje, opušta se skačući na trambolini i učeći da igra flamenko, a uveče izlazi sa svojim prijateljicama. Bez čvrste dramske strukture ili pokušaja bilo kakvog poentiranja, odabir prikazanih "događaja" na neverovatno prirodan način prenosi esenciju Poppyne optimističke životne filozofije, oličene složenim pridevom iz naslova "Happy-Go-Lucky" (Samo bez brige!). Njen doživljaj sveta, kako je Leigh vidi, otelotvorenje je pozitivnog u životu i ključni sastojak energije ove "priče bez priče", koja će se preneti i na vas i učiniti da se osećate dobro. Samo bez brige!
Režija: Tom Tykwer (2009)
Žanr: triler
Uloge: Clive Owen, Naomi Watts, Armin Mueller-Stahl, Ulrich Thomsen...
Trajanje: 118 min
Sound Mix: DTS / Dolby Digital / SDDS
Interpolov istražitelj Louis Salinger (Clive Owen) radi na komplikovanom i opasnom slučaju. Reč je o istrazi koja sumnjiči jednu od najvećih svetskih banaka za niz ilegalnih radnji: korupciju, pranje novca, ubistva, finansiranje i potpomaganje ratova u zemljama Trećeg sveta. Iako je svako ko se primakao istini završio mrtav, Salinger ne odustaje, a motiv za nastavak istrage je i želja da rasvetli i osveti ubistvo svog partnera. U pomoć priskače pomoćnica njujorškog tužioca Eleanor Whitman (Naomi Watts). Prateći trag novca, Salinger kreće u uzbudljivu i opasnu poteru preko čitave zemaljske kugle, Njujork - Berlin - Milano - Istanbul, razotkrivajući čitav lanac kriminalnih radnji, a klupko korupcije i zločina odmotava se do najviših političkih položaja... Inspirisan stvarnim događajima iz ranih devedesetih godina prošlog veka, kada je na svetlo dana izišao skandal vezan za pakistansku BCCI banku, svojevremeno najveću operaciju pranja novca u istoriji bankarstva, novi film Toma Tikwera sjajno se uklopio u atmosferu aktuelne svetske finansijske krize, iznikle na podlozi zakulisnih bankarskih špekulacija. I iako ovo nije Tykwerov vrhunac, svejedno je dopadljiv i fokusiran film, uz koji ćete se vrlo lako opustiti i uživati. Ni uzbuđenja ne nedostaje, a efektna 15-minutna pucnjava u njujorškom muzeju Gugenhajm je gotovo antologijska.
Režija: Gavin Hood (2009)
Žanr: akcija / sf
Uloge: Hugh Jackman, Liev Schreiber, Danny Huston, Taylor Kitsch, Ryan Reynolds...
Trajanje: 107 min
Sound Mix: Dolby
Kada ideja ponestane, adaptacije stripova su oproban recept za nove filmove, a ovakve franšize su holivudskim producentima omiljeni način za laku zaradu. Tako ovog leta ponovo gledamo Hugha Jackmana u koži Wolverinea, jednog od najopasnijih superheroja/antiheroja ikada. Nakon tri prilično uspešna dela "X-Men" serijala, u kojima smo pratili pokušaje "mutantske manjine" da se uklopi u "normalan svet", stvari su sada vraćene na početak. Kao svojevrstan prequel događajima iz "X-Men" trilogije, "X-Men Origins: Wolverine" nas upoznaje sa poreklom verovatno najzagonetnijeg lika ovog serijala. Priča prati životni put Jamesa Logana, aka Wolverinea, od dečačkih dana, preko ratovanja širom sveta i učešća u "Weapon X" projektu, do smrti voljene žene, koju ubija njegov brat Victor (Liev Schreiber). Ključni zaplet se upravo i temelji na složenom odnosu braće i borbi sa životinjskom stranom... I da se na tome ostalo, dobili bismo verovatno mnogo bolji finalni proizvod. Međutim, kako je priča o korenima jednog junaka usput postala ambicioznije zamišljeno prvo poglavlje sage, u kome vidimo prve pustolovine i nekih drugih upečatljivih likova, i to relativno labavo uklopljenih u scenario, kao rezultat smo dobili nekako previše superheroja po filmu. Ipak, solidne akcione scene i efekti dovoljni su za pristojnu zabavu, a od blockbustera se više i ne očekuje.
Pre dvadesetak godina "Sonic Youth" je bio bend ispred svog vremena. Tada su stvarali muziku čiji se elementi prepoznaju u aktuelnim delima mnogih muzičara. I vremenom su se sve više udaljavali od aktuelnih trendova i trudili se da kreiraju izdanja koja će za njih biti značajna. Ipak, stil koji su razvili i negovali nužno ih je vodio ka citiranju samih sebe. Prestanak saradnje s velikim izdavačem i povratak na "nezavisnu" etiketu kao da ih je podstakao da se osvrnu na svoju karijeru i, u neku ruku, ponovo je osmisle. Zato je "The Eternal" svež album, na kojem "Sonic Youth" pokazuju zašto uživaju kultni status, kao i zašto će održati posebnu poziciju na aktuelnoj muzičkoj sceni. Slušaocima ne daju ni previše ni premalo distorzija, tu je i prava doza rok elemenata iskorišćenih na neobičan način, kao i prepoznatljivi vokali koji obogaćuju ugođaj. "The Eternal" nije revolucija, ali će se dopasti i fanovima i onima koji tek otkrivaju "Sonic Youth" muzički svet.
Nakon vrtoglavog uspeha na prelasku iz 20. u 21. vek i nekoliko godina stabilnog napredovanja na listama i pridobijanja sve više slušalaca, pre pripreme novog izdanja "Placebo" se suočio s promenom bubnjara i izborom novog izdavača. Iako su te promene mogle dovesti do promene pristupa, bend je ostao čvrsto vezan za stil koji je godinama razvijao, pa ni angažovanje producenta Davida Bottrilla, poznatog po saradnji sa bendom "Tool", nije mnogo uticalo na to da fanovi dobiju album kakav su želeli. "Battle For The Sun" je nešto čvršći od ranijih izdanja, u zvuku više učestvuje klavir, a saksofon je potpuno nov instrument u njihovoj postavci. I pored toga, pesme su potpuno prepoznatljive, a album čini savršenu celinu; nijedna pesma ne zvuči kao da je tu samo da bi popunila prostor. "Battle For The Sun" će se krajem 2009. naći na listama najboljih izdanja godine.
"PIONIR 10"
(Radio Netizen)
Bend za koji mnogi nisu znali do Nirvaninog "Unplugged" izdanja, a mnogi (oni lenji) ni posle, skoro 30 godina stvara osobenu mešavinu psihodeličnog roka i kantrija, koja je inspirisala i neke grandž muzičare. Nakon što su se 2006. opet okupili (nakon drugog odlaska u "penziju"), ovo im je drugo izdanje (dvanaesto ukupno) i jedno od boljih u dugačkoj karijeri. Opušteniji i sporiji nego njihovi raniji albumi, potpuno je u skladu sa očekivanjima od benda čiji su članovi na pragu šeste decenije. Album ne bi davao osećaj iskrenog pristupa muzici (koji fanovi očekuju) da su nastavili da "prže" kao klinci. Ovako će se fanovi njihovih ranijih radova povremeno podsetiti toga šta "Meat Puppets" znače za muzičku scenu s kraja 20. veka, bez ikakvih očekivanja osim da nastave da budu dosledni i svoji. Pa, dok traju....
Dobru rok muziku u Srbiji skoro je nemoguće naći. Ono što i stigne do većih izdavača i televizije biva uvučeno u bućkuriš treša. A većina ne stigne ni dotle, a poneka kompilacija puna "mladih nada" proglašava se prekretnicom, dok se ne ispostavi da se ništa nije promenilo. Tako i do albuma grupe "Pionir 10" teško možete doći ako zavisite od tradicionalnih sredstava informisanja; praktično jedini način da ga nađete jeste da živite na internetu. Skup od osam (u proširenom izdanju 10) numera baziranih na novotalasnom zvuku možete preuzeti sa sajta net1zen.com ili potražiti na Free Music Archive.
Uprkos pretnji da budemo osuđeni zbog sledeće tvrdnje, reći ćemo da je album "Pionir 10" idealan za predstojeće vrele letnje dane. Ne čine ga lagane pesme koje će vas opustiti dok tražite način da se rashladite. Neće vas terati ni na đuskanje dok uživate u letnjim večerima. Praktično, šta god budete osećali i proživljavali dok slušate "Pionire", neće vas asocirati na leto... I upravo zato ovo i jeste idealan album za narednih nekoliko meseci (i duže). Dok vas sve bude "teralo" na bezbrižno čekanje jesenjih poslova, "Pionir 10" će vas podsećati da "stvaran život" postoji i da to što je vama tokom leta lepo ne znači da je realnost negde drugde.
(Moshi Moshi)
Širim krugovima malo poznata grupa
"Au Revoir Simone" već šest godina širi grupu vernih fanova. U njihovom slučaju to nisu fanovi koji će čupati kosu dok ne dočekaju novo izdanje, već oni koji će strpljivo čekati i uživati u njihovim ranijim delima koja, jednostavno, ne mogu da dosade. "Still Night, Still Light" je njihovo treće izdanje, a, kao i prethodna, čine ga muzika stvorena na tri klavijature pomoću ritam mašine i tri ženska glasa. Ako to i deluje kao preterivanje - nije! Svaki ton je na svom mestu, jasno se čuje kad koja od njih tri svira, a i glasovi im se odlično dopunjuju. Njihovo treće izdanje je ujedno i najbolje dosad. Niz laganih elektro-pop tema idealan je za letnje večeri kada želite da se opustite i potpuno odvojite od okruženja.
St. Vincent je pseudonim umetnice Annie Clark, koja je praktično solo šou. Piše tekstove, peva, svira... i kreira predivne harmonije koje ispunjavaju neobično lep album "Actor". Vrlo lepo zaokruženo izdanje predstavlja kombinaciju laganih i energičnih pesama. Ako se albumu posvetite, steći ćete utisak kao da slušate jednu kompoziciju koja prolazi kroz raznovrsne stavove i na logičan način se završava pesmom "The Sequel". Kada "Actor" dođe do kraja, bićete zatečeni ili ćete naježeni požuriti da album pustite iz početka ili ćete ga otpisati kao još jedno slatko, ali nedovoljno interesantno ostvarenje. Sve je više slušalaca s prvom reakcijom.
(Warner)
Kada su "Green Day" uzdrmali top-liste i otvorili put i drugim pop-pank bendovima, teško da je iko očekivao da će potrajati duže od nekoliko godina. Tri godine nakon hita "Basket Case" skoro niko više nije pratio njihovu karijeru. Došao je 21. vek, a oni su i dalje tavorili u anonimnosti. Šta se može očekivati od klinaca koji su svirali pank osim da brzo sagore... Ipak, oni se nisu dali. Usporili su ritam, malo se odmorili jedni od drugih, a onda ozbiljno prionuli na rad i 2004. objavili "American Idiot", najbolji album njihove dotadašnje karijere. Ove godine "21st Century Breakdown" preti da preuzme tu titulu. Ovo je koncepcijski nastavak prethodnog albuma, pank-rok opere o američkom idiotu. Oni nas kroz 18 pesama podeljenih u tri čina podsećaju da nisu samo neurotični pankeri koji "deru" gitare, već punokvrni rokeri koji znaju da sviraju. Novi album u odnosu na "American Idiot" ima taj dodatni kvalitet što ne predstavlja kvalitativan pad, a unošenje stilske raznovrsnosti pokazuje i da Billy Joe i drugovi imaju nameru da se na muzičkoj sceni oprobavaju i u godinama koje dolaze.
(Opus3 / AV impuls)
Stokholmski gitarski kvartet je već poznato ime među ljubiteljima vrhunskog zvuka. Pred nama je njihov drugi album, na kojem izvode dela Baha, Telemana, Freskobaldija i Cimarose. Album je sniman od 1979. do 1980. u stokholmskom studiju. Za sve ljubitelje dobre gitare ovaj disk je prava senzacija, ali smo sigurni i da će dobro proći izvan gitarske zajednice. Nama se najviše dopao Bahov "Brandenburški koncert broj 6", u kojem su po tri numere u prosečnom trajanju od pet minuta. Na prvom albumu „Transcriptions“ ("Opus 3", CD7810) ovaj kvartet je eksperimentisao sa četiri različito naštimovane gitare, ali ovog puta su odlučili da se zadrže na jednom konceptu i da se posvete baroknom periodu. Za one koji nisu znali, "Opus 3" je mala nezavisna švedska izdavačka kuća, tako da je saradnja sa ovim kvartetom potpuno prirodna.
(Premium / AV impuls)
Medwyn Goodall je multiinstrumentalista koji je poznat širom planete po svojim fantastičnim kompozicijama. Prodao je više od dva miliona primeraka albuma, a njegova muzika pripada New Age žanru. U svojoj kući poseduje studio, a živi miran život sa svojom suprugom u ruralnom Cornwallu, mestu na jugozapadu Engleske koje je poznato po keltskom nasleđu. Njegova muzika je bogata različitim instrumentima – gitarama, panovim frulama, marimbom i perkusijama. Upravo ovaj album zatvara triologiju „Medicine Woman“. Inspirativne harmonije popuniće prostor oko slušaoca, a mekani zvuci će očarati svakog. Na albumu se nalazi sedam dužih numera, sa ukupnim trajanjem od 50 minuta. Laički, muzika na ovom albumu se može okarakterisati kao mekana Enya. Muzika koja kreira pravi ambijent za opuštanje i odmor. Topla preporuka.
impuls)
Retko kada ćete na internetu naći CV nekog muzičara. Da, pravi CV, jer je gospodin Sergi Vicente profesor na Licejskom konzervatorijumu u Barseloni. Pored ovog posla, on je i direktor Barcelona Guitar Orchestra od svog osnivanja. Na albumu se nalazi fantastičnih dvanaest numera koje će vas uvući u igrarije španske flamenko gitare. Umeo je ovaj umetnik i da pokrene širu publiku svojim izvođenjima pesama kao što su „El Condor Pasa“ ili „Every Breath You Take“. Ipak, na ovom albumu možete poslušati „Don't Cry For Me Argentina” i „Strangers In The Night“. Naslovna numera „Iberia“ je nama ostala utisnuta duboko u sećanju. Ukoliko ste fan ovog zvuka, ovaj album morate imati u svojoj kolekciji.
Televizori
AV risiveri
AV procesori
Višekanalna pojačala
DVD plejeri
Blu-ray plejeri
CD plejeri
Tjuneri
Gramofoni
Gramofonska pretpojačala
Integrisana stereo pojačala
Stereo pretpojačala
Stereo pojačala snage
Slušalice
Interkonekcijski kablovi
Koaksijalni kablovi
Kablovi za zvučnike
Optički kablovi
Subwoofer kablovi
Video kablovi
Strujni kablovi
Strujni razdelnici
Centralni zvučnici
Efekt zvučnici
Subwooferi
Zvučnici
Stalci za zvučnike
Kompleti zvučnika
U ovom broju u pregledu tržišta izdvajamo:
aosvežena tabela sa AV risiverima
aubačeni Blu-ray plejeri
aubačeni televizori
aubačena Rega
aosveženi Denon i Marantz
Sve cene prikazane u tržišnom pregledu časopisa Hi-Files su maloprodajne, izražene u evrima i sa uračunatim porezom na dodatu vrednost. Moguća su odstupanja zbog kursne razlike, koja je naročito izražena kod proizvođača čije cene se baziraju u engleskim funtama i japanskim jenima. Ove cene su orijentacione i prikupljene su iz cenovnika uvoznika u vreme pripreme časopisa, oko dvadeset dana pre izlaska aktuelnog broja iz štampe. Redakcija Hi-Filesa ni u kom slučaju ne odgovara za tačnost prezentovanih podataka.
Povodom nastupajućeg petog rođendana redakcija Hi-Files magazina poklanja promotivnu šolju svima koji uplate ili obnove pretplatu**, a kao specijalnu nagradu onima koji to urade za dve godine unapred poslaćemo promo majicu.
Moguć uzrok šuma?
Autor: alex21235
Datum: Maj 18, 2009 12:26 am
Pozdrav! Moj sistem se sastoji iz sledećih komponenti: Mcintosh MVP831 DVD/CD plejer, Mcintosh C27 pretpojačalo, Audio Research VT60 pojačalo, Klipsch Heresy II kutije, Siltech interkonekti i Synergistic Research Signature 2 zvučnički kablovi, napajanje mi je preko trafoa 220/110V. Oko otprilike 10 sekundi nakon uključenja pretpojačala i pojačala iz kutija se čuje prvo slab, a onda sve jači šum koji na kraju postaje konstantan i čuje se sve vreme reprodukcije. Šta može biti izvor tog šuma? *****
Autor: Gox co.
Datum: Maj 18, 2009 9:16 am
Šum verovatno potiče iz neispravnog pretpojačivačkog/pojačivačkog dela i to je verovatno prošuštao neki tranzistor u ulaznom delu jednog od ova dva uređaja.Da bi se tačno utvrdilo gde je greška, pozajmite od nekog poznanika drugi preamp (bilo kakav) i probajte na ovaj način da zaključite u kom je delu greška. Dalju popravku poverite nekom ko zna to kvalitetno da Vam uradi i u koga imate poverenja. *****
Autor: miroslav
Datum: Maj 21, 2009 9:05 pm
Prvo uključite snagaš (bez predpoj.), i ako je nivo šuma nizak, onda je verovatno predpojačavač uzrok problema.
Magazin koji prati dešavanja na svetskoj i domaćoj audio/video sceni.
Okuplja tim stručnih poznavalaca Hi-Fi opreme i kućnog bioskopa, čiji rad na časopisu ima za cilj edukaciju i informisanje ljubitelja dobrog zvuka i slike.
Događaj koji okuplja distributere hi-end opreme i domaće proizvođače u cilju predstavljanja najnovijih i najnaprednijih audio/video sistema publici.
Ova izložba pruža uslove da izlagači u dva vikenda, prezentuju opremu koja se ne može svakodnevno čuti i videti.
Mesto: Hotel Holiday Inn, Novi Beograd
Prvi vikend: 26-27. septembar
Drugi vikend: 3-4. oktobar