АГЕНЦИЈСКО НОВИНАРСТВО - Весна Ђурић by IK Jasen

Весна Ђурић АГЕНЦИЈСКО НОВИНАРСТВО

Весна Ђурић

АГЕНЦИЈСКО НОВИНАРСТВО

Београд, 2020.

Библиотека Знакови Уредник Јован Станишић Весна Ђурић АГЕНЦИЈСКО НОВИНАРСТВО Рецензенти Проф. др Јеленка Воћкић Авдагић Проф. др Горан Булатовић Издавач Јасен Ломина 4/1, Београд Тел.: 011 32 86 339 www.ikjasen.com jasenbook@gmail.com За издавача Војо Станишић Лектор Јадранка Регоје, проф. Корице Новица Спасојевић Коректура Уна Зубер Припрема за штампу Нада Вуга

САДРЖАЈ I ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ АГЕНЦИЈА ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ И ПОДЈЕЛА АГЕНЦИЈА ................... 11 Од телеграфа до дигитализације ...............................................14 СВЈЕТСКЕ НОВИНСКЕ АГЕНЦИЈЕ .............................................16 Франс прес (Agence France-Presse) .........................................16 Ројтерс (Reuters)..........................................................................17 Асошијетед прес (Associated Press) ..........................................17 Информативна телеграфска агенција Русије (Информационное телеграфное агентство России) ..............18 Синхуа (Xinhua) ..........................................................................19 НОВИНСКЕ АГЕНЦИЈЕ У БИВШОЈ СФРЈ ................................20 Прва Југлословенска агенција - АВАЛА ..................................20 Телеграфска агенција нове Југославије - ТАЊУГ ..................20 АГЕНЦИЈЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ....................................22 Новинска агенција Републике Српске - СРНА .......................22 Независна новинска агенција OНАСА ....................................26 Федерална новинска агенција ФЕНА .......................................26 Католичка тисковна агенција Бискупске конференције - KTA БK БиХ .................................27 Муслиманска информативна новинска агенција -МИНА ......27 Патриа .........................................................................................28 АГЕНЦИЈЕ У ЗЕМЉАМА РЕГИОНА ...........................................29 Новинска агенција БЕТА ...........................................................29 Словенска тисковна агенција - СТА ........................................29 Хрватска извјештајна новинска агенција - ХИНА .................30 Македонска информативна агенција - МИА ...........................31 Црногорска незвисна новинска агенција - MИНА .................31 II НОВИНАРИ И РЕДАКЦИЈА Редакција .....................................................................................35 Организација новинске агенције ...............................................36 Сектор за маркетинг, економске послове и 5

издавачку дјелатност ..................................................................44 Сектор за финансијске, правне и опште послове ....................44 III АГЕНЦИЈСКИ ЖАНРОВИ Вијест .........................................................................................49 Флеш (муња) вијест ...................................................................54 Комунике (саопштење): став званичне институције ..............55 Фото-вијест .................................................................................60 Вијести у низу .............................................................................61 Исправка информације...............................................................64 Демант или одговор на информацију .......................................66 Извјештај .....................................................................................70 Изјава: иницијатива новинара ...................................................78 Конференција за новинаре: подврста интервјуа ......................79 Некролог .....................................................................................83 Специјалац ..................................................................................84 Интервју: основни метод прикупљања информација .............84 Коментар: актуелан, али не као вијест строго актуелан .........91 Осврт: жанр, теза и контратеза..................................................94 Репортажа ....................................................................................97 IV СПЕЦИФИЧНОСТИ АГЕНЦИЈСКИХ „ПРОИЗВОДА“ СЛАГ И НАСЛОВИ У АГЕНЦИЈАМА ........................................105 Значај наслова ...........................................................................107 Извори прикупљања вијести ..................................................109 Цитирање .................................................................................. 112 Именовање извора у агенцијама ............................................ 114 Писање имена и функција ....................................................... 116 Скраћенице................................................................................ 119 Језик и језичке дилеме ............................................................ 119

V АГЕНЦИЈСКИ СЕРВИСИ УЛОГА И ЗНАЧАЈ СЕРВИСА У АГЕНЦИЈАМА ......................125 Најава догађаја ..........................................................................126 Преглед вијести ........................................................................131 VI НОВИНАРСКА ДЕОНТОЛОГИЈА Историјски развој слободе говора ..........................................141 Новинарски етички кодекси ....................................................142 Новинарска удружења у свијету .............................................148 Новинарска удружења у Босни и Херцеговини .....................150 Агенцијска удружења ............................................................154 Законска регулатива .................................................................157 БУДУЋНОСТ НОВИНСКИХ АГЕНЦИЈА ..................................160 ПРИЛОГ I .......................................................................................162 АГЕНЦИЈЕ О ПОЛОЖАЈУ И УЛОЗИ МЕДИЈА .......................162 ПРИЛОГ II .......................................................................................165 НОВИНСКЕ АГЕНЦИЈЕ У СВИЈЕТУ .........................................167 РЕЦЕНЗИJE .....................................................................................177 ЛИТЕРАТУРА ..................................................................................184

ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ АГЕНЦИЈА

„Појава новинске агенције био је најзначајнији догађај у новинској индустрији почетком XIX вијека не рачунајући, можда једино ротациону штампу. То је промијенило читав систем дистрибуције вијести.“ Ентони Смит

ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ И ПОДЈЕЛА АГЕНЦИЈА Савремени медијски системи и развој технике и технологије значајно су утицали на промјене у комуницирању. Развој масовних медија директно се рефлектује и на ширење тржишта агенција што је праћено њиховом трансформацијом и адаптацијом. Медијски конзументи траже континуирано, свеобухватно и благовремено информисање о догађајима из земље и свијета. Комуницирање не зависи од појединца већ је то процес који се одвија кроз велике системе за прикупљање и слање информација и укључује велики број актера. Новинари у том процесу имају веома значајну улогу, али она не мора да буде одлучујућа. Истраживачки пут за општеприхваћеном дефиницијом агенцијског новинарства и бројни примјери из доступне литературе упућују на констатацију да универзална дефиниција није усвојена. Агенцијски новинари Небојша Јовановић и Драгован Лазаревић (2008:9) констатују да је агенцијско новинарство специфична и, релативно, лако препознатљива новинарска форма, којом доминирају брзина, директност, прецизност и краткоћа. Према Лексикону радија и телевизије, „агенцијско новинарство је врста новинарства прилагођена потреби за брзим, прецизним и сажетим информацијама те извјешћима за различите медијске кориснике; садржава вијести и информације које су и непристране, тј. без вриједносних судова“ (Галић, 2016: 13). Дакле, новинске агенције су услужне и сервисне организације које се баве праћењем догађаја, обрадом прикупљених података (селекцијом) и дистрибуцијом информација. Мирко Милетић агенције дефинише као „медијско предузеће у јавном, приватном или мјешовитом власништву, специјализовано за професионално прикупљање, обраду и дистрибуцију информација, којима снабдијевају, уз одговарајућу финансијску надокнаду, различите друштвене организације које покривају ужа или шира географска подручја“ (Милетић, 2012: 90). Примарни циљ је продаја новинарски обликованих информација и медијских садржаја различитих жанрова и формата укључујући и фотографије, тонски и видео материјал заинтересованим корисницима са којим имају потписан уговор. Основне карактеристике агенцијског новинарства су: • •

Tачност; Брзина; 11

• • •

Директност; Јасноћа (концизна обрада догађаја) и Провјерљивост

„Осавремењена парафраза UNESCO дефиниције новинских агенција могла би гласити: Новинска агенција је субјект, неовисно о правном облику и устројству, чију дјелатност обиљежава задаћа прикупљања и објављивања што точнијих и објективнијих информација и њихово одашиљање разноврсним корисницима, са сврхом да им пружи на кориштење што цјеловитију и непристранију услугу, уз новчану надокнаду и под увјетима који су примјерени пословним законитостима (Полојац, 2010: 21). Широк је спектар конзумената агенцијских садржаја, а осим медија, корисници су институције, организације, амбасаде, невладин сектор. „Мисија новинских агенција је да гарантују широку информативну покривеност како тематски тако и територијално, изнад чисто комерцијалних разлога, а тиме ће информације бити доступне широј јавности. Оне доприносе јачању националног идентитета земље“ (Treeseras, Bojd-Berem, 2009: 5). Пласирањем и обрадом информација велике агенције јавност информишу о догађајима из своје земље, држава у окружењу, а третирају и све важне догађаје на међународном нивоу. „Новинске агенције прикупљају информативни материјал и уз наплату га достављају на кориштење домаћим и иностраним средствима информисања (штампи, радију и телевизији) другим домаћим и иностраним корисницима (државним органима, привредним, финансијским, културним и другим организацијама и установама“ (Ђурић, 1979: 9). Анализирајући проблем комуницирања Међународна комисија за студију проблема комуникације 1979. године (Мек Брајдова комисија) истиче да велике агенције имају на располагању широку комуникациону мрежу, која, захваљујући дугом искуству у прикупљању, обради и ширењу вијести, чини њихову службу емитовања обичним, свакодневним послом маркирајући као највећи проблем размјену информација између мањих и већих агенција. У литератури постоје бројне подјеле агенција. Душан Ђурић агенције дијели према пласману и извјештавању на: • • •

Мега; Средње и Националне агенције.

„Мегаагенције (велике или свјетске агенције) су: Асошијетед Прес (Associated Press ) – САД, Ројтерс (Reuters) – Велика Британија, Агенција Франс Прес (Agence France Presse ) – Француска, Синхуа (Xinhua ) – Кина, и ИТАР ТАСС – агенција Руске Федерације). Средње агенције су оне које утичу на медије појединих континената и регија, а националне агенције које дјелују само на простору своје државе“ (Ђурић, 2003: 18). Јовановић и Лазаревић (2008: 15) агенције дијеле на: •

Глобалне свјетске новинске агенције (Агенција Франс Прес, Ројтерс, Асошијетед Прес, Информативна телеграфска агенција Русије и Синхуа- Кина),

•

Националне -које имају све земље и чији утицај се креће у границама земље и

•

Комерцијалне

Публициста Фјодор Полојац класификује новинске агенције на: „Изворне (традиционалне) чија је дјелатност општи сервис вијести првенствено за медијске кориснике, изведене, које су настале из неке друге дјелатности (финансијски и сервиси берзе), и нове новинске агенције које су настале на примјени нових технологија прије свега интернета и мобилних комуникација“ (Полојац, 2010: 22–23). Опремљеност савременом технологијом и професионални кадрови омогућавају свјетским агенцијама да дјелују на великом информативном простору и да одржавају примат у међународној размјени. Мима Лехтовара, новинарка Ројтерса, истиче да се „новинске агенције разликују од других медијских организација „по својој природи велетрговаца. Новинска агенција дистрибуише своје приче и остале материјале великом броју клијената који објављују приче онакве какве оне јесу или их користе као позадински или допунски материјал за новине, радио-станице, интернет странице, телевизијске канале и слично. Због природе послова новинских агенција, јавља се мањак директног контакта са клијентима и корисницима медија“ (Lehtovaаra, 2011:7). Евидентно је да је потреба савременог свијета за континуираним информисањем у сталном порасту, и да агенције без обзира на снажан технолошки развој нису изгубиле на значају иако је неопходна њихова константна адаптација новонасталим промјенама у глобалном медијском сустему. Финансијска подршка, разграната дописничка мрежа и масовност корисника омогућава великим агенцијама економски, политички и информативни утицај. 13

Од телеграфа до дигитализације Људски род је од праисторијског доба тежио комуницирању и преношењу информација о чему свједоче пећински цртежи, египатски папируси, папируси и таблице ручно писане у Грчкој и Риму. „У XIII веку, у Европи се јављају облици информисања, такође писани и преписивани руком, али растурани уредно, периодично, тако да се знало време њиховог излажења. Забележено је да су овакве новине прво изашле у Енглеској, а у Немачкој и Италији имале су велики значај у XV веку, пре него што је Гутемберг, 1445. године, пронашао штамарију“ (Митровић, 1976: 9). Друштвене и економске промјене довеле су до индустријске револуције, техничко-технолошких изума, описмењавања становништва и експанзије листова. Сви ови фактори допринијели су настанку и развоју агенција. Током индустријске револуције у XIX вијеку, почиње и први развој агенција које су додатно допринијеле почецима описмењавања људи, а сврставане су у значајне проналаске тог периода. Тако је у Паризу 1935. године трговац Шарл Луј Авас основао прву агенцију која је данас позната под називом Франс прес (Agence France-Presse). Авас је од новина узимао рекламни простор умјесто новца чиме је ширио свој моћ и утицај, а за пренос информација користио је бесплатан и природни ресурс – голубове писмоноше. „Шарл Ју Авас оснива агенцију за превођење најважнијих чланака који се појављују у страној штампи, намењених француским дипломатама. Пре него што је спроведен телеграфски кабл испод Ламанша, он долази на идеју да прошири информативну службу: помоћу голубова писмоноша свакодневно успева да добије податке о стању на Лондонској берзи и да их прода париским новинама“ (Гоцини, 2001: 143). Године 1848. шест њујоршких дневних листова у Бостону основало је новинску агенцију под називом Харбор њуз асосијејшн (Harbour News Asociation) која 1892. године мијења име у Асошијетед прес (Assosiacted Press), а данас је позната као једна од пет највећих свјетских новинских агенција. Изум телеграфа 1837. године од стране енглеских иноватора Винстона и Кука додатно је допринио лакшем ширењу информација. „Појава телеграфа и подводних каблова средином деветнаестог века обележила је почетак доба телекомуникација: по први пут је инфор14

мација могла да путује брже и поузданије од људи. Све је више растао значај глобалне трговине, а тиме и велика комерцијална вредност рапидно растуће телеграфске размене светских вести“ (Херман, Мекчесни, 2004: 20). Три године након изума телеграфа, Семјуел Морзе је установио систем шифрованог преноса информација помоћу сигнала на дужину, користећи тачке и црте који је назван Морзеова азбука. Овом техником, за то вријеме савременом, 1844. године пренијета је прва телеграфска порукa у историји која је гласила: „Шта је то Бог урадио?“

Слика 1: Морзеова азбука

Већина новина је имала финасијске проблеме, али је захваљујући телеграфу смањена цијена вијести што је иницирало покретање многих новина. Прва вијест таблоидног карактера објављена је 1844. године, а садржала је информацију да је краљица Викторија родила сина. „Прва вест пренета телеграфском линијом била је о исходу гласања о граници Ореон око које су се спориле САД и Велика Британија“ (Јовановић, Лазаревић, 2008: 9).

До краја двадесетог вијека на снази су новинске агенције које су своје вијести комерцијализовале продајући их корисницима широм свијета. Потом се појављују транснационалне корпорације (ТNC) чија је карактеристика рад проширен на више земаља. Руководилац телеграфског друштва Берлин Бернхарт Волф оснива у Берлину 1949. године Агенцију „Волф“. СВЈЕТСКЕ НОВИНСКЕ АГЕНЦИЈЕ Франс прес (Agence France-Presse)1 Агенцију Франс прес (АФП), на почетку названу Авас, основао је Шарл Луј Авас 1835. године у Паризу. Званична је агенција Француске са сједиштем у Паризу и најстарија је новинска агенција на свијету. Ова новинска агенција постаје власништво државе 1897. године, а 30. септембра 1944. године добија данашњи назив, те статус јавне корпорације. Од тада редовно и благовремено извјештава јавност о свим релевантним свјетским догађајима. У периоду од 1946. године до 1954. године, Франс прес се развија широм свијета, те постаје једна од највећих свјетских агенција која међу првима извјештава о највећим догађајима као што је смрт Генералног секретара Комунистичке партије Совјетског савеза Стаљина 1953. године, коју је на запад, прва пренијела ова агенција. Агенција 1957. године постаје независна и самостална. Појава дигитализације 80-их година XX вијека омогућила је агенцији да 1985. године уводе фотосервис, а 2005. видео-сервис који је у великој мјери допринио пласирању њених инфоpмација. Данас има дописништва у 110 земаља, а сараднике у 165 земаља свијета, преносећи информације широм Европе и свијета што је чини трећом по величини свјетском агенцијом. Њене информације се преносе на шест језика: енглеском, њемачком, фанцуском, португалском, арапском и шпанском. Има регионалне центре у Вашингтону, Никозији, Хонгконгу и Монтевидеу, а на Балкану јој је сједиште у Загребу. 1

www.afp.com/ Слика преузета 18. 4. 2019.

Ројтерс (Reuters)2 Новинска агенција Ројтерс основана је 1850. године у Њемачкој у граду Ахену да би извјештавала о привредним и економским темама. Оснивач ове агенције је њемачки новинар Паул Џулиус фон Ројтер који даје темеље овој данас високо рангираној новинској агенцији. Годину касније, 1851. године Ројтерс се премјешта у Лондон гдје се и данас налази сједиште. Представља сервис за многе земље, а има представништва у 200 градова. Свакодневно извјештава на чак 20 језика у 94 земље свијета што је чини највећом медијском агенцијом. Након усавршавања радија, Ројтерс 1923. године почиње да користи овај медиј као додатни преносник информација. Од свог настајања до данас је ексклузивно извјештавала о битним догађајима, као што је атентат на америчког предсједника Абрахама Линколна. Ова новинска агенција је прва користила телеграф, непосредно након његовог открића. Била је и прва агенција која је користила рачунаре 1960. године, када је ова технологија тек почела да се развија, а 13 година касније увела је рачунарски систем. Савремена технологија доприноси важности и популарности агенције, а информације постају доступне великом броју корисника. Ројтерс своје информације чини још више доступнима 1984. године када постаје јавна компанија, а 2008. године мијења име у „Томсон Ројтерс“ због интеграције са канадском групом Томсон. Асошијетед прес (Associated Press)3 Америчка непрофитна новинарска агенција основана је 22. маја 1846. године у Њујорку, гдје је и данас смјештена. Настала је из партнерства пет дневних новина које су 1848. године уложиле значајна финансијска средства за 2 3

Reuters https://www.reuters.com/ Слика преузета 18. 4. 2019. Associated Press https://www.ap.org/en-gb/ Слика преузета 18. 4. 2019.

ПРИЛОГ II НОВИНСКЕ АГЕНЦИЈЕ У СВИЈЕТУ

Скраћени

Назив

Ближе одређење

назив агенције AA

агенције Anadolu Ajansi

AAP

Australian Аустралија Associated Press асошијетед прес Agencia Boliviana Боливијска de Información информативна агенција Agência Brasil Бразилска агенција

ABI ABR

агенције Анадолија

Сједиште агенције

Година оснивања

Анкара, Турска

1920

Сиднеј, Аустралија Ла Паз, Боливија

1935

2007

2014

Новинска агенција Карабобена

ADNKRONOS

Agencia Carabobeña de Noticias Adnkronos

Бразилија, Бразил Валенсија Венецуела

Аднкронос

Рим, Италија

1963

Agência Estado

Агенција Естадо

1970

Agenzia Fides

Агенција Фидес

Сао Паоло, Бразил Ватикан, Ватикан

AFP

Agence France- Агенција Франс прес Париз, Presse Француска Agentia Româna Румунска новинска Букурешт, de Presa агенција Румунија Agenzia Италијанска новинскаРим, Италија Giornalistica Italia агенција Agenzia РТВ новинска Милано, Италија Giornalistica агенција Radiotelevisiva Afghan Islamic Афганистанска Пешавар, Press исламска новинска Пакистан агенција AKIpress news Новинска агенција Бишкек, agency АКИ Киргизија

1835

Agence Khmer de Новинска агенција Presse Камбоџе

1978

ACN

AGERPRES AGI AGR AIP AKIpress AKP

Пном Пен, Камбоџа

2009

1927

1889 1950 2001 1982 2000

167

Al JAZEERA

Al Jazeera

Al JAZEERA BALKANS AMNA

Al Jazeera BalkansАл Џазира Балкан

ANA ANB ANDES ANDINA ANGOP ANHA ANI ANKA ANP ANSA ANTARA ANTIL AP

APA APA

168

Ал Џазира

Доха, Катар

1996

Сарајево, БиХ

2011

AthensАтинско-македонска Атина, Грчка Macedonian News новинска агенција Agency African News Афричка новинска Кејптаун, Agency агенција Јужноафричка Република Avisenes Норвешка новинска Осло, Норвешка Nyhetsbyrå агенција Public News Новинска агенција Кито, Еквадор Agency of EcuadorЕквадора и Јужне and South America Америке Andina News Новинска агенција Лима, Перу Agency Андина Angola Press Новинска агенција Луанда, Ангола Agency Ангола Hawar News Курдска новинска Хасака, Сирија Agency агенција Asian News Азијске Њу Делхи, International интернационалне Индија вијести Anka News Новинска агенција Анкара, Турска Agency АНКА Algemeen Низоземска новинска Хаг, Низоземска Nederlands агенција Persbureau Agenzia Nazionale Национална новинска Рим, Италија Stampa Associata агенција Antara Индонежанска Џакарта, новинска агенција Индонезија Антара Timor-Leste News Новинска агенција Дили, Источни Agency Истичног Тимора Тимор Associated Press Асошијетед пред Њујорк, Сједињене Америчке Државе Austria Presse Аустријска новинска Беч, Аустрија Agentur агенција Azerbaijan Press Азербејџанска Баку, Азербејџан Agency новинска агенција

2008 2015 1912 2009 1981 1975 2012 1971 1972 1934 1945 1937 2016 1846

1849 2004

РЕЦЕНЗИJE Понуђени текст, под називом Агенцијско новинарство, приказује вишеслојне податке и знања из подручја развоја агенција, њиховог појмовног одређења и подјела, као и насљеђених знања и праксе које повезујемо с традиционалним медијима у цјелини, али и са специфичностима агенцијских „производа“ као сегмента те цјелине. Истовремено, ауторицу занима и трансформација карактеристика традиционалних медија у новом технолошком окружењу. Тај нови амбијент који се исказује у његовој интерактивности, хипертексту, мултимедијалности и сл., утиче на ширење тржишта новинских агенција које нису више само посредничко информативне установе, и које се сада могу обраћати директно својим корисницима. Технолошки развој је снажно утицао на промјене у комуницирању, а фактори који утичу на брзину трансформације традиционалних медија се могу препознати по развијености медија, њиховој економској моћи и одлукама о стратешким правцима развоја у онлајн простору. Ипак, анализа Весне Ђурић упућује на то да и код савремених медијских система није промијењен основни постулат информисања иманентан традиционалним медијима, па „медијски конзументи и даље очекују континуирано, свеобухватно и благовремено информисање о догађајима из земље и свијета и када се то на први поглед не би рекло. Финансијска подршка, разграната дописничка мрежа и масовност корисника омогућава великим агенцијама економски, политички и информативни утицај те је управо те утицаје потребно научно и стручно сагледати у савременим условима информисања“. У I поглављу Историјски развој агенција, ауторица полази од насљеђа појмовног одређења новинских агенција и њихове подјеле и начина функционисања које, без обзира на различите ауторе, у основи истрајава на актуелности/брзини и ексклузивности. Истовремено нас подсјећа да се на сваком нивоу развоја нових технологија („Од телеграфа до дигитализације“) њихова употреба није одвијала на штету тачности и објективности информације/поруке. На примјерима насљеђа водећих свјетских новинских агенција, као и агенција насталих на простору бивше СФРЈ, указано је на утицај нових технологија на масовне медије, па тиме и рад агенцијског новинарства. Приказ њиховог рада укључује и аспекте појаве нових 177

облика комуникације који остављају све мање простора „чуварима капија“, али су и у тим новим околностима и даље изузетно важни традиционални облици комуникације који одређују и промичу значај вијести. У II поглављу Новинари и редакција представљена је организација и улога редакције као централног мјеста новинарског стваралаштва, наведени су и описани задаци новинара-чланова редакције као и детаљно функционисање Деск-а. Ауторица наводи традиционална три модела његовог функционисања (германски, англосаксонски и комбиновани модел), као и појединачне рубрике. Посебно истиче комплексно функционисање новинске агенције и потребу схватања и примјене тимског рада у пуном обиму који је и карактеристичан за наведене моделе и представљену (традиционалну) организацију новинске агенције са већ устаљеним секторима за маркетинг, економске послове и издавачку дјелатност као и за финансијске, правне и опште послове. Иако се овдје оставља простор и за нове комуникационе праксе које нуди медијска конвергенција (бољу селекцију вијести, смањење простора за непотребне и/ли спиноване информације и сл.), за ауторицу је редакцијски, као тимски рад, незамјењив и у овом новомедијском времену њиховог (медијског) спајања и уједињавања. Њена практична искуства и теоријска анализа агенцијског новинарства коју нам нуди у овом тексту упућују на то да је далеко већи значај тимског рада у истраживању и селекцији информација и затварању простора појединцима или групама који желе злоупотријебити медије од оног који нам може пружити потенцијал нове технологије. Овдје ауторица, заправо, заговара наставак тимског рада и у времену индивидуалног новинарства и у процесу мијењања улоге медија од интегративне ка улози повезивања. Новинским жанровима у цјелини (вијест, коминике, исправка информације, деманти, извјештај, изјава, конференција за новинаре, интервју, некролог, коментар, осврт, репортажа) и специфично агенцијским (флеш /муња/ вијести, фото-вијест, вијести у низу, специјалац..) посвећено је III поглавље текста Агенцијски жанрови у којем су детаљно објашњени наведени жанровски облици с мноштвом одговарајућих примјера које овом поглављу дају посебну вриједност. У анализи наведених жанрова ауторица истрајава на традиционалним („старинским“ у најбољем смислу овог епитета) постулатима/вриједностима новинарства. Указује се на потребу исправка информације као и благовремено демантовање или давање одговора на 178

информацију за коју менаџмент и уредништво новинских агенција (као и медија уопште) морају да имају сензибилитет, без обзира колико то одговара одређеној уређивачкој политици. Полазећи од самог насљеђа традиционалних медија у дефинисању њихових жанровских облика, ауторица покушава одговорити на питање/могућности њихове ефикасности у условима промијењене улоге традиционалних медија (онлајн и грађанско новинарство, друштвене мреже и традиционални медији). Резултати њеног истраживања наслућују и одговор на питање како се новинске агенције уклапају у нови појам медија који подразумијева могућност трансформације старих у нове, појаву нових актера и облика (жанрова) које они стварају. Примјер једне такве трансформације може бити коришћење друштвене мреже Твитер за извјештавање о изненадним догађајима који представљају ударне вијести, што је заправо класична улога новинске агенције. Руковођена резултатима анализе жанровских облика агенцијског новинарства, ауторица нас, ипак, упућују на то да „дигитализација новинарске бранше постаје временом мач с двије оштрице усљед давања веће важности технолошком у односу на персонализовано извјештавање“. За њу је, и даље, новинар, као посредник између догађаја и реципијента, незамјенљив на терену у прикупљању, обради и жанровској подјели и представљању догађаја. У IV поглављу, под називом Специфичност агенцијских „производа“, ауторица објашњава наднаслов/слаг (слуг) као посебност агенцијског новинарства у пружању основне информације о садржају вијести и упућује корисника на географску одредницу, рубрику и догађај. Овај агенцијски формат и у контексту новомедијске стварности, по резултатима понуђеног истраживања, и даље истрајава на класичном професионалном принципу/школи/пракси да наслов мора бити у сагласности са наднасловом, дакле потпун и прецизан, у пуном смислу радан и у суштинској вези са текстом. Посебан значај је дат изворима информација и њиховом навођењу у агенцијском новинарству. То је дио поглавља у којем се указује на језик и језичке дилеме у којем ауторица промишља и методолошки излаже одређена „правила“ новинарског језика, па и специфично агенцијског, гдје се он као такав исказује (новинарски стил у дјелатности агенција као и употребу бирократског језика, фразе/ологије и сл.). Читаоцима, прије свега студентима новинарства, овдје се, такођер, нуди и својеврсни приручник елементарне писмености „за сваки случај“ и покушава скренути пажњу на честу неправилну употребу рјечице „не“, одређених сложених ријечи и израза, односно низак ниво опште писмености који понекад препознајемо и код самих новина/ра. 179

Дјелатности агенцијских сервиса (најава догађаја, преглед вијести, догодило се на данашњи дан...) која, такођер, представља специфичност агенцијских „производа“ и посебност агенцијског новинарства, ауторица ипак посвећује посебан дио у тексту (глава V). Тиме, заправо, наглашава посебну улогу и значај њиховог континуираног емитовања вијести, фотографије, аудио и видео садржаје о најважнијим догађајима из земље, региона и свијета у складу с агенцијским правилима: брзог, прецизног, јасног и тачног информисања. Значај и неприкосновеност етичког одлучивања у новинарству, као начело новинарове дужности према јавности, могло би се рећи да је потка и основа цјелокупног рада ауторице Ђурић. Иако у сваком дијелу овог текста истрајава на томе да се етика одговорности мора односити на све учеснике (актере) комуникацијских процеса (и због тога се понекад чини да упада у клопку одвећ традиционалног), ауторица посебно поглавље (VI) посвећује Новинарској деонтологији. Основну задаћу струке и даље (у контексту новомедијског новинарства) види у потреби поштовања етичких стандарда и моралних норми извјештавања у савременом систему информисања. Зато изнова подсјећа на новинарске етичке кодексе, анализира дјеловање новинарских удружења у свијету и у Босни и Херцеговини с посебним освртом на удружења агенцијских новинара те даје преглед законске регулативе у медијском систему БиХ. Умјесто закључка ауторица се одлучила да постави питање Будућности новинских агенција с обзиром на то да је ново дигитално доба значајно утицало и на рад новинских агенција а технологија је са значајним предностима донијела и бројне проблеме с којима се суочавају сви актери комуницирања. „Усљед мрежне комуникације умањен је значај новинских агенција које су некад биле једини вјеродостојан извор информација“. Њихову улогу у будућности ауторица и даље види у раду на неприкосновеним новинарским пословима као што су: анализе и коментари, постављање питања, трагање за смислом, избором извора и саговорника, репортажа са терена и лични утисци. Ипак и даље остаје питање које ће, по ауторици, обиљежити будућност новинарства: да ли ће и како новомедијска и новотржишна ситуација - у којој, нпр., водећи интернетски претраживачи ефикасно просљеђују значајан број информација, што за посљедицу има да све више новинских агенција своје информације нуде интернетски и о тржишној понуди размишљају како у терминима пословних медијских корпорација, тако и индивидуалних корисника вијести – утицати на 180

професионално понашање новинских агенција и новинара као и њихов статус ? Тематски оквир студије Весне Ђурић, која приказује основна теоријска и практична знања из подручја агенцијског новинарстава, креће се у распону од темељних питања развоја и појмовног одређења новинских агенција до трансформацијских карактеристика традиционалних медија у новом технолошком окружењу. Представљена анализа рада новинских агенција укључује и аспекте појаве нових облика комуникације који проширују просторе нормативних ограничења иманентних за рад традиционалних медија. Њени резултати, ипак, указују на чињеницу да су и даље изузетно важни облици комуникације који одређују и промичу значај вијести. Практична искуства и теоријска анализа агенцијског новинарства коју нам ауторица нуди у овом тексту упућују на то да је далеко већи значај тимског рада у истраживању и селекцији информација од „нетимског“ (индивидуалистичког) који нам може пружити потенцијал нове технологије. Резултати анализе одрживости наслијеђених жанровских облика у новомедијским условима упућују на могућност њихове трансформације, као и појаву нових актера (одређених друштвених мрежа) у улози новинских агенција. Ипак и даље остаје, по ауторици темељно, питање: да ли ће и како новомедијска и новотржишна, а тиме и „нововриједносна“ ситуација утицати на агенцијско новинарство. Одговор, који би за њу требао обиљежити будућност новинарства, тражи у богатој литератури и анализираној пракси коју нам нуди. Заправо, она својим питањем отвора простор прије свега студентима новинарства да критички читају, да препознају најбоље од оног што је понуђено, али и да проналазе сопствене одговоре на постављена питања. Садржај је опремљен богатом и одговарајућом библиографијом (књиге, лексикони и други документи, извори с интернета) и изнесен прегледно и јасно. Текст је методички и садржајно прилагођен студију Новинарства и испуњава захтјеве научно-наставне литературе. Проф. др Јеленка Воћкић Авдагић, редовни професор Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву

181

Разумевање укупне сложености логике, технике и осталих специфичности извештавања новинара који медијске садржаје не производе за крајњег конзумента, него за своје колеге из других медијских информативних кућа, веома је захтеван задатак. Двадесет први век, сада је то јасно, јесте век нових технологија које буквално свима који имају приступ глобалној компјутерској мрежи омогућавају да буду део информативног система, али исто тако то је век новинарских аматера, ентузијаста различитих профила који или желећи да допринесу јавним дебатама или тражећи пажњу или профит, често праве већу шетету него корист износећи непроверене, нетачне, пристрасне, неважне па и крајње личне информације без указивања на изворе информација или на друштвени, културни, историјски и политички контекст у којем су настале. Књига Агенцијско новинарсто Весне Ђурић, враћа нас изворним принципима и темељним демократским и јавним функцијама не само агенцијског него и новинарства уопште. Агенцијско новинарство као тема научне и уџбеничке литературе као да је ван видокруга и ауторског интересовања па се уместо ове значајне области информативног рада чешће објавјују тестови и књиге које у фокусу имају комуникациону технологију. У савременој медиолошкој и комуниколшкој литератури, нарочито оној која долази са запада, тек у последње време и то веома стидљиво, наилазимо на критички приступ према грађанском новинарству, новинарском техноцентризму, техноентузијазму, сензационализму, пристрасности и површности. Књига Агенцијско новинарство ауторке Весне Ђурић, тематски и методолошки укорењена на изворним вредностима и демократским и јавним функцијама новинарског посла, с правом и разлогом пажњу читалаштва скреће на оно што је битно – на професионалне принципе новинарског рада, а не на пуке технике дистрибуције информација; на кредибилитет информативне куће и поверење реципијената, а не на јефтину популарност; на провереност и тачност информација, а не на брзину објављивања; на контекстуализацију и дубину, а не на површност и емоције. Добро балансирана књига није заборавила ни остале функције агенцијске новинарске делатности као што су забава, образовање и садржаји попут агенцијских специјала, подсетника, дневних прегледа вести и најава догађаја, али им даје прави значај и место у укупном обавештавању јавности. Поред увида и образложења темељних принципа, друштвених функција и економских императива о којима мора да брине информативна новинска агенција, ова књига пружа исцрпан преглед и пра182

вила новинарских жанрова што књизи даје много ширу вредност. На основу описа и принципа писања новинарских жанрова који се најчешће користе у агенцијском извештавању, читалац стиче не само увид у начин рада агенцијских новинара, него и продубљена знања из опште новинарске писмености. Ту наравно не би требало заборавити ни специфичности форматирања агенцијских текстова са посебним ознакама (слаг) и врло строга правила рада са изворима информација који су веома важни за практичан рад будућих новинара. Посебну практичну вредност књиге Агенцијско новинарство ауторке Весне Ђурић, представља богатсво изабраних примера агенцијских текстова на основу којих читаоци и студенти могу да провере претходно изнете теоријске основе и да стекну увид у жанровску разноврсност и богатство стилова писања агенцијских новинара. Од мноштва анализираних жанровских примера агенцијских сервиса вести, извештаја, извештаја у низу, специјала, изјава, интервјуа, коментара, осврта, иправки и демантија, некролога, посебно је упечатљив пример продорног и емотивног репортажног сведочанства врсног новинара Неђа Ђевића који нас подсећа на сву лепоту жанра, самог новинарског позива и упозорава да помањкањем ове врсте новинарског казивања, не само у агенцијским текстовима него и у осталим медијским садржајима, губимо драгоцену интерпретацију стварности, готово живот сам. Састављена из неколико тематских целина ова књига читаоцима и студентима, осим наведеног, пружа увид и у новинарску деонтологију, етичко и правно утемељење и регулацију људских слобода међу којима су слобода говора и медијске слободе, описује организацију и дневне редакцијске рутине новинара информативних агенција, указује на разноликост агенцијских сервиса и предочава кратке историјате и карактеристике светских и информативних агенција у региону. Ова свеобухватна, слојевита, аналитична и практична књига осим упутстава за разумевање начина рада и производње агенцијских медијских садржаја, својим приступом позива читаоце и на критичко разумевање и промишљање самог смисла медијских порука, масовних медија и посебно новинарске професије из угла будућности и доборобити за чвечанство, те је стога са задовољством препоручујем за објављивање, читање и дискутовање. Проф. др Горан Булатовић, редовни професор Факултета за медије и комуникације Универзитета Сингидунум у Београду 183

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 070 070.431.2 ЂУРИЋ, Весна Агенцијско новинарство / Весна Ђурић. - Београд : Јасен, 2020 (Београд : Невен). - 190 стр. : илустр. ; 24 cm Тираж 300. - Стр. 177-183: Рецензије / Јеленка Воћкић Авдагић, Горан Булатовић. - Напомене и библиографске референце уз текст. Библиографија. стр. 184-188. ISBN 978-86-6293-099-6 а) Новинарство б) Новинске агенције COBISS.SR-ID 14690569