РУСКО-СРПСКИ СРПСКО-РУСКИ РЕЧНИК приредио
Радослав Бошковић
Београд 2007.
3
Предговор Руско-српски и српско-руски речник је двосмерни, општи, основни речник и обухвата лексички фонд који је намењен широком кругу корисника, а који имају одређена знања из руског језика и желе да их прошире, али и онима који почињу да уче руски језик. Будући да је ово речник средњег типа, њиме се могу служити студенти високошколских установа као и полазници курсева за повећање језичке квалификације, ученици средњих стручних школа и гимназија. Он може послужити стручњацима и пословним људима као допунски извор за попуњавање језичког фонда. Лексички састав Речника одражава промене до којих је последњих година дошло у руском и српском језику. У Речник су укључене нове реалије друштвено-политичког живота, нови облици економске делатности, иновације у области науке и културе, као и промене у односу на стилске форме живог језика у свакодневном и пословном комуницирању. Речник не тежи да пренесе све без изузетка еквиваленте датих речи и израза, већ у складу са својим ограниченим обимом узима у обзир оне које се најчешће користе. Пошто значење речи и област њихове употребе код узајамно еквивалентних речи није увек подударно, то се код превода даје по неколико речи које су понекад само делимични еквиваленти. У таквим случајевима посебна пажња посвећује се објашњењима у загради, која помажу читаоцу да пронађе прави еквивалент. Речник садржи и сликовни део, посебно потребан преводиоцима стручних текстова, јер садржи појмове који се не срећу у речницима општег типа. Граматика је дата сасвим шематски, уз неопходне напомене.
Аутор
4 Напомене за употребу речника Речи су дате строго азбучним редом. 1. Хомоними се дају као посебне одреднице. 2. Насловна реч, илустративни материјал и граматички облици дају се ма сним словима. 3. Све руске речи, сем једносложних, снабдевене су акцентом; у синтагмама се насловна реч замењује тилдом (~) ради економичности. 4. Двема вертикалним цртама одваја се непроменљиви део речи. 5. Различита значења одвајају се арапским бројевима. 6. Сфера употребе речи означава се скраћеницом. 7. Устаљене синтагме, изреке, пословице дају се иза ознаке ромб. 8. Реч која се користи само у оквиру одређене синтагме даје се без прево да. 9. Блиски еквиваленти одвајају се зарезом, а еквиваленти даљи по смислу одвајају се тачком и зарезом. 10. Насловне именице у руско-српском речнику увек имају ознаку рода, а уз српске еквиваленте род се означава само када се не подудара у оба језика. У српско-руском речнику род се не означава у случају подударности; ако се род не подудара, означава се род насловне именице и еквивалента. 11. Уз насловне именице даје се генитив једнине, а у случају промене акцен та и други падежи. Уз именице које се обично користе у множини даје се генитив множине. 12. Придеви се дају и номинативу једнине мушког рода, а уз руске придеве дају се наставци за женски и средњи род једнине и за множину. 13. Бројеви се дају од један до деветнаест, десетице, стотине, хиљада, мили он, милијарда и билион са наставком за генитив једнине. 14. Глаголи се дају у инфинитиву, а руски глаголи имају облике за прво и друго лице једнине и треће лице множине презента. Уз неке глаголе даје се и прошло време. 15. Заменице се дају у облику номинатива једнине са ознаком зам. 16. Уз безличне руске глаголе даје се треће лице једнине. 17. Сваки руски глагол снабдевен је ознаком која указује на вид (сврш., несврш.). 18. Рекција руских глагола означава се заменицом кто, что у одговарајућем падежу, у случајевима када се рекција не подудара у оба језика. 19. Прилози се дају у основном облику уз ознаку прил. или нареч. 20. Предлози, везници, речце и узвици дају се са ознаком предл., везн., речца, узв., односно предл., союз, част., межд.
РУСКО-СРПСКИ РЕЧНИК
7
Скраћенице авий. анат. археол. астр. безл. биол. број буд. в. везн. вет. војн. вулг. геол. гл. грађ. грам. дем. дипл. екон. ел. ж жарг. зам. заст. зоол. им. инстр. инф. ист. јд. канц. књиг. књиж. кув. лингв. лог. лок.
авијација анатомија археологија астрономија безлични биологија број будуће време види везник ветерина војни термин вулгарно, геологија глагол грађевинарство граматика деминутив дипломатија економија електротехника женски род жаргон заменица застарело зоологија именица инструментал инфинитив историја једнина канцеларијски књиговодство књижевност кулинарија лингвистика логика локатив
авиация анатомия археология астрономия безличный биология имя числительное будущее время смотри союз ветеринария военный термин грубое слово, выражение геология глагол строительное дело грамматика уменьшительная форма дипломатия экономика электротехника женский род жаргонное слово местоимение устаревшее слово зоология имя существительное творительный падеж инфинитив история единственное число канцелярное слово бухгалтерский термин литература кулинария лингвистика логика творительный падеж
8 м мат. мит. мн. муз. нар. непром. несврш. ном. песн. погрд. поз. полит. пољопр. посл. предл. презр. прид. прил. псих. разг. рел. с сад. сврш. спорт. струч. тех. узв. ум. фарм. фиг. фил. филол. фин. фолк. фото хем. хип. цркв. шах. штамп. шум.
мушки род математика митологија множина музика народски непроменљиво несвршени глагол номинатив песништво погрдно позориште политика пољопривреда пословица предлог презриво придев прилог психологија разговорни стил религија средњи род садашње време свршени глагол спортски стручно техника узвик уметност фармација фигуративно значење филозофија филологија финансије фолклор фотографија хемија хипокористика црквено шах штампарство шумарство
мужской род математика митология множественное число музыка просторечное слово несклоняемое глагол несовершенного вида именительный падеж поэтическое бранное слово театральный термин политический термин сельское хозяйство пословица предлог презрительное имя прилагательное наречие психология разговорный стиль религия средний род настоящее время глагол совершенного вида спортивный термин специальный термин техника междометие искусство фармацевтический термин переносное значение философия филология финансовый термин фольклор фотография химия ласкательное церковное слово шахматы типографский термин лесное дело
9
А
а везн. 1. супротни а, али, већ, него; все ушлi, а я остaлся сви су отишли, а ја сам остао; 2. саставни а, и; я убирaла кoмнату, а онi мне помогaли ја сам спремала собу, а они су ми помагали а речца разг. а почемu? а зашто? а узв. а; а, вы здесь! а, ви сте овде! абажuр, -а м абажур аббaт, -а м 1. опат; 2. католички свеште ник аббатiс||а, -ы ж опатица аббревиатuр||а, -ы ж абревијатура, скра ћеница абзaц, -а м 1. нови ред; начaть с ~а почети нови ред; 2. пасус; прочитaть пять ~ев прочитати пет пасуса абиссiн||ец, -ца м Абисинац абитуриeнт, -а м свршени матурант абонемeнт, -а м претплата ж, абонман; ~ в теaтр претплата на позоришне пред ставе абонемeнтн||ый, -ая, -ое, -ые абонентски, претплатнички; ~ билeт претплатничка карта абонeнт, -а м претплатник; ~ телефoнной сeти телефонски претплатник абонeнтн||ый, -ая, -ое, -ые абонентски абонiр||овать, -ую, -уешь, -уют сврш. и несврш. что претплатити се/претплаћи вати (се) на шта абонiр||оваться, -уюсь, -уешься, -уются сврш. и несврш. на что претплатити се/ претплаћивати се на шта абoрт, -а м абортус, побачај; сделать ~ из вршити побачај абрaзи||я, -и ж абразија, одроњавање с абрикoс, -а м кајсија ж абрикoсов||ый, -ая, -ое, -ые кајсијин, од кајсија; ~ сок сок од кајсија абсентеiзм, -а м апстиненција ж, неучес твовање с абсолютiзм, -а м апсолутизам абсолютiстск||ий, -ая, -ое, -ие апсолутис тички; ~ая фoрма влaсти апсолутистич ки облик власти абсолsтн||ый, -ая, -ое, -ые 1. апсолутан, безуслован; ~ чемпиoн апсолутни шам пион; ~ое большинствo апсолутна већи на; 2. потпун, савршен; ~ покoй потпун мир; * ~ слух апсолутни слух; ~ нуль апсолутна нула абсорбiр||овать, -ую, -ешь, -уют сврш. и несврш. апсорбовати
aвгуст абсoрбци||я, -и ж физ., хем. апсорбција; ~ свeта апсорпција светлости; ~ гaза ап сорпција гаса; избирaтельная ~ селек тивна апсорпција; ~ радиовoлн апсорп ција радио-таласа абстинeнци||я -и ж уздржавање абстрагiр||овать, -ую, -ешь, -ют сврш. и несврш. апстраховати абстрaктн||ый, -ая, -ое, -ые апстрактан; ~ое искuсство апстрактна уметност; ~ое мышлeние апстрактно мишљење абстракционiзм, -а м апстракционизам абстрaкци||я, -и ж апстракција абсuрд, -а м апсурд, бесмислица ж; довестi до ~ довести до апсурда абсuрдн||ый, -ая, -ое, -ые апсурдан, нело гичан; ~ вqвод апсурдан закључак; ~ое мнeние апсурдно мишљење абсцeсс, -а м мед. апсцес абсцiсс||а, -ы ж мат. апсциса авангaрд, -а м 1. војн. претходница ж; 2. фиг. авангарда ж, предводница ж авангaрдн||ый, -ая, -ое, -ые 1. војн. претходнички; ~ бой битка претходни ца; 2. фиг. авангардни, водећи, напре дан, прогресиван; ~ая роль авангардна улога аванпoрт, -а м пом. вањска лука ж (истурени део луке) аванпoст, -а м предстража ж авaнс, -а м аванс, предујам, аконтација ж; получiть ~ добити аконтацију авaнсов||ый, -ая, -ое, -ые аконтацијски, који се односи на аконтацију авaнсом прил. разг. као предујам, унапред; получiть ~ добити унапред авансцeн||а, -ы ж поз. авансцена авантsр||а, -ы ж авантура, пустоловина авантюрiзм, -а м авантуризам авантюрiст, -а м авантурист(а), пустолов авантюристiческ||ий, -ая, -ое, -ие, авантюрiстск||ий, -ая, -ое, -ие аванту ристички, пустолован авантsрн||ый, -ая, -ое, -ые авантурис тички, пустолован; ~ ромaн авантурис тички роман; ~ая затeя авантуристички подухват аварiйн||ый, -ая, -ое, -ые хаваријски, који се односи на хаварију; ~ выключaтель сигурносни прекидач; ~ вqход излаз за случај опасности авaри||я, -и ж 1. хаварија, оштећење с, несрећа; потерпeть ~ю доживети саоб раћајну несрећу; 2. фиг. разг. незгода aвгуст, -а м август; в середiне, в концe ~а средином, крајем августа
А А Б В Г Д Е Ж З И Й К Л М Н О П Р С Т У Ф Х Ц Ч Ш Щ Э Ю Я
А А Б В Г Д Е Ж З И Й К Л М Н О П Р С Т У Ф Х Ц Ч Ш Щ Э Ю Я
aвгустовский aвгустовск||ий, -ая, -ое, -ие августовски; ~ая ночь августовска ноћ авиабaз||а, -ы ж ваздушна база, аеродром авиабензiн, -а м керозин, авионски бен зин авиабилeт, -а м авионска карта авиабoмб||а, -ы ж авионска бомба авиадвiгател||ь, -я м авионски мотор авиадесaнт, -а м ваздушни десант авиазавoд, -а м фабрика ж авиона авиакатастрoф||а, -ы ж авионски удес авиакомпaни||я,-и ж ваздухопловна ком панија авиаконстрuктор, -а м конструктор ави она авиалaйнер, -а м велики путнички авион авиалiни||я, -и ж ваздушна линија, ави онска линија авиамаrк, -a м светионик на аеродрому авиамоделiзм, -а м авио-моделарство с авиамодeл||ь -и ж модел м авиона, авио модел м авианoс||ец, -ца м носач авиона; aтомный ~ атомски носач авиона авиапассажiр, -а м авионски путник авиакaрт||а, -ы ж авионска карта авиапромqшленност||ь, -и ж индустрија авиона авиаразвeдк||а, -и ж ваздушно извиђање авиасвrз||ь, -и ж авионска веза авиаспортклuб, -а м аероклуб авиасъёмк||а, -и ж снимање с из авиона авиатeхник, -а м авио-техничар авиатрaнспорт, -а м авионски саобраћај, ваздушни саобраћај авиатрaсс||а, -ы ж авионска линија, ваз душна линија авиациoнн||ый, -ая, -ое, -ые ваздухоплов ни, авионски; ~ое учiлище авијатичарс ка школа, школа за летаче авиaци||я, -и ж авијација, ваздухопловс тво с; граждaнская ~ цивилна авијација; воeнная ~ војна авијација; спортiвная ~ спортско ваздухопловство; сельскохозrйственная ~ пољопривредно вазду хопловство; трaнспортная ~ транспор тна авијација; служiть в ~и служити у авијацији; санитaрная ~ санитетска, медицинска авијација авитаминoз, -а м авитаминоза ж авoсь речца разг. можда, може бити; * на авoсь на срећу, насумце австралiйск||ий, -ая, -ое, -ие аустралијс ки; ~ие языкi аустралијски језици австралiйц||ы, -ев мн. Аустралијци автаркi||я –и аутархија
10 автобaз||а, -ы ж возни парк м, аутомобил ски депо м австрийц||ы, -ев мн Аустријанци автобиографiческ||ий, -ая, -ое, -ие ауто биографски; ~ая пoвесть аутобиографс ка приповетка автобиогрaфи||я, -и ж аутобиографија автoбус, -а м аутобус; останoвка ~а ау тобуска станица; водiтель ~а возач аутобуса; сесть, войтi в ~ сести, ући у аутобус; вqйти из ~а изаћи из аутобу са; eхать на ~е, в ~е путовати, возити се аутобусом автoбусн||ый, -ая, -ое, -ые аутобуски; ~ое сообщeние аутобуски саобраћај; ~ парк аутобуски депо автовладeл||ец, -ьца м власник аутомо била автовокзaл, -а м аутобуска станица (међуградска) автогенерaтор, -а м аутогенератор автогeнн||ый, -ая, -ое, -ые аутогени; ~ая свaрка аутогено заваривање; ~ая рeзка аутогено резање автогoнк||а, -и ж аутомобилска трка автогoнщик, -а м рели-возач, учесник ау томобилске трке автoграф, -а м 1. аутограм; собрaние ~ов збирка аутограма; 2. оригинални руко пис автодорoжн||ый, -ая, -ое, -ые друмски; ~ое движeние друмски саобраћај автодрoм, -а м аутодром, ауто-стаза ж автозавoд, -а м фабрика ж аутомобила автозапрaвочн||ый, -ая, -ое, -ые: ~ая стaнция бензинска пумпа автоинспeктор, -а м саобраћајац автокатастрoф||а, -ы ж аутомобилска не срећа, саобраћајна несрећа автокeмпинг, -а м ауто-камп автокрaти||я, -и ж аутократија, апсолу тизам м автолюбiтел||ь, -я м возач-аматер автомагистрaл||ь, -и ж аутопут м, ау тострада автомaт, -а м 1. аутомат; станкi - ~ы ау томатизоване машине, машине алатљи ке; телефoн - ~ јавна телефонска говор ница; 2. војн. аутомат автоматизiр||овать, -ую, -уешь, -уют сврш. и несврш. аутоматизовати; система ~ованного управлeния систем ауто матизованог управљања автоматiчески прил. аутоматски автоматiческ||ий, -ая, -ое, -ие 1. ауто матски; ~ая телефoнная стaнция ауто матска телефонска централа; ~ тoрмоз
11 аутоматска кочница; 2. фиг. механички, несвесно, аутоматски; ~ое движeние ме ханички покрет автомaтн||ый, -ая, -ое, -ые војн. ~ая oчередь рафал автомашiн||а, -ы ж аутомобил м, ауто м, кола мн. автомехaник, -а м аутомеханичар автомобилестроeни||е, -я с производња аутомобила автомобилiзм, -а м аутомобилизам автомобилiст, -а 1. аутомобилиста; 2. спортски возач автомобiл||ь, -я м гoночный ~ тркачки аутомобил; легковoй ~ путнички ауто мобил; грузовoй ~ камион, теретни ау томобил; скoрость ~я брзина аутомоби ла; управлrть ~ем управљати аутомо билом; eхать на ~е путовати аутомоби лом; водiть ~ возити аутомобил, возити кола; малолитрaжный ~ малолитражни аутомобил автомобiльн||ый, -ая, -ое, -ые аутомо билски; ~ая шiна аутомобилска гума; ~ трaнспорт аутомобилски транспорт; ~ завoд фабрика аутомобила автомотрiс||а, -ы м моторна дресина автонoми||я, -и ж аутономија; политiческая ~ политичка аутономија; культuрная ~ културна аутономија; территориaльная ~ територијална аутономија автонoмный, -ая, -ое, -ые аутономан; ~ая oбласть аутономна област; ~ край ауто номна покрајина автоотвeтчик, -а м телефонска секрета рица автопогрuзчик, -а м моторни утоваривач автопoезд, -а м камион са приколицом, шлепер автопортрeт, -а м аутопортрет автомробeг, -а м ауто-рели автопрокaт, -а м рентакар aвтор, - а м аутор, стваралац; извeстный ~ познати писац; ~ статьi писац чланка авторемoнтн||ый, -ая, -ое, -ые за поправку аутомобила; ~ая мастерскaя радионица за поправку аутомобила авториз||овaть, -uю, -uешь, -uют сврш. и несврш. ауторизовати авторитaрн||ый, -ая, -ое, -ые ауторитаран, диктаторски авторитeт, -а м ауторитет; завоевaть ~ стећи ауторитет; пoльзоваться большiм ~ом уживати велики ауторитет авторитeтн||ый, -ая, -ое, -ые 1. угледан, утицајан; ~ учёный угледан научник; ~ журнaл угледан часопис; 2. ауторитати
агрокультuра ван, поуздан, утицајан; ~ые истoчники поуздани извори; ~ тон ауторитативан тон aвторск||ий, -ая, -ое, -ие ауторски; ~ое прaво ауторско право; ~ие попрaвки ауторске поправке авторuчка, -и ж наливперо с, пенкало с; шaриковая ~ хемијска оловка автосeрвис, -а м ауто-сервис автостoп, -а м 1. аутоматско кочење; 2. аутостопирање автостоrнк||а, -и ж паркиниг м, паркира лиште с автотoрмоз, -а м аутоматска кочница автотрaнспорт, -а м аутомобилски саоб раћај автоцeнтр, -а м ауто-кућа ж автоцистeрн||а, -ы ж камион-цистерна автошiн||а, -ы ж аутомобилска гума автошкoл||а, -ы ж ауто-школа агeнт1, -а м 1. агент, представник, заступ ник; страховoй ~ агент осигуравајућег друштва; 2. агент, обавештајац агeнт2, -а м струч. агенс агeнтств||о, -а с агенција ж; заступништво; телегрaфное ~ телеграфска агенција агентuр||а, -ы ж 1. обавештајна шпијунс ка служба; 2. агенти мн. м агитaтор, -а м агитатор агитaторск||ий, -ая, -ое, -ие агитаторски агитaци||я, -и ж агитација; предвqборная ~ предизборна агитација агитiр||овать, -ую, -уешь, -уют несврш. 1. агитовати за кого, что; 2. кого разг. убеђивати, наговарати агитпuнкт, -а м пропагандни центар агломерaци||я, -и ж агломерација агностицiзм, -а м агностицизам агoни||я, -и ж агонија агрaри||й, -я м аграр агрaрн||ый, -ая, -ое, -ые аграрни; ~ая рефoрма аграрна реформа; ~ая странa аграрна земља; ~ый вопрoс аграрно пи тање агрегaт, -а м 1. машина ж, комплет маши на; 2. агрегат агрегaтн||ый, -ая, -ое, -ые агрегатни, агре гатски; * ~ое состоrние агрегатно стање агремaн, -а м агреман агрессiвност||ь, -и ж агресивност агрессiвн||ый, -ая, -ое, -ые агресиван, на падан; ~ый тон агресиван тон агрeсси||я, -и ж агресија; совершiть ~ю извршити агресију; прекратiть ~ю пре кинути агресију агрeссор, -а м агресор агрокультuр||а, -ы ж агрокултура
А А Б В Г Д Е Ж З И Й К Л М Н О П Р С Т У Ф Х Ц Ч Ш Щ Э Ю Я
КРАТКА ГРАМАТИКА РУСКОГ ЈЕЗИКА
граматика
839
Руска азбука
А а
А а
а
Р р
Р р
эр
Б б
Б б
бэ
С с
С с
эс
В в
В в
вэ
Т т
Т т
тэ
Г г
Г г
э
У у
У у
у
Д д
Д д
дэ
Ф ф
Ф ф
эф
Е е
Е е
е (је)
Х х
Х х
ха
Ё ё
Ё ё
ё (јо)
Ц ц
Ц ц
цэ
Ж ж
Ж ж
жэ
Ч ч
Чч
че
З з
З з
зэ
Шш
Шш
ша
И и
И и
и
Щ щ
Щ щ
ща
И й
Й й
и краткое
ъ
ъ
твёрдый знак
К к
К к
ка
ы
ы
ы
Л л
Л л
эль
ь
ь
мягкий знак
М м
М м
эм
Э э
Э
ээ (е)
Н н
Н н
эн
Юю
Юю
ю (ју)
О о
О о
о
Яя
Я я
я (ја)
П п
П п
пэ
Руска азбука има 33 слова, од којих два слова немају гласовну вредност. Свако слово означава неки глас, само ъ и ь не означавају гласове. У руском језику има много више гласова него слова, зато многа слова могу означавати неколико различитих гласова, и обрнуто, један исти глас означава се понекад разли читим словима. Руски језик има 6 самогласника: а, о, е, у, и, ы, - значи један самогласник више (ы) него у српском језику. Он се пише само у средини и на крају речи. Руски самогласници изговарају се јасно и разговетно само када су под нагласком. Неакцентовани самогласници а, и, ы изговарају се исто као и акцентовани, али краће и слабије. Самогласници а, о, е у неакцентованом положају изговарају се краће, тише, али и друкчије од акцентованих.
граматика
840
Слова я, ю, е, ё на почетку речи и после самогласника означавају два гласа: я - ја, ю - ју, е - је, ё - јо. Слова я, ю, е, ё, и после сугласника означавају одговарајући самогласник са претходном мекоћом сугласника. Слова я, ю, е, ё, и после тврдог (ъ) и меког (ь) знака означавају два гласа. После ж, ш, ц, ч, щ увек се пишу а, у, е. После ж, ш пише се по традицији и, али се увек изговара ы. После ц такође се изговара ы, али се пише само у наставцима и у корену неких речи: цыплёнок, цыгане, на цыпочках. Већина руских сугласника може се изговарати тврдо и меко. Сугласници ж, ш, ц увек су тврди, а сугласници й, ч, щ увек су меки. Звучни сугласници су: б, в, г, д, ж, з, л, м, н, р. Безвучни сугласници су: п, ф, к, т, ш, с, х, ц, ч, щ. Првих шест сугласника (звучних и безвучних) образују парове. Меки знак пише се после меких сугласника на крају речи и пред тврдим сугласником: уровень, сталь, дверь, мать, царь, мальчик, материальный. Када се нађу пред безвучним сугласницима, звучни сугласници се изговарају као безвучни: лoжка (шк), втoрой (фт), глaдко (тк). Када се безвучни сугласници нађу испред звучних, изговарају се као одговарајући звучни: сдeлать ( зд ), экзамен (гз). Звучни сугласници на крају речи изговарају се као безвучни: лоб (лоп), столoв (столоф), плод (плот). Српском непостојаном “а” у руском језику одговара непостојано “о”, и “е”: пaлец-пaльца, осёл- ослa, песoк- пескa, сестрa-сестёр. Сугласник й (и краткое) близак је по начину образовања самогласнику и. Он није слоготворан, а на почетку речи пише се ретко: йод, май, чайка, дай, мой, мойте. Слово э (э оборотное) пише се на почетку неких страних речи: этaп, эффeкт и у речима tтот, tта, tто, tтак, tтакий, эх. Речи које имају сугласничку групу чн изговарају се на три начина: као чн: кулaчный, убoрочный; шн: конeчно, скuчно; са обе дозвољене варијанте; бuлочная, молoчная. Сугласник г у наставцима -ого , -его изговара се као -ово, -ево: моего, нaшего, сiнего, пeрвого. Сугласник г изговара се као в у речи сегодня. Наставак -ться, -тся изговара се -цца (учiться, учiтся). Сугласничке групе чт изговарају се као шт у речима что, чтобы. Групе тск, дск обично се изговарају цк: совeтский, городскoе.
СРПСКО-РУСКИ РЕЧНИК
Скраћенице aв. анат. анатомија археол. археологија архит. архитектура астр. астрономија безл. безлично биол. биологија бот. ботаника бран. погрдно бухг. књиговодство вет. ветерина воен. војска геогр. географија геол. геологија геом. геометрија грам. граматика ед.ч. једнина ж. женски род зоол. зоологија ирон. иронично ист. историја канц. канцеларијски карт. карташки кто-л. неко кул. кулинарство лингв. лингвистика мат. математика мед. медицина межд. узвик мн. множина мор. поморство муз. музика
авијација авиация анатомия археология архитектура астрономия безличная форма биология ботаника бранное слово, выражение бухгалтерия ветеринария военное дело география геология геометрия грамматика единственное число женский род зоология в ироническом смисле исторический термин канцелярное слово термин карточной игры кто-либо кулинария лингвистика математика медицина междометие множественное число морской термин музыка
м. нареч. нескл. прост. перен. полигр. предлог прил. психол. р. разг. рел. с. см. собир. союз спорт. сущ . театр. тех. уменьш. уст. фарм. физ. филос. фин. фольк. фото. хим. церк. ч. числит. что-л. шахм. шутл. эк. эл. юр.
мушки род прилог непроменљиво народски фигуративно штампарство предлог придев психологија род разговорни језик религија средњи род види збирни везник спорт именица позоришни израз техника деминутив застарела реч фармација физика философија финансије фолклор фотографија хемија црквени израз број број (врста речи) нешто шаховски израз шаљиво економија електротехника правни израз
мужской род наречие несклоняемое просторечие переносное значение полиграфия предлог прилагательное психология род разговорное слово религия средний род смотри собирательное союз спортивное выражение существительное театральное выражение техника уменьшительная форма устаревшее слово фармакология физика философия финансовый термин фольклор фотография химия церковное слово число имя числительное что-либо шахматы шутливо экономика электротехника юридический термин
на
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
Н
на1 предлог 1. на; сести на столицу сесть на стул; ставити на сто положiть на стол; пасти на земљу упaсть на зeмлю; на тргу на плoщади; на столу на столe; на послу на рабoте; на саветовању на совещaнии; пржити на уљу жaрить на мaсле; имати на издржавању имeть на иждивeнии; налазити се на лечењу находiться на лечeнии; писати на страном језику писaть на инострaнном языкe; бити на самртном часу быть на смeртном одрe; радити на добробит своје земље рабoтать на блaго своeй рoдины; на његову срећу на eго счaстье; веровати на реч вeрить нa слово; поделити на три дела разделiть на три чaсти; допутовати на месец дана приeхать на мeсяц; 2. в; отићи на пут отпрaвиться в дорoгу; она је на оца,мајку она в отцa, в мать; пасти на памет прийтi в гoлову; на штету в ущeрб; на крају године в концe гoда; на вратима в дверrх; на универзитету в университeте; живети на селу жить в дерeвне; на рођендан в день рождeния; на Први мај в день Пeрвого мaя 3. по; на захтев по трeбованию; на молбу по прoсьбе; на позив по приглашeнию; 4. до; сума је нарасла на сто хиљада сuмма возрослa до ста тысяч; цена је снижена на десет динара цена снiжена до десятi динaров; 5. о; на шта мислите? о чём вы дuмаете?; пазити на своје здравље забoтиться о своём здорoвье; мислити на родитеље дuмать о родiтелях; 6. за; хвала на поклону,на пажњи! спасiбо за подaрок,за внимaние!; на три сата пре одласка за три часa до отъeзда; на време вoвремя; на продају кућа продаётся дом; на часну реч! чeстное слoво! на2 межд. прост. возьмi! набавити 1. приобрестi; ~ нову књигу приобрестi нoвую кнiгу; 2. достaть, раздобqть; ~ карту достaть билет набавк||а покuпка; ићи у ~у идтi за покuпками; сектор за ~у отдeл снабжeния набављање с приобрeтение; 2. закuпка ж набављати 1. приобретaть; ~ књиге приобретaть кнiги; ~ мачку, пса приобретaть кoшку, собaку; 2. доставaть; ~ карте за позориште, концерт доставaть билeты в теaтр, на концeрт; ~ потребну књигу доставaть нuжную кнiгу; 3. раз-
1078 добывaть (с трудoм) ~ робу покупaть товaры; 4. поставлrть (комu-л. ) набављач поставщiк, заготoвщик; снабжeнец набављачк||и снабжeнческий; ~е организације снабжeнческие организaции; ~а задруга снабжeнческий кооператiв набавн||и закuпочный; ~а цена закuпочная ценa набадање с накaлывание, пришппiливание, накoлка ж набадати натыкaть,прокaлывать; укaлывать; ~ се натыкaться, накaлываться набазати се набродiться, находiться набасавати натыкaться, натaлкиваться набасати наткнuться, натолкнuться; нарвaться набацати набросaть, накiнуть; ~ опушке на под набросaть окuрков на пол набацивање накiдывание набацивати набрaсывать, накiдывать; ~ се набрaсываться,накiдываться набацити 1. набрoсить, накiнуть; ~ капут на себе набрoсить пальтo на себr; 2. набросaть, накидaть; 3. наслоiть (крaски); 4. затрoнуть, упомянuть (в разговoре) набдети се намuчиться без сна, бoдрствуя набедити оклеветaть, лoжно обвинiть, оговорiть (когo-л. ) набеђивати клеветaть, лoжно обвинrть, оговaривать (когo-л) набелајисати потерпeть неприrтность, попaсться, попaсть впросaк набигузица ж прост. дармоeд м набијање с 1. набiвка ж; 2. трамбовaние, трамбoвка ж; 3. зарrдка ж; 4. насaживание; ~ земље, бетона уплотнeние грuнта, бетoна набијати 1. набивaть; ~ јастук перјем набивaть подuшку пuхом; ~ лулу дуваном набивaть трuбку табакoм; 2. прост. насaживать; ~ људе у аутобус насaживать людeй в автoбус; 3. трамбовать, утрамбoвывать; ~ земљу трамбовaть зeмлю; 4. нахлобuчивать (шлrпу); 5. вздувaть (цeны);* ~ некоме огњиште досаждaть кому-л. чaстыми посещeниями; ~ на колац сажaть на кол; ~ се 1. набивaться; 2. накaлываться набијач м техн. трамбoвка ж (орuдие) набирање набирaние сбoрок, склaдок; образовaние морщiн набирати 1. дeлать склaдки; 2. ~ обрве хмuрить брoви, мoрщить; 3. набрaть (собрaть) достaточно набити 1. набiть (подuшку); 2. насадiть; ~ секиру на дршку насадiть топoр на то-
1079 порiще; 3. утоптaть, утрамбовaть (зeмлю); 4. нахлобuчить (шлrпу); ~ се 1. набiться; 2. наколoться; 3. перен. наeсться дoсыта, налoпаться наблебетати се разг. наболтaться, наговорiться наблед бледновaтый набљувати наблевaть набој м 1. набiвка ж; 2. намrтое мeсто с,мозoль ж; 3. глинобiтная пострoйка набокати се налoпаться, нажрaться, напiчкаться, натрeскаться наболовати се дoлго проболeть, нахво рaться набоље нареч. к лuчшему, лuчше; ићи ~ идтi на улучшeние; променити се ~ изменiться к лuчшему набор м склaдка ж, сбoрка ж; морщiна ж; слободни ~и свобoдные склaдки; сукња са ~има (фалтама) sбка со склaдками наборан 1. склaдчатый, в склaдку, сбoрчатый; ~е планине склaдчатые гoры; ~а сукња сбoрчатая sбка; 2. морщiнистый; ~о чело морщiнистый лоб наборати 1. сложiть в склaдки, сдeлать склaдки, сбoрки; 2. намoрщить, смoрщить; ~ чело намoрщить лоб, смoрщить лоб; ~ се намoрщиться набости наколoть,наткнuть; ~ лептира на чиоду наколoть бaбочку на булaвку; ~ се наколoться; наткнuться; ~ на ексер наткнuться на гвоздь; ~ на иглу наколoться на игoлку набрајање с 1. перечислeние, пересчiтывание; насчiтывание; поименично ~ поимённое перечислeние набрајати 1. перечислrть; 2. насчiтывать набран 1. нaбранный, сoбранный; 2. склaдчатый, в склaдках; 3. морщiнистый набрати1 нарвaть, собрaть; ~ киту цвећа нарвaть букeт цветoв; ~ корпу боровница собрaть корзiнку чернiки набрати2 1. сдeлать склaдки, сбoрки (о юбке); 2. намoрщить, нахмuрить; ~ обрве нахмuрить брoви; ~ се собрaться в склaдки, сбoрки набрбљати наболтaть, наговорiть вздoру; ~ се наболтaться набрекао набuхший, распuхший набрекнути набuхнуть, разбuхнуть, раздuться, забuхнуть, распuхнуть набрзо нареч. вскoре, вскoрости набрзо нареч. нaспех; радити ~ дeлать нaспех набројати 1. насчитaть, назвaть; може се на прсте ~ (пребројати) мoжно по пaль-
наваљивање цам пересчитaть; ~се насчитaться (до устaлости) набрстити накормiть (овeц, коз); ~ се наeсться дoсыта (о кoзах,oвцах) набрусити наточiть, отточiть набубати вqзубрить, зазубрiть (вqучить) набубри||ти 1. набuхнуть, разбuхнуть; 2. вqпучиться; вздuться, вспuхнуть; једра су ~ла од ветра парусa вздuлись от вeтра набуја||ти набuхнуть, вздuться; потоци су~ли ручьi набuхли; пупољци су ~ли пoчки набuхли набујао набuхший набусит грuбый, рeзкий, непривeтливый набуситост грuбость, рeзкость навабити заманiть, подманiть, приманiть навабити заманiть, приманiть (о живoтных) навада повaдка; привqчка навадити1 приучiть, привqкнуть; ~ се приучiться, прiвыкнуть, повaдиться навадити2 натаскaть, вqнуть, вqтащить в большoм колiчестве навађање приобретeние дурнqх привqчек, привqкание навађати приучaть, привыкaть; ~ се привыкaть, приучaться к чему-л. (обqчно нежелaтельному) навал||а ж 1. наплqв м, стечeние с; ~ посетилаца наплqв посетiтелей; ~ света стечeние нарoда; 2. нaтиск м; под ~ом под нaтиском; 3. спорт. нападeние; вођа навале центрaльный нападaющий; ~ крви прилiв крoви навали||ти 1. навалiть; ~ грудима навалiть грuдью; ~ (напасти) на непријатеља навалiть на врагa; ~ на јело навалiть на едu; 2. нахлqнуть; ~ла је гомила нахлqнула толпa; 3. напaсть, пойтi прiступом; 4. привалiть, прислонiть; ~ло је много света привалiло мнoго нарoду; ~ даску на зид прислонiть дoску к стенe; 5. набрoситься, накiнуться; 6. перен. досаждaть, пристaть с прoсьбами; 7. налeчь, приналeчь; ~ на учење налeчь на учёбу; ~се облокотiться, оперeться, навалiться; налeчь; ~ на стол налeчь на стол, облокотiться; куд си ~о! куда прёшь! навалити се облокотiться, оперeться; навалiться навални : спорт. ~ играч нападaющий м наваљати 1. накатiть, прикатiть (мнoго); 2. скатiть в кuчу; 3. накатiть (на что-л.) наваљивање приставaние, назoйливость; упoрное трeбование
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
наваљивати А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
наваљивати 1. навaливать; привaливать, прислонrть; 2. наклaдывать, набрaсывать; 3. сбегaться, стекaться; 4нападaть (на врагa); бросaться; 5. перен. досаждaть, приставaть, осаждaть с прoсьбами; ~ се навaливаться, опирaться, облокaчиваться наварати обманuть (мнoгих) наваривати навaривать наварити наварiть навезак м надвrзка ж (нiтки) навезати 1. надвязaть; ~ конопац надвязaть верёвку; 2. связaть (в большoм колiчестве) навезивати надвrзывать (верёвку, нiтку) навејавати навевaть, наметaть, наносiть (снeгу, пескu) навејати навeять, наместi, нанестi (снeгу, пескu) навек нареч. навсегдa, навeк; опростити се за ~ простiться навeк навелико нареч. 1. oптом, гуртoм; 2. повсsду, в ширoких размeрах, вовсs; прича се ~ говорrт повсsду навеселити се навеселiться, повеселiться (вдoволь) навести1 подвестi; ~ друга на непријатност подвестi товaрища под неприrтность; 2. привестi; ~ пример привестi примeр; ~ доказе привестi доказaтельства; ~ цитат привестi цитaту; ~ на танак лед обманuть, подстрoить кaверзу, подвестi; ~ се отвалiть, отплqть (от бeрега) навести2 вqшить; ~ пешкир вqшить полотeнце навече(р) нареч. вeчером, вечеркoм навигатор навигaтор, штuрман навигација ж навигaция, плaвание с навигацијски навигациoнный; ~ атлас навигациoнный aтлас навигациони навигациoнный; ~ период навигациoнный перiод; ~ инструменти навигациoнные прибoры навијање с 1. скaтка ж (в свёрток); 2. навiвка ж; 3. навiнчивание; 4. завoдка (пружiны) навијати 1. намaтывать; 2. заводiть; ~ сат заводiть часq; 3. спорт. болeть; ~ за свој тим болeть за своs комaнду; 4. скaтывать, свёртывать (полотнo); 5. навiнчивать навијач спорт. болeльщик; страстан ~ стрaстный болeльщик; постати ~ стать болeльщиком навик||а привqчка; из ~е по привqчке; то је прешло у ~у tто вошлo в привqч-
1080 ку; лоша ~ дурнaя привqчка; штетна ~ врeдная привqчка; имати ~у имeть привqчку; стећи ~у приобрестi привqчку; постати ~ войтi в привqчку; моћ ~е сiла привqчки; ~је друга природа привqчка-вторaя натuра навикавање привыкaние, приучeние навикавати 1. привыкaть; ~ на извођење гимнастике привыкaть дeлать гимнaстику; ~ се привыкaть, приучaться, свыкaться; ~ на нове другове привыкaть к нoвым товaрищам; ~ на нови град привыкaть к нoвому гoроду; ~ на нову климу привыкaть к нoвому клiмату; 2. приучaть; ~ децу на уредност приучaть детeй к аккурaтности; 3. втrгиваться (о рабoте) навикати се накричaться, наорaться навиљак навiльник (сeна, солoмы) навир||ати 1. приливaть; крв ~е у главу кровь приливaет к головe; 2. покaзываться навити 1. намотaть (нiтку); 2. завeсти (часq); 3. скатaть, свернuть (полотнo); 4. навинтiть (винт) навићи привqкнуть, приучiть; ~ се привqкнуть, свqкнуться, приучiться к чему-л. ; ~ на околину свqкнуться с обстанoвкой навлажавање увлажнeние навлажи||ти увлажнiть, намочiть; опрqскать; киша је ~ла земљу дождь увлажнiл зeмлю; ~ се увлажнiться, отсырeть; шибица се ~ла спiчки отсырeли; књига се ~ла книга отсырeла навлака ж . нaволочка, чехoл м; ~ за јастук нaволочка; намештај са ~ма мeбель в чехлaх; оруђа са ~ма орuдия в чехлaх навлачење насaживание, надевaние; надвигaние навлачити натrгивать, насaживать; наде вaть; ~ хаљину, капут, ципеле надевaть плaтье, пальтo, тuфли; ~ се одевaться навод м 1. дoвод; 2. ссqлка ж, цитaта ж; знак ~а грам. кавqчки; по његовим ~има по егo словaм наводаџисати свaтать наводити 1. приводiть; ~ примере приводiть примeры; ~ цитате приводiть цитaты, цитiровать; 2. перечислrть; ~ прочитане књиге перечислrть прочiтанные кнiги наводн||и 1. мнiмый, кaжущийся; ~а опасност мнiмая опaсность наводнити оросiть, обводнiть; ~ пустиње оросiть пустqни
1081 наводници кавqчки; под ~ма в кавqчках наводно нареч. rкобы, бuдто бы; прича се да је ~ отпутовао говорrт, rкобы, он уeхал; он је ~ све разумео он, rкобы, всё пoнял; он тврди да је ~ сам видео он уверrет, бuдто, сам вiдел наводњавање с орошeние, обводнeние, ирригaция ж; канал за ~ обводнiтельный канaл; систем за ~ оросiтельные сооружeния, оросiтельная систeма наводњавати орошaть, обводнrть; ~ безводне степе орошaть безвoдные стeпи навођење с 1. наведeние (напр. на цель); 2. цитiрование, ссqлка ж; 3. перечис лeние; ~ назива перечислeние назвaний навозити се 1. наeздиться; 2. дoлго катa ться навозити се наeздиться; накатaться (на лoдке, сaнках) навозити спускaть (корaбль нa воду) навој м завoд (пружiны); винтoвая нарeзка ж навоштити навощiть наврат: у више ~а мнoго раз, многокрaтно; * наврат-нанос торопrсь, тороплiво; как попaло навратити 1. зайтi (пешкoм); заeхать (на автомобiле); ~ код познаника зайтi к знакoмым; ~ успут зайтi попuтно; ~ на пошту, у библиотеку зайтi на пoчту, в библиотeку; 2. навестi, напрaвить (вoду) наврат-нанос нареч. как попaло, нaскоро, нaспех навраћати 1. заходiть, заворaчивать (кудa, к комu; пешкoм); заезждaть (на автомобiле); 2. направлrть, наводiть, поворaчивать (вoду);3. перен. уговaривать; ~ се заходiть, заворaчивать; заезжaть наврбовати навербовaть наврети 1. прилiть; 2. показaться наврнути 1. навинтiть, привинтiть, завинтiть; 2. обл. зайтi, заскочiть; 3. обл. привiть, сдeлать привiвку навртати 1. навiнчивать, привiнчивать, завiнчивать; 2. заходiть, заезжaть навртка гaйка наврх предлог над, на, повeрх, навeрх; наврх брда на горe; наврх куће над дoмом;наврх села над селoм; наврх дрвета на дeреве (высокo) навршавати исполнrться; истекaть; он навршава 20 година ему исполнrется 20 лет; ~ се исполнrться, истекaть навршити испoлниться, истeчь; навршило се 10 година испoлнилось 10 лет навршити се испoлниться, истeчь, пройтi
нагласак навући 1. натянuть, надeть; ~ се одeться (нaспех); 2. натаскaть, натащiть (мнoго); 3. задёрнуть (занавeску) навући се 1. одeться; 2. собрaться; ~ли су се облаци собралiсь тuчи наг нагoй, гoлый, обнажённый наг||ао внезaпный; спeшный, стремiтельный, рeзкий; ~ла одлука внезaпное решeние; ~ли одлазак внезaпный отъeзд; ~ла промена температуре рeзкое изменeние температuры; ~ли пораст цена рeзкое повышeние цен; ~ла смрт скоропостiжная смерть нагађање предположeние; угaдывание нагађати 1. предполагaть; угaдывать; 2. ~ се договaриваться, искaть соглашeния нагази||ти 1. наступiть; ~ на ногу наступiть нa ногу; 2. влrпаться (напр. в лuжу); 3. натолкнuться; * ~о сам на танак лед я попaлся (попaл в ловuшку) нагаламити се нашумeть нагаравити испaчкать сaжей, закоптiть; ~ се испaчкаться сaжей, закоптiться нагарити 1. убежaть, удрaть; 2. потемнeть, почернeть; * нагариле су га науснице у негo стaли растi усq нагваждало с пустомeля ж; пустослoв м нагваждање пустослoвие нагваждати пустослoвить; мrмлить нагиб 1. склон, уклoн; скат; ~ крова склон крqши; оштар ~ крутoй склон; стрм ~ крутoе падeние; ~ пруге уклoн железнодорoжного путi; 2. крен; ~ брода, авиона крен сuдна, самолёта нагибање склонeние, наклонeние нагибати наклонrть, нагибaть; кренiть; ~ се наклонrться; кренiться; склонrться; пригибaться нагибни относrщийся к наклонeнию; ~ угао uгол наклонeния, наклoна нагиздати се нарядiться, разрядiться нагињати 1. нагибaть, пригибaть; наклонrть; 2. перен. ~ нечему склонrться, имeть склoнность к чемu-л. ; ~ се пригибaться, огибaться, наклонrться; ~ се кроз прозор высoвываться в окнo наглавачке нареч. вниз, головoй, кувыркoм нагладовати се наголодaться наглас нареч. вслух; читати ~ читaть вслух нагласак м ударeние с , акцeнт; означити ~ постaвить ударeние; дина мичан,статичан ~ подвiжнoе, постоrнное ударeние; ~ пада на први слог ударeние пaдает на пeрвый слог; ставити ~ на нешто сдeлать ударeние на чём-л.
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
нагласити А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
нагласити 1. сдeлать ударeние, акцентiровать; 2. перен. подчеркнuть, вqделить; отмeтить; ~ важност проблема подчеркнuть вaжность проблeмы; нагласити сдeлать акцeнт наглашавање 1. акцентiрование; 2. под чёркивание наглашавати 1. дeлать ударeние, акцентiровать; 2. перен. подчёркивать; ~ значај нечега подчёркивать значeние чегo-л. ; выделrть наглашен удaрный, акцентiрованный нагледати се насмотрeться, наглядeться на что-л. , когo-л. наглити спешiть, чрезмeрно торопiться (о постuпке, о решeнии) нагло нареч. 1. стремiтельно, рeзко; ~ се развијати стремiтельно развивaться; 2. неожiданно, скоропостiжно; внезaпно; ~ је почела киша неожiданно пошёл дождь; аутомобил се ~ зауставио машiна внезaпно остановiлась; ~ умрети скоропостiжно скончaться наглодати нагрqзть, начaть глодaть, грызть наглост необдuманность, вспqльчивость наглув глуховaтый, крeпкий на uхо наглувост глуховaтость нагнати 1. нагнaть (скот); 2. принuдить, застaвить нагнојити удoбрить, унавoзить (зeмлю) нагнојити унавoзить, удoбрить нагнути 1. нагнuть, пригнuть, наклонiть, склонiть; ~ главу нагнuть гoлову (наклонiть); 2. накренiть (сuдно); 3. перен. склонiть, расположiть; 4. брoситься, устремiться; он је нагао да бежи он брoсился бежaть; куд си нагао? куда прёшь? куда несёшься?; дан је нагао день клoнится к вeчеру; ~ се 1. нагнuться, склонiться, наклонiться; мајка се нагнула над дететом мать наклонiлась над ребёнком; 2. вqсунуться; ~ се кроз прозор вqсунуться в окнo нагњечење 1. ушiб м; 2. ущемлeние нагњечити ушибiть; придавiть, слегкa надавiть нагњио мrгкий (фрукт); гниловaтый, подгнiвший наговара||ти уговaривать; он ме је ~о да путујемо заједно он уговaривал менr eхать вмeсте; ~ на бекство склонrть к побeгу наговарањ||е с уговoр м; он се сложио после дужих ~а он согласiлся после дoлгих уговoров
1082 наговестити 1. намекнuть, дать понrть, предсказaть; 2. предувeдомить, возвестiть; ~ скори долазак предувeдомить о скoром приeзде наговештава||ти 1. предвещaть; предскaзывать; давaть понrть; облаци ~ју олују тuчи предвещaют бuрю; 2. предуведомлrть, возвещaть наговештај м предвeстие с; предсказaние с; намёк; тајанствени ~ таiнственное предсказaние наговор м уговoр, уговaривание с наговори||ти 1. уговорiть, склонiть (к чемu-л. ); нисам успео да га ~м мне не удалoсь егo уговорiть; не дати да се нипошто ~ не поддaться ни на какiе уговoры; 2. наговорiть, наболтaть; ~ се наговорiться нагодба ж сдeлка; соглашeние с; урегулiрование с нагодити се заключiть сдeлку, соглашeние нагојити се подкормiться, растолстeть нагомилавање нагромождeние, накоплeние, накaпливание нагомилавати 1. нагромождaть, навaливать; 2. накaпливать; ~ се 1. накaпливаться; 2. собирaться толпoй нагомилати 1. нагромоздiть, навалiть; 2. накопiться; 1. собрaться толпoй нагон инстiнкт; ~ самоодржања инстiнкт самосохранeния нагонити 1. нагонrть; 2. принуждaть, заставлrть нагонски инстинктiвный; ~ покрет инстинктiвное движeние нагорак горьковaтый нагоре нареч. 1. вqше, вверх, навeрх; пети се ~ поднимaться вверх; погледати ~ посмотрeть навeрх нагоревати 1. пригорaть; 2. немнoго обго рaть, загорaть нагорети 1. пригорeть; 2. немнoго обго рeть нагост наготa награбити 1. нахватaть, набрaть; 2. нагре стi (грaблями) ~ се нахватaться награбусити попaсть впросaк, потерпeть неудaчу; сесть в калoшу; награбусио сам! мне плoхо придётся! наград||а м 1. нагрaда, прeмия; добити ~у получiть нагрaду; предложити за ~у предстaвить к нагрaде; новчана ~ дeнежная прeмия; доделити ~у удостoить прeмии; доделити прву ~ присудiть пeрвую прeмию; 2. приз м; прелазна ~ переходrщий приз; Нобелова ~ Нoбе-
1083 левская прeмия; ~ за најбољу књигу прeмия за лuчшую кнiгу; новчана ~ награднqе, премиaльные(дeньги); уз малу ~у за небольшoе вознаграждeние наградити наградiть, премировaть; вознаградiть; ~ по заслузи вознаградiть по заслuгам награђивање награждeние, вознаграждeние; новчано ~ дeнежное вознаграждeние награђивати награждaть, премировaть; вознаграждaть; ~ победника такмичења награждaть победiтеля соревновaния; ~ за победу награждaть за побeду; ~ скупоценим поклонима награждaть цeнными подaрками награисати см. награбусити нагрдити 1. обезобрaзить, изурoдовать, исказiть; 2. испoртить, изгaдить; 3. изругaть, вqругать, избранiть нагрдити се изурoдоваться, обезобрaзиться нагрђивати 1. урoдовать, обезобрaживать, искажaть; 2. пoртить, гaдить; 3. ругaть, бранiть нагрђивати се урoдоваться, обезобрaживать себr нагрејати нагрeть; ~ се нагрeться, разогрeться нагризање травлeние, протравлeние; разъедaние нагризати 1. трaвить, протрaвливать; разъедaть (о кислотe); 2. надгрызaть, надкuсывать нагристи 1. протрaвить; разъeсть (о кислотe); 2. надгрqзть, надкусiть нагрнути нагрrнуть, нахлqнуть, стeчься, повалiть толпoй; гомила је нагрнула на улице толпa хлqнула на uлицы; 2. навалiть, насqпать (напр. зернoм) нагртати 1. наседaть, навaливаться толпoй, стекaться; 2. насыпaть, навaливать (напр. зернoм, землёй) нагрувати 1. натолoчь, набiть; 2. разг. зазубрiть; 3. удaриться нагужвати смять слегкa (напр. бумaгу, плaтье) нагулити 1. залупiть, задрaть; 2. царaпнуть, оссадiть; 3. начiстить нагурати се 1. набiться, напихaться; 2. собрaться, скопiться нагутати се 1. наглотaться; 2. перен. натерпeться (неприrтностей) над(а) предлог 1. на; над, нaдо; ~ њим је ведро небо над ним rсное нeбо; 2. ~ главом над головoй; лампа виси ~ столом лaмпа висiт над столoм; огледало виси
надбацивати ~ умиваоником зeркало висiт над умывaльником; он је старешина ~ свима он начaльник над всeми; он је јунак ~ јунацима он герoй над героrми; нада све превqше всегo; нада мном надо мнoй; насиље ~ собом насiлие над собoй над||а ж надeжда, чaяние с; последња ~ послeдняя надeжда; велике ~ большiе надeжды; не губити ~у не терrть надeжды; у вас полажем све ~е на вас вся надeжда; узалудне ~е напрaсные (тщeтные) надeжды; ни трунке ~е ни малeйшей надeжды; пун ~е пoлон надeжды; живети у ~и жить надeждой; нестале су ~е исчeзли надeжды; има ~е есть надeжда нада||ти се надeяться, чaять; ~ у некога надeяться на когo-л. ; ~ успеху, победи надeяться на успeх, на побeду; ~м се да ћу се вратити на време надeюсь вернuться вoвремя; у њега се не треба ~ на негo нельзr надeяться; ~м се да сте ме разумели надеsсь, вы менr пoняли; ~ нечему надeяться на что-л. ; нисмо се томе ~ли мы tтого не ожидaли надавати надавaть надалеко нареч. далекo; ~ познат широкo извeстный надаље нареч. впредь, дaльше, в бuдущем; и ~ проширивати сарадњу и впредь расширrть сотрuдничество надање с надeжда ж, чaяние (как дeйствие) надарен одарённый, даровiтый; ~о дете одарённый ребёнок надареност ж даровaние с, одарённость; ~ за музку музыкaльное даровaние надарити одарiть надасве нареч. осoбенно, в осoбенности, преимuщественно надати : ~ вику поднrть крик; ~ бежати брoситься бежaть, дать тrгу надахнут вдохновeнный; ~ песник вдохно вeнный поtт; ~ говор вдохновeнная речь надахнути вдохновiть; воодушевiть; ~ се вдохновiться, воодушевiться надахнутост вдохновeнность, воодушевлённость надахнуће вдохновeние, воодушевлeние надахњивати воодушевлrть, вдохновлrть; ~ се воодушевлrться, вдохновлrться надахњивач вдохновiтель надбацивање 1. соревновaние в бросaнии, метaнии; 2. бросaние повeрх чегo-л. надбацивати 1. бросaть (повeрх чегo-л. ); 2. брoсать дaльше другoго; ~ се соревновaться в бросaнии, метaнии
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш