Sedam Njegosevih sahrana

Сло­бо­дан Кља­кић Рат­ко Пе­ко­вић СЕ­ДАМ ЊЕ­ГО­ШЕ­ВИХ СА­ХРА­НА Ка Ње­го­ше­вом ко­нач­ном почивали­шту

СЛО­БО­Д АН КЉА­КИЋ РАТ­КО ПЕ­КО­ВИЋ

СЕ­ДАМ ЊЕ­ГО­ШЕ­ВИХ СА­ХРА­НА Ка Ње­го­ше­вом ко­нач­ном почивали­шту

Београд, 2013

Ви­ђе­сте ли чу­до и зна­ме­ње, кâ се дви­је му­ње пре­кр­сти­ше? Јед­на си­ну од Ко­ма к Лов­ће­ну, дру­га си­ну од Ска­дра к Остро­г у, крст од ог­ња жи­ва на­пра­ви­ше. Ох, ди­ван ли бје­ше по­гле­да­ти; у сви­јет га јошт ни­је та­кво­га ни ко чуо, ни­ти ко ви­дио! по­моз’, Бо­же, јад­ни­јем Ср­би­ма, и ово је не­ко зна­ме­ни­је! Ње­гош, Гор­ски ви­је­нац На Лов­ћен-ка­пи за­ма­гли се храм, обла­чак над њим, цр­ни је­дан прам, си­јев­ну му­ња на том пра­ме­ну, ка’ да су сло­ва у том пла­ме­ну, ли­је­по чи­там што ми пи­ше плам: „Док на ту зе­мљу ови сто­ји кам нај­цр­њи враг је Ср­бин се­би сам!“ Ла­за Ко­стић, у Сом­бо­ру, ја­ну­а­ра 1902. Ње­го­ша под­ми­ћу­ју, ну­де му но­ву смрт и ве­ћи гроб ма­ме га у сво­ју ра­ку, у ка­за­мат, да га ста­ве под свој ка­мен и сво­је стра­же, да је­ди­но они бу­ду над­ле­жни за ње­гов слу­чај, да нам је­ди­но они мо­г у пре­при­ча­ва­ти ње­го­ве пра­ве ми­сли да ни­је ми­слио оно што је ми­слио и да ни­је на­пи­сао оно што је на­пи­сао и да је од­у­век ми­слио оно што они ми­сле. Ду­шан Ра­до­вић, Ве­ћи гроб за но­ву смрт, 1971. Владика Раде, преболио, кандило међу звијездама пали. Све је васкрснуло! У химни свјетлости сија вјечна пјесма живота. Радоман Рацо Станишић, Јасен, XVII, 1982.

Већи гроб за нову смрт (Радомир Рељић)

САДРЖАЈ

УМЕ­СТО ПРЕД­ГО­ВО­РА

11

ВЛА­ДИ­ЧИН АМА­НЕТ 15 Раз­ми­шља­ња о смр­ти (15) Пр­ва са­хра­на Ње­го­ша, на Це­ти­њу (19) Дру­га са­хра­на, са­да на Је­зер­ском вр­ху (22) Два цр­но­гор­ ска ко­ло­са (25) ЦАР­СКИ БЕЧ И ЊЕ­ГО­ВА „СТРА­ЖА ЈА­ДРА­НА“ 29 Не­ми­ло­срд­но бом­бар­до­ва­ње две све­ти­ње (30) Тај­на ак­ци­ја оку­па­тор­ске упра­ве (34) Олу­је бе­сне, гро­мо­ви ру­ше цр­кви­ цу (37) Цр­њан­ски о ван­дал­ском чи­ну и ло­ма­ча­ма на Лов­ће­ну (40) Тре­ћа са­хра­на, по­но­во на Це­ти­њу (42) У са­мрт­ном роп­ цу, Беч и Пе­шта ме­ња­ју так­ти­ку (45) Аустриј­ски вој­ник чу­вао остат­ке Вла­ди­чи­них ко­сти­ју (48) У СУ­СРЕТ ЧЕ­ТВР­ТОЈ СА­ХРА­НИ 51 Зах­тев ми­тро­по­ли­та Га­ври­ла До­жи­ћа (52) Об­но­ва или ре­кон­ струк­ци­ја (54) Краљ ро­ђак пре­у­зи­ма оба­ве­зу (56) Раз­ли­ке из­ ме­ђу Це­ти­ња и Бе­ог­ ра­да (60) Др­жа­ва не­ма нов­ца (62) НЕО­СТВА­РЕ­НА АЛЕК­САН­ДРО­ВА И МЕ­ШТРО­ВИ­ЋЕ­ВА ИДЕ­ЈА 65 Ва­јар на руч­ку код вла­да­ра (66) Ми­тро­по­лит про­тив­ре­чи кра­љу (69) Ми­тро­по­лит Га­ври­ло До­жић пре­ти остав­ком (72) И кра­љев­ска и Ње­го­шка (74) Из­глед но­ве гроб­ни­це (77)

8

СЕ­ДАМ ЊЕ­ГО­ШЕ­ВИХ СА­ХРА­НА

ЊЕ­ГО­ШЕВ БРОЈ ПО­ЛИ­ТИ­КЕ 83 Ма­ти­ја Бан о су­сре­ти­ма са Ње­го­шем (83) Ср­би раз­го­ва­ра­ју са ср­цем на дла­ну (85) Ср­би­ја нас ни­кад не по­ни­жа­ва (87) У ка­лу­ђер­ству до­би име Пе­тар (91) Исти­ну на да­ње све­тло а не ла­жи (93) Пе­сник ро­ђен као што је бор ни­као (94) КРАЉ ЈУ­ГО­СЛА­ВИ­ЈЕ НА СРП­СКОМ ОЛИМ­ПУ 99 Ко­сти срп­ских вој­ни­ка на ал­бан­ској оба­ли (101) Хум­ке се не по­зна­ју (102) Се­љач­ка тр­пе­за за вла­да­ра (105) Ели­та Ју­ го­сла­ви­је сле­гла се на Це­ти­ње (106) Кад про­го­во­ре гла­ве у ци­лин­де­ри­ма (108) Без зва­нич­ни­ка из За­гре­ба (114) Краљ и кра­љи­ца су пр­ви сти­гли (115) Ам­не­сти­ја по­ли­тич­ких кри­ва­ца из Цр­не Го­ре (117) По­том­ци вла­сте­ле у Хер­це­го­ви­ни и Цр­ној Го­ри (119) Све­до­че­ње Ми­ла­на Сто­ја­ди­но­ви­ћа (123) Жи­вео као Про­ме­теј, умро као пу­сти­њак (126) СВИ СПО­МЕ­НИ­ЦИ ЊЕ­ГО­ШУ 129 Иде­ја Удру­же­ња Цр­но­го­ра­ца у Бе­о­гра­ду (130) При­ку­пља­ње до­бро­вољ­них при­ло­га (132) Нај­ви­ши углед­ни­ци оку­пље­ни у Од­бо­ру (135) Пр­ви спо­ме­ник по­ди­же Јо­ван Ду­чић (141) Ме­ штро­вић тра­жи ме­сто за спо­ме­ник (145) Рат је био бр­жи (147) „МА­У­ЗО­ЛЕЈ ТА­МО ГДЈЕ ЈЕ СА­Д А КА­ПЕ­ЛИ­Ц А“ 153 Иде­ја о спо­ме­ни­ку на Це­ти­њу (154) Ан­дрић о Ње­го­шу (157) Ње­гош као жр­тва су­ко­ба Бе­о­гра­да са Мо­сквом и За­па­дом (159) Зах­тев вла­сти: без ре­ли­ги­о­зних мо­ти­ва (162) Спо­ме­ник до­тад не­по­знат Евро­пи (166) Ста­т уа је пре­не­та на Це­ти­ње (170) Ме­штро­ви­ће­ви не­по­вољ­ни ути­сци из Ју­го­сла­ви­је (173) Лов­ћен је нај­бо­љи спо­ме­ник пе­сни­ку (176) Пр­ви ту­нел на вр­ ху пла­ни­не (178) КА­ПЕ­ЛИ ЈЕ МЕ­СТО НА ЛОВ­ЋЕ­НУ 183 Ди­ле­ме Вла­де Цр­не Го­ре (184) Глас ан­ке­ти­ра­них (186) Опо­ра исти­на (191) Ус­пи­ња­ча од мо­ра до Је­зер­ског вр­ха (194) Пр­ви јав­ни глас из цр­кве (195)

СЕ­ДАМ ЊЕ­ГО­ШЕ­ВИХ СА­ХРА­НА 

9

СПОР ЦР­КВЕ И ДР­ЖА­ВЕ 197 Си­нод се обра­ћа са­ве­зној вла­ди (198) Ка­пе­лу тре­ба се­ли­ти (199) Де­мон­стра­ци­је на Це­ти­њу (203) Си­па­ње уља на ва­тру (206) Ко ре­ме­ти од­но­се (209) Хи­дро­цен­тра­ле и цр­кве (214) Не­по­слу­шни ми­тро­по­лит Да­ни­ло (216) На­си­ље на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји (217) Осни­ва­ње Од­бо­ра за из­град­њу ма­у­зо­ле­ја (219) Ње­гош и Ма­ке­дон­ска пра­во­слав­на цр­ква (221) Ми­тро­ по­лит не­по­же­љан на Це­ти­њу (223) Тај­на ак­ци­ја па­пе Па­вла Ше­стог (226) По­вер­љи­ви до­ку­мент о раз­го­во­ру с па­три­јар­ хом Гер­ма­ном (232) Вла­ди­ку Ра­да „чу­ва­ју“ же­не (234) ЦР­НА ГО­РА НА СУ­ДУ 241 Рас­па­љи­ва­ње стра­сти (242) Пре­по­ру­ка из За­гре­ба (244) Са­ др­жај ту­жбе (248) Пи­та­ње од ко­га не тре­ба пра­ви­ти сен­за­ци­ ју (252) Оштар ду­ел са Вла­ди­ком (255) Ди­ја­ло­га ви­ше не­ма (257) Агент Уд­бе у Па­три­јар­ши­ји (260) Сту­ден­ти и про­фе­ со­ри за­јед­но (262) ТИ­ТО ЈЕ ПРЕ­СУ­ДИО НА БРИ­О­НИ­МА 267 Угро­же­ност цр­но­гор­ске на­ци­је (267) „Ја се у то не мје­шам“ (269) Пр­ви по­мен Цр­но­гор­ске пра­во­слав­не цр­кве (272) „Цр­ на Го­ра би­ла је за­по­сјед­ну­та“ (275) Све­до­че­ње Уро­ша Пре­ди­ ћа (277) Ко­мун пле­ме­на Ње­г у­ши (279) Ва­рош Це­ти­ње је на цр­кве­ном по­се­ду (282) Ту­жба је од­ба­че­на (289) ЈУ­ГО­СЛО­ВЕН­СКИ ОД­БОР ЗА ИЗ­ГРАД­ЊУ ЊЕ­ГО­ШЕ­ВОГ МА­У­ЗО­ЛЕ­ЈА 291 Члан ко­ји то ни­је (293) Пр­ља­ва ин­си­ну­а­ци­ја (295) Пи­смо Вла­ди­ми­ра Де­ди­је­ра (299) Са­мо це­ла исти­на је исто­риј­ска (302) Три­на­ест го­ди­на ка­сни­је (304) На­кнад­но све­до­че­ње Жи­ва­на Ми­ли­сав­ца (308) Пи­сма Пе­ђе Ми­ло­са­вље­ви­ћа (310) Ка­мен раз­до­ра или спо­ме­ник ско­ро­је­ви­ћа (313) И НЕ­БО ЈЕ ОПО­МИ­ЊА­ЛО РУ­ШИ­ТЕ­ЉЕ 317 „Дис­ло­ка­ци­ја“ или „ве­ли­ко ју­го­сло­вен­ско без­у­мље“ (317) Са­ мар ор­ла (320) Бра­ћа по суд­би­ни: Све­ти Са­ва, кнез Ла­зар,

10

СЕ­ДАМ ЊЕ­ГО­ШЕ­ВИХ СА­ХРА­НА

Ка­ра­ђор­ђе и Ње­гош (321) Пе­та са­хра­на, по­но­во при­вре­ме­на (325) Му­сли­ман не­ће да ру­ши вла­шку све­ти­њу (328) Гром по­ га­ђа ди­за­ли­цу (331) Ше­ста са­хра­на и све­ча­но отва­ра­ње ма­у­зо­ ле­ја (334) МА­У­ЗО­ЛЕЈ ОКО­ВАН ЛЕ­ДЕ­НОМ ГРО­МА­ДОМ 339 Си­сте­мат­ски пре­глед без те­ра­пи­је (340) Но­ви по­ле­мич­ки та­ лас (344) Ра­то­ва­ло се око ма­њих гро­бо­ва (347) За­што је ми­ тро­по­лит Да­ни­ло од­у­стао од ту­жбе (350) ВРА­ЋА­ЊЕ НА ПО­ЧЕ­ТАК 355 Кров је по­тре­бан Цр­ној Го­ри (356) Цр­ква или гроб (358) Шта чи­ни­ти (361) Гр­до­си­ја од зин­да­ни­је (362) Ни­је гроб не­ го там­ни­ца (365) О ра­ср­бља­ва­њу Цр­но­го­ра­ца (367) Учи­ње­не нео­про­сти­ве гре­шке (369) ПО­ЛИ­ТИЧ­КА УПО­ТРЕ­БА И ЗЛО­У­ПО­ТРЕ­БА ЊЕ­ГО­ША 371 „Био је то ве­ли­ки пје­сник“ (372) „Мо­сква је ду­ша мо­је ду­ше“ (374) „Уџ­бе­ник на­ше на­род­но­о­сло­бо­ди­лач­ке бор­бе“ (375) „Пра­ви сам роб пе­тро­град­ских ћу­ди“ (378) „Уте­ме­љу­ју­ћа фик­ци­ја – Ду­кља“ (379) „Нај­ге­но­цид­ни­ји спев у европ­ској књи­жев­но­сти“ (381) POST SCRIP­TUM: СЕД­МА СА­ХРА­НА ЊЕ­ГО­ША? 383 ПРИЛОГ: Писмо митрополита Амфилохија Радовића председнику Владе Републике Црне Горе др Игору Лукшићу 385

УМЕ­СТО ПРЕД­ГО­ВО­РА Про­шле го­ди­не по­но­во су ожи­ве­ле рас­пра­ве о суд­би­ ни сру­ше­не Ње­го­ше­ве ка­пе­ле на Лов­ће­ну, чи­ји оста­ци ча­ ме већ че­тр­де­сет го­ди­на на Ива­но­вим ко­ри­ти­ма, у об­ли­ку го­ми­ле ну­ме­ри­са­них ка­ме­них бло­ко­ва, не­да­ле­ко од цр­кве Све­тог Пре­об­ ра­же­ња и Ве­ли­ког гум­на. Упр­кос то­ме што су оп­штин­ске вла­сти Це­ти­ња 3. сеп­тем­бра 1971. го­ди­не до­не­ ле од­лу­ку да ка­пе­ла, по­сле ру­ше­ња и укла­ња­ња са Је­зер­ског вр­ха 1972. го­ди­не, бу­де об­но­вље­на на не­ком дру­гом ме­сту. Ми­тро­по­ли­ја цр­но­гор­ско-при­мор­ска пред­ло­жи­ла је про­шлим вла­сти­ма Цр­не Го­ре да се ка­пе­ла об­но­ви на Лов­ ће­ну, а у ју­лу 2012. го­ди­не Скуп­шти­на Цр­не Го­ре је, гла­ со­ви­ма по­сла­ни­ка вла­да­ју­ће ко­а­ли­ци­је, од­би­ла пред­лог да рас­пра­вља о за­ко­ну ко­ји би отво­рио пут за об­но­ву ка­пе­ле вла­ди­ке Пе­тра II Пе­тро­ви­ћа Ње­го­ша. Ко­мен­та­ри­шу­ћи тaкав став Пар­ла­мен­та, ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски Ам­фи­ло­хи­је на­вео је 22. ју­ла да „има са­зна­ње да је реч о при­вре­ме­ној од­лу­ци“ и ре­као „да тре­ба ис­по­што­ва­ти по­след­њу во­љу цр­но­гор­ског вла­да­ра та­ ко што ће се ка­пе­ла из­гра­ди­ти на вр­ху Лов­ће­на, по­ред ма­у­ зо­ле­ја“. На стра­ни­ца­ма штам­пе је усле­ди­ла кра­ћа рас­пра­ва

12

СЕ­ДАМ ЊЕ­ГО­ШЕ­ВИХ СА­ХРА­НА

о суд­би­ни Ње­го­ше­ве за­ду­жби­не, чи­ме је са­мо по­твр­ђе­но да је већ низ де­це­ни­ја ово жи­во при­сут­на те­ма у јав­но­сти. Пред­сто­је­ће обе­ле­жа­ва­ње 200. го­ди­шњи­це ро­ђе­ња Пе­тра II Пе­тро­ви­ћа Ње­го­ша би­ло је још је­дан под­сти­цај ауто­ри­ма да са­чи­не овај исто­риј­ски под­сет­ник о шест до­ са­да­шњих пре­но­са Вла­ди­чи­них ко­сти­ју, од пр­ве са­хра­не 1851. го­ди­не, пре­ко 1854, 1916, 1925. и 1972, до 1974. го­ ди­не, ка­да су ње­го­ви зем­ни оста­ци по­ло­же­ни у крип­т у Ме­ штро­ви­ће­вог ма­уз­ о­ле­ја, гра­ђе­ног без­ма­ло два­де­сет го­ди­на на вр­ху Лов­ће­на, с ког је укло­ње­на Цр­ква Све­тог Пе­тра Це­тињ­ског. То­ком пи­са­ња ове књи­ге ко­ри­сти­ли смо све ре­ле­вант­ не, до са­да об­ја­вље­не и по­зна­те исто­риј­ске из­во­ре, као и низ до са­да не­по­зна­тих, или ма­ло по­зна­тих ар­хив­ских до­ ку­ме­на­та, до­ступ­них за ис­тра­жи­ва­ње. На пр­вом ме­сту је реч о из­во­ри­ма ко­ји се чу­ва­ју у Ар­хи­ву Ср­би­је и Ар­хи­ву Ју­го­сла­ви­је, као и о гра­ђи Ми­тро­по­ли­је цр­но­гор­ско-при­ мор­ске ко­ја је обе­ло­да­ње­на уна­зад не­ко­ли­ко го­ди­на. По­ себ­но смо за­хвал­ни ис­тра­жи­ва­чи­ма, про­фе­со­ру др Вељ­ку Ђу­ри­ћу и пу­бли­ци­сти Пе­ри Си­ми­ћу, ко­ји су нам усту­пи­ли дра­го­це­не и не­по­зна­те до­ку­мен­те, као и Жив­ку Пе­ко­ви­ћу, на зна­лач­ким су­ге­сти­ја­ма. На­ро­чи­т у за­хвал­но­сту пи­сци ове књи­ге ду­г у­ју Го­спо­ ди­ну др Ам­фи­ло­хи­ју Ра­до­ви­ћу, Ар­хи­е­пи­ско­пу це­тињ­ском и Ми­тро­по­ли­т у цр­но­гор­ско-при­мор­ском, што је до­зво­лио да об­ја­ви­мо ње­го­во пи­смо пред­сед­ни­ку Вла­де Цр­не Го­ре др Иго­ру Лук­ши­ћу од 25. ју­на 2012. го­ди­не. У пи­сму Ми­ тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је од вла­сти Цр­не Го­ре тра­жи да по­во­ дом обе­ле­жа­ва­ња 200. го­ди­шњи­це ро­ђе­ња ,,ве­ли­ког тај­но­ вид­ца и пје­сни­ка Вла­ди­ке Ра­да“ ове го­ди­не бу­де об­но­вље­на ње­го­ва за­ду­жби­на, Цр­ква Св. Пе­тра на Лов­ће­ну, уз оста­нак Ме­штро­ви­ће­вог ма­у­зо­ле­ја ,,на свом мје­сту, као из­раз ду­га

УМЕ­СТО ПРЕД­ГО­ВО­РА

13

сво­га вре­ме­на, и ње­му са­гла­сног ми­то­ман­ског ту­ма­че­ња Ње­го­ше­ве лич­но­сти и дје­ла“. Ци­та­ти из ра­зно­вр­сних и у раз­ли­чи­тим вре­ме­ни­ма пи­са­них из­во­ра, као и из ар­хив­ских до­ку­ме­на­та, да­ти су у из­вор­ном об­ли­ку, без ика­квих је­зич­ких ин­тер­вен­ци­ја. То­ком ско­ро јед­ног сто­ле­ћа, кроз „слу­чај“ Ње­го­ше­ве ка­пе­ле на Лов­ће­ну, као кроз не­ку жи­жу, пре­ла­ма се и део бур­не по­ли­тич­ке, рат­ничке, на­ци­о­нал­не, кул­т ур­не, цр­кве­ не и иде­о­ло­шке исто­ри­је на овим про­сто­ри­ма. Град­ње и ра­зу­ре вла­ди­чи­ног веч­ног по­чи­ва­ли­шта и се­ље­ње ње­го­вих зем­них оста­та­ка по­ка­за­ли су да је то по­ чи­ва­ли­ште по­нај­ма­ње веч­но и да су Ње­го­ше­ви по­смрт­ни оста­ци до­ла­зи­ли у сре­ди­ште дра­ма­тич­них исто­риј­ских ко­ ви­тла­ца ко­ји­ма су за­хва­ће­ни ови про­сто­ри. Ње­го­ше­ва ка­пе­ла је та­ко по­ста­ла не­ка вр­ста па­ра­диг­ ме, сво­је­вр­сни ба­ро­ме­тар ко­ји бе­ле­жи ма­ни­фе­ста­ци­је на­ ших и ту­ђих на­ра­ви, по­ли­тич­ких и на­ци­о­нал­них стра­сти, од­нос пре­ма тра­ди­ци­ји и на­сле­ђу, што су све не­сум­њиви знаци цивилизованости неке заједнице. Оту­да се као уче­сни­ци ових зби­ва­ња по­ја­вљу­ју зна­чај­ не др­жав­не, по­ли­тич­ке и цр­кве­не лич­но­сти – књаз Да­ни­ ло Пе­тро­вић и по­том­ци ди­на­сти­је Пе­тро­вић Ње­гош, цар Фра­њо Јо­сиф I, краљ Алек­сан­дар I Ка­ра­ђор­ђе­вић, па­три­ јарх Га­ври­ло До­жић и па­три­јарх Гер­ман, па­па Па­вле VI, Јо­сип Броз Ти­то и низ ви­со­ких цр­но­гор­ских др­жав­них и пар­тиј­ских ру­ко­во­ди­ла­ца из пе­ри­о­да ко­му­ни­зма и пост­ко­ му­ни­зма, све до на­ших да­на. Ауто­ри су на­сто­ја­ли да дра­ма­тич­на и про­тив­реч­на зби­ва­ња око Ње­го­ше­ве гроб­ни­це са­гле­да­ју из јед­ног ши­рег со­ци­о­кул­т ур­ног и со­ци­о­по­ли­тич­ког кон­тек­ста, уверивши се поново у по­сто­ја­ње кон­ти­ну­и­те­та од­ре­ђе­них исто­риј­ ских про­це­са и дав­но ус­по­ста­вље­них, а и да­ље жи­вих, по­ ли­тич­ких, кул­т ур­них, вер­ских и иде­о­ло­шких ма­три­ца.

14

СЕ­ДАМ ЊЕ­ГО­ШЕ­ВИХ СА­ХРА­НА

Ка­да је по­чет­ком 1990-их го­ди­на про­шлог ве­ка до­ шло на власт но­во „де­мо­крат­ско“ ру­ко­вод­ство Цр­не Го­ре, ор­га­ни­зо­ва­не су ан­ке­те ме­ђу де­се­ти­на­ма ин­те­лек­т у­а­ла­ца из Цр­не Го­ре и Ср­би­је о то­ме да ли да се Ње­гош вра­ти Лов­ће­ ну. Не­по­де­ље­но је би­ло уве­ре­ње да то тре­ба учи­ни­ти. Не без раз­ло­га, у јед­ној од тих ан­ке­та, Ма­ти­ја Бећ­ко­ вић се по­на­дао да ће Ње­го­шев прах про­на­ћи ко­на­чан мир, због че­га је на­пи­сао: „Ни­је чу­до што је ду­хов­на об­но­ва Цр­ не Го­ре по­че­ла зах­те­ви­ма да се об­но­ви Ње­го­ше­ва ка­пе­ла.“ Про­те­кло је од та­да ви­ше од два­де­сет го­ди­на. Об­но­ва ка­пе­ле је из­о­ста­ла, што ауто­ре учвр­шћу­је у уве­ре­њу да ће пред­сто­је­ће обе­ле­жа­ва­ње 200. го­ди­шњи­це Ње­го­ше­вог ро­ ђе­ња по­но­во рас­плам­са­ти рас­пра­ве о овој те­ми. Пи­сци­ма оста­је пу­ста на­да да ће у го­ди­ни Ње­го­ше­вог ју­би­ле­ја би­ти отво­рен пут за по­нов­но по­ди­за­ње Вла­ди­чи­не за­ду­жби­не на Лов­ће­ну и да ће, ка­да ње­го­ви зем­ни оста­ци по сед­ми пут бу­ду са­хра­ње­ни на ме­сту ко­је је сам иза­брао, ко­нач­но пре­ста­ти раз­ло­зи због ко­јих је и на­пи­са­на ова не­ ве­се­ла књи­га.

POST SCRIP­TUM: СЕД­МА СА­ХРА­НА ЊЕ­ГО­ША? Го­ди­не 2012, ка­да се на­вр­ши­ло че­ти­ри де­це­ни­је од ру­ше­ња Ње­го­ше­ве ка­пе­ле на Лов­ће­ну, ак­т у­е­ли­зо­ва­но је пи­та­ње ње­не об­но­ве о че­му, да под­се­ти­мо, по­сто­је од­лу­ке Скуп­шти­не оп­шти­не Це­ти­ње и Из­вр­шног ви­је­ћа СР Цр­ не Го­ре. Са­да­шња Скуп­шти­на Цр­не Го­ре, ме­ђу­тим, во­љом вла­да­ју­ће ве­ћи­не, од­би­ла је зах­тев Еми­ла Ла­бу­до­ви­ћа, по­ сла­ни­ка Но­ве срп­ске де­мо­кра­ти­је, да се о ово­ме рас­пра­вља у пар­ла­мен­т у. Тим по­во­дом, из­нео је свој став ми­тро­по­лит цр­но­гор­ ско-при­мор­ски Ам­фи­ло­хи­је, ко­ји је упу­тио и јав­ни зах­тев пред­сед­ни­ку и пре­ми­је­ру Цр­не Го­ре Фи­ли­пу Ву­ја­но­ви­ћу и Иго­ру Лук­ши­ћу. Из­ја­ву за те­ле­ви­зи­ју ми­тро­по­ли­та Ам­фи­ ло­хи­ја пре­не­ли су сви во­де­ћи ме­ди­ји у ре­ги­о­ну: „Имам са­зна­ње да је ри­јеч о при­вре­ме­ној од­лу­ци. Тре­ ба ис­по­што­ва­ти по­сљед­њу во­љу цр­но­гор­ског вла­да­ра, та­ ко што ће се ка­пе­ла из­гра­ди­ти из­ме­ђу ту­не­ла и ма­у­зо­ле­ја. При­ли­ка је овог по­ко­ље­ња да оно ски­не тај гри­јех са Цр­не Го­ре пре­ма Ње­го­шу. Да се вра­ти цр­ква, да се вра­ти Ње­гош, по ше­сти пут му пре­тре­са­мо ко­сти, да се вра­ти на сво­је мје­ сто. И да кад се не­ко пе­ње на Лов­ћен, пр­во што ће да га

384

СЕ­ДАМ ЊЕ­ГО­ШЕ­ВИХ СА­ХРА­НА

сре­та је Ње­гош, ње­гов гроб, и ње­го­ва цр­кви­ца, цр­кви­ца Све­тог Пе­тра Це­тињ­ског, а он­да и ма­у­зо­леј је ту.“190 По­сла­ник вла­да­ју­ће стран­ке Ми­о­драг Ву­ко­вић сма­ тра да се ова ини­ци­ја­ти­ва ко­си са за­ко­но­дав­ством Цр­не Го­ре (sic!), а у зва­нич­ном са­оп­ште­њу са­мо­про­кла­мо­ва­не Цр­но­гор­ске пра­во­слав­не цр­кве оштро се кри­ти­ку­ју „стал­ не по­ли­тич­ке ак­ци­је ши­ре­ња и до­ми­на­ци­је Све­то­са­вља и ве­ли­ко­срп­ства“, митрополита Амфилохија, а с на­вод­ним ци­љем „не­га­ци­је и ли­кви­да­ци­је Цр­не Го­ре, Цр­но­го­ра­ца и Цр­но­гор­ске пра­во­слав­не цр­кве“. Јер чин об­на­вља­ња ка­пе­ле сим­бо­ли­зо­вао би „роп­ство Цр­но­го­ра­ца под срп­ским оку­ па­то­ром и не­ста­нак цр­но­гор­ске др­жа­ве“. Са­да је, на­во­ди се у са­оп­ште­њу, „вје­што на­ђен по­вод, пред­сто­је­ћа про­сла­ва 200. го­ди­шњи­це Ње­го­ше­вог ро­ђе­ња 2013. го­ди­не, ка­ко би се ве­ли­ки ју­би­леј пре­тво­рио у ду­хов­ну аси­ми­ла­ци­ју, а по­ том и по­ли­тич­ку смрт Цр­не Го­ре“. Још же­шћи от­пор об­на­вља­њу ка­пе­ле пру­жа пред­сед­ ник Скуп­шти­не Цр­не Го­ре Ран­ко Кри­во­ка­пић, ко­ји сма­тра да је ова ини­ци­ја­ти­ва „атак на те­мељ­не цр­но­гор­ске ври­јед­ но­сти“, атак ко­ји „др­жа­ва не сми­је да до­зво­ли“. Уве­рен је да ће та­квих „на­ср­та­ја“ увек би­ти, све док Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква ми­сли да мо­же да учи­ни оно што се не­ка­да у Цр­ној Го­ри „по­сти­за­ло оруж­јем“, да „на­до­мје­сти вој­ну оку­па­ци­ ју“.191 Да ли ће у ју­би­лар­ној 2013. го­ди­ни усле­ди­ти и још јед­ на – сед­ма са­хра­на Ње­го­ша?! И да ли ће, по­сле овог ју­би­ле­ја, за­и­ста пре­ста­ти по­ тре­ба за пи­са­њем ова­квих не­ве­се­лих књи­га?

190

В. Р., „Ис­пу­ни­ти Ње­го­шев за­вјет“, Дан, 23. јул 2012. Ми­ро­слав Сто­ја­но­вић, „Чи­ја је Ње­го­ше­ва по­ру­ше­на ка­пе­ла?“, Пе­ чат, бр. 232, 29. ју­ни 2012.

191

Би­бли­о­те­ка Исто­ри­ја Сло­бо­дан Кља­кић, Рат­ко Пе­ко­вић

Се­дам Ње­го­ше­вих са­хра­на Ка Ње­го­ше­вом ко­нач­ном почивали­шту Из­да­вач НК Ја­сен Де­чан­ска 12/II, Бе­о­град Тел. 011 32 86 339, 064 12 42 626 jasenbook@gmail.com www.ikja­sen.com За из­да­ва­ча Во­јо Ста­ни­шић Kорект­ура НК Ја­сен Ди­зајн ко­ри­ца Мир­ко То­љић При­пре­ма за штам­пу Дра­ган Џа­ко­вић Штам­па До­нат граф Бе­о­град Ти­раж 1000 © НК Ја­сен ДОО © Сло­бо­дан Кља­кић, Рат­ко Пе­ко­вић

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 321.61:929 Петровић Његош П. II КЉАКИЋ, Слободан, 1954‒ Седам Његошевих сахрана: ка Његошевом коначном почивалишту / Слободан Кљакић, Ратко Пековић. - Београд : Јасен, 2013 (Београд : Донат граф). ‒ 394 стр.: илустр ; 21 cm Тираж 1.000. ‒ Стр. 385‒394: Писмо Митополита Амфилохија Радовића председнику Владе Републике Црне Горе др Игору Лукшићу. - Напомене и библиографске референце уз текст.

ISBN 978-86-6293-008-8 1. Пековић, Ратко, 1942‒ [аутор] a) Петровић Његош, Петар II (1813‒1851) COBISS.SR-ID 197388556