СМИСАО ИКОНА

СМИ­САО ИКО­НА

prvi­deodo.indd­­­1

18-Sep-08­­­2:18:00­PM

Библиотека Православно искуство

Уредник Слобо Станишић

Преведено са енглеског језика The Meaning of Icons

by Léonid Ouspensky and Vladimir Lossky Copyright  St. Vladimir`s Seminary Press First published in 1982 by St. Vladimir`s Seminary Press 575 Scarsdale Road, Crestwood, NY 10707 Copyright за српско издање  НК ЈАСЕН

На корицама Преносиви иконостас, руски иконопис, 16. век

prvi­deodo.indd­­­2

18-Sep-08­­­2:18:00­PM

ЛЕ­О­НИД УС­ПЕН­СКИ И

ВЛА­ДИ­МИР ЛО­СКИ

СМИСАО ИКОНА

ПРЕ­ВЕ­ЛИ

Др ВИ­О­ЛЕ­ТА ЦВЕТКОВСКА ОЦОКОЉИЋ И

ЈУ­ГО­СЛАВ ОЦО­КО­ЉИЋ

2008

prvi­deodo.indd­­­3

18-Sep-08­­­2:18:00­PM

Библиотека Православно искуство Уредник Слобо Станишић Леонид Успенски Владимир Лоски СМИСАО ИКОНА Издавач НК Јасен Добрачина 30, Београд Телефон 011 32 86 339 jasenbook@gmail.com www.ikjasen.com За издавача В­ојо Станишић Рецензенти Др Драган Стојановић Др Борис Б. Брајовић Превод Др Виолета Цветковска Оцокољић Југослав Оцокољић Лектура и коректура Стеван Крњајић Стручни саветник Никола Маројевић Припрема за штампу Југослав Оцокољић

Copyright за српско издање НК Јасен  Сва права за објављивање ове књиге задржава издавач по одредби Закона о ауторским правима

Штампа Ротографика, Суботица

Тираж 1000

prvi­deodo.indd­­­4

18-Sep-08­­­2:18:00­PM

СА­ДР­ЖАЈ

ПРЕД­ГО­ВОР Ти­тус Бурк­хардт 7 ПРЕД­ГО­ВОР ИЗ­ДА­ВА­ЧА ЗА ДРУ­ГО ИЗ­ДА­ЊЕ 8 ПРЕ­ДА­ЊЕ И ПРЕ­ДА­ЊА В. Ло­ски 9 СМИ­САО И ЈЕ­ЗИК ИКО­НА Л. Ус­пен­ски 23 ТЕХ­НИ­КА ИКО­НО­ПИ­СА Л. Ус­пен­ски 51 ОСНОВ­НЕ ИКО­НЕ Ико­но­стас Л. Ус­пен­ски 57 Све­те или Цар­ске две­ри Л. Ус­пен­ски 66 Ико­не Хри­ста В. Ло­ски 69 Спа­си­тељ - Не­ру­ко­тво­ре­ни образ В. Ло­ски 69 Хри­стос Све­др­жи­тељ В. Ло­ски 73 Ико­не Ма­ти Бо­жи­је В. Ло­ски 76 Бо­го­ро­ди­ца Зна­ме­ња Л. Ус­пен­ски 77 Оди­ги­три­ја В. Ло­ски 80 Бо­го­ро­ди­ца Смо­лен­ска В. Ло­ски 81 Бо­го­ро­ди­ца Ти­хвин­ска В. Ло­ски 85 Бо­го­ро­ди­ца Ка­зан­ска В. Ло­ски 88 Бо­го­ро­ди­ца на пре­сто­лу Л. Ус­пен­ски 89 Ико­не Уми­ле­ни­ја Л. Ус­пен­ски 92 Бо­го­ро­ди­ца Вла­ди­мир­ска Л. Ус­пен­ски 96 Бо­го­ро­ди­ца Толг­ска Л. Ус­пен­ски 97 Бо­го­ро­ди­ца Кор­сун­ска Л. Ус­пен­ски 100 Бо­го­ро­ди­ца Кор­сун­ска 2 Л. Ус­пен­ски 101 Бо­го­ро­ди­ца Стра­сна В. Ло­ски 102 Све­ти Јо­ван Пре­те­ча В. Ло­ски 104 Све­ти Јо­ван Пре­те­ча 2 В. Ло­ски 106 Аран­ђео Ми­ха­и­ло В. Ло­ски и Л. Ус­пен­ски 108 Пор­тре­ти апо­сто­ла Пе­тра и Па­вла и ико­на апостола Па­вла Л.Ус­пен­ски 109 Све­ти Лу­ка је­ван­ђе­ли­ста В. Ло­ски 112 Све­ти Јо­ван је­ван­ђе­ли­ста В. Ло­ски 113 Ико­на све­тог епи­ско­па Авра­ма Л. Ус­пен­ски 116 Све­ти Гри­го­ри­је Па­ла­ма В. Ло­ски 119 Све­ти Ни­ко­ла Мир-Ли­киј­ски Л. Ус­пен­ски 120 Све­ти Ва­си­ли­је Ве­ли­ки и ве­ли­ко­му­че­ник све­ти Ђор­ђе Л. Ус­пен­ски

124 Образ све­тог му­че­ни­ка Ђор­ђа Л. Ус­пен­ски 127 Све­ти Сер­ги­је Ра­до­ње­шки Л. Ус­пен­ски 128 Пре­по­доб­ни Си­ме­он Столп­ник В. Ло­ски 129 Све­ти Ма­ка­ри­је Ун­шан­ски и од Жу­тих во­да Л. Ус­пен­ски 132 Све­ти ве­ли­ко­му­че­ник Ди­ми­три­је Со­лун­ски В. Ло­ски 133 Све­та ве­ли­ко­му­че­ни­ца Па­ра­ске­ва (Пет­ка, Пи­ат­ни­ца) Л. Ус­пен­ски 136 Све­ти ве­ли­ко­му­че­ник Ђор­ђе уби­ја ажда­ју Л. Ус­пен­ски 137 Све­ти про­рок Или­ја у пу­сти­њи Л. Ус­пен­ски 140 Ми­неј­ске ико­не В. Ло­ски 141

prvi­deodo.indd­­­5

18-Sep-08­­­2:18:00­PM

ОСНОВ­НИ ПРА­ЗНИ­ЦИ

145

Ро­ђе­ње Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це – Ма­ла Го­спо­ји­на В. Ло­ски По­ди­за­ње Ча­сног Кр­ста – Кр­стов­дан В. Ло­ски По­кров Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це В. Ло­ски Ва­ве­де­ње Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це – Пред­ста­вља­ње у хра­му В. Ло­ски Ро­ђе­ње Хри­ста – Бо­жић Л. Ус­пен­ски Ро­ђе­ње Хри­ста – Бо­жић Л. Ус­пен­ски Кр­ште­ње Го­спо­да – Бо­го­ја­вље­ње В. Ло­ски Пред­ста­вља­ње Хри­ста у Хра­му – Сре­те­ње Го­спо­да В. Ло­ски Бла­го­ве­сти Л. Ус­пен­ски Вас­крс Ла­за­ра Л. Ус­пен­ски Ула­зак у Је­ру­са­лим – Цве­ти Л. Ус­пен­ски Крст – Рас­пе­ће В. Ло­ски Вас­кр­се­ње Хри­ста – Ус­крс Л. Ус­пен­ски Си­ла­зак у ад Л. Ус­пен­ски Ми­ро­но­си­це на гро­бу Л. Ус­пен­ски Сред­ња Пе­де­сет­ни­ца В. Ло­ски Ваз­не­се­ње Го­спо­да – Спа­сов­дан Л. Ус­пен­ски Ико­на Пе­де­сет­ни­ца – Ду­хо­ви Л. Ус­пен­ски Све­та Тро­ји­ца Л. Ус­пен­ски Си­ла­зак Све­тог Ду­ха Л. Ус­пен­ски Пре­о­бра­же­ње В. Ло­ски Ус­пе­ње Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це В. Ло­ски

145 148 151 153 157 160 164 168 172 175 176 180 185 187 189 193 194 199 200 207 209 213

ИН­ДЕКС ИЛУ­СТРА­ЦИ­ЈА

217

ИН­ДЕКС ИЛУ­СТРА­ЦИ­ЈА У ТЕК­СТУ

220

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА 221

prvi­deodo.indd­­­6

18-Sep-08­­­2:18:00­PM

ПРЕД­ГО­ВОР

У

мет­ност ико­на је све­та умет­ност у пу­ном сми­слу те ре­чи. Она се, у пот­пу­но­сти, хра­ ни ду­хов­ном исти­ном ко­ју из­ра­жа­ва сли­ком. Из тог раз­ло­га че­сто је нео­д­го­ва­ра­ју­ће и по­гре­шно про­су­ђи­ва­на ка­да јој се при­сту­па­ло спољ­ним про­це­њи­ва­њи­ма за­сно­ва­ним на чи­стој, све­тов­ ној умет­но­сти. Ни­ко је не­ће бо­ље раз­у­ме­ти од оног чи­ји је ум во­ђен срод­ном ду­хов­но­шћу. Ово су те­ме­љи на ко­ји­ма је гра­ђе­на ова књи­га. Ве­ћи­на ра­до­ва о умет­но­сти сме­шта исто­риј­ ски раз­вој у пред­го­вор; они ис­тра­жу­ју ет­нич­ке и ге­о­граф­ске ути­ца­је ко­ји про­из­ла­зе из умет­ но­сти о ко­јој је реч и ту тра­га­ју за об­ја­шње­ њем са­ме умет­но­сти, док ин­те­лек­ту­ал­ни са­др­ жај сли­ков­них пред­ста­ва игра под­ре­ђе­ну уло­гу. Ипак, у умет­но­сти ико­на са­др­жај је кри­те­ри­ јум фор­ме. Све­сне и уста­но­вље­не дог­мат­ске осо­би­не ове умет­но­сти не од­ре­ђу­ју са­мо ико­но­ пи­са­ње, већ и умет­нич­ки об­лик и оп­шти стил. Ово је мо­гу­ће због то­га што сми­сао ико­не до­ди­ ру­је сре­ди­ште та­ко бли­ско чо­ве­чи­јој су­шти­ни и вир­ту­ел­но усме­ра­ва све аспек­те умет­нич­ког де­ла, од ње­го­вих по­уч­них еле­ме­на­та до ње­го­вих не­мер­љи­вих умет­нич­ких на­дах­ну­ћа. На­су­прот, у све­тов­ној умет­но­сти, са­др­жај сли­ке ства­ра са­мо окол­ност умет­ни­ку да ис­ ка­же сво­ју ге­ни­јал­ност, ко­ја мо­же би­ти жи­ вот­ни­ја од иза­бра­ног са­др­жа­ја и црп­сти сво­ја бо­гат­ства из­ван ње­га. Све­та умет­ност има, пре­ко свог са­др­жа­ја, до­ ступ­ност жи­вим и исти­ни­тим не­пре­су­шним из­во­ри­ма. Да­кле, у ње­ној при­ро­ди је да одр­жа­ ва исти­ну у се­би, чак и та­мо где по­је­ди­нач­ни умет­ник не успе­ва да оства­ри ду­хов­ну ду­би­ну од­ре­ђе­ног са­др­жа­ја, од­но­сно не сли­ка не­по­ сред­но са из­во­ра све­то­сти, већ са­мо по­др­жа­ ва, ма­ње или ви­ше, све­тлост об­у­хва­ће­ну све­ тим об­ли­ци­ма ко­ји су по­твр­ђе­ни пра­ви­ли­ма из пре­да­ња. Ово мо­ра би­ти ја­сно утвр­ђе­но од по­ чет­ка, јер оправ­да­ва об­лик пред­ста­вља­ња ове

prvi­deodo.indd­­­7

књи­ге. У свом уво­ду Ле­о­нид Ус­пен­ски опи­су­је бо­го­слов­ску осно­ву ико­на и по­ка­зу­је њи­хо­ву бли­ ску срод­ност са ис­ку­стви­ма со­зер­ца­ња. Ипак, с об­зи­ром на то да је све усло­вље­но исти­ном Пре­да­ња, би­ло је нео­п­ход­но, ра­ди раз­у­ме­ва­ ња, да­ти основ­но об­ја­шње­ње ње­го­ве при­ро­ де. Због то­га је увод­ни есеј Вла­ди­ми­ра Ло­ског сме­штен на пр­во ме­сто, без об­зи­ра на ње­го­ву сло­же­ност у бо­го­слов­ском сми­слу. Из овог при­ ка­за ду­хов­них прет­по­став­ки ико­на, не­по­сред­ но је про­и­зiшао про­дор у исто­ријски развој ове умет­но­сти. У осно­ви, ико­на увек оста­је иста; про­ме­не сти­ла ра­ђа­ју се при су­сре­ту веч­не ду­ хов­но­сти Пре­да­ња и окол­но­сти усло­вље­них вре­ме­ном и ме­стом, што узро­ку­је са­мо об­ја­ шње­ња раз­ли­чи­тих мо­гућ­но­сти скри­ве­них у са­ мој ико­ни. Што се ти­че исто­риј­ског пре­гле­да, у овој књи­зи је на­гла­шен ру­ски ико­но­пис ко­ји не са­мо да је нај­бо­ље ис­тра­жен, већ пред­ста­вља врх са­ме умет­но­сти. Ле­о­нид Ус­пен­ски ис­прав­ но ка­же да ка­ко је Ви­зан­ти­ја уса­вр­ши­ла бо­го­ сло­вље у ре­чи­ма, та­ко је Ру­си­ја учи­ни­ла исто у сли­ци. Тех­ни­ка ико­но­пи­са­ња, ко­ја се не мо­же раз­дво­ји­ти од ње­го­вог ду­хов­ног сми­сла, да­та је у по­себ­ном по­гла­вљу. Дру­ги део књи­ге од­но­си се на ти­по­ло­ги­за­ци­ју ико­на: основ­не ком­по­зи­ци­је по Пре­да­њу илу­ стро­ва­не су ти­пич­ним при­ме­ри­ма и за­сно­ва­не на ре­фе­рен­ца­ма Све­тог Пи­сма. Ова­ква ме­то­да у са­гла­сно­сти је са основ­ним на­чи­ном при­сту­ па ко­ји је прет­ход­но на­ве­ден; и, са­гла­сно то­ме, ре­про­дук­ци­је ико­на ни­су по­ре­ђа­не хро­но­ло­шки, већ у са­гла­сно­сти са до­де­ље­ним ре­дом (Чин, ста­ро­ру­ски) те­ма на ико­но­ста­су (1). Опис нај­ ва­жни­јих ико­но­пи­сних ти­по­ва слу­жи, по­ред оста­лог, су­о­ча­ва­њу са оп­штим и ра­сту­ћим по­тре­ба­ма. На­су­прот пре­о­вла­ђу­ју­ћим сен­ти­ мен­тал­ним ту­ма­че­њи­ма сли­ка ко­ја су, че­сто, огра­ни­че­на псе­у­до­ми­стич­ним ис­ка­зи­ма, ова књи­га те­жи да из­ра­зи му­дрост са­др­жа­ну у бо­го­слов­ским и ли­тур­гиј­ским спи­си­ма. Пре све­

7

18-Sep-08­­­2:18:01­PM

га, јер ду­хов­не исти­не, ко­ји­ма се ба­ви­мо у на­ шим ис­тра­жи­ва­њи­ма, не до­зво­ља­ва­ју да бу­ду пот­пу­но об­у­хва­ће­не ни­ти сли­ком ни­ти ре­чи­ма, упо­ред­но по­ста­вља­ње вид­них сим­во­ла и пи­са­ не дог­ме мо­гу сна­жно по­мо­ћи у оства­ри­ва­њу пред­ви­ђа­ња из­во­ра из ко­га се ра­ђа на­дах­ну­ће за оба об­ли­ка из­ра­жа­ва­ња. Др­ска би би­ла же­ља за­ме­ни­ти му­дрост Пре­да­ња са на­чи­ном ми­ шље­ња са­вре­ме­не пси­хо­ло­ги­је, ко­ме, ов­де, не­ма ме­ста. Схва­та­ње ду­хов­них са­др­жа­ја пси­хо­ло­ шким по­сред­ством скром­но је ко­ли­ко и пси­хо­ ло­шко об­ја­шња­ва­ње су­шти­не ле­по­те. При­ме­ри ре­про­ду­ко­ва­них ико­на иза­бра­ни су у име исти­не по Пре­да­њу, исти­не ко­ју из­ра­жа­ ва­ју ико­но­пи­сним ка­но­ном и ду­хов­ном не­по­ сред­но­шћу. Ни­је слу­чај­ност што су, у нај­ве­ћем бро­ју слу­ча­је­ва, иза­бра­не ру­ске ико­не из ра­ног упо­ред­ног пе­ри­о­да. Хи­је­ра­тич­на стро­гост ико­но­пи­са не­ма ни­чег срод­ног са про­стом не­ све­то­шћу, иако се, по­не­кад, ду­хов­но по­ја­вљу­је у оде­жди де­ти­ња­стог из­гле­да.

Окол­но­сти су ути­ца­ле на из­бор ико­на, од­но­сно са­мо ра­до­ви ко­ји су, да­нас, у За­пад­ној Евро­пи, Грч­кој и Аме­ри­ци би­ли до­ступ­ни за ре­про­ду­ко­ ва­ње. Ипак, у овом огра­ни­че­њу кри­је се пред­ ност, јер ово из­да­ње до­но­си из­ве­стан број не­ по­зна­тих или ма­ло по­зна­тих ико­на при­ме­ре­ног сти­ла, а ве­ћи­на ико­на, об­ја­вље­них на дру­гим ме­сти­ма, су по­на­вља­ње не­ких до­бро по­зна­тих при­ме­ра­ка, нај­че­шће из ру­ских му­зе­ја. При­мер­ ци јед­на­ке вред­но­сти не мо­гу се про­на­ћи у свим „кла­сич­ним“ ком­по­зи­ци­ја­ма, ни­ти је би­ло мо­ гу­ће на­пра­ви­ти бес­пре­кор­не ре­про­дук­ци­је свих иза­бра­них ико­на. Нео­п­ход­но је на­гла­си­ти да су ауто­ри ове књи­ге жи­ве­ли и ра­ди­ли у ду­хов­ним рад­ним сре­ди­на­ма ко­је су у са­гла­сно­сти са умет­но­шћу ико­на. Ле­ о­нид Ус­пен­ски је ис­так­ну­ти ико­но­пи­сац у са­ вре­ме­ном ико­но­пи­су. Вла­ди­мир Ло­ски је до­бро по­знат по сво­јим сту­ди­ја­ма о бо­го­слов­ским тај­на­ма Ис­точ­не цр­кве (2). Ти­тус Бурк­хардт

ПРЕД­ГО­ВОР ИЗ­ДА­ВА­ЧА ЗА ДРУ­ГО ИЗ­ДА­ЊЕ Дру­го из­да­ње Сми­сао ико­на из­да­то је уз ак­тив­но уче­шће про­фе­со­ра Ле­о­ни­да А. Ус­пен­ског. Оно са­др­жи ше­сна­ест но­вих илу­стра­ци­ја и ве­ћи број илу­стра­ци­ја у бо­ји ко­је су се, у прет­ход­ном из­да­ њу, по­ја­ви­ле у цр­но-бе­лој тех­ни­ци. По­ред из­ве­сног бро­ја ис­прав­ки и при­ла­го­ђа­ва­ња, уне­ти су и од­го­ва­ра­ју­ће ис­пра­вље­ни тек­сто­ви ко­ји се од­но­се на но­ви илу­стра­тив­ни ма­те­ри­јал. Из­да­њу је до­дат ин­декс илу­стра­ци­ја и иза­бра­на би­бли­о­гра­фи­ја. Из­да­вач се за­хва­љу­је Me­tro­po­li­tan Mu­se­um of Art, Њу Јорк; Ca­stle de Wi­jen­burgh, Ех­телд, Хо­лан­ ди­ја; Chri­sti­es, Њу Јорк; Musée na­ti­o­nal, Па­риз; Be­na­ki, Ати­на; The Isa­bel­la Ste­wart Gard­ner Mu­se­ um, Бо­стон; Dr Hans Scro­buc­ha из Му­зеј ико­на Rec­kling­ha­u­sen; Ro­bert и Hetty Ro­o­se­mond; Dr John Sinsky; Dr Si­eg­frid Am­berg; Mr. Paul Schaf­fer из A la ve­il­le Rus­sie, и по­себ­но Mr. Ric­hard Tem­ple из The Tem­ple Gal­lery, Лон­дон, за са­ве­те и са­рад­њу.

(1) Пре­гра­да ко­ја но­си ико­не и де­ли ол­тар и на­ос у Пра­во­слав­ној цр­кви.

(2) Ви­ди, на при­мер, The Mysti­cal The­o­logy of the Eastern Church, St. Vla­di­mir`s Se­mi­nary Press, 1976. (Оглед о ми­стич­ком бо­го­сло­вљу Ис­точ­не Цр­кве, Хи­лан­дар­ски пре­во­ди, 2003) и дру­ге ра­до­ве.

8

prvi­deodo.indd­­­8

18-Sep-08­­­2:18:01­PM

TJ235-8-06 P001-051 175L CTP

8/20/06

1:44 PM

Page 9 Cyan Magenta Yellow Black

ПРЕ­ДА­ЊЕ И ПРЕ­ДА­ЊА

prvi­deodo.indd­­­9

18-Sep-08­­­2:18:01­PM

TJ235-8-2006 Magnum The Meaning of Icons W:9” x H:12” 175L Magenta

Вла­ди­мир Ло­ски

prvi­deodo.indd­­­10

18-Sep-08­­­2:18:01­PM

И

ко­не Ула­зак Го­спо­да Ису­са Хри­ста у Је­ру­са­лим обич­но се ис­ти­чу из­у­зет­но пра­знич­ним и по­бед­нич­ким свој­стви­ма, са­гла­сно при­ро­ди са­мог пра­зни­ка, ко­ји се пре­ки­да стро­гим и при­бра­ним рас­по­ло­же­њем Ве­ли­ког по­ста и на­го­ве­ шта­ва пра­знич­ну ра­дост о Вас­кр­су. Ве­се­ло, че­сто цр­ве­но или бе­ло из­о­бра­жа­ва­ ње Је­ру­са­ли­ма и све­тле бо­је ба­че­них ха­љи­на на пут, ис­пред Го­спо­да, да­ју ико­ни пра­знич­ни из­глед. Ску­пи­на апо­сто­ла и не­зло­би­ва све­ти­на ко­ја из­ра­жа­ва до­бро­ до­шли­цу, об­је­ди­ње­ни, по­на­о­соб у две гру­пе са ве­ли­чан­стве­ним Го­спо­дом ме­ђу њи­ма урав­но­те­жу­ју ком­по­зи­ци­ју. Уко­че­ност све­та ис­так­ну­та стр­мим зи­ди­на­ма гра­да, пли­ва­ју­ће ли­ни­је пла­ни­на и др­во ко­је као да по­на­вља по­крет Го­спо­да и апо­сто­ла, ожи­вљу­ју це­лу ком­по­зи­ци­ју ме­ђу­соб­ним сли­ва­њем.

УЛА­ЗАК ГО­СПО­ДА ИСУ­СА ХРИ­СТА У ЈЕ­РУ­СА­ЛИМ – ЦВЕ­ТИ Л. Ус­пен­ски

Не­по­сре­дан по­вод јав­ног сла­вље­ња ула­ска у Је­ру­са­лим би­ло је, са­гла­сно Је­ван­ ђе­љу по Јо­ва­ну, по­ди­за­ње Ла­за­ра ка­да „Мно­ги од на­ро­да ко­ји бје­ше до­шао на пра­зник, чув­ши да Исус иде у Је­ру­са­лим, узе­ше гра­не од фи­ни­ка и изи­ђо­ше му у су­срет“ (Јов. 12,12-13). Пал­ми­не (од фи­ни­ка) гран­чи­це пред­ста­вља­ју сим­вол ра­ до­сти и про­сла­ве. Ју­деј­ци су их ко­ри­сти­ли за из­ра­жа­ва­ње до­бро­до­шли­це зна­чај­ ним љу­ди­ма, а као сим­вол хра­бро­сти та­ко­ђе су до­де­љи­ва­не као на­гра­да по­бед­ни­ ци­ма. Та­ко се свет оку­пио код град­ских ка­пи­ја са пал­ми­ним гран­чи­ца­ма у ру­ка­ма, да би из­ра­зио до­бро­до­шли­цу Го­спо­ду ко­ји ја­ше ма­га­ре као По­бед­ник над смр­ћу (1). Спа­си­тељ ја­ше по стра­ни, гла­ве бла­го окре­ну­те пре­ма Је­ру­са­ли­му или пре­ма апо­сто­ли­ма ко­ји га пра­те, док де­сном ру­ком бла­го­сло­ви или по­ка­зу­је на оку­пље­ ни на­род и град. По пра­ви­лу, де­ца има­ју ве­ли­ку уло­гу на ико­на­ма Ула­зак у Је­ру­ са­лим. Нај­че­шће су при­ка­за­на на др­ве­ту ка­ко от­ки­да­ју гра­не, рас­про­сти­ру ха­љи­ не пред Ису­са и, за­јед­но са од­ра­сли­ма, из­ра­жа­ва­ју до­бро­до­шли­цу са пал­ми­ним гран­чи­ца­ма у ру­ка­ма. Иако је те­шко за­ми­сли­ти го­ми­лу љу­ди без де­це, по­себ­но на пра­знич­ни дан, је­ван­ђе­ли­сти не спо­ми­њу њи­хо­во при­су­ство. Они, опи­су­ју­ћи овај до­га­ђај, ка­жу: „Љу­ди мно­ги про­стри­је­ше ха­љи­не сво­је по пу­ту“ (Мат. 21,8) и не спо­ми­њу при­су­ство де­це. Ипак, ми на ико­на­ма ви­ди­мо да је­ди­но де­ца, а не од­ра­ сли (2), рас­про­сти­ру ха­љи­не (3). Је­ван­ђе­ли­ста Ма­теј, спо­ми­њу­ћи де­те ко­је до­бро­ до­шли­цу из­ра­жа­ва по­сле ула­ска Го­спо­да у Је­ру­са­лим, ка­да је ис­те­рао тр­гов­це из хра­ма и из­ле­чио бо­ле­сног, об­ја­шња­ва ње­го­ву уло­гу ре­чи­ма са­мог Спа­си­те­ља: „У усти­ма ма­ле дје­це и ко­ја си­са­ју чи­ниш се­би хва­лу“ (Пс. 8,2). На осно­ву Пре­да­ња, Цр­ква де­ци при­пи­су­је исту ва­жност као и са­мом чи­ну ула­ска у град (4). Ова уло­га је ис­ти­ца­на и пра­знич­ним ико­на­ма и бо­го­слу­же­њем на дан пра­зни­ка та­ко што јој да­је ду­бок сми­сао и зна­чај. Све­ча­ни ула­зак у Је­ру­са­лим је­сте ис­пу­ње­ње пред­ска­за­ња ко­је го­во­ри о Хри­сту као до­ла­зе­ћем Ца­ру: „Ра­дуј се мно­го кће­ри Си­он­ска, под­ви­куј, кће­ри Је­ру­са­лим­ ска; ево цар твој иде к те­би, пра­ве­дан је и спа­са­ва, кро­так и ја­ше на ма­гар­цу, и на ма­га­ре­ту, мла­де­ту ма­га­ри­чи­ну“ (Зах. 9,9) (5). Ис­ка­за­ти до­бро­до­шли­цу Оном Ко­ји По­бе­ђу­је смрт, Про­ро­ку Ису­су, Ју­деј­ци­ма је те­шко схва­тљи­во, јер су оче­ки­ва­ли да Он ис­пу­ни пред­ска­за­ње та­ко што ће ус­по­ста­ви­ти цар­ство Изра­е­ла на зе­мљи, од­но­сно по­бе­ду над не­при­ја­те­љем и ње­го­во фи­зич­ко уни­ште­ње. За­пра­во, ов­де се де­ша­ва­ло не­што су­прот­но јер се по­бе­да над не­при­ја­те­љи­ма Изра­е­ла ис­ка­зи­ва­ла ње­го­вим ду­шев­ним спа­се­њем. Чте­ни­ја на пра­зник из Ста­рог и Но­вог За­ве­та об­ ја­шња­ва­ју овај не­спо­ра­зум, шта­ви­ше, она на ње­га упо­зо­ра­ва­ју. Сто­га, по чи­та­њу пред­ска­за­ња о Хри­сту као до­ла­зе­ћем Ца­ру на ве­чер­њој, на ју­тре­њу се чи­та Је­ван­ ђе­ље по Ма­те­ју где се упра­во от­кри­ва исти­нит сми­сао пред­ска­за­ња, ре­чи­ма са­мог Го­спо­да: „Све је ме­ни пре­дао отац мој“ (Мат. 11,27), а то је све­моћ. Сле­де­ћим ре­чи­ма об­ја­шњен је сми­сао на­ве­де­не мо­ћи (про­ја­вље­не од Оца) и ње­на исти­ни­ 177

od­103­do­kraja­od­78.indd­­­75

17­Sep­08­­­12:33:44­PM

та при­ро­да: „Узми­те ја­рам мој на се­бе и на­у­чи­те се од ме­не; јер сам ја кро­так и смје­ран у ср­цу, и на­ћи ће­те по­кој ду­ша­ма сво­ји­јем“ (Мат. 11, 29). На Ли­тур­ги­ји се чи­та Је­ван­ђе­ље по Јо­ва­ну – сим­во­лич­на при­пре­ма Спа­си­те­ља за по­греб (Ма­ри­ја ми­ро­по­ма­зу­је ње­го­ве но­ге) – и опис Ње­го­вог ула­ска у Је­ру­са­лим (Јов. 12,1-18). Та­ко се сми­сао до­га­ђа­ја по­сте­пе­но раз­от­кри­ва. Ју­деј­ци ко­ји су га до­че­ки­ва­ли, са пал­ми­ним гран­чи­ца­ма у ру­ка­ма, ни­су до­би­ли оче­ки­ва­но, а не­ко­ли­ко да­на ка­сни­ је, од­ри­чу се оног што им је по­ну­ђе­но ка­да су ви­ка­ли Пи­ла­ту: Расп­ни га! За­то је ра­дост де­це ко­ја су ис­ка­зи­ва­ла до­бро­до­шли­цу Спа­си­те­љу без скри­ве­них по­бу­да, без ми­сли о до­бит­ку или зе­маљ­ској мо­ћи, су­прот­ста­вље­на на днев­ном бо­го­слу­ же­њу тог да­на ра­до­сти је­вреј­ског на­ро­да ко­ји оче­ку­је зе­маљ­ску моћ („I D]TI Tx VO­IT­]VAHY BGOL]PNw iYDEE @E HδLxHY BE­ZA­KONNw“ – „и де­ца пе­ва­ху, хва­ле Теби док Те Је­вре­ји ру­жи­ше не­за­ко­ни­то...“, Три­од по­сни, Ве­чер­ње, сти­хи­ра на Го­спо­ди во­звах гла­са 8) и „SON­MI­[E LYKA­VAx I PRE­Lu­BOD­]I­NAx, SVO­EMY MY@Y IE SO­HRAN­[Ax V] RY, ^TO DER­@I­[I ZAV]T\, EG­w@E NE BXi­LA ESI IASH]DNICx ... PO­NE SVO­IH\ ^AD\ OUSRA­MISx SI­CE BO­PJu­{IH\, wSAN­NA SIY DVDOVY. BLGO­SLO­VEN\ GRx­DXiI VO IMx GDNE“ („О блудна и

превртљива све­ти­но, свом мужу не сачува верност; како др­жиш завет, а ниси Му била наследница... по­сра­ми се де­це своје ко­ја узвикују овако: Оса­на, Си­ну Да­ви­ до­ву, Ко­ји до­ла­зи у Име Го­спод­ње“, Ве­чер­ње, пра­зник Не­де­ља Цве­ти, сти­хи­ра гласa 7) (6). На ико­на­ма овај сми­сао је из­о­бра­жен не са­мо до­бро­до­шли­цом де­це са пал­ми­ним гран­чи­ца­ма у ру­ка­ма, већ и ис­так­нут рас­про­сти­ра­њем ха­љи­на. Рас­ про­сти­ра­ње ха­љи­на, са­о­бра­зно Ста­ром За­ве­ту (2. Цар. 9,13), је обе­леж­је ми­ро­по­ ма­за­ног ца­ра. По­што је Спа­си­тељ Ми­ро­по­ма­за­ни ко­ме „цар­ство ни­је мо­је од овог сви­је­та“ (Јов. 18,36) пред но­ге ње­го­ве, ха­љи­не ба­ца­ју де­ца, а не од­ра­сли ко­ји му ис­ка­зу­ју до­бро­до­шли­цу као ми­ро­по­ма­за­ном за зе­маљ­ско цар­ство. Сто­га, све­ча­ни ула­зак у Је­ру­са­лим, ко­ји је исто­вре­ме­но до­бро­вољ­ни про­ла­зак Спа­ си­те­ља кроз стра­да­ње и смрт, пред­ста­вља образ бла­го­сло­ве­ног Бо­жи­јег Цар­ства, не­бе­ског Је­ру­са­ли­ма. За­то је из­о­бра­жа­ва­ње ове ико­не та­ко пра­знич­но и оки­ће­но.

Ула­зак у Је­ру­са­лим, ру­ска икона, 16. век. При­ват­на ко­лек­ци­ја

(1) С об­зи­ром на то да је ма­га­ре ма­ло по­зна­та жи­во­ти­ња у Ру­си­ји, на број­ним ико­на­ма ви­ди­мо Хри­ста на ко­њу.

(2) Са­мо на из­у­зет­но рет­ким ико­на­ма.

(3) Ово ис­ти­ца­ње де­це ја­вља се на вр­ло ра­ним из­о­бра­жа­ва­њи­ма ико­не Ула­зак у Је­ру­са­лим. То је, на при­мер, на илу­стра­ци­ја­ма Ро­са­но је­ван­ђе­ља из 6. ве­ка ко­је са­др­же пот­пу­ни ико­но­пис пра­зни­ка или, још ра­ни­је, на Ла­те­ран­ском сар­ко­фа­гу где је ком­по­зи­ци­ја јед­но­став­ни­ја. Ви­ди сли­ке 313, 4 и 314, 5 у Га­ру­ци, Исто­ри­ја хри­шћан­ске умет­но­сти (Ga­ruc­ci, Sto­ria Dell` Ar­te Chri­sti­a­na), Пра­то, 1879.

(4) Апо­криф­но Је­ван­ђе­ље Ни­ко­ди­ма, та­ко­ђе го­во­ри о њи­хо­вој уло­зи.

(5) По­че­так 3. за­ча­ла на пра­зник (Зах. 9,9-15). Пр­во за­ча­ло је По­ста­ње, 49,1 и 2, 8-12, и дру­го за­ ча­ло је пред­ска­за­ње про­ро­ка Со­фо­ни­ја 3,14-19.

(6) За­то на овај дан Цр­ква бла­го­си­ља пал­ми­не гран­чи­це и ода­тле име Цве­ти и по­зи­ва вер­не да са њи­ма за­јед­но по­здра­ве Спа­си­те­љев до­ла­зак и Ње­го­ву жр­тву, не као што га Је­вре­ји до­че­ка­ше, већ као што су де­ца но­си­ла зна­ме­ња по­бе­де.

178

od­103­do­kraja­od­78.indd­­­76

17­Sep­08­­­12:33:44­PM

179

od­103­do­kraja­od­78.indd­­­77

17­Sep­08­­­12:34:07­PM

TJ235-8-2006 Magnum The Meaning of Icons W:9” x H:12” 175L Magenta

УС­ПЕ­ЊЕ ПРЕ­СВЕ­ТЕ БО­ГО­РО­ДИ­ЦЕ В. Ло­ски

П

ра­зник Ус­пе­ње Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це (Ве­ли­ка Го­спо­ји­на) (κοίμησις), по­знат на За­па­ду под име­ном Уз­не­се­ње Бла­же­не Дје­ви­це Ма­ри­је, са­сто­ји се из два по­себ­на али не­раз­дво­ји­ва мо­мен­та за ве­ру Цр­кве: нај­пре, Смрт и Са­хра­на, за­тим, Вас­кр­се­ње и Ус­пе­ње Мај­ке Бо­жи­је. Пра­во­слав­ни Ис­ток знао је ка­ко да по­шту­је та­јан­ство при­ро­де овог до­га­ђа­ја, ко­ји, на­су­прот Вас­кр­се­њу Хри­сто­вом, ни­је по­ стао пред­мет про­по­ве­да­ња апо­сто­ла. За­пра­во, ов­де по­сто­ји тај­на, ко­ја ни­је на­ме­ ње­на уши­ма ко­је не чу­ју, већ је по­све­ће­на уну­тра­шњој све­сти Цр­кве. За утвр­ђе­не у ве­ри у Вас­кр­се­ње и Ваз­не­се­ње Го­спо­да, очи­глед­но је да, ако Син Го­спо­да при­ сва­ја Сво­ју људ­ску при­ро­ду у утро­би Дје­ве, Она ко­ја слу­жи Ова­пло­ће­њу ће, та­ко­ ђе, би­ти про­сла­вље­на са Сво­јим Си­ном вас­кр­слим и ваз­не­тим на не­бе­са. „Ста­ни, Го­спо­де, на по­чи­ва­ли­шту сво­јем, Ти и ков­чег си­ле Тво­је“ (1). „Гроб и смрт“ не мо­гу за­др­жа­ти „Ма­ти Жи­во­та“ (Ус­пе­ње Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, кон­дак гла­са 2), јер ју је Син пре­нео (μετέστησεν) у жи­вот бу­ду­ћег ве­ка. Про­сла­вља­ње Мај­ке ис­хо­ди из до­бро­вољ­ног уни­же­ња Си­на: Син Бо­жи­ји је Оте­ ло­тво­ре­ње Дје­ви­це Ма­ри­је Ко­ји је по­стао „Син Чо­ве­чи­ји“ спо­со­бан да умре, док Ма­ри­ја, по­ста­ју­ћи мај­ка Бо­га, при­ма „сла­ву Бо­жи­ју“ (θεοπρεπής δόξα) (Ве­чер­ ње, сти­хи­ра гла­са 1) и пр­ва је ме­ђу људ­ским би­ћи­ма ко­ја уче­ству­је у пот­пу­ном обо­же­њу тва­ри. „По­што Бог по­ста­де чо­век, чо­век мо­же по­ста­ти Бог“ (2). Зна­чај Ова­пло­ће­ња Сло­ва сто­га се по­ја­вљу­је на кра­ју Ма­ри­ји­ног жи­во­та на зе­мљи. Му­ дрост је оправ­да­на Ње­ним Де­те­том. Сла­ва бу­ду­ћег ве­ка, ко­нач­ни крај чо­ве­ка је већ оства­рен, не са­мо у Бо­жан­ској Ипо­ста­си ко­ја ства­ра те­ло, већ и у људ­ској лич­но­сти ко­ја ства­ра Бо­га. Овај пре­ла­зак из смр­ти у жи­вот, из вре­ме­на у веч­ност, из зе­маљ­ских усло­вље­но­сти у не­бе­ско бла­жен­ство, по­ста­вља Ма­ти Бо­га из­ван оп­штег Вас­кр­се­ња и По­след­њег Су­да и из­ван Дру­гог до­ла­ска ко­ји ће учи­ни­ти крај исто­ри­ји све­та. Пра­зник 15. ав­гу­ста је дру­го та­јан­ство Вас­кр­са, јер Цр­ква та­да про­сла­вља, пре кра­ја вре­ме­на, тај­ну пр­вог пло­да свог ес­ха­то­ло­шког ис­пу­ ње­ња. Ово озна­ча­ва уме­ре­ност ли­тур­гиј­ског тек­ста ко­ји, у бо­го­слу­же­њу Ус­пе­ња, на­го­ве­шта­ва у глав­ним цр­та­ма не­ис­ка­зи­ву сла­ву Ус­пе­ња Мај­ке Бо­жи­је (3). Пра­зник Ус­пе­ње Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це ве­ро­ват­но во­ди по­ре­кло из Је­ру­са­ли­ма, ме­ ђу­тим, кра­јем 4. ве­ка, Ете­ри­ја га још увек ни­је по­зна­ва­ла. Прет­по­ста­вља­мо, ипак, да се ова све­ча­ност ни­је спо­ро по­ја­вљи­ва­ла, јер је већ би­ла рас­про­стра­ње­на у 6. ве­ ку. Све­ти Гри­го­ри­је из Ту­ра је пр­ви све­док пра­зни­ка Ус­пе­ње Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це (Ве­ли­ка Го­спа) на За­па­ду (4), где је из­вор­но про­сла­вљан у ја­ну­а­ру (5). Под ца­рем Мо­ри­сом (582-602) вре­ме пра­зни­ка је ко­нач­но ве­за­но за 15. ав­густ (6).

Ус­пе­ње Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, ру­ска ико­на, 16. век, 28х24 цм. Фо­то­гра­фи­ја: R. Tem­ple, Лон­дон (страна 215)

Ме­ђу пр­вим ико­но­пи­сним спо­ме­ни­ци­ма пра­зни­ка Ус­пе­ње Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це за­бе­ле­жен је сар­ко­фаг, с по­чет­ка 4. ве­ка, из Све­та Ин­гра­ци­ја у Са­ра­го­си (San­ta In­gra­cia, Sa­ra­gos­sa) ко­ји нај­ве­ро­ват­ни­је пред­ста­вља Ус­пе­ње Дје­ве Ма­ри­је (7) и ре­ љеф из 6. ве­ка, у цр­кви Бол­нис-Ка­па­нак­чи у Гру­зи­ји на ко­ме је из­о­бра­же­но Ус­пе­ ње Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це уса­гла­ше­но са ре­ље­фом Хри­сто­вог Ваз­не­се­ња (8). Апо­ криф­ни на­вод ко­ји је кру­жио под име­ном све­тог Ме­ли­та (2. век), ипак не прет­хо­ди по­чет­ку 5. ве­ка (9). Он је пун ле­ген­дар­них де­та­ља о Смр­ти, Вас­кр­се­њу и Ус­пе­њу Мај­ке Бо­жи­је, не­си­гур­них по­да­та­ка ко­је је Цр­ква на­сто­ја­ла да из­бег­не. Сто­га је све­ти Мо­дест Је­ру­са­лим­ски (упо­ко­јио се 634) у свом де­лу Хва­ла Ус­пе­њу (10) ве­о­ ма уз­др­жан у де­та­љи­ма ко­је да­је: он је за­бе­ле­жио при­су­ство апо­сто­ла, при­до­шлих из да­ле­ка, бо­го­на­дах­ну­ћем са ви­си­на, по­ја­ву Хри­ста ко­ји до­ла­зи да уз­не­се ду­шу Сво­је мај­ке и по­врат­ку у жи­вот Бо­го­ро­ди­це, да те­ле­сно уче­ству­је у веч­ној не­тру­ ле­жно­сти Ње­го­вој, ко­ји је из­но­си из гро­ба и при­вла­чи је се­би на на­чин ко­ји са­мо Он по­зна­је. Про­по­вед све­тог Јо­ва­на Со­лун­ског (упо­ко­јио се око 630) и дру­ге

214

od­103­do­kraja­od­78.indd­­­112

17­Sep­08­­­12:54:33­PM

TJ235-8-2006 Magnum The Meaning of Icons W:9” x H:12” 175L Magenta

Cyan Magenta Yellow Black

od­103­do­kraja­od­78.indd­­­113

17­Sep­08­­­12:54:52­PM

215

но­ви­је про­по­ве­ди, као све­тог Ан­дре­ја Крит­ског, све­тог Гер­ма­на Кон­стан­ти­но­пољ­ ског, све­тог Јо­ва­на Да­ма­ски­на (11) мно­го су бо­га­ти­је у де­та­љи­ма и за­бе­ле­же­не су у ли­тур­ги­ји и у ико­но­пи­су Ус­пе­ње Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це. Кла­сич­но из­о­бра­жа­ва­ње пра­зни­ка Ус­пе­ње Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це у Пра­во­слав­ном ико­но­пи­су је нај­че­шће огра­ни­че­но при­ка­зом Бо­го­ро­ди­це ко­ја ле­жи на по­смрт­ном од­ру, из­ме­ђу апо­сто­ла и Хри­ста у Сла­ви, ко­ји при­ма у ру­ке ду­шу Сво­је Мај­ке. Ме­ ђу­тим, по­не­кад је по­сто­ја­ла же­ља да се под­јед­на­ко из­о­бра­зи тре­ну­так те­ле­сног ус­ пе­ња и та­да, на по­је­ди­ним при­ка­зи­ма, на вр­ху ико­не из­над сце­не Ус­пе­ње Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, она се­ди на пре­сто­лу у ман­дор­ли ко­ју ан­ђе­ли уз­но­се ка не­бе­си­ма. На на­шој ико­ни (Ру­си­ја, 16. век) Хри­стос у Сла­ви је окру­жен ман­дор­лом и гле­да на те­ло мај­ке на од­ру. Он др­жи у сво­јој ле­вој ру­ци де­те по­ви­је­но у бе­ло са оре­ о­лом: то је „PRE^STYu DY[Y“ („пре­чи­ста ду­ша“, Ве­чер­ње, сти­хи­ра на ли­ти­ји глас 2) ко­ју је упра­во убрао. „Aн­ђе­ли чи­не са­бор са апо­сто­ли­ма гле­да­ју­ћи у стра­ху“ „AG­GLI LIK\ SO­STAV­LxuT\ SO APSLXi, OU@ASNw VZIRA­u{ ­ E“ (Ве­чер­ње, сти­хи­ра гла­са 5) упо­ко­је­ну Бо­го­ро­ди­цу. Ла­ко пре­по­зна­је­мо у по­за­ди­ни све­тог Пе­тра и све­тог Па­вла са обе стра­не одра. На по­је­ди­ним ико­на­ма при­ка­зан је у вр­ху, на не­бу, тре­ну­так чу­де­сног до­ла­ска апо­сто­ла, оку­пље­них „a@E OU^E­NI­^E­SKJI LIK\ OB­LA­KOM\ LEG­KIM\ VO EDI­NO SO­VRAV­[Ax“ („ко­ји уче­нич­ки скуп обла­ком ла­ким у јед­но са­бра – из кра­је­ва све­та“, Ве­чер­ња, сти­хи­ра на Го­спо­ди во­звах, сла­ва и ни­ње гла­са 6). Мно­штво ан­ђе­ла, при­сут­них у Ус­пе­њу, по­не­кад оиви­ча­ва­ју ман­дор­лу Хри­ста. На на­шој ико­ни, не­ бе­ске си­ле ко­је пра­те Хри­ста, при­ка­за­не су се­ра­фи­мом са шест кри­ла, два хе­ру­ ви­ма и два ан­ђе­ла у ман­дор­ли. Че­ти­ри епи­ско­па са оре­о­ли­ма сто­је иза апо­сто­ла. То су све­ти Ја­ков „брат Бо­жи­ји“ (Кон­дак гла­са 2), пр­ви епи­скоп је­ру­са­лим­ски, и три уче­ни­ка апо­сто­ла: Ти­мо­теј, Је­ро­теј и Ди­о­ни­си­је Аре­о­па­гит, ко­ји су до­шли са све­тим Па­влом (12). По­не­кад гру­па же­на пред­ста­вља вер­ни­ке Је­ру­са­ли­ма ко­ји, са епи­ско­пи­ма и апо­сто­ли­ма, обра­зу­је уну­тра­шњи круг Цр­кве у ко­ме се де­ша­ва Тај­на Ус­пе­ње Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це. Епи­зо­да Ан­то­ни­ја на­ла­зи се на ве­ћи­ни ико­на Ус­пе­ ње Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це (Тро­пар, хва­ла 3). То је фа­на­тич­ни Је­вре­јин ко­ме је обе ру­ке ма­чем од­се­као ан­ђео, јер се усу­дио да до­так­не по­греб­ну по­сте­љу Бо­го­ро­ди­це. При­су­ство ових апо­криф­них де­та­ља у ли­тур­ги­ји и ико­но­пи­су пра­зни­ка под­се­ћа да је крај жи­во­та на зе­мљи Бо­го­ро­ди­це ду­бо­ка тај­на Цр­кве ко­ја не сме би­ти из­ло­же­ на скр­на­вље­њу: не­до­ступ­на по­гле­ду оних ко­ји не ви­де, Сла­ва Ус­пе­ња Бо­го­ро­ди­це мо­же би­ти со­зер­ца­на је­ди­но уну­тра­шњим све­тлом Пре­да­ња.

(1) Псалм 132, ко­ји се по­на­вља ви­ше пу­та у слу­жби Ус­пе­ње Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це.

(2) Све­ти Ири­неј, све­ти Ата­на­си­је, све­ти Гри­го­ри­је Бо­го­слов, све­ти Гри­го­ри­је из Ни­се (П. Г. 7, ред 1120; 25, ред 192; 37, ред 465; 45, ред 65) и дру­ги Цр­кве­ни Оци.

(3) Пра­зник Прет­пра­зни­штво Ус­пе­ња (14. ав­густ), ка­сни­јег је по­ре­кла и пре­пи­сан је из Ју­тре­ња Ве­ли­ке Су­бо­те (По­ла­га­ње у гроб).

(4) Про­сла­вље­но му­че­ни­штво (De glo­ria martyrum, Mi­ra­cu­la) 1,4 и 9; П. Л. 71, ред 708 и 713.

(5) Бо­био мо­ли­тве­ник и Га­ли­кан­ски са­кра­мент (The Bob­bio Mis­sal и Тhe Gal­li­can Sac­ra­men­tary) ука­зу­ју на 18. ја­ну­ар.

(6) Ни­ки­фор Ка­лист, Исто­ри­ја Цр­кве, 17, ц 28; П. Г. 147, ред 292.

(7) Дом Ка­брол, Ар­хе­о­ло­шки реч­ник хри­шћан­ства (Dom Ca­brol, Dict. D`ar­cheol. Chrét.), Том 1, 1990-2994.

(8) С. Ами­ра­на­шви­ли, Исто­ри­ја гру­зиј­ске умет­но­сти, стр. 128, изд. Мо­сква, 1950. – на ру­ском.

(9) П. Г. 5, ред 1231-1240.

(10) Евло­ги­ја (En­co­mi­um); П. Г. 86, ред 3277-3312.

(11) Ис­точ­на па­тро­ло­ги­ја 19, стр 375-438; П. Г. 97, ред 1045-1109; 98, ред 340-372; 96, ред 700-761.

(12) Ви­ди део о Ус­пе­њу у Ди­о­ни­си­је Аре­о­па­гит, О Бо­жан­ским име­ни­ма 3, 2; П. Г. 3, ред 681.

216

od­103­do­kraja­od­78.indd­­­114

17­Sep­08­­­12:54:54­PM