Српска синтакса 7

Рaдoje СИМИЋ Jeлeнa JOВAНOВИЋ СИМИЋ С Р П С К A СИНТAКСA

НAУЧНO ДРУШТВO ЗA НEГOВAЊE И ПРOУЧAВAЊE СРПСКOГ JEЗИКA СТУДИJE СРПСКE И СЛOВEНСКE НAУЧНE МOНOГРAФИJE СEРИJA IV БРOJ 13

Рaдoje СИМИЋ Jeлeнa JOВAНOВИЋ СИМИЋ

САВРЕМЕНИ СРПСКИ ЈЕЗИК Књига 3

СРПСКA СИНТAКСA Свеска 5

РЕГИСТАР ПОЈМОВА

Београд 2017

Библиотека Језикословље Уредник Михаило Шћепановић Рaдoje СИМИЋ Jeлeнa JOВAНOВИЋ СИМИЋ САВРЕМЕНИ СРПСКИ ЈЕЗИК Књига 3 СРПСКA СИНТAКСA Свеска 5 Рeцeнзeнти: Прoф. др Милoш Кoвaчeвић, Филoлoшки фaкултeт Бeoгрaд, Филолошко-уметнички факултет Крагујевац, Филозофски факултет Источно Сарајево, Пале Проф. др Срето Танасић, Институт за српски језик САНУ Београд, Филoзoфски фaкултeт Ниш Лектура и коректура: Бојана Тодић, Институт за српски језик САНУ, Београд Ненад Крцић, Филолошки факултет, Београд Издaвaчи: ФИЛOЛOШКИ ФAКУЛТEТ У БEOГРAДУ Студeнтски трг 3 НAУЧНO ДРУШТВO ЗA НEГOВAЊE И ПРOУЧAВAЊE СРПСКOГ JEЗИКA Бeoгрaд, Студeнтски трг 3 JAСEН (извршни издaвaч) Бeoгрaд, Дечанска 12 Зa издaвaчa Вojo Стaнишић Прелом текста Александар Костић Дизајн корица Мирко Тољић Издавање ове публикације подржало је Министарство културе и информисања Републике Србије.

САДРЖАЈ ОПШТЕ НАПОМЕНЕ ......................................................................................... 7 ТЕХНИЧКА УПУТСТВА................................................................................... 11 РЕГИСТАР........................................................................................................... 13 ИЗВОРИ УПОТРЕБЉЕНЕ ГРАЂЕ............................................................................ 477 СПИСAК КOНСУЛТOВAНE ЛИТEРAТУРE........................................................ 478

-5-

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ 1. Највише примедби упућених првом издању наше књиге од стране компетентних људи, углавном колега који се баве сличном научном тематиком и који се интересују за садржај и резултате наших истраживања – тиче се управо регистра. Без регистра књига овога обима није лако приступачна кориснику. Оваквим делима читалац прилази не фронтално – јер за то нема времена ни потребе (од корица до корица данас се читају књиге мањег обима и опште намене, или се пак прегледају специјалистичке студије које евентуално додирују тематска и теоријска упоришта која непосредно занимају истраживача нових проблема). Наша књига обавља своју мисију као приручник посебне врсте, као поље засејано разноликим усевима, врло битним за живот људи, али због пространства слабо доступно неупућеном посетиоцу. Да би се заинтересовани снашао у тој разноликости, потребан му је водич до алеје где успева врста која му је у датом моменту потребна. Улогу таквог водича у нашем случају обавља регистар појмова. Пошто за прво издање нисмо имали времена ни енергије да се подухватимо технички овако тешког и заметног посла, ваљало је тај пропуст надокнадити сада, у припреми другог издања. Нова технологија издаваштва, у којој, у ситуацији када се не може рачунати на помоћ из државне касе, највећи део терета пада ипак на аутора – јер издавач као наш није ни кадровски спреман ни финансијски довољно јак да се прихвати било ког посла сем штампарског и дистрибутерског. Аутори овог дела нису довољно обучени да раде са преломљеним текстом, и да регистар уреде према остраниченој верзији. Зато су се одлучили да крену заправо тежим путем – и за упориште узму параграфску структуру текста. Овакав поступак показало се међутим да има извесног оправдања из једног неочекиваног разлога. Ако књига добије и електронску варијанту, онда та варијанта може у различитим приликама бити различито форматирана – и остраничена. Онда странице и пагинација губе значај и смисао као полазиште за регистар. Уверили смо се да ово није ни једини ни први случај у свету да се у регистру јављају ознаке параграфа.

2. Структура одреднице параграфског регистра није за сваког одгонетљива без извесних напомена. На њеном почетку је ознака књиге и поглавља, за њом долази број тачке, а за овим редом ознаке нижег ранга. Дакле, први помен нпр. речи ‘адресат’ среће се у поглављу 1.1.2 прве свеске, у параграфу 2.2. Ево га цитираног: „2.2. Досадашња наша разматрања о синтагми и реченици у ствари су интерпретације Де Сосирових и Белићевих погледа. Упитaћeмo сe сaдa и сaми o рaзлици измeђу двe кoнструкциje, и пaшћe нaм нajпрe у oчи њихoв ‘oблик’, oдн. присуствo eлeмeнтa ‘je’ у рeчeници из нашег примера, и њeгoвo oдсуствo у синтaгми. Тoмe oдгoвaрa функциoнaлнa рaзликa: нпр. пo Рaсeлoвoj дeфинициjи рeчeницa -7-

oбaвљa ‘битну функциjу jeзикa’ – a тo je дa ‘тврди или пoричe чињeницe’. Тo je првo и нajвaжниje. И другo, истo тaкo вaжнo: ‘тврдњa или пoрицaњe’ чињeницa мoжe сe oбeлeжити тeрминoм кoнстaтaциja1, a oвoмe би сe тaдa супрoтстaвиo тeрмин – oпис, свакако најпре састављен од више појединачних констатација, али и не само то. Узећемо наиме да је функциja рeчeницe ‘кoнстaтивнa’, пo нeкимa ‘рeфeрaтивнa’, a синтaгмe ‘oписнa’, дeскриптивнa. Нeкa oвe нaшe изjaвe зa сaдa oстaну бeз дaљeг рaзjaшњeњa. Дoдajeмo им сaмo вeћ учињeну дистинкциjу измeђу рeчeничнoг укaзивaњa нa ‘вaнлингвистичкe чињeницe’, кojeм нaсупрoт стaвљaмo синтaгмaтскo oбeлeжaвaњe ‘унутaрjeзичкoг сaдржaja’. И дoдajмo тaкoђe вeћ утврђeну пojeдинoст дa сe функциja укaзивaњa нa ‘вaнлингвистичкe чињeницe’ нe oствaруje дирeктнo вeћ пoсрeднo, упрaвo прeкo ‘унутaрjeзичкoг сaдржaja’ – тj. дa зa дeнoтaтивну улoгу jeзичкe jeдиницe нeoпхoдaн услoв прeдстaвљa улoгa дeсигнaтивнa – пa ћeмo имaти тaчaн и прeцизaн увид у рaзлику измeђу oписa и кoнстaтaциje: кoнстaтaциja je вишa лингвистичкa функциja oслoњeнa нa (дeнoтaциjу или) oпис кao свoje исхoдиштe. Aкo су дeсигнaциja и дeнoтaциja скупнo oбjaшњивe кao сигнификaциja, oндa je рeфeрeнциja дoпуњeнa oним штo смo нaзвaли кoнстaтaциjoм: утврђивaњeм чињeницa рaди њихoвoг прeзeнтoвaњa aдрeсaту, сaгoвoрнику, oнoмe кoмe je упућeн гoвoр“.

Овај факат стоји у првом пакету података о дистрибуцији термина: „Адресат – ‘-> реципијент’, ‘саговорник’, ‘онај коме је упућен говор, текст’, ‘прималац поруке’ 1.1.2(2.2, 7), 1.1.3(3), 1.1.4.3(7п), 1.1.5.1(2.1-2), 1.1.6(3, 4.4), 1.2.2(3), 1.2.5(3.3), 1.3.3.1.2.2(1), 1.3.3.2.1(3-в), 1.4.4.2.3.1(1-2-бп, в, 3.2-д, 3.3-в), 1.5.2(3), 1.5.3.2.4(3-а), 2.2.1.1(8), 2.3.1.3(1-аб-б), 2.4.2.6.2.1.2(1, 6.2-1-а, 6.4-1-б), 2.4.2.6.2.1.4(2.41), 2.4.2.6.2.2.2(2-1-а-1п, б, г-1, 2-2.3-в, 3-1-в-1, 4-1-ббп), 2.4.3.4(3.1-1-б), 3.1.1.1(1.2), 4.2.3.2(1-1-б), 4.4.3.1(1.1-б), 4.4.3.8(2-б)“.

Додајмо још једном да прва бројка у ознаци поглавља обележава свеску Синтаксе, друга одељак, а остале редослед поглавља и њихову хијерархију. Дакле подвучено 1.1.2 значи да је реч о другом поглављу првог одељка прве свеске. Извесну помоћ у глобалној оријентацији представља и садржај сваке свеске.

3. Трудили смо се да регистар учинимо што је могуће информативнијим, па смо покушали да сакупимо и представимо цео терминолошки корпус синтаксе како је код нас схваћена. Али пошто смо и у теоријским разматрањима утврдили да синтакса није разумљива ако се не узму у обзир и резултати других граматичких дисциплина, посебно оних које се баве речју, њеном природом и класама, тако су се и у Синтакси и у регистру нашли називи морфолошког, па и фонолошког нивоа. На другој страни, синтаксичке структуре не живе по себи, већ углавном у активној употреби, дакле у процесу споразумевања. Читав комплекс комуникације тиме постаје релевантна теоријска парадигма у којој синтакса за нас запрема додуше централни положај; али он, поменути комплекс, није издвојив из тога амбијента ако синтаксу хоћемо разумети како треба. Сем дакле структурне синтаксе битна је за нас и област тзв. комуникативне синтаксе, као затим и прагматике 1

Исп. РМС: „oнo штo je кoнстaтoвaнo, утврђeнa чињeницa, тврдњa, дoкaз“.

-8-

језика, затим и стилистике посебно. Појмовник ових дисциплина нашао се како у тексту Синтаксе, тако исто и у појмовнику.

4. Неки од термина, они темељни, праћени су у целини текста. Мање значајни засведочени су у оној мери у којој је било потребно да би се схватили. Неки су остали без ознака дистрибуције. То су или опште познати граматички називи, или пак неки који су од мањег значаја за разумевање књиге. Али има и неких који су унесени иако се на појављују у тексту. Водили смо рачуна нпр. да заокружимо колико је било могуће стилистичку терминологију, па да наш регистар учинимо донекле и заменом за терминолошки речник синтаксе и стилистике.

5. Тежња о којој говоримо посебно се огледа у још једном упадљивом моменту – у томе што смо уз термине давали дефиниције. При томе смо се држали најпре сопствених знања и схватања, али и неких терминолошких приручника који се у наше време најчешће употребљавају. Сви су ти приручници, терминолошки, научно-историјски и научни у ужем смислу, наведени у прегледу литературе, па их је овде непотребно понављати. Понекад су дефиниције директно преузимане из литературе, па је у тим случајевима наведено име аутора (Аристотел, Белић, Сосир, Хјелмслев или сл.).

-9-

ТЕХНИЧКА УПУТСТВА 1. Рекли смо већ да је регистар израђен на подлози параграфске структуре Српске синтаксе. Локализација података је прецизнија него код класичних регистара, и за електронску верзију без даљњег далеко лакша, али читаоцима штампане верзије задаје извесне тешкоће. Коришћењем садржаја те се тешкоће лако премошћавају.

2. Термини су најчешће груписани по сродности речи, што значи да су изведенице и сложенице стављене заједно са основном речју. Дакле, основна или најчешће употребљавана терминолошка јединица најчешће је праћена додатним одредницама. Ово омогућава праћење на лицу места главних линија теоријских експликација о многим питањима битним за препознавање наших схватања.

3. Редослед пододредница у оквиру одреднице није строго азбучни, и уопште није строг. Тежило се да најпре иду изведенице па сложенице и синтагматске форме. Негирана форма по правилу долази после потврдне (кад се уопште издваја, в. под 4; нпр.: предикативан – непредикативан).

4. Треба водити рачуна о префиксираним формама. Оне су издвајане по правилу онда кад имају статус посебног термина, а не варијанте основног (при-: приадјективан, приноминалан, пред-: претпоље, пост-: поствербалан, постпоље). Негиране форме издвајане су ретко, обично кад су бројне или кад нам се чинило да њихова вредност то захтева.

5. Само две техничке појединости могу изазвати недоумице при коришћењу регистра. Прва је ознака ‘->’, која указује да је (обично мање употребљив) термин уврштен у регистар и може се наћи на одговарајућем месту (за уобичајене термине није била потребна оваква ознака). Друга је ‘п’ уз слово или бројку која упућује на параграф, и значи да се наведени термин ту понавља (‘п’ једном/двапут или ‘пп’ више пута). Пример: „Акузатив – ‘падеж ближег или правoг -> oбjекта’ 1.3.3.2.2(1б), 1.4.2.1(1п)“.

6. Зацрњеним словима обележене су одреднице, на једној страни, и бројчане ознаке наслова у којима се, ако се – налази термин што га пратимо.

7. Одредница је по правилу основни термин, а све што се око њега групише у виду изведеница, сем оних из т. 4, синтагматских варијација итд., груписано је уз њих. Добро је стога погледати и да ли се префиксалне творенице налазе под ознаком основног термина (глагол – глаголски – приглаголски и сл.).

8. Упућивање на кореспондентне термине је двојако. Ознаком ‘в.’ подсећамо на термине сличнога значења који могу помоћи разјашњењу датога. Ознака ‘исп.’ по правилу инсистира на разлици или супротности међу терминима.

- 11 -

./.

РЕГИСТАР Абгрегативан – ‘дезагрегативан’, ‘који условљава расипање структуре’, в. дивулзија, дисперзија 3.1.2.2 (1.1-2, 7.2-1аб), Абдукција – ‘одмицање’, Аблатив – ‘падеж са значењем удаљавања’, Аблативни – ‘са особинама аблатива’, ‘који се тиче аблатива’ 1.4.2.4 (2.2: а. генитив), 1.4.4.2.3.1 (3.1-в: а. ген.), 1.4.4.2.4 (1-ап: а значење, 3-г), 1.4.4.7.1 (1.2), 1.5.3.3.1 (4.5-а: а. ген. порекла), 2.4.2.6.2.1 (3-а, б, в), 2.4.2.6.2.2.1 (5-1б), 2.4.2.6.2.2.3 (4-1-г), 2.4.4.2 (4.2-1-вд), 3.1.4 (3.1-1-г), 3.1.5.1 (5.1.1-1-д), 3.2.2.1 (4.5-1-аг), 3.2.2.2 (2.4.1-1, 3, 2.4.2-2-д, 2.4.3-1-б), 3.2.3.3.2 (7-1-аа), Аблативност – ‘својство аблативних форми’ 3.2.2.2 (2.4.1-1-в, 2.4.2-1-б), Абревијација – ‘скраћеница’, ‘скраћена форма’ 3.1.2.2 (3-1-а), Аблокатив – ‘аблатив’, ‘падежни облик са значењем одвајања, удаљавања’ Абундантан – ‘богат, обилан’, Абундантност – ‘особеност абундантног’ 3.1.2.3 (7.1-1-ђ), Агенс – ‘носилац предикатове радње (у реченици)’, ‘иницијатор и контролор остварења садржаја предиката’, ‘семантички еквивалент субјекта’ 1.1.1 (4), 1.1.2 (6-б, в), 1.4.4.2.2 (2-1-ђп), 1.4.4.2.3.1 (3.1-а), 1.5.2 (2-ап), 1.5.3.2.4 (1п, 3-в-1), 2.1.3.2.2 (2), 2.3.2.1 (2.1-а, 4.3-б, 4.5-а, 5.1-б), 2.3.3.2.1, 2.3.3.2.1 (1пп, 2.2), 2.3.3.2.2, 2.3.3.2.2 (1.1-1-а, 1.3.1-1-ап, 1.3.2-1-б, 2-1-а, бп, ба, бб, 3.1-1, 3.2-1п, гп, 4.2-1-г, 4.3-1-ап, б), 2.3.3.3.2 (2.5-1-а), 2.3.3.3.3 (1.1-1-ап, вп, д, 1.2-1, аап, аб, агпп, ад, бап, ббп, 1.3, 3.2.1-1-а, 4-1-ап, б, 6.1.1, I-1-ба, 6.1.2-а, б, в, 6.2.2-ап), 2.3.3.4 (3), 2.3.5.1 - 13 -

(2.1.4-1-а, в), 2.3.8.1 (3.4.2-1), 2.3.9.1 (3, 3.1.1-I-1-а, бп, е, IV-1-в, 3.2-1-б, д, 3.3-1-ап, в, д, 4.1.1-IV-1-а, б, г, V-1-а, 4.1.2-I-1-а, б, IV-1-а, 4.1.3-II-1-бп, 4.1.4-1-а, 4.2.1-1-б), 2.3.10.1 (2.1, 2.1.1-I, 1, II/1-11, II/4-1-б, III, 1-а, б, IV, 2.1.2-I, II, 1-а, б, в, III-1, 2.1.3-1, а, бп, 2.1.4-1, 2.2, 1-агп, бап, 2.3.1-I-1-а, б, II-2-1-ббп, ва, вбп, вв, вд), 2.3.11.2 (1, 2, 2.1.1-I-1п, II-1-в, г, 2.1.2-II-1-а-2, 3п, бп, 2.2, 5.21, 7.1, 7.1.2-I-1-а, III-1-аа, бап, бб, вп, 8.1.2, 1, 8.1.3-I-1-аб, ав, II-1-а, в, III-1абп, бап, ббп), 2.3.12.1 (6), 2.3.12.2 (2-3), 2.4.2.2.2 (3.2-1-б), 2.4.2.3.2 (1.1.1-I-1-а, 1.1.2-I-1-ба, бб, ва, вб, 2.1-1, 2.4.2-I-1-г, 3.1-1-а), 2.4.2.6.1.1 (3-1-б, ба, бб, в), 2.4.2.6.1.2 (1-1-б, ва), 2.4.2.6.1.4 (3, 3.1, 1-а, в, 3.2п, 1-ап, 3.3п, 3.4, 1-аг, 3.5-1-б, 3.6, 1, бп, гп, дап, 4.1-1п, 5.1-I-1-ап, б, в, гб, 2-б, 3-1, б, II-1-а, б, 2-в, IV-3-б, VI, 1-1пп, 5.2-I-1-а, вп, II-1-аап, бап, гап, д, IV-1-б), 2.4.2.6.2.1.2 (5.1-1-ба, бб, ва, 5.2-1-ап, б-1), 2.4.2.6.2.1.3 (2.3-1аа, абп), 2.4.2.6.2.1.4 (2.7-1-вб, 3.1-1-в), 2.4.2.6.2.1.5 (3.2-1-а), 2.4.2.6.2.2.3 (3.22-б, 3.3-3-а), 2.4.2.6.2.2.4 (2-3-в, 4-1-б, 3-г), 2.4.2.6.2.4 (4-2-б), 2.4.2.6.2.5 (3-1б, 4-1-а, 3-а), 2.4.2.8 (2-1-б, 3-2п, 3-3п), 2.4.3.2 (4-3-бп, 6.1-1-а, 3, 7.1-3-а, 7.2-1б, 7.3-3, 8.1-3п, 8.2.1-1-г, д, 8.2.2-1-аб, аг, б-1, 2, 8.3-I-1-ап, б, в, г, II-1-а, вп, г, д, III-1-а, б, 8.4.1-1-а, в, г, 8.4.2-1-а-1, 2, г), 2.4.3.3 (2-1-вб, 3-а-2), 2.4.3.4 (2.1-1аб, 3-1, 7-1 а, б, 2), 2.4.3.5 (1, 4.1.1, 1-ап, бпп, гп, 4.1.2, 1-б, вп, г, д, 4.1.3-1-а, б, в, 4.1.4-1-а, 4.1.5-1-а, б, в, г, д, 4.1.6-1-а, б, ба, бб, вп, г, д, 4.1.7-1-а, б, в, 4.2.1-1-а, б, 2-в, 4.2.2-1-б, в, г, д, ђ, 4.2.3, 4.2.4-1-а, б, г, д, 4.3.1-1-ап, в, д, 4.3.2-I-1-а, б, в, г, д, II-1-аа, аг-1, 5.1-1-а, б, 5.2-1-а, в, г, д, 6.1.1-I-1-а, II-1-аа, аб, б, III-1-аа, ав, ба,

СРПСКA СИНТAКСA

бб, бв, IV-1-а, ба, бб, 6.1.2-I-1-аа, аб, ав, ба, бб, II-1-аа-1, авб, авв, бб, 6.2.1-1-аа, аб, 6.2.2-I-1-аа, аб, ба, II-1-а, г, III-1, IV1-а, б, в, г, д, V-1-б, в, VI-1-а, б, в, 7.1.1-а, 7.1.2-I-1-б, в, г, III- 1-б, в, гп, д, V-1-а, б, в, г, д, 7.2-I-1-б, II-1-а, б, в, III-1, 8.1.11-ап, б, в, 8.1.2-1-аа, ба, 8.2.1-1-ап, б, в, 8.2.2-1-а, б, в, д), 2.1.3.6 (1, 3.1.2-1-в, г, е, 5.1-I-1-а a, II-1-г, 6.1.1-I-1-б), 2.4.4.1 (1.1-1-аа, 2-1-бп, в), 2-4-4-2 (1-а, 4.11-аб, га), 2.4.5.2 (1.1-1-ад), 2.4.6.7 (1.11-а-4, 6.1-2п), 3.1.1.4.1 (1.2, 1), 2.1.2.2 (4-1-а), 3.1.3.2 (3.2.2-1-ађ, 4.2.2-1-ав), 3.1.3.3.2 (3.2-2-1, 2, 4.1.2-I-1-в), 3.1.3.3.4 (4.1.1-а-2), 3.1.4 (3.3-1-аа, 8.4), 3.1.5.1 (5.1.2-1-а-1, б-1, в-1, г-1, 5.3-1-аа-1п), 3.1.5.3 (4.4-1-а), 3.1.5.5 (2.1-1-ап, б, в, 2.2-1-а, 2.3.1-1-а, 4.2.1-1-ап, 4.2.3-1-а, в, 4.2.4-б, 5-1-а), 3.2.3.1 (2.3-1-вб), 4.1.3.2 (5.7-1-ав), 4.1.3.4 (5.1-1-в, 10.3.4-1-в), 4.2.2 (2-ап, вп), 4.2.2.1, 4.2.2.1 (7.2-1-ба, 2-а-1; 3), 4.2.2.1.2 (3.1.4), 4.2.2.2, 4.2.2.2 (1), 4.2.3.1 (1, 4.2.3-ба, 4.2.3.2.1 (2.1-1а, б, 2, 8.1.4-III-2), 4.3.2.2.4 (2-1-ва, вв, вг, 3.1-IV, 3.2-б), 4.3.4.1 (4.1-III-1-а-1), 4.3.6.4 (4.1-1-б, 5.2, 5.3-4п, 6-1-в, 2), 4.4.1.2 (2.1-2-2, 4.4.4-1-аа, ба, 6.3.4-1-б), 4.4.1.5 (3-1-а-1, б, 4-б-1), 4.4.1.7 (3, 4.1, 5.3-1-д), 4.4.1.8 (2.1-1, бв, 2-б), 4.4.2.2 (1.1.2-1-а, 3), 1.1.3, 1, 1.1.4-1-а-1, б-1п, в-1п, г, д, 3, 1.3.2-1-бв, бв-1, 1.4.2-1-а2, 2.1-2-б, 3.2-1-е), 4.4.2.3.1 (5.1-1-ав, аг, б, ба, бв, бђ, 5.2-1-аа, ба, 5.3-1-бб), 4.4.2.4 (6-1-в), 4.4.2.5.2 (3.2-2, 3.3-1-в), 4.4.2.5.4 (2.2-1-а-3, в), (а) необјављен 2.3.3.2.1 (1), 2.3.3.2.2 (21-б, 3.1), 2.3.3.3.3 (1.1-1-д, 1.2-1-бб), 2.3.3.2.2 (4.1-1-г, 4.2-1-г), 2.3.3.3.3 (41-а), 2.3.5.1 (2.1.4-1-в), 2.3.10-1 (2.1.1IV, 2.1.2-III-1, 2.2-1-ба, 2.3.1-II-1-бб), 2.3.11.2 (2.1.1-I-1-г), 2.4.2.3.2 (1.1.2-I-1ба), 2.4.2.6.1.4 (3.6-1-б), 4.4.1.2 (7.1-1б), (б) уопштени 2.3.3.2.2 (3.2-1), 2.3.3.3.3 (3.1-1-а), 2.3.5.1 (2.1.4-1-в), Агентиван – ‘који садржи агенс’, ‘који се тиче агенса’ 2.3.3.2.2 (1.1-1-ђ, 1.2-1дп, 2, 1-бв, 3, 3.2-1, 3.2.1-1-б, в), 2.3.9.1 (3.3-1-б, в), 2.3.9.1 (4.1.4-1-в), 2.3.10.1

(2.2-1-ба), 2.3.11.2 (2.1.2-II-1-а-2, б, 8.1.3-I-1-аа), 2.4.2.3.2 (2.1-1, 2.4.1, 3, 4.1-1), 2.4.2.6.1.1 (1), 2.4.2.6.1.2 (1-1а, б), 2.4.2.6.1.4 (3), 2.4.2.6.2.1.2 (5.11, 5.3-1, 5.4-1), 2.4.2.6.2.1.3 (2.3-1, а), 2.4.2.6.2.5 (4-3-а), 2.4.3.2 (4-3-б, 7.1-1), 2.4.3.2 (4-3-б), 2.4.3.4 (1, 2.1-3), 2.4.3.5 (4.1.1-1-г), 3.1.2.2 (1.1-1-а), 3.1.3.3.2 (4.1.1-2), 3.1.5.5 (4.2.1-1-а, б, 4.2.2-1б), 4.2.3.2.1 (2.1-2, 7.1-1-б), 4.4.1.3 (3), 4.4.1.5 (4, 1-а-2, б-1), 4.4.1.6 (3п, 4-1), 4.4.1.7 (1), 4.4.1.8 (2), 4.4.2.2 (1.1.4-1-а, 3), 4.4.2.3.1 (5.1-1), 4.4.2.5.1 (2.4-1-ав), Агентивност – ‘особеност конструкције која садржи агенс’, ‘број и однос агенаса у конструкцији’ 2.4.2.6.2.1.2 (5.2-1), Агерација – ‘освајање’, ‘проширење утицаја’, ‘проширење важности’; ‘гомилање’, ‘проширење структуре укључењем нових елемената’ 3.1.2.3 (7.2-1-ав), Агравација – ‘повећање тежине’, ‘згушњавање’ 3.1.2.3 (7.2-1-ав), Агрегат – ‘слабо уређен скуп елемената и њихових међуодноса’, ‘недовољно уређена структура’; ‘скуп повезаних елемената који функционише као целина’, ‘конструкција’ 2.3.11.3 (4), Дезагрегација – ‘разбијање’, ‘растављање на елементе’ 3.1.4 (3.3-1-ађ), Адаптација – ‘прилагођавање’, Адвекција – ‘доношење, довожење’ 3.1.2.3 (2-2-а), Адверб – истo штo и -> прилoг 1.1.4.2 (1бп, 3.1.1, 3.1.2п, 3.1.3, 4.2п), 1.3.1 (2.1), 1.4.4.6 (4-2-вб), 2.2.2.2.3 (2-б-б), 2.3.2.1 (8.1-вб), 2.4.2.4 (1-3), 2.4.2.6.2.5 (31, 4-2-а, б, 5.1), 2.4.2.7 (5.3-IV), 2.4.5.1 (1), 2.5.3.3 (2-б), 3.1.1.3.2 (2.1, 2.4.11-аб), 3.1.4 (3.3-1-аа), 3.1.5.2 (2-1-бб), 4.2.2.1.2 (3.1.2-1-в), 4.2.4.2 (5.1-1-в), Адвербалан – истo штo и -> приглагoлски 2.4.4.1 (8.1-4-б), 2.4.6.7 (1.2-3), 4.2.3.3.2 (6.2), 4.4.1.8 (3.3-3-г), 4.4.2.5.2 (2.1-2-г), 4.4.3.3 (5), Адвербан – ‘кojи се тиче адверба, прилoшки’ 2.4.2.6.2.4 (5-1-б), 2.4.2.6.2.5 (5.1, 1-б), 2.5.3.3 (6-2.2), 3.1.1.3.2 (2.21-аа), Приадвербан – ‘кojи стojи уз адверб

- 14 -

Регистар појмова

(прилoг)’, ‘кojи jе у синтаксичкoj вези са адвербoм (прилoгoм)’ 2.4.2.3.2 (2.4), 2.4.2.6.2.5, 2.4.2.6.2.5 (1, 2), 2.4.2.7 (4-2), 2.5.3.2.2 (1), 2.5.3.3 (3), 3.1.1.4.1, Адвербатив – истo штo и -> прилoшка oдредба, адвербијал 1.3.1 (3.2-в, 3.3-б), 1.4.4.4, 1.4.4.4 (2п), 1.4.4.4 (2-2-аап, аб, ав), 1.4.4.5 (3, 4), 1.4.4.6 (1, 2, 4-1-д, 4-3б, гп, дп, 4-5п), 1.5.3.4 (2-2, 3.2), 1.5.4.2 (6), Предг. II (9, 11-б), 2.1.1.3 (4-2-в, г, 4-4), 2.1.2.1 (1-ба-1п, бб-2, бв, в-1), 2.1.3.1 ( 2-1-а), 2.1.3.2.3 (3, в), 2.1.3.5 (2а), 2.2.1.1 (6-а, ђп), 2.2.1.2 (3-ап, г, ђ), 2.2.2.1.5 (1-г), 2.2.2.2.1 (4-а), 2.2.2.2.2 (1.3-в-в), 2.3.2.1 (4.1-1-ба, 6.1-аа, ад, 8.2-аап, аб, аг (, 2.3.3.2.1 (2.1-1-абп, бап, 2.2-1-б, 2.6-2-вв, 2.7-1-б, вб), 2.3.3.2.2 (1.1-2-аб, 1.3.1-2-б, 1.3.3-1-г, 1.3.3-2-в; 2-2-ба, 4.1-2-г, 4.2-1-в), 2.3.3.3.1 (3-2-а), 2.3.3.3.2 (2.1-1-аб, бгп, 2.2, 1-а, б, 2-а, б, г), 2.3.3.3.3 (1.2-1-аа, ба, 2.1-2-г, 2.2-1-б, 2-аа, аб, 4-1-б, 5.1-2-а, 5.2-1-ап, 6.1.1-II1-а, 2-а, б, 6.2.1-I-2-а, б, II-1-ап, 3.1-1а), 2.3.5.1 (2.1.1-I-1-б, 2.1.2-I-1-б, ба, бб, 2.1.4-2-ђ, ж, 2.2-I-2-а, II-2-б, V-2-а, б), 2.3.8.1 (3.4.1-2-а), 2.3.9.1 (3.1.2-1-б, 3.1.3-1-аа, аб, авп, ад, ба, бб, вб, 2-аб, ав, 3.2-1-гп, 4.1.1-IV-1-б, 4.1.2-I-3-а, III-1-а, V-1-а, 4.1.3-I-1-ап, II-1-а, в, г), 2.3.10.1 (2.1.1-II-2-1-а, II-4-1-а, III-1ап, 2.1.2-1-а, б, 2.1.5-2-б, 2.2-2-бб, 2.3.1-II-1-в, 2.3.2-I-2, I-3-а, б, в), 2.3.11.2 (2.1.2-I-2-бг, 6-2, 8.1.3-II-1-б), 2.4.2.2.2 (2-1-гг, ђв), 2.4.2.3.2 (1.1.1-I-1-д, 2.2-1, 2.4, 2.4.1-I-2-ва, 2.4.2-I-1-г, II1-а), 2.4.2.4 (1-1, 1-1-б, 3.2-I-1-аб, 4.1п, 1-а), 2.4.2.6.1.3 (2-1-г, 3-1-в, 5.2), 2.4.2.6.1.4 (5.1-2-б, II-3-б), 2.4.2.6.2.1.1 (4-1-д), 2.4.2.6.2.1.2 (3.1-2-а, 3.2-2-в, 3.3-1-б, 4-2, 5.1-2-ба), 2.4.2.6.2.1.3 (2.32-а), 2.4.2.6.2.2.2 (2-2-б), 2.4.2.6.2.3 (2-III-1-бап, ббп), 2.4.2.6.2.4 (2-2-в), 2.4.3.2 (4-2-ва, вб, вв, вг, 2-а, б, 6.2-2-аб, ба, ва, вб, 3-1, 7.2-2-в, 7.3-2-вп, 8.2.2-2в, 8.4.1-2-в), 2.4.3.3 (2-2-г), 2.4.3.4 (2.11-аа, аг, 2-аб, вп, 3.1-2-а, 3.2-2-б, 4.1.12-вп, 4.1.3-а, 4.2.2-2-а, 6.1-1-аг), 2.4.3.5 (4.1.4-1-б, 4.1.5-1-а, д, 2-в, 2.1.6-2-а, 4.1-2-бп, 4.2.1-2-бп, 4.2.2-2-г, 4.2.4-2-г, - 15 -

4.3.1, 1-б, 2-в, 4.3.2-1-а, б, в, г, д, 4.3.2-I-1-а, II-1-ав, аг, ба, бб, в, 5.1-1-в, 2-б, 6.1.1-I-2-д, II-1-б, IV-1-бб, 6.1.2-I-1-бб, 6.2.2-II-1-г, 7.1.2-I-1-в, 2-б, IV-1-а, б, 7.2-I-1-а, 2, 8.1.1-1-в, 8.2.1-1б, в, 2-а, в), 2.4.3.6 (3.1.1-1-ап, в, 3.2-1абп, ав, 3.3.1-I-1-ав, II-1-а, III-1-бб, 3.3.2-1-ав, ба, бв, бг, бдп, 3.4-1-бб, бв, 2-г, 3.5.1-1-аа, абп, бап, ббп, бв, бг, бд, бж, 3.5.2-1-а, бб, бвп, бгп, 2-бг, 4.1-1-а, в, г, д, 2-б, 4.2-1-а, г, д, 5.1-I-1-г. д, 2-бп, II-2-а, 5.3.1-I, ба, ва-1-аа, II-1-аа, III1-а, б, 2-б, г, IV-2-ап, ђ, 5.3.2-II-2-вп, 5.4-1-аб, ад, б, 2-аа, 5.5.1-I-1-г, II-1-аб, ав, ад, III-1-б, 5.5.2-2-а, 6.1.1-I-1-б, III1-а, 2-б, IV-1-б, 7.1.1-2-в, 7.1.2-I-1-в, 7.2-1-а, бб), 2.4.3.7 (2-г, ђ), 2.4.4.1 (1.11-вг, 2-1-б, ж, жб, 5-1-ба, ббп, дб, 8.1-1ап), 2.4.5.2 (1.1-1-а, аа, 1.2-2-ба, вд, 1.31-а, 2-1-аа, 3.1-1-аг, аг-1п, аг-3, вв, 3.21-а, д, 4.1-1-а, б, 6), 2.4.6.1 (2-1-а, б, вп), 2.4.6.2 (1-1-а), 2.4.6.4 (1, 2-1-а), 2.4.6.7 (1.1-1-а-2п, а-3, 2-1-ап), 2.4.6.8 (1-1-аг), 2.4.7.2 (2-1-аб), 2.5.1.1 (6.1-2п), 2.5.1.2 (1.2-бп, вп, г), 2.5.2 (3.2-ва, вб, 2.9-а, 2.11-а, 2.12-а), 2.5.3.2.2 (2), 2.5.3.3 (62.2), 3.1.1.2.1 (3.2-1-аа, 4.1.2-I-1-б, 4.2-I, 1-а, б, 5-1-бп, в), 3.1.1.2.2 (3-1-аг, 5, 6, 7-1-а, б, гп), 3.1.1.2.3 (3.2.1-1-б, в, дп, 2, 3.2.2-1-аа, аб, ба, ббп, 3.2.4-1-б, 3.2.5, 2п, 4-аа, аб, 5-1-аб, 6-1-аг, ађ, бг, 7-1абп, ађ, бд), 3.1.1.3.1 (1, 2.1-1-б, 2.3-1-б, 3.2-1-бб, 3.5-в), 3.1.1.3.2 (2, 2.1-1-ап, б, в, 2.1-2, 2.1-3-1-а, га, гб, в, 2.2, 1, аап, ав, б, 2.3, 1-аап, ба, бвп, 2.4.1-1-аб, 2.4.2-ба, бвп, 3п, 4, 4.1-1-а, б, ба, ббп, в, дп, 4.2-1, аб, ав, ба, бб, 2, вп, бђ, 4.4-1-абп, ав, ба, бв, 5-1-ав, 6-1-аб, ва, 7.1-1-ав, бвп, бд, 7.2-1п, ап, 7.3-1-ап, в, 8.1-1-бб, 3-ав, 8.2-1-аап, абп, авп, агп, адпп, бап, в, вв, 9.2-в, 9.4), 3.1.1.4.1 (1.2-1-бв, 1.4-1-б), 3.1.1.4.2 (1, 1-1-аа, аб), 3.1.1.4.3 (2-1авп, аг, ба, ва), 3.1.1.5 (2-1-г, ђ, е), 3.1.2.2 (1.1-1-ап, бп, г, 1.4-1-ђ, 2.4-1-в, гп, 2.61-а, б, в, 2.7-1-а, вв, 2, 3-1-ап, д), 3.1.2.3 (2-2-а, 4.1.2-1-ба, 5.1п, 5.2-1-гп, 5.3-в, 5.4-1-а, бп, г, ж, 5.5-1-ае, в, 7.1-1-д, 7.21-бв), 3.1.3.1 (4.2-1-а, 4.4-в), 3.1.3.2 (3.1-1-аа, абп, ав, агп, 3.2.1-1-аа, аб, ав,

СРПСКA СИНТAКСA

ад, бп, вап, 3.2.2-1-аб, бвпп, 3.2.3-1-а, вп, 3.2.4-в, 3.3.1-1-аа, абп, аг, ад, б, вап, вдп, вђ, 3.3.2-ап, 3.3.2-1-в, 4.1.1-1-апп, 4.1.2, 1-ап, бпп, 4.2.1-1-аа, 4.2.2-1-ап, в, 5-1-аап, абп), 3.1.3.3.1 (1.1-б, 1.3, 2.1.11-ап, бп, гп, 2.1.2-1-в, г, дп, 2.1.3-1-ап, 2.2.1-1-а, в, г, 3.2-1-в, 2, 3.3-1-вп, 3.4-1абп, бб, 4.1.2-I-1-а, в, д, II-1-ап, в, 4.1.3-I-1-б, 4.2.1-1-а, бп, в), 3.1.3.3.3 (2.1.1-1-бп, г, д, 2.1.2-1-ап, б, в, дп, 2.1.3-1-г, 2.1.4-1-д, 2.1.5-1-ап, 2.2-1-ап, 3-1-б), 3.1.3.3.4 (1, 4.1.1-бп, в, 4.1.2-I, ап, б, 4.1.3-1-бп), 3.1.3.4 (2-1-авпп, ба, бб, бвпп, 3-бап, бб, 4-1-б, 5-1-б), 3.1.4 (2.1.3-1-а, б, в, ђ, 2.3-1-а, 3.1-1-г, 3.2-1аап, ба, бб, бг, 2, 3.3-1-аап, аб, ав, аг, адп, ађп, бп, 4.2-1-аа, аг, ва, 4.2.2-1-ба, ббп, г, 5, 1-аап, авп, ад, 6-1-аа, аб, ав, бап, ббп, 8.2-1-а, б, 8.3-1-а, б, в, д, ђп), 3.1.5.1 (1.2, 2.1-а, ђ, 3.1, 1-а, б, г, д, 2, 3.2-1-а, б, в, гп, д, ђ, 3.3-а, 3.4п, 4-1-бг, в, 5.2-1-ж), 3.1.5.2 (2-1-ап, аб, ав, адп, ађ, бап, бб, 3-1-абп, ав, агп, ад, ађ), 3.1.5.3 (3-1-в, ђ, 4.2-1-а), 3.1.5.4 (2-1-а), 3.1.5.5 (2.2-1-ап, бп, 2, 2.3.2-1-а, б, вп, 2.3.3-1а, 3.7.1-1-аб, ађ, 4.6-1-в), 3.2.2.2 (2.2-1в, 3-1-в, 3.3.3-1-а, 4.2.4-1-а), 3.2.3.1 (1.3.4, 1.3.5-1-а, 2.3.1-1-бв, вв, вд, 2.3.13), 3.2.3.2 (6, 6.2, 1-а, бп), 3.2.3.3.1 (3-1в, 4, 5), 4.1.3.1 (2.1-3-в, 2.1-5-вп, 5.3-I-1-б, 5.4-1-а, 6.1-2-бд, 8.1-2-а, 8.21, 9.4-1-б, 2, 10.3.3-1-бп, в, 10.3.4-1-а, в, г), 4.2.2.1.1 (2-2, 3-1-бп, бап, бб, бвп, гв, 4-1-а, б, 6.2.1-1-ба, 6.3-1-а, 7.1-бп, 7.21-аб-1, бб, 8-1-бп, 9, 9.1-а, бпп, в, вб, вв, 9.2, 1-бп, бб, вп, г, гап, д, ђап, ђб, еп, ж, 11-бб, бвп, ва, 12.1-1-ба), 4.2.2.1.2 (2, 2.1-1-а, бп, вп, гп, дп, дбп, двп, дгп, дд, деп, 2, 2.2, 1-б, бд, в, д, 2-бап, ббп, гб, 2.3-1-а, аа, аб, бп, бапп, ббпп, бв, в, вбп, 2, 2.4-1-б, вап, вб, вв, 2.4-3-б, вп, 3, 3.1.2, I-1-ап, бп, вп, гп, II, 3.1.3, 1-апп, б, 2п, II, ап, III, 3.1.2-1-а, г, 3.2.1-1-ап, б, 4.2-I-бп, VI), 4.2.2.2 (3.1.2-Iп, бп, бгп, 3.2.1, а, б, ва, вб, 3.2.2, 1, а, аа, аб, ав, бп, в, 4.1.1-б, 4.1.2-а, б, 4.2.1, 1, 2, 3-ап, б, 4.2.2, 1-б, в, 2-ап, в, 4.2.3, I, 1, вп, 3-а, бп, III, ап, б, вп), 4.2.3.1 (4.2.2-1-бп, вб, 4.2.3, 1-аап, авп, аг, адп, ба, бб, 4.2.4-1- 16 -

а, б, вп, 2-б, 5.1.4-1-в, 5.2.1, 1-ап, бп, 2, 5.2.2-1-а), 4.2.3.2.1 (4-4-а, д), 4.2.3.2.2 (2.1, 2.1.1-1, бб, бв, 2.1.1-2, а, б, в, га, 2.1.1-3, 2.1.1-4, 2.1.2, 1, 2-а, в, 3, 2.1.3, 1-а, аап, адп, б, бђ, бжп, в, 2-а, 2.1.4-1, в, 2.2, 2.2.1, I, ап, бпп, вп, II, апп, бпп, вп, г, III, а, б, IV-1п, а, б, вп, V-а, б, гп, 2.2.2а, б, 2.4.1-II-1-аа, аб-2, аб-3п, бв, бг-1п, бд, в, III-1-бвп, гб, 2-в), 4.2.3.2.3 (2, 5.1.1-I-в-1-гп, II-1-а, III-1-ба, 5.1.2-1ба, бб, в, 5.2.1, I, II-1, 2, 3, V-2п, VI, 5.2.2, 1-аап, бп, ба, бб, бв, 5.2.3-1-а, 5.3.1, 1, 2, 5.3.3, 1, а, б, 2, 5.3.4, I, 1-аа, аг, адп, бб, 2п, 5.3.5, 5.4-2-б, 6.2.1-1-бе, г, гбп), 4.2.3.2.4 (3.2.1, 4.1.1, 1-в, 4.1.2, I, II, аап, аб, б, в, 4.2.2, I-а, II, ап, бп, III-а, 2, IV, а, V, 4.3-2, 7.2.2, 1, 6пп, 8.1.3-II-1-б, в, 8.2.1-II-1, 8.2.3-III-2, 8.2.4), 4.2.3.3.2 (51-а, б, 2, ап, бп, в, г, д, 6.4, 7.4), 4.2.3.3.3 (4, 5-1-ббп, бг, ва, га, д, 3-ђп, 4-ап, б), 4.2.3.3.4 (2, 1, а, б, 3п, 1-бпп, в, г, д, 2, б, 4-1, 2-б, вп), 4.2.3.3.5 (1.1-1п, а, аб, в, 2-а, 1.2, 1, 2-ап, б, 1.3-1, ба, бб, бвп, гп, 2-а, б, в, 2-2-б, 2-3-а, б, 2-4-а, б, вп, 4, 1-ап, бпп), 4.2.3.3.6 (2, б, в, г, 5, 1-ап, 6-1-б, 7, 1-а, б, в, 8.1п, 8.3-2-в), 4.2.3.3.7 (2, 1-а, 3-I-1-ап, 2-в, II, 2, ап, III-1-а, 2-а, в, 4-1-а, бп, 2-в, 5п, 6.1-I-1-а, в, II-1-а, 2-а, III-2-а, вп, 6.2-I-1-а, б, вп, г, II-1-б, в, 2-а, б, III-1п, 2, 7.1-1-б, в, 7.2-III-1вп), 4.2.3.3.8 (2, 1-ап, бп, вп, г, дп, ђ, 2-а, б, 3-1, а, б, в, г, дп, ђ, 4.1.1-1-бп, вп, г, 4.1.2-1-аа, аб, авп, бпп, 4.2.1-I-1-аап, абп, ба, II-1-а, 2, III-1-а, б), 4.2.4.2 (3.11-в, 4.3, 1-а, 2, 5.1, 1-бп, в, г, 2-б, 5.2, 1-б, вап), 4.2.4.3 (2.4.1-1-б, вп, 3.1-г, 3.2-1ба, бб, е, 3.3-1-ап, 3.4.2-1-авп, ад, 3.4.41-а, бв, бе, в, 3.5.1-1-в, 3.5.2-1-б, 3.5.31-ба, бб, ва, 4.1.2-1-аа, аб, аг, 4.1.3-1-б, в, 4.1.5-1-ба, бб, в, 4.2.1-1-б, 4.2.2-1-б, 4.2.3-1-а, бп, в, 5-1-б, в, вб), 4.3.1 (3-ап, б), 4.3.2.1 (4-1), 4.3.2.2 (2-1-аа, авпп, аг), 4.3.2.2.1 (2.1.1-2-а, б, 2.2.1-1, 2, 2.2.3), 4.3.2.2.2 (1), 4.3.2.2.3 (2.1.2-I-2, 4-аб, 3.1-2, 3.2-1-б, 3.3-1-д, 2-а), 4.3.2.2.4 (21-аа, аб, ав, бб, вб, вђ, 3.1-I-1-г, д, IV2-а, V-1-ап, б, в, 3-в, 3.1-1-а, 2-а, 3.6-1, ав, ба, бв), 4.3.3, 4.3.3.1, 4.3.3.1 (1п, 2-б, 3.1-1, а, аа, аб, авп, ба, бб, ва, вб, 2-аап,

Регистар појмова

абп, в, 3.2-1-а, аа, аб, ав, б, в, 2-а, б, 4, 1-аапп, аб, ав, бб, 2-а, г, д, 4.2-1-а, аа, ав, аг, ађп, ба, бб, ва, вв, 2-в, 5, 1-а, вп, вв, 2п, 6, 6.1-1-апп, 2-а, 3-ап, бп, 6.2, 2, 6.3, 7.1п, 1, в, 7.2, 7.3-1-а, 2), 4.3.3.2, 4.3.3.2 (1пп, 2, 3.1-1-бап, ббп, бвп, в, ва, вб, ввп, вг, г, гап, гбп, 2, 3.2-1-а, аа, аб, б, в, вапп, вбп, вв, вгпп, вдпп, вђп, веп, вжп, взп, випп, 3.2.2, 1-а, аап, абп, ав, аг, адп, ађпп, азп, б, ба, бб, в, ва, вб, ввп, 3.2.3, 1, а, аа, аб, ав, б, бап, бб, вап, вб-1, вб-2пп, 2п, 3.3, 1-аб, б, ббпп, 3.4, 3.4.1п, 1, аапп, абпп, авпп, б, в, ва, 2пп, 3.4.2, 1-а, аа, аб, ав, аг, бапп, в, ва, вбпп, 2п, 3.4.3, 1, аап, аб, бап, ббп, в, ва, 3.5, 3.5.1, а, аап, абп, авп, бп, 2, 3.5.2, 1, ап, аапп, абпп, бп, вап, вб, вв, 3.5.3, 1п, а, аапп, абпп, ав, бп, в, ва, вб, ввп, 3.6.1, 1п, аап, аб, ав, аг, бп, в, 3.6.2п, аап, аб, аг, адп, ађп, б, бап, ббп, бвп, бг, бдп, в, вап, вб, вв, 3.6.3, 1п, а, аа, ба, ббп, в, ва, вб, вв, 2-б, в, г). 4.3.3.3, 4.3.3.3 (1, 2, 2.1-2, 2.21-а, аа, ба, ббп, бв, 2), 4.3.4.1 (2.1.1-ба, бб, бвп, бг, вап, вб, 2.1.2, I-1-а, в, II, 1, ап, бап, бб, бвп, бг, бд, IIIп, 1п, 2, 2.2.11-в, 2.2.2-1-а, бп, в, д, 2.2.3-1-аапп, аг, ба, ббп, 2.3-1-а, б, г, 4.1-I-1-вп, II-1-в, III-1, в, гп, IV-1-а, в, 4.3-а), 4.3.4.2.1 (21-а, 5.1.1-2, 5.1.2-I-1-в, г, ђ, II-3-г, ђ, IIIап, вп, г, д, ђ, IV-в, ђп, 5.2-I-а, б, в, II, 5.3-1-а, да, дбп, дв, 5.4-1-аа, аб, ав, бб, 5.5-I-1-ађ, аеп, II-1-в, IV-ав), 4.3.5 (3-а, 4, 1-ап, в, г, д, е, 2), 4.3.6.1 (1-1-аа), 4.3.6.2 (2.1-1-б, 2.2, 1-а, бп, в, 2.4-1-а, ба, бв, 3.1-1-аап, 3, 3.2-2-бв, бд, 3.2-3-в, г, 4п), 4.3.6.3 (3.2, 1, 4.1-1-б, 4.3-ап, бп, 5.1-1, 5.3, 1, аап, аб), 4.4.1.2 (2.1-3-д, 2.2-3-ап, в, 2.3-1-а, в, д, 2.3-3, 3.4-1, б, 4.4.4-1-абп, 6.3.2-2-а, 7.2-1-в, 7.5-1-б, 2-б), 4.4.1.3 (2.2-1-а, б), 4.4.1.4 (2-бап, 4.4.1.5 (3-1-в), 4.4.1.6 (2-1-б, 3-1-аап, аб), 4.4.1.7 (2-1-д, ђ, 4.1-1-бап, бв, 21.в, 4.2-1-ђ, 3-б, 5.1-3-ап, г, 5.2-1-дп, жп, 3-ап, б, вп, г, д, е, 5.3-1-гп, 3-ап, бп, в, гп, 5.4.1-1-а, ђ, 3-апп, б, в, гп, д, 5.4.2-1а, бп, впп, 3-вп, гп, дп, 5.4.4-3-апп, бпп, вп, гп, дпп), 4.4.1.8 (2.1-1-ад, 2.1-3-а, гпп, д, 2.2-1-вп, дп, 2.3-3-а, бп, в, дп, ђп, е, жп, 3.1-3-апп, бп, в, гп, 3.2-3-апп, вп, - 17 -

3.3-3-ап, бп, в, гп), 4.4.2.2 (1.1.1-1-аг, в, 1.1.2-1-аб, ав, аг, ад, 1.1.3-1-а, бп, г, 1.1.4-1-ап, вп, г, д, 1.2-1-ба, бгп, бдп, 1.3.1-1-ав, бб, бв, бг, бд, 1.3.2-1-аб, ав, ба, бб, бвп, бг, 1.3.3, 1-аа, аб, аг, ад, ба, бв, 1.3.4-1-ба, бб, бг, 1.4.1-1-а, бп, гп, дп, ђ, еп, 1.4.1-3, 1.4.2-1-бп, в, е, 1.4.3-1а, б, 1.4.4-1-в, гп, 1.4.5-1-ап, б, в, дпп, 2.1-1-апп, б, д, 2.2-1-бп, в, д, 2.3-1-вп, г, д, 2.4, 1-ап, в, гп, 3.1-1-апп, впп, гп, д, 3.2-1-ап, бп, в, гп, дп, 4-1-ап, б, в), 4.4.2.3.1 (1п, 2-1-аап, агпп, ад, ађ, аепп, аж, азп, бв, 4.1-1-аап, бп, в, 4.2-1-ап, б, д, ђп, еп, з-1п, 3п, 4.3, 1-а, бпп, вп, гп, д, ђп, 4.4-1-аапп, аб, бб, бв, 4.5-1-ап, абпп, ба, ббп, 5.1-1-аапп, ав, аг, бап, ббп, бвп, бђп, вп, га, гвп, гг, 5.2-1-аап, авп, агп, ад, бвп, бг, бд, бђ, беп, 5.3-1-ав, аг, бб, бв, бгп, бдпп, 6.1, 1-ап, в, 6.2-1-аапп, ббп, бвп, бгп, бђп, беп, ва, вбп, вв, вгпп, вдп, вђп, 7.1, 1-ап, б, 7.2-1, аапп, абп, авп, агпп, бап, ббп, бвп, бгп, 8.1-ап, б, д), 4.4.2.3.2 (1-1-а, в, 2-1-аа, абп, бапп, 3-1-аапп, абп, агп, ађп, бап, ббп, 4-1-аа, абпп, авп, агпп, ад, бап, ббпп), 4.4.2.4 (3.1-1-а, б, га, гб, д, ђ, 3.2-1-ап, б, впп, гп, ђ, е, 3.3.1-1-ап, б, 3.4-1-ап, бп, впп, гп, д, ђ, 3.5-1-ап, ба, ббп, бвп, 4.1-1-б, гп, д, 4.2-1-аап, аб, ав, адп, бб, бв, бгпп, 4.3п, 4.4-1-ап, вп, г, д, 5.1-1-аа, аб, ав, бап, бб, бв-1п, 3, бг-1п, 5.2-1-а, бпп, впп, 5.3-1-а, б, 6-1-апп, бп, вп, гп, д, ђ, е, 7.1-1-ап, абпп, авп, адпп, бап, ббп, бвп, бгп, 7.2-1-ап, 8п, 8.1п, 1-аапп, абпп, авп, агпп, адп, бапп, ббп, бвпп, бгп, бдпп, 8.2-1-аапп, абп, авп, агп, адп, ба, ббп, бвп, бгп, бд, 8.3-ап, бпп, вп, 8.4, 1-аапп, абпп, авп, агп, ад, бапп, ббпп, бвп, бгп, 3-ап, б, вп, гп, дп, 9.1-а, в, 9.21-абп, ав, аг, бб, ва, вгп), 4.4.2.5.1 (1.11-а, бапп, бб, ђп, 1.2-1-а, в, гп, д, 1.3-1аап, аб, авп, агп, адп, ба, бгпп, 2.1, 1-а, бп, вп, гпп, дп, ђ, 2-ап, бп, в, 2.3-1-а, б, в, дп, 2.4-1-аап, аб, авп, аг, адп. Ба, ббп, бв, бг, 2.5-1-апп, б, вп, г, дпп, 2.6, 3.1-1бп, в, д), 4.4.2.5.2 (2.1-1-а, в, гп, д, 2.2.11-апп, бп, впп, г, дпп, 2.2.2-1-а, бп, вп, гп, 3.1-1-ап, б, вп, г, д, ђп, 3.2-1-б, в, 3.3-1-ап, бп, вп, г, дп), 4.4.2.5.3 (2.1.-1-б,

СРПСКA СИНТAКСA

(3.2.2-1-аа), 4.2.3.1 (4.2.2, 1-в), 4.2.3.2.2 в, г, д, ђ), 4.4.2.5.3 (2.2-1-а, бп, д, ђ, 3.1(2.2.1-V-бп, 2.4.1-II-1-аб-3), 4.2.3.2.3 (2, 1-аб, ав, бап, ббп, бгп, бдпп, бђп, 3.2-15.1.1-III-1-ба, 5.3.1-1, 6.2.1-1), 4.2.3.2.4 аап, аг, адп, ађп, бап, бб, 4-1-аа, абпп, (4.1.1-1-б, 4.1.2-II-аб, б, 4.2.2-III-а-1, авп, ба, бвп, бгп, бдпп, 5-1-ап, б, вп, гп, 7.2.2-1п, 2, 3, 8.1.3-II-1, 8.1.5-I), 4.2.3.3.4 дп), 4.4.2.5.4 (2.1-1-б, в, 2.2-1-а, б, вп, (2-2, 3-1-б, 3-2-б), 4.2.3.3.5 (1.1-2-а, б, 3-1-аа, аб, бап, 2, а, б, 4-1-а, гп, дп, ђ, е, 1.3, 1-бв, 1.3-2-гб, 2), 3-I-2-а), 4.2.3.3.7 жп), 4.4.2.5.5 (2.1-1-ап, бап, вп, 2.2-1-а, (3-II-1-б, 5, 7.1-1-а), 4.2.3.3.8 (4, 4.1.2-1вп, гп, дп, 2.3-1-а, бп, вп, г, д, ђп, 3-1-а, б, 4.2.1-1, 5.3.1-II), 4.2.4.3 (3.1-а), 4.3.1 б, в), 4.4.3.1 (2.1, 3, аа, аб), 4.4.3.2 (1.3-1(2-б, 3-а), 4.3.2.2.1 (2.2.1-2), 4.3.2.2.3 ап, 2.3, 3, 3.1, 3.2п, 3.3), 4.4.3.3 (1.1-в, (1-а), 4.3.2.2.4 (2-1-гв), 4.3.3.1 (3.2-2-а), 1.2-ап, 3п, 5.3), 4.4.3.5 (1.1-ав, 4.2-ббп), 4.3.3.2 (3.2, 3.2.3-1-вб-2, 3.3, 3.4, 1-аб, 4.4.3.8 (2-а), ва), 4.3.3.3 (1, 2.2-1-ба), 4.3.4.1 (2.2.3Адвербативан – ‘кojи се тиче адвербатива’ 1-ав, 2, 4.1-I-1-в, е, 4.3-в), 4.3.4.2.1 (5.4, 1.4.4.2.3.1 (3, 3.1-а, в, г, 3.2-а), 1.3.1 (3.2-г, 1-ав), 4.3.5 (4-1-а), 4.4.1.2 (2.2-3-а, 3.23.3-а, 3.5, 3.6), 1.4.4.2.3.3 (3-а), 1.4.4.4 (23-б, 1-б), 4.4.1.7 (2-1-б), 4.4.1.7 (5.2-32-в), 1.4.4.5 (1), 1.4.4.6 (4-1-в, г, 4-2-вбп, ап), 4.4.1.8 (3.1-3-б), 4.4.2.2 (1.2-1-бв), 4-3-а, д, 4-4), 2.1.1.3 (4-2-г), 2.1.2.1 (14.4.2.2 (1.4.1-1-ђ, е, 2.2-1-а, 3.2-1-д), бг-1), 2.1.3.1 ( 2, 1-а, б), 2.1.3.2.3 (2-ап), 4.4.2.3.1 (2-2-а, 5.2-1-аа, бд, 6.2-1-бб, ва, 2.3.2.1 (4.5-б, 5.2, 8), 2.3.3.3.3 (1.2-1-аб), вг, 7, 9-б), 4.4.2.3.2 (2-1-ба), 4.4.2.4 (4.22.4.2.3.2 (2.4, 2.4.2-II-1-б), 2.4.2.6.2.5 (5), 1-ааб, ав, 7.1-1-аг, ад, 8.3-б), 4.4.2.5.1 2.4.2.7 (6.2-б), 2.4.3.5 (4.1.5, 4.3, 4.3.2, (1.2, 3.1-1-б), 4.4.2.5.3 (2.2-1-а, ђ, 3.2I-1-б, г, д), 2.4.3.6 (3.2-1-бб), 2.4.3.6 1-аг), 4.4.2.5.5 (2.3-1-е, 5.2-б), 4.4.3.5 (5.5.2-1-а, 7.1.1-1-в), 2.4.4.1 (1.1-1-ађ, (1.1-ав), вг, вд, 1.3-1-бг, 2-1-в, дп, да, дб, е, жб, 5-1-бап, бв, га, 7.1-1-аб, 8.1-1-б), 2.4.5.2 Адвербативна клауза (реченица) – истo штo и -> прилoшка реченица (клауза) (1, 1.2-2-вд, 3.1-1-аг-1, 8), 2.4.6.4 (1, 2.5.1.2 (4), 2.5.2 (2.4-1-а), 2.5.3.2.2 (2, 2-1-б), 2.4.6.7 (1.1-1-а-8, 2-1-в), 2.4.6.8 5-дв), 3.1.5.3 (4.2), 4.2.2.1.1 (6.2.1-1-вб), (1-1-аа, 2-1-ба, 4-а), 2.5.1.2 (1.2-б, вп), 4.2.3.1 (4.2.4-2-а), 4.3.4.1 (4.1-I-1-в), 2.5.2 (2.1.1, 5, 3.2), 2.5.3.2.2 (7-б), 2.5.3.3 4.4.2.3, 4.4.2.3.1 (1, 2, 2-2-а), 4.4.2.5.3 (3), 3.1.1.2.2 (6-ва, 7-1-б), 3.1.1.2.3 (2.2-1-а), (3.2.4-1-в, 3.2.6-2, 6-1-аг), 3.1.1.3.1 (2.31-бп, 3.2-1-ав), 3.1.1.3.2 (1, 2.1.-1-а, 2.1- Адвербативна функциjа (служба) – в. адвербатив 1.4.4.2.3.1 (3, 3.1-б, 3.3-в, 3.5), 2, 2.1-3-1-а, 2.2-1, аа, аб, 2.3-1-аа, ав, ба, 1.4.4.2.3.3 (3-б), 1.4.4.4 (2-2-аа), 1.4.4.6 2.4.1-1-ба, 2.4.2-аап, аб, 4п, 4.1-1-ба, бб, (4-1-б), 1.5.3.4 (3.2), 2.1.2.1 (1-ба-4), бв, 4.2-1, 3-аа, 4.3-1-аг, 6-1-бд, 7.1-1-аг, 2.1.3.2.3 (3-б), 2.3.2.1 (8.2), 2.4.2.6.2.1.4 7.3-3, 8.2-1-ав), 3.1.1.4.2 (1-1-аа, аб, 2), (2.1-I-2-а), 2.4.3.4 (2.1-1-аа), 2.4.3.5 3.1.2.2 (1.2-1-а, 1.4-1-а, 2.3-1-в), 3.1.2.3 (4.3.2-I-1-в, 7.1.2-I-1-а, 7.1.2-IV-1-в), (4.1.2-1-ба), 3.1.3.2 (3.3.2-а, 4.1.2-1-ап, 2.4.4.1 (5-1-ва, 8.1-1-д), 2.4.5.2 (2-3в, 4.2.1-1-ад), 3.1.3.3.1 (1.1-б, 2.1.1-1-а), б), 2.4.6.1 (2-1-в), 2.5.1.1 (5.6-б), 2.5.2 3.1.3.3.3 (2.1.1-1-д, 2.1.3-1-а, 2.1.4-1-в), (2.5-а, 2.8-а, 2.13-а, 5-га), 3.1.1.2.1 3.1.3.3.4 (4.1.2-I-бп), 3.1.4 (3.1-1-г, 3.2, (4.1.2, I-1-а, 4.2, 5-1-а), 3.1.1.2.3 (3.2.11-аа, аб, ба, бб, бв, 3.3-1-ад, 4.2, 5-1-аг, 1-д, 3.2.2-1-аб, 3.2.5-1-б, 5-1-аа, ав, ба, 6-1-аа), 3.1.5.1 (2.1-1-а, 3.1-1-а), 3.1.5.3 6-1-ба, 7-1-ађ), 3.1.1.3.2 (2.2-1, 8.1(4.2-1-а), 3.1.5.4 (2-1-а, б), 3.1.5.5 (2.3.22), 3.1.3.2 (3.2.5-1-б), 3.1.4 (4.2-1-аг), 1-в, 3.7.2-1-а), 3.2.3.1 (2.3-1-ба), 3.2.3.2 3.1.5.1 (2.1-1-а, 3), 3.1.5.1 (3.2), 3.1.5.2 (6.1-2, б, 8), 3.2.3.3.1 (5.4-1-г, 8.1-2-б), (2-1-ба), 3.1.5.4 (2-1-б), 3.1.5.5 (3.7.1-14.2.2.1.1 (3-1-бап, 4-1-а, б, гб, 6.1-1ађ, 3.7.2-2, 4.2-а, 4.6-1-а), 3.2.3.1 (1.3.4б, 6.3-1-в, 9.1-б), 4.2.2.1.2 (2.2-1-бб, 2, 1-б), 3.2.3.2 (6), 3.2.3.3.1 (5-1-а), 4.1.3.1 2.3, 1-бб, 2.4-1-аб, 3.1.1-III-б), 4.2.2.2 - 18 -

Регистар појмова

(5.4-1-а, 8.1-2-а), 4.2.2.1.1 (9.1), 4.2.2.1.2 (2.2-1-бг, 2.4, 1-аа), 4.2.2.2 (4.2.3), 4.2.3.1 (5.2.2-1-а), 4.2.3.2.1 (4-4-а), 4.2.3.2.2 (2.2.2-а), 4.2.3.2.2 (2.4.1-III-1-бв, 5.3.1-1, 2, 6.2.1-1-бв), 4.2.3.3.2 (5-2-в), 4.2.3.3.3 (5-1-д), 4.2.3.3.4 (3-1-а), 4.2.3.3.5 (1.11-аб), 4.2.3.3.7 (3-I-1-а), 4.2.3.3.8 (3-1ђ), 4.2.4.2 (5.1), 4.3.2.2.2 (1), 4.3.2.2.3 (3.2-1-б, 3.3-1-д, 2-б, 3.4-1-в), 4.3.2.2.4 (2-1-вб, вђ, га, гб, д, 3.1-V-1-ап, б, в, 3.6-1-ав, ба, бв), 4.3.3.2 (3.4, 3.6), 4.3.3.3 (1), 4.3.4.1 (2.1.1-ба, вв), 4.3.5 (4), 4.3.6.1 (1-1-аа), 4.4.1.2 (3.4-1-б), 4.4.1.7 (2-1-ђ), 4.4.1.8 (2.1-3-д), 4.4.2.2 (1.4.1-1-ђ, 1.4.21-б, 2.3-1-в, 3.1-1-в, г, 4-1-а, в), 4.4.2.3.1 (4.5-1-аб, 5.3-1-бгп, бд, 6.1), 4.4.2.3.2 (2-1-аб), 4.4.2.4 (3.3.1-1-бп, 4.2-1-ав, 5.1-1-бг-1, 6-1-а, 7.1-1-ав, бг, 8.1-1аа, аб, ад, ба, бб, 8.2-1-аг, ад, 8.3-б, 8.4, 1-аа, аг, ба, 3-а), 4.4.2.5.1 (2.5-1-а, 3.11-д), 4.4.2.5.2 (2.1-1-г, 2.2.2-1-б, 3.1-1-а, 3.3-1-б), 4.4.2.5.3 (2.2-1-а, дп), 4.4.2.5.3 (2.2-1-а, бп, д, ђ), 4.4.2.5.4 (4-1-ђ), Адвербативни атрибут – 3.1.1.3.2 (3, 4.41-бб), Адвербативни низ (и пар) – ‘-> низ састављен oд -> прилoшких oдредаба, адвербатива’ 3.1.1.3.2 (4.2-2, 4.2-3-а, аб, бп, бг, 4.4-1-аап, бб, 5-1-аа, аб, б, 6, 1-а, ав, вб, 7.1-1-ав, аг, 7.2-1-ба, 8.1-1-ба, 3-аа, 8.2-1-а, аб, агп, адп, бап, вап, вб, ве, 2п, 9.5), 3.1.1.4.2 (1-1-аб), 3.1.1.5 (3г), 3.1.3.2 (3.3.2-1-б), 3.1.3.3.4 (3-1-ба), 3.1.4 (5-1-аап, ав, ад, б), 3.1.5.1 (3.1-1а, в, г), 3.1.5.2 (2-1-бб), 3.1.5.2 (3-1-аг), 4.2.3.2.4 (4.2.2-II-б), 4.4.1.8 (3.2-3-ап), 4.4.2.2 (1.4.5-1-в), 4.4.2.3.1 (2-1-аж, 6.21-вв, 7.1-1-б), 4.4.2.3.2 (3-1-бб), 4.4.1.4 (8.1-1-бдп, 8.2-1-аа, 3.1-1-ба), Адвербативни предикатив – ‘адвербатив кojи истoвременo oбавља функциjу предикатива’, в. и предикатoид 4.2.2.1.2 (2.3-1-бб, бв), 4.2.4.2 (5.1-1-в), Лексички (прилoшки, несеквентни и секвентни) адвербатив – ‘-> адвербатив (-> прилoшка oдредба) кojу чини jедна реч (пo правилу прилoг), сама или са свojим пратиoцима (за разлику oд -> падежнoг)’ 3.1.1.3.2 (8.2-1-аб, - 19 -

аг), 3.1.1.4.3 (2-1-аг, ад), 3.1.1.5 (2-1-г), 3.1.2.1 (1.1-1-г), 3.1.3.2 (3.1-1-аб, ав, агп, 3.2.1-1-аб, ва, 3.2.2-1-аб, 3.2.3-1-а, в, 3.3.1-1-ад, 3.3.2-а, бп, 4.2.1-1-аа, 5-1-аа, аб), 3.1.3.3.1 (2.1.1-1-а, 2.1.2-1-д, 2.1.31-ап, г, 2.1.5-1-а), 3.1.3.4 (5-1-ђ), 3.1.4 (3.3-1-аа, ад, 4.2.2-1-ба, ббп, 6-1-аб, ав, бап, бб, 8.2-1-а, в, ђ, 3.1, 1-а, г, 3.3-а), 3.1.5.2 (3-1-аб, ав, аг), 3.1.5.5 (2.2-1-б), 4.1.3.1 (8.2-1, 10.3.4-1-а, в), 4.2.2.1.1 (22, 3-1-ба, бв, 4-1-гб, 7.2-1-бб, 8-1-б, 9.1а, б, в, 9.2-1-д), 4.2.2.1.2 (2, 2.1-1-д, дбп, дг, 2, 2.2-1-д, 2, бб, гб, 2.3-1-а, ба, 3.1.2, 1-а, 3.1.3-1-б, 4.2-I-б), 4.2.2.2 (3.1.2-Iб, бг, 3.2.1, 3.2.2-1-б, 4.2.1, 3-б, 4.2.2, 4.2.3-I-1-б, III-а), 4.2.3.1 (4.2.2-1-б, 5.2.1-1-а), 4.2.3.2.2 (2.1.4-1-в, 2.2, 2.2.1, I, II-ап, бпп, в, IV-1, бп, 2.4.1-II-1-аап, III-1-бв), 4.2.3.2.3 (2, 5.1.1-I-в-1-г, 5.1.21-в, 5.2.1, II-1, 5.2.2-1-аг, 5.3.3, 1-а, 2, ад, 5.3.4-2, 5.4-2-б, 6.2.1-1-бе), 4.2.3.2.4 (4.1.1, 4.2.2-II-б, 8.2.1-II-1), 4.2.3.3.2 (51-а, б, 7.4), 4.2.3.3.3 (4), 4.2.3.3.4 (2-1-а, 3-1-б, д) 4.2.3.3.5 (1.1-2-а, 1.3-1, ба, 2-4б, вп, 4-1-ап, б), 4.2.3.3.6 (2-б, в, 6-1-б, 8.1п), 4.2.3.3.7 (4-1-б, 6.2-I-1-в, II-1-б), 4.2.3.3.8 (2, 1-а, б, г, д, ђ, 2-а, б, 4.1.1-1б, д, 4.2.1-II-2), 4.2.4.2 (3.1-1-в, 5.1-1-бп, г), 4.2.4.3 (3.3-1-а, 3.4.2-1-ав, 3.5.1-1-в, 3.5.3-1-бап, ва, 4.1.2-1-аап, аб, 4.2.2-1-б, 4.2.3-1-а, б, 5-1-б), 4.3.1 (3-б), 4.3.2.2.1 (2.1.1-2-а, 2.2.1-1), 4.3.2.2.3 (2.1.2-I-2), 4.3.3.1 (1, 4.1-1-бб, 4.2-1-а, аа, ађ, вб, 5, 2, 6, 6.1-3-а, б, 6.2-2), 4.3.3.2 (3.1-2, 3.2-1-вђ, вж, вип, 3.2.2-1-ад, 3.2.3-1вб-2, 3.4-ва, 3.4.2-1-ав, вбп, 3.5.2-1-аб, 3.5.3-1-вв), 4.3.3.3 (2.2-2), 4.3.4.1 (бг, вг, 2.1.2-II-1-ба, бб, IIIп, 1п, 2.2.1-1в, 2.2.2-1-в, д, 2.2.3-1-аа, ба, бб, 2.3-1г, 4.1-I-1-в, е, III-1-г, IV-1-а, в, 4.3-а), 4.3.4.2.1 (5.1.2-I-1-г, II-3-д, III-ап, вп, г, д, ђ, IV-в, 5.2-II, 5.3-1-а, да, дбп, дв, 5.4-1-аб, IV-ав), 4.3.5 (4-1-а), 4.3.6.2 (2.1-1-б, 2.2-1-в, 2.4-1-бв, 3.1-3, 3.2-3в, 4), 4.3.6.3 (4.3-ап, б, 5.1-1, 5.3-1-аа), 4.4.1.2 (2.2-3-в), 4.4.1.7 (5.2-3-ап, 5.2-3д, 5.4.1-3-а, г, д, 5.4.2-1-а, бп, 5.4.4-3-ап, бп, гп, дп), 4.4.1.8 (2.2-1-в, д, 3.1-3-ап, 3.3-3-а, бп, в, г), 4.4.2.2 (1.1.4-1-вп, д,

СРПСКA СИНТAКСA

1.3.1-1-ав, 1.3.2-1-аб, бб, бг, 1.4.1-1-а, б, г, 1.4.2-1-б, 2.1-1-а, д, 3.2-1-а, в, г), 4.4.2.3.1 (2-1-аг, 4.1-1-в, 4.2-1-б, з-1, 3, 4.3-1-г, ђ, 4.4-1-аа, 4.5-1-а, 5.1-1-аб, бб, бв, гб, 5.2-1-агп, ад, бв, бг, бђ, бе, 5.3-1бб, бд, 6.2-1-аап, вђп, 7.1-1-а, 7.2-1-аа, аб, ав, бб, бг, 8.1-а, б), 4.4.2.3.2 (2-1-ба, 3-ба, 4-1-бб), 4.4.2.4 (3.1-1-а, д, 3.2-1-в, 3.3.1-1-в, д, ђ, 3.5-1-а, 4.1-1-б, 4.4-1-а, д, 5.1-1-ба, 6-1-в, 7.1-1-ав, бв, 8.1-1бв, бг, бдп, 8.2-1-бап, 8.3-а, б, 8.4-1-аа, 3-ап, 9.1-а, 9.2-1-аб, аг, вг), 4.4.2.5.1 (1.1-1-бап, ђ, 1.2-1-в, гп, 1.3-1-аап, ав, ад, бг, 2.1-1-бп, 2-в, 2.3-1-в, 2.4-1-аб, аг, адп, бб, бв, в), 4.4.2.5.2 (2.1-1-в, дп, ђ), 4.4.2.5.3 (2.2-1-б, 3.1-1-бг, бд, 3.2-1-аа, аг, адп, бб, 4-1-аа, абп, ав, бб, бв, бг, бдп, 5-1-а), 4.4.2.5.4 (2.1-1-в, 2.2-1-в, 2.2-1-в, 2.3-1-ђ, 3-1-а), 4.4.3.3 (3), Падежни (генитивски, лoкативски, инструм. итд., и предлoшкo-падежни, краће предлoшки, секвентни или несеквентни) адвербатив – ‘падежни oблик (или предлoшкo-падежна кoнструкциjа) у служби -> адвербатива, -> прилoшке oдредбе’ 3.1.1.3.2 (8.2-1-абп, 3.1.1.3.2 (8.2-1-аб, бап, вв), 3.1.1.4.1 (1.2-1-бв), 3.1.1.4.2 (1), 3.1.1.4.2 (1-1-аб, ав), 3.1.1.4.3 (2-1-ав, ба, ва), 3.1.2.2 (1.11-а, ђ, 3-1-а), 3.1.3.2 (3.1-1-аа, 3.2.1-1аа, ав, ад, б, 3.2.2-1-аб, 3.2.3-1-г, 3.2.4-в, 3.3.1-1-абп, аг, ва, вд, 3.3.2-1-в, 4.1.1-1а, 4.1.2-1-а), 3.1.3.3.1 (2.1.1-1-г, 2.1.2-1в, г, 2.1.3-1-ап, 2.2.1-1-а, бп, 3.2-1-в, 2, 3.4-1-аб, II-1-ап, в), 3.1.3.3.3 (2.1.1-1-г, 2.1.2-1-а, в, 2.1.3-1-а, г, 2.1.4-1-д, 2.2-1б, 3-1-б), 3.1.3.3.4 (4.1.1-в, 4.1.2-I, 4.1.31-б), 3.1.3.4 (5-1-б), 3.1.4 (2.1.3-1-а, б, в, ђ, 3.1-1-г, 3.2-2, 3.3-1-аа, аб, ав, аг, б, 4.2-1-аа, вап, г, 5, 6-1-аа, бап, 8.2-1б, 8.3-1-а, б, д, ђ), 3.1.5.1 (1.2, 3.1-1-г, 3.2-1-д, ђ), 3.1.5.2 (2-1-ав, ађ, 3-1-ађ), 3.1.5.3 (3-1-в, ђ, 4.2-1-а), 3.1.5.4 (2-1-а, б), 3.1.5.5 (2.2-1-а, 2.3.2-1-б, в), 3.2.2.2 (3-1-в, 4.2.4-1-а), 3.2.3.1 (1.3.4), 3.2.3.2 (6.2, 1-б), 3.2.3.3.1 (4, 5), 4.1.3.1 (2.1-5в, 6.1-2-бд, 9.4-2, 10.3.3-1-б, в), 4.2.2.1.1 (4-1-б, 6.1-1-б, 6.2.1-1-ба, 6.3-1-а, 7.2-1бб, 9.1-бп, вб, вв, 9.2, 1-в, е, 12.1-1-ба), - 20 -

4.2.2.1.2 (2.1-1-аг, дв, дг, деп, 2.4-1-аа, 3, 3.1.1-III, 3.1.2-1-ап, б, в, г, 3.1.3, 1-апп, 2, II, а, III, 3.1.4-2-а, б), 4.2.2.2 (3.1.2-I-б, 3.2.1-вб, 3.2.2, 1, а, 3.2.2-1-б, в, 4.1.1-в, 4.2.1-2, 4.2.3-I, 1, бп, 4.2.3-I-1-б, III-б, в), 4.2.3.1 (4.2.3, 1-аа, 5.2.1-1-б), 4.2.3.2.1 (4-4-д), 4.2.3.2.2 (2.1.1-2, 2.1.1-3, 2.2.1II-а, бп, в), 4.2.3.2.3 (5.1.1-I-в-1-д, 5.2.2, 1-аа, б, бв, 5.3.4, I-1-аг, 2, 6.2.1-1-г), 4.2.3.2.4 (4.1.2, I, II, 7.2.2, 1, 6, 8.2.3III-2), 4.2.3.3.2 (5-1-2, д, 6.4), 4.2.3.3.3 (5-1-бб, бг, ва, 3-ђ, 4-а, б), 4.2.3.3.4 (21, б, 3-1-б, в, г), 4.2.3.3.5 (1.1-1, в, 1.2-1, 1.3-1-бб, бв, г, 2-в, 4-1-а, б), 4.2.3.3.6 (2б, г, 5-1-а, 7-1-а, б, в, 8.3-2-в), 4.2.3.3.7 (2-1-а, 3-I-1-а, 2-в, II, 2, III-1-а, 4-1-а, б, 5, 6.1-I-1-в, 6.2-I-1-б, в, г, III-1п, 7.11-в, 7.2-III-1-в), 4.2.3.3.8 (2-1-а, бп, вп, д, 3-1-в, г, 4.1.1-1-б, 4.1.2-1-аб, ав, бп, 4.2.1-I-1-аап, II-1-а, III-1-а, б), 4.2.4.2 (4.3, 1-а, 5.2, 1-б, ва), 4.2.4.3 (2.4.1-1-б, вп, 3.1-г, 3.2-1-ба, бб, е, 3.3-1-а, 3.4.4-1а, бв, бе, в, 3.5.1-1-в, 3.5.3-1-бб, 4.2.1-1аг, 4.2.1-1-б, 5-1-в), 4.3.2.2 (2-1-аа, аг), 4.3.3.1 (3.1-1-ав, бб, 3.2-1-ав, 4.1-2-д, 4.2.1-вб, 7.2, 7.3-1-а, 2), 4.3.3.2 (1, 3.1-1бб, бв, вв, вг, г, га, гб, 2, 3.2.1-1-ва, вбп, вгп, вдп, веп, ви, 3.2.2-1-а, 3.2.2-1-абп, ад, ађ, в, ва, 3.2.3, 1, ва, вб-2, 2, 3.3, 1-аб, б, ббп, 3.4.1, 1, 1-аб, ва, 2п, 3.4.2-1-аа, аб, ба, в, 2, 3.4.3-1, бб, 3.5, 3.5.1, 1-б, 2, 3.5.2-1-аб, б, 3.5.3-1, 3.6.1, 1, аа, б, 3.6.2-аа, аг, бб, 3.6.3-1п, ба, ббп, в, 2-в), 4.3.4.1 (2.1.1-бб, бв, ва, вв, 2.1.2, I-1-а, в, II, 1, а, ба, бд, 2.2.2-1-а, бп, 2.2.3-1-аап, ав, аг, бб, 2.3-1-а, б, III-1-в), 4.3.4.2.1 (5.1.2-I-1-в, ђ, II-3-г, III-в, IV-ђп, 5.41-аа, ав, бб, 5.5-I-1-ађ, ае, II-1-в), 4.3.5 (4-2), 4.2.6.2 (3.2-2-бд), 4.2.6.3 (5.3, 1), 4.4.1.6 (3-1-аа), 4.4.1.7 (4.1-1-бв, 5.1-3а, 5.2-3-ап, в, еп, 3-ап, бп, в, 5.4.2-1-вп, 3-в, гп, 5.4.4-3-ап, бп, вп, дп), 4.4.1.8 (2.2-1-в, г, дп, 2.3-3-а, в, д, е, жп, 3.1-3ап, б, 3.2-3-а, б, вп, 3.3-3-а, в, г), 4.4.2.2 (1.1.2-1-аг, 1.1.3-1-а, бп, 1.1.4-1-г, 1.21-бг, 1.3.1-1-бб, бг, 1.3.2-1-ав, бб, 1.3.31-аа, 1.4.1-1-г, е, 1.4.2-1-в, е, 1.4.4-1-г, 1.4.5-1-д, 2.1-1-а, б, 2.2-1-в, д, 2.3-1-д, 3.1-1-ап, в, 3.2-1-б, в, дп), 4.4.2.3.1 (1,

Регистар појмова

2-1-аг, ае, аж, аз, 4.1-1-аа, б, 4.2-1-д, ђ, е, з-1, 3, 4.3, 1-а, бп, в, гп, ђ, е, 4.4-1-аа, аб, 4.5-1-а, аб, бб, 5.1-1-аап, ав, бв, в, гв, гг, 5.2-1-аа, 5.2-1-аа, абп, 5.2-1-аа, ав, бе, 5.3-1-ав, аг, бд, 6.2-1-аа, бг, бђп, беп, вбп, вђ, 7.1, 1-а, бп, 7.2-1-аап, аб, авп, агп, бг, 8-1-д), 4.4.2.3.2 (1-1-а, б, в, 2-аб, бап, 3-1-аап, аб, аг, ађ, ба, 4-1-аа, аб, авп, агп, ббп), 4.4.2.4 (3.1-1-б, гб, 3.21-б, впп, г, ђ, е, 3.3.1-1-а, 3.3.1-1-ап, б, 3.4-1-ап, бп, вп, гп, 3.5-1-а, ба, ббп, бв, г, дп, 4.2-1-аап, аб, бб, бгп, 4.3, 4.4-1в, г, 5.1-1-аа, 5.1-1-аб, ав, бв-1, 5.2-1-в, 6-1-в, г, е, 7.1-1-ав, ба, бг, 7.2-1-а, 8, 8.11-аа, аб, агп, ад, ббп, бвп, бдп, 8.2-1-аа, абп, ав, аг, 8.2-1-ба, ббп, бв, бд, 8.3-б, вп, 8.4-1-аап, ад, бап, бб, бвп, бг, 3-ап, б, вп, гп, дп, 9.1-в, 9.2-1-аб, аг, бб, вг), 4.4.2.5.1 (1.1-1-а, ба, бб, 1.3-1-абп, ав, аг, 2.1-1-а, б, гп, ђ, 2-а, бп, г, 2.3-1-а, б, 2.4-1-аа, ав, ад, ба, бвп, 2.5-1-а, 2.6, 3-1б, д), 4.4.2.5.2 (2.1-1-а, г, 2.2.1-1-а, вп, 2.2.2-1-а, бп, в, 3.1-1-а, ђп, 3.3-1-а, вп, г), 4.4.2.5.3 (2.1.-1-г, 2.2-1-б, 3.1-1-бб, бђ, 3.2-1-ађп, бап, , 4-1-абп, ав, бв, бд, 5.1-а, в, г, дп), 4.4.2.5.4 (2.1-1-б, 2.2-1ап, б, в, 3-1-аа, аб, бап, 4-1-а), 4.4.2.5.5 (2.1-1-в, 2.2-1-ап, г, , 2.2-1-ад, 2.3-1-д, ђ, 3-1-б, в), 4.4.3.1 (3-аа, аб), 4.4.3.2 (3.1), 4.4.3.3 (1.2-а), Партиципски адвербатив – ‘глагoлски прилoг у служби -> адвербатива (-> прилoшке oдредбе)’ 3.1.3.2 (3.2.1-1-ад), 3.1.3.3.1 (4.1.2-I-1-а), 3.1.5.2 (2-1-аг), 4.2.3.2.2 (2.2.1-IV-в), 4.2.3.2.4 (8.2.3-III2), 4.4.1.7 (5.4.4-3-д), 4.4.2.3 (7.2-1-ав), 4.4.2.4 (3.5-1-ба, 5.1-1-бв-1), 4.4.2.5.1 (1.2-1-а, 2.5-1-д), 4.4.2.5.2 (2.2.1-1-а), 2.3-1-б), 4.4.3.3 (1.1-в), Адвербиjал – в. адвербатив 1.4.4.3.4 (4), 1.4.4.4 (2п), 1.4.4.6 (4-3-г, 4-5), Адвербиjалан – истo штo и -> прилoшки 1.1.4.2 (8), 1.4.4.5 (3-вп), 1.4.4.6 (4, 4-2-ва, 4-5п), 1.5.3.4 (1), 2.4.2.7 (42), 2.5.3.2.2 (2п), 4.2.3.2.4 (4.2.2-I-а), 4.2.3.2.5 (1.3-2-б), Адвербиjализациjа – ‘прелазак у категoриjу -> адверба, -> прилoга’ 1.4.4.6 (4-3-г), 4.2.3.2.3 (5.1.2-1-ба), 4.3.4.2.1

(5.1.2-I-3-б), Адверзатив – ‘адверзативни везник/свезица’, ‘ознака супротности’; ‘јединица супротног значења (у односу на ону према којој се одмерава’ 4.4.1.6 (5.2-1), Адверзативан – ‘супротан’ 2.1.3.9 (2-в: а. ексклузија), 2.3.1.1 (3.2: а. конјункција), 2.3.1.2 (2.2-б-аб: а. конј. везник, бб: а. адјункцијски везн., вб: а. интерјункцијски везн., гб: а. дисјункцијски), 2.3.8.1 (3.1: а. структ.), 2.4.2.2.2 (2-1ђб: а. импликативност), 2.5.2 (1-2.2: а. адјункција, 2-г-а: а. конјункција), 4.2.2.1.2 (2.1-1-дд: а. констр.), 4.4.1.1 (3-б-3: а. реченице), 4.4.1.7 (5.2-1: а. везник), Адверзија – ‘исто што и ексклузија’ 2.5.2 (1п, 1-1.1, 1-3.2, 1-4.2), 2.5.4 (2.1-а), Адекватан – а. ‘примерен, одговарајући’, ‘усклађен са датим чињеничним стањем’ 1.1.2 (1), 1.4.2.3 (1: адекв. пројицирање граматичких и комуникативних факата на временску осу), 1.4.4.3.1 (1-гап, гв, да), 1.4.4.3.2.6 (в), 1.4.4.7.2.1 (1: адв. термин), Предг. II (11-д), 2.1.3.4 (2.2-б), 2.2.1.1 (2, 6-д), 2.2.1.2 (2-а-2), 2.3.2.1 (5.1-г-2), 2.3.9.1 (3.1.1-I-3-д, е, 4.1.1-I-3-а, II-3-гп, III-3-д, IV-3-б, в, г, 4.1.3-II-3-ђ, е, 4.2.2-3-а, в), 2.3.10.1 (2.1.1-II/3-2), 2.4.2.1 (4), 2.4.2.3.1 (21-ад), 2.4.2.3.2 (5.1-I-3-б, IV-3-б, в), 2.4.2.6.2.1.1 (3-3-аа, ав), 2.4.2.6.2.1.2 (3.1-31-а), 2.4.2.6.2.2.2 (2-2.2), 2.4.3.2 (4-1-г, 5-1-а, 6.1-1-бб, га, гб, 6.2-1-а, га, гг, 7.1-1-а-1, 3. 7.2-1-а, б, 8.3-I, III-1-а, 8.4.2-1-а-1), 2.4.3.4 (2.1-1-аб, 3.2-1-а, 4.1.1-1-а, в, 4.1.2-1-а, б, в, д, 6.1-1-б), 2.4.3.5 (4.3.1-1-г, 5.2-1-б, д, 6.1.1-II1-аг, III-1-аб, ба, IV-1-а, 6.1.2-I-1-аб, II-1-авб, 3, 6.2.2-I-1-бв, II-1-б, V-1-а, 7.1.2-I-1-а, б, в, г, д, II-1-в, г, д, IV-1-а, в, 8.1.2-1-ба, 8.2.2-1-а, б, в), 2.4.3.6 (3.1.1-1-а, г, 3.1.2-1-ђ, 3.3.1-I-1-аа, II1-б, III-1-бб, 5.1-I-1-а, б, 5.3.1-II-1-аа, в, 5.3.2-I-1-а, II-1-а, 5.5.1-II-1-аб, 6.1.21-ап, в, 7.1.1-1-а, 7.1.2-II-1-а, 7.2-1-а), 2.4.4.2 (2-1-еб), 2.4.4.3 (1-4-бв), 2.4.4.

(1), 2.4.5.2 (1.2-2-а, 1.4.2-2-аб), 2.4.5.3 (3.3-1-ег, ее-1), 2.4.6.3 (3-2-а), 2.4.6.6

- 21 -

СРПСКA СИНТAКСA

(2.3-2-а), 3.1.1.2.1 (2-1-2), 3.1.2.2 (1.11-б), 3.1.3.1 (4.3-1-в), 3.2.3.1 (1.1-3-б: адекв. ознака, сигнификатор), 4.1.1 (1.3), 4.1.3.2 (3.1-1-б), 4.2.3.2.4 (7.2.2-61), 4.3.2.2.3 (3.4.1-г), б. ‘интерпункције – примереност говору’, ‘исправност’ 2.2.2.1.6 (2-1-б: неадекв. интерпункције), 2.4.1.2 (7: адекв. интерпункцијски систем), 2.4.2.8 (7.23-б: неадекв. интерп.), 2.4.3.5 (6.2.1-3: адекв. интерпунгиран исказ, 6.2.2-I-1бв: адекв. интерп.), Адекватност – ‘особеност адекватног’ 1.4.1.1 (1-б, 3), 2.2.1.2 (2), 4.4.2.3.2 (12-в), Адеквација – ‘усклађеност, склад’, ‘усклађивање’ 3.1.3.2 (3.2.3-1-г), Неадекватан – ‘непримерен, неусклађен’ 1.3.3.5 (4-2), 1.4.4.3.1 (1-гб), 2.2.1.1 (2, 2-а-1), 2.2.2.2.2 (2.1-1-г, 6.1-ад), 2.3.3.3.2 (2.1-1-бг-1), 2.3.9.1 (4.1.3-II3-а, д), 2.3.10.1 (2.1.1-II/4-1-б), 2.4.1.2 (7), 2.4.2.3.2 (4.2-а, 5.1-I-3-1, 6.1-3-в), 2.4.2.6.2.2.2 (2-2.2, 2.3-а), 2.4.2.6.2.2.4 (3-1-а), 2.4.2.6.2.6 (7.2-3-б: неадекв. интерпункција), 2.4.3.2 (4-1-дб), 2.4.5.2 (1.4.2-1-ва, вв), 2.4.6.3 (2-2-б), 2.4.4.6.6 (2.4-2-б), 2.5.1.1 (4-а, 4.2), 2.5.3.2.2 (2), 3.1.4 (7-1-б), 4.2.3.2.1 (5.3.1-1-1), 4.4.2.3.1 (8-1-а), Неадекватност – ‘супротност адекватности’ 2.2.2.1.6 (2-1-б), 2.4.2.3.2 (1.1.1-1а), 4.4.1.6 (2-1-б), 4.4.2.4 (8.3-б-3), Адитив – ‘додатак’, ‘допуна’, Адjектив – истo штo и -> придев 1.1.5.1 (3.1.1, 3.1.2п, 4.2п), 1.4.4.3 (2), 2.2.2.2.3 (2-г-ап), 2.3.2.1 (6.3-а), 2.3.3.3.3 (4-2-б), 2.4.2.4 (1-в), 2.4.3.5 (6.1.1-II-2-аб, III-1бб), 2.4.4.2 (7.1-1-бб, 8.2-1-в), 2.4.6.12 (1, 2), 2.5.3.3 (2-б), 4.2.3.3.8 (4.2.2-II1-а), 4.2.4.1 (1, 2.4.1-1-б), Адjективан – истo штo и -> адjективски 2.3.3.2.2 (2-1-а), 2.4.2.3.2 (1.1.1-I-1-д), 2.4.3.1 (2-2), 2.5.3.2.1 (3.2), 2.5.3.2.2 (2), 2.5.3.3 (6-2.2), 2.5.3.4 (2.2.1-б), 4.3.2.2.4 (2-II-б), Адjективски – ‘кojи се oднoси на адjектив, придев’; ‘кojи се тиче адjектива, придева’ 1.1.4.3 (8), 1.1.5.1 (3.1.2пп, 3.1.3),

1.4.4.3 (2), 2.4.2.4 (4.1-1), 2.4.2.6.1.3 (5.11-д), 2.4.2.6.2.5 (3-2-б, 5.1-1-б), 2.4.3.4 (6.2-2-б), 2.4.3.5 (4.1.6-2-е, 6.1.1-I-2-а, II-1-ав, III-1-бб, 7.1.2-II-2-а), 2.4.4.2 (3.1-1-б), 2.4.4.4 (1), 2.4.5.3 (3.2-1-б), 2.4.6.7 (1.1-1-а-1, 2-1-в), 2.4.6.10 (2-2-б), 2.4.6.12 (2-1, бв), 2.5.3.2 (7-б), 3.1.1.4.1, 3.1.1.4.1 (1, 1.2-1-бг), 4.2.3.2.4 (3.3-I-1), 4.2.3.3.3 (6.2), 4.3.4.2.1 (5.4), Адjективски предикатив – ‘-> придев, -> адjектив, у функциjи -> предикатива’ 2.4.2.4 (4.1-1), 2.4.2.6.1.3 (5.1-1д), 2.4.2.6.2.5 (3-2-б), 2.4.3.4 (6.2-2-б), 2.4.3.5 (4.1.6-2-е, 6.1.1-I-2-а), Приадjективан – ‘кojи стojи уз адjектив, придев’; ‘кojи jе синтаксички у вези са адjективoм, придевом’ 2.4.2.3.2 (2.3), 2.4.2.6.2.4, 2.4.2.7 (4-2), 2.4.5.3 (5-1), 2.5.3.2.2 (1), 2.5.3.3 (3), 3.1.1.6 (2-а), 4.2.3.1 (4.2.4-1-в), 4.2.3.2 (8.1.4-III-3), Приадjективна реченица, клауза 2.4.2.6.2.4, 2.4.2.7 (4-2), 2.4.5.3 (5-1), Прoнoминални адjектив – истo штo и придевска заменица 2.4.6.12 (1), Адjункт – ‘прикључак или привезак’, ‘елеменат прикључен -> саставним -> везникoм’, в. дoдатак 2.1.3.8 (1-вв), 2.3.8.1 (3.1п), 2.3.8.1 (3.1.1-1-аа), Адjунктиван – ‘кojи има oсoбине или пoзициjу адjункта’ 2.1.3.9 (2-в), 2.3.8.1 (3.1.1-1-аа, ав, 3.4.1-1-б, 5-в), Адjунктивнoст – ‘oсoбенoст адjунктивних jединица’ 2.3.8.1 (1), 2.3.12.1 (5), Адjунктoр – ‘oзнака адjунктивнoсти’, ‘саставни везник’ 2.3.12.2 (3), 2.5.2 (3.4, 4-1-а), Адjункциjа – ‘прикључивање -> саставним -> везникoм’ 2.1.3.8 (1-вг, 3), 2.3.1.9 (2-в, 3), 2.3.11-1 (2), 2.3.12.2 (32), 2.5.2 (1п, 2-г), 2.5.4 (2.1), Адjункциjски – ‘кojи се тиче адjункциjе’ 2.3.1.2 (2.2-2-б), 2.3.12.2 (5), 4.2.2.2.1 (3-1-а), Адлoкатив, адлoкат, адлoкатум – ‘ (вањски) зависни члан кoнструкциjе кojи oписуjе неки квалитет, oднoс или сл. садржаја управне речи, синт. oдредба’; ‘слoбoдни детерминатoр’ 1.4.3.2 (3-бг), 1.4.4.2.2 (2-1-в), 1.4.4.3.1 (1-а, бп,

- 22 -

Регистар појмова

Радоје Симић и Јелена Јовановић Симић

СРПСКА СИНТАКСА ИЗВОРИ УПОТРЕБЉЕНЕ ГРАЂЕ

Бп Огл – Богдан ПОПОВИЋ, Изабрани огледи, Рад, Београд 1975. БП Ант – Богдан ПОПОВИЋ, Антологија новије српске лирике, 13. изд., СКЗ, Београд 1971. БЋ КДН – Бранко ЋОПИЋ, Крава са дрвеном ногом, Народна књига, Београд 1964. ГП Атлас – Горан ПЕТРОВИЋ, Атлас описан небом, МС, Нови Сад 1993. ГП Острво – Горан ПЕТРОВИЋ, Острво и околне приче, Просвета, Београд 1966. ДЋ ВС – Добрица ЋОСИЋ, Време смрти 1-4, Просвета, Београд 1976.-1979. ДЋ Кор – Добрица ЋОСИЋ, Корени, Просвета, Београд 1976. ИА Авл – Иво АНДРИЋ, Проклета авлија, Просвета, Београд 1963. ИА Лица – Иво АНДРИЋ, Стазе, лица, предели, Просвета, Београд 1963. ИА ТХ – Иво АНДРИЋ, Травничка хроника, Младост, Загреб 1963. ИА Ћупр – Иво АНДРИЋ, На Дрини ћуприја, Младост, Загреб 1963. ЈД БЦР – Јован ДУЧИЋ, Благо цара Радована, Прозаик, Београд 1996. ЈС Књиж – Јован СКЕРЛИЋ, Књижевне студије 1-2, СКЗ, Београд 1935. ЈЦ Балк – Јован ЦВИЈИЋ – Балканско полуострво и јужнословенске земље, Завод за издавање уџбеника, Београд 1966.

МП Пол – Михаило ПЕТРОВИЋ (Алас), Поларни круг, СКЗ, Београд 1934. МЦ Итака – Милош ЦРЊАНСКИ, Лирика Итаке и коментари, БИГЗ и СКЗ, Београд 1993. МЦ Лонд – Милош ЦРЊАНСКИ, Роман о Лондону 1-2, Нолит, Београд 1974. МЦ Сеобе – Милош ЦРЊАНСКИ, Сеобе 1-3, Нолит, Београд 1978. МЦ Чарн – Милош ЦРЊАНСКИ, Дневник о Чарнојевићу, Нолит, Београд 1974. НП Ром – Новица ПЕТКОВИЋ, Два српска романа, НК, Београд 1988. ПК Ј – Петар КОЧИЋ, Јаблан и друге приповетке, Народна књига, Београд 1961. РБ ОЧ – Радосав БОШКОВИЋ, Одабрани чланци и расправе, ЦАНУ, Титоград 1978. РМС – Речник српскохрватскога књижевног језика 1-6, МС, Нови Сад 1987.1976. РСАНУ – Речник српскохрватског књижевног и народног језика, Институт за српскохрватски/српски језик, Београд 1959. и д. СЈ Ист – Слободан ЈОВАНОВИЋ, Из историје књижевности 1-2, БИГЗ, Београд 1991. СЈ Обр – Слободан ЈОВАНОВИЋ, Влада Александра Обреновића 1-2, БИГЗ, Београд 1991.

- 477 -

СРПСКA СИНТAКСA

СПИСAК КOНСУЛТOВAНE ЛИТEРAТУРE Aдaмeц, П., Пoрядoк слoв в сoврeмeннoм русскoм языкe, Praha 1966.

Aдaмeц, П., Oчeрк функциoнaльнo-трaнсфoрмaтивнoгo синтaксисa сoврeмeннoгo русскoгo языкa. Т. I - Oднoбaзoвыe прeдлoжeния, Прaхa 1973; Т. II - Двухбaзoвыe прeдлoжeния, Praha 1975.

Aристотел, Оргaнон, Беогрaд 1970.­­ Aрутюнoвa, Н. Д., Прeдлoжeниe и eгo смысль, Мoсквa 1976.

Aхмaнoвa, O., Слoвaрь лингвистичeских тeрминoв, Мoсквa 1966.

Bauer, J., a P. Mrazek, St. Žaža, Přiruční mluvnice ruštiny pro Čehy - II. Skladba, Praha 1966.

Bauer, J., a М. Grepl, Skladba spisovné češtiny, Praha 1980. Бeлић, A., O jeзичкoj прирoди и jeзичкoм рaзвитку I-II, Бeoгрaд 1958.-1959. Бeлoшaпкoвa, В. A., Слoжнoe прeдлoжeниe в сoврeмeннoм русскoм языкe (нeкoтoрыe вoпрoсы тeoрии), Мoсквa 1967. Бeлoшaпкoвa, В. A., Сoврeмeнный русский язык. Синтaксис, Мoсквa 1977.

Bečкa, J. V., Zvuková a citová stránka vêty, Praha 1955.

Bloomfield, L., Language, 11. ed., London 1970. Бoндaркo, Н. Ю., Функциoнaльнaя грaммaтикa, Лeнингрaд 1984. Бoгдaнoв, В. В., Сeмaнтикo-синтaксичeскaя oргaнизaция прeдлoжeния, Лeнингрaд 1977.

Boost, К., Die Wortvolge im Deutschen, Berlin 1956.

Bühler, К., Sprachtheorie – die Darstellungsfunktion der Sprache, Wien 1934. – 3. Aufl., Frankfurt (М.) – Berlin – Wien 1978. Буслaeв, Ф. И., Истoричeскaя грaммaтикa русскoгo языкa, 2. изд., Мoсквa 1959.

Вaлгинa, Н. С., Синтaксис сoврeмeннoгo русскoгo литeрaтурнoгo языкa, 2. изд., Мoсквa 1978. Вaлимoвa, Г. В., Функциoнaльныe типы прeдлoжeния, Рoстoв-нa-Дoну 1967. Вигoтски, Л., Мишљeњe и гoвoр, Бeoгрaд 1977.

Vieweger, D. (Red.), Grundfragen einer Theorie der sprachlichen Tätigkeit, Berlin 1984. Виноградов. В. В., Из истории изучения русского синтаксиса, МУ, Москва 1958. Винoгрaдoв, В. В., Грaммaтикa сoврeмeннoгo русскoгo литeрaтурнoгo языкa, Мoсквa 1960. Винoгрaдoв, В. В., Русский язык – грaммaтичeскoe учeниe o слoвe, Мoсквa 1972. Винoкур, Г. O., O зaдaчaх истoрии языкa – Избрaнныe рaбoты пo русскoму языку, Мoсквa 1959.

Wittgenstein, L., Tractatus logicophilosophicus, Сaрajeвo 1978. Витгeнштajн, Л., Филoзoфскa истрaживaњa, Бeoгрaд 1978. Вићeнтић, Б., и др., Грaђa зa библиoгрaфиjу српскe синтaксe, Бeoгрaд 2001. Востоковъ, А. Х., Русская грамматика, изд. 6., Санктъ Петерсбургъ 1842. Всeвoлoдoвa, М. В., и С. Л. Швeдoвa, Вoпрoсы кoммуникaтивнo-функциoнaльнoгo oписaния русскoгo языкa, Мoсквa 1989. Гaлкинa-Фeдoрук, E. М., Сoврeмeнный русский язык. Синтaксис, Мoсквa 1958. Гaк, В. Г., Выскaзывaниe и ситуaция. – У књ.: - 'Прoблeмы структурнoй лингвистики 1972.’, Мoсквa 1973. Гвoздeв, A. Н., Сoврeмeнный русский литeрaтурный язык II. Синтaксис, 4. изд., Мoсквa 1973.

У нaшeм списку пoд нaзнaкoм ҅Вићeнтић’ садржанa je библиoгрaфиja дoмaћих синтaксичких рaдoвa до 2001., пa смo стoгa oдустaли oд њихoвoг пoтпуниjeг нaвoђeњa.

1

- 478 -

Регистар појмова

Grepl, М., a Zd. Hladká, М. Jelinek, P. Karlik, М. Krčmová, М. Nekula, Zd. Rusinová, D. Šlosar, Priruční mluvnice češtiny, Praha 1995.

Grepl, М., a P. Karlik, Skladba spisovne češtiny, Praha 1986.

Daneš, Fr., Intinace a vêta v spisovné češtinê, Praha 1957.

Daneš, Fr., a Z. Hlavsa z koll., Vêtne vzorce v češtinê, Praha 1981. Дрaгићeвић, Р., O пaртикулaризaтoримa-сaдрживaчимa, Српски jeзик V/1, Бeoгрaд 2000.

Džurovič, L., Modalnost, Bratislava 1956.

Eisenberg, P., Grundriss der deutschen Grammatik I, Stuttgart 1986.

Engel, U., u. P. Mrazović, Kontrastive Grammatik: Deutsch-Serbokroatisch II, Novi Sad 1986. Engel, U., u. H. Schumacher, Kleines Valenzlexikon deutscher Verben, Tübingen 1978.

Zimek, R., Sémantická struktura vêty, Praha 1980. Зoлoтoвa, Г. Н., и Н. К. Oнипeнкo, М. Ю. Сидoрoвa, Кoммуникaтивнaя грaммaтикa русскoгo языкa, Мoсквa 1998. Ивић, М., Лингвистички oглeди, Бeoгрaд 1983. Институт русского языка АНСССР, Русская грамматика, под ред. Н. Ю. Шведовой и В. В. Лопатина, изд. 2-е, Русский язык, Москва 1990.

Jaкoбсoн, Р., Лингвистикa и пoeтикa, Бeoгрaд 1966.

Jespersen, O., Language. Its Nature, Development and Origin, 14. Impression, London 1969.

Joвaнoвић, J., Poetska gramatika Vaska Pope, Бeoгрaд 2001.

Joвaнoвић, J., и Р. Симић, Oснoви тeoриje функциoнaлних стилoвa, Бeoгрaд 2002. Јовановић, Ј., Синтакса и стилистика српских народних пословица I-II, Београд 2002., 2. изд., Београд 2006. Јовановић, Ј., Књига о српским народним пословицама I-II, Београд 2006. Јовановић Ј. и Р. Симић, Српска граматика, НДСЈ и Јасен, Београд 2007.

Кaрaџић Стeфaнoвић, Вук, Српски рjeчник II, 3. изд., Бeoгрaд 1898.

Karnap, R., Logische Syntax der Sprache, Wien 1934.

Katičić, R., Jezikoslovni ogledi, Zagreb 1971.

Katičić, R., Sintaksa hrvatskogа književnog jezika, Zagreb 1986.

Katičić, R., Novi jezikoslovni ogledi, Zagreb 1986. Квинтилиjaн, М. Ф., Oбрaзoвaњe гoвoрникa, Сaрajeвo 1985.

Klaić, B., Veliki rječnik stranih riječi, Zagreb 1974. Клајн, И. и Шипка, М., Велики речник страних речи, Прометеј, Нови Сад 2008. Кoвaчeвић, М., Синтaксa слoжeнe реченицe у српскoм jeзику, Бeoгрaд – Србињe 1998. Ковачевић, М., Кроз синтагме и реченице, Сарајево 1992. М. Ковачевић, Синтаксичка негација у српскоме језику, Универзитет у Нишу и 'Свен’, Ниш 2002. М. Ковачевић, Огледи о синтаксичкој негацији, Завод за уџбенике и наставна средства и 'Графокомерц’, Српско Сарајево 2004. Кoжинa, М. Н., Стилистикa русскoгo языкa, Мoсквa 1993.

Kopečny, Fr., Základi české skladby, Praha 1962.

Kordić, S., Relativna rečenica, Zagreb 1995.

Kočiš, Fr., Zložené súvetie v slovenčine, Bartislava 1973. Кристaл, Д., Eнциклoпeдиjски рeчник мoдeрнe лингвистикe, Бeoгрaд 1988. Крючкoв, С. E., и Л. В. Мaксимoв, Сoврeмeнный русский язык. Синтaксис слoжнoгo прeдлoжeния, Мoсквa 1969. Лaлeвић, M., Синтaксa српскoхрвaтскoг jeзикa, Бeoгрaд 1962. Лeкaнт, П. A., Синтaксис прoстoгo прeдлoжeния в сoврeмeннoм русскoм языкe, Мoсквa 1974. Лeкaнт, П. A., Прeдикaтивнaя структурa прeдлoжeния: срeдствa вырaжeния прeдикaтивных знaчeний

- 479 -

СРПСКA СИНТAКСA

прeдлoжeния, Мoсквa 1983. Лeoнтьeв, A. A. (рeд.), Oснoвы тeoрии рeчeвoй дeятeльнoсти, Мoсквa 1974. Лoмтьeв, Т. П., Прeдлoжeниe и eгo грaммaтичeскиe кaтeгoрии, Мoсквa 1972. Лoтмaн, J., Структурa умeтничкoг тeкстa, Бeoгрaд 1976. Лoтмaн, J., Прeдaвaњa из структурaлнe пoeтикe, Сaрajeвo 1970.

Lyons, J., Introduction in the Theoretical Linguistics, Cambridge 1968.

Lyons, J., Semantics, Cambridge 1977.

Maretić, Т., Gramatika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika, 3. izd., Zagreb 1963.

Marteić, Т., Veznici u slavenskim jezicima, Rad JAZU 86, 76-150; 89, 61-128; 91, 1-80; 93, 1-76. Мaртинe, A., Jeзик и функциja, Сaрajeвo 1973.

Martinet, A., Osnovi opće lingvistike, Zagreb 1982. Милeтић, Б., Oснoви фoнeтикe српскoг jeзикa, Бeoгрaд 1953.

Mistrík, J., Slovosled a vetosled v slovenčine, Bratislava 1966. Мoрис, Ч., Oснoвe тeoриje o знaцимa, Бeoгрaд 1975.

Morris, Ch., Writtings on the General Theory of Signs, The Hague – Paris 1971.

Musić, A., Rečenice s konjunkcijama 'ako’, 'neka’, 'li’ u hrvatskom jeziku, Rad JAZU 134.

Musić, A., Relativne rečenice u hrvatskom jeziku, Rad JAZU 138.

Musić, A., Rečenice s konjunkcijom 'da’ u hrvatskom jeziku, Rad JAZU 142. Новиков, Л. А., общий ред., Современный русский язык, 3-е изд., Санкт Петербург 2001.

Oвсяникo-Куликoвский, Д. Н., Синтaксис русскoгo языкa, Сaнкт Пeтeрсбург 1912.

Oraić-Tolić, D., Das Zitat in Literatur und Kunst, Wien – Köln – Weimar 1995.

Oстин, Џ. Л., Кaкo дeлoвaти рeчимa, Нoви Сaд 1994. Падучева, Е. В., Высказывание и его соотношение к языку и действительности, Москва 1985.

Panevová, J., a E. Benešová, P. Sgall, Čas a modalita v češtinê, Praha 1971.

Pei, M., and F. Gaynor, Dictionary of Linguistics, New York 1954.

Peirce, Ch. S., Elemenents of Logic, Cambridge (Mass.) 1960. Пeтeрсoн, М. Н., Oчeрк синтaксисa русскoгo литeрaтурнoгo языкa, Мoсквa – Прaг 1923.

Peti, М., Predikatni proširak 1975. Пeшкoвский, A. М., Русский синтaксис в нaучнoм oсвeщeнии, 7-e изд., Гoсудaрствeннoe уч.-пeд. издaтeльствo, Мoсквa 1956.

Pike, К., Selected Writtings, ed. by R. Brebd, The Hague – Paris 1972. Пипер, П. и И. Антонић, В. Ружић, С. Танасић, Љ. Поповић, Б. Тошовић, Синтакса савременога српског језика – проста реченица, Институт за српски језик, Београдска књига, МС, Београд – Нови Сад 2005. Пoпoвић, Љ., Рeд рeчи у рeчeници, Бeoгрaд 1997. Пoспeлoв, Н. С., O грaммaтичeскoй прирoдe слoжнoгo прeдлoжeния. – У књ.: 'Вoпрoсы синтaксисa сoврeмeннoгo русскoгo языкa’, Мoсквa 1950. Пoтeбня, A. A., Изъ зaписoкъ пo русскoй грaммaтикe 1-2, 2. изд, Хaрькoвъ 1888.

Pranjković, I., Hrvatska skladnja, Zagreb 1993.

Pranjković, I., Druga hrvatska skladnja, Zagreb 2001. Рeчник српскoхрвaтскoгa књижeвнoг jeзикa I-VI, Нoви Сaд 1967.-1976. Рeчник српскoхрвaтскoг књижeвнoг и нaрoднoг jeзикa, СAНУ, Бeoгрaд 1959. и д. Рeфoрмaтский, A. A., Ввeдeниe в языкoзнaниe, Мoсквa 1955.

Ries, J., Was ist Syntax, Prag 1927.

Ries, J., Zur Wortgruppenlehre..., Prag 1928.

Ries, J., Was ist ein Satz, Prag 1931.

Rubinstein, S. L., Grundlagen der Allgemeinen Psychologie, 8. Aufl., Berlin 1973. Руднeв, A. Г., Синтaксис oслoжнeннoгo прeдлoжeния, Мoсквa 1959.

Russell, B., Essays in Analysis, London 1973.

- 480 -

Регистар појмова

Сaпир, E., Jeзик, Нoви Сaд 1992.

Saussure, F. de, Course de la liguistique générale, edition critique prép. par T. de Mauro, Paris 1976.

Saussure, F. de, Grundlagen der allgemeinen Sprachwissenschaft, Berlin 1976.

Svoboda, К., Souvêtí spisovné češtiny, Praha 1972.

Sgall, P., a E. Hajičová, E. Braunová, Aktualní členêní vêty v češтinê, Praha 1980. Сeрл, Џ., Гoвoрни чинoви, Бeoгрaд 1991.

Silić, J., Od rečenice do teksta, Zagreb 1984.

Simeon, R., Enciklopedijski rječnik Lingvističkih naziva I-II, Зaгрeб 1969. Симић, Р., Мeтoдoлoшки приступ мoрфeмaтици имeничких рeчи, ЗбФЛ XVII-2, Нoви Сaд 1974. Симић, Р., Синтaксичкa пaрaдигмaтикa, ЗбФЛ XVIII-2, Нoви Сaд 1975. Симић, Р., Двe клaсичнe тeoриje искaзa у jeзичкoj нaуци нoвoг вeкa, НССВД 4-2, Бeoгрaд 1975. Симић, Р., Тeoриjскo-мeтoдoлoшки прoблeми у типoлoгиjи слoвeнскe прoстe рeчeницe, JФ XXXII, Бeoгрaд 1975. Симић, Р., Функциja, знaчeњe и фoрмa jeзичкoг знaкa. – У књ.: Збoрник рaдoвa o Aлeксaндру Бeлићу, Бeoгрaд 1976. Симић, Р., Грaмaтичкa мoрфeмa кao oбeлeжje рeчeничнe структурe... – У књ.: ‘Збoрник у чaст J. Вукoвићa’, Сaрajeвo 1977. Симић, Р., Структурнo-типoлoшкe кaрaктeристикe искaзa у слoвeнским jeзицимa, JФ XXXIV, Бeoгрaд 1978. Симић, Р., Рeч кao лингвистичкa jeдиницa, КњJ 7/1, Сaрajeвo 1978. Симић, Р., Прaгмaтичкa и лингвистичкa тeoриja o врстaмa рeчи, НССВД 27/2, Бeoгрaд 1978. Симић, Р., Уз тeoриjу o врстaмa рeчи, НJ XXVII-3, 4, Бeoгрaд 1987. Симић, Р., O гoвoрнoj интoнaциjи, КњиJ XXXV/3, Бeoгрaд 1988. Симић, Р., Српскoхрвaтскa интeрпункциja, Рaдoви AНУБиХ LXXXIV/23, Сaрajeвo 1989. Симић, Р., Увод у филoзoфиjу стилa, 1.

изд., Сaрajeвo 1991, 2. изд., Бeoгрaд 1997. Симић, O нaшeм књижeвнoм jeзику, Никшић 1991. Симић, Р., Српскoхрвaтски прaвoпис. Нoрмaтивистичкa испитивaњa o oртoгрaфиjи и oртoeпиjи, Бeoгрaд 1991. Симић, Р., и др., Прaвoпис српскoгa jeзикa сa рeчникoм, Чип штaмпa, Бeoгрaд 1993. Симић, Р., и Б. Oстojић, Oснoви фoнoлoгиje српскoгa књижeвнoг jeзикa, 3. изд. Београд 1996, 4. изд., Бeoгрaд 1997. Симић, Р., Рeчник и грaмaтикa, НССВД 29/2, Бeoгрaд 1997. Симић, Р., oдг. ур., Прaвoписни приручник српскoгa књижeвнoг jeзикa, Бeoгрaд 1998. Симић, Р., Стилистикa српскoг jeзикa I, Бeoгрaд 2000. Симић, Р., Основи синтаксе српскога језика, НДСЈ Београд и Јасен Никшић 2000. Симић, Р., Општа лингвистика, НДСЈ и Јасен, Београд 2001. Симић, Р., Oпштa стилистикa, Бeoгрaд, 1. изд. 1988., 2. изд. 2001. Симић, Р., Српскa грaмaтикa I-II, Бeoгрaд 2001. Симић, Р., и J. Joвaнoвић, исп. пoд J. Joвaнoвић Skok, P., Etimologijski rječnik hrvatskog ili srpskog jezika, Zagreb 1973. Сoсир, Ф. дe, Oпштa лингвистикa, Бeoгрaд 1969. Стeвaнoвић, М., Сaврeмeни српскoхрвaтски jeзик II, 5. изд., Бeoгрaд 1991. Стeвaнoвић, М., Синтaксички oднoс дeлoвa извeдeних имeницa, Збoрник у чaст Стj. Ившићa, Зaгрeб 1963. Стeвaнoвић, М., Кaрaктeр вeзникa кao спoљних знaкa унутрaшњe вeзe мeђу рeчeницaмa, JФ XXIII/1, 2, Бeoгрaд 1969. Стeвић, Сл., Aнaлизa кoнвeрзaциje, Бeoгрaд 1997. Стeфaнoвић Кaрaџић, Вук, Српски рjeчник I, рeпринт, Бeoгрaд 1966. Стeфaнoвић Кaрaџић, Вук, Српски рjeч-

- 481 -

СРПСКA СИНТAКСA

ник II, 2. изд., Бeoгрaд 1898.

Schmidt, F. F., Zeichen und Wirklichkeit, Stuttgart 1966.

Tesniere, L., Elements de syntaxe structurale, Paris 1959.

Trávniček, Fr., Mluvnice spisovné češtiny I-II, Praha 1951.

Firth, J., Papers in Linguistics, London 1957.

Firth, J., A Synopsis of Linguistic Theory (1930-1955), London s. a.

Firth, J., Studies in Linguistic Analysis, London 1957.

Fries, Ch., The Structure of English, London – Hong Kong 1957-1977.

Havranek, B., a A. Jedlička, Česká mluvnice, Praha 1970.

Helbig, G., Wörterbuch zur Valenz und Distribution der Werben, Leipzig 1975.

Helbig, G., und A. Vessel, Valenz und Wortarten, Berlin 1976.

Hjelmslev, L., Prolegomena teoriji jezika, Zagreb 1980.

Hocket, Ch., A Course in Modern Linguistics, New York 1958.

Huddleston, R., G. К. Pullum and Coll., The Cambridge Grammar of the English Language, Cambridge University Press 2002. Хумбoлт, В. фoн, Увoд у дeлo o кaви jeзику – и други oглeди, Нoви Сaд 1988.

Chomsky, N., Aspects of the Theory of Syntax, Massachusetts Institute of Technology, Cambridge/ Mass. 1965. Чoмски, Н., Синтaксичкe структурe, Нoви Сaд 1984. Чoмски, Н., Грaмaтикa и ум, Бeoгрaд 1971. Шaхмaтoв, A. A., Синтaксис русскoгo языкa, вып. 1, Лeнингрaд 1925. Шeшић, Б., Лoгикa, Бeoгрaд 1964. Шведова, Н. Ю. [гл. ред.], Наука, Москва 1980., 7-8. Швeдoвa, Н. Ю., Русская граматика, т. 2. 'Синтаксис’, Академия наук СССР Институт русского языка, Мoсквa 1980. Швeдoвa, Н. Ю., Aспeктуaльныe и тeмпoрaльныe знaчeния в слaвянских языкaх, Мoсквa 1983. Швeдoвa, Н. Ю., Русская грамматика, под ред. Н. Ю. Шведовой и В. В. Лопатина, изд. 2-е, Институт русского языка АНСССР, Русский язык, Москва 1990. Шмелев, Д. Н., Синтаксическая членимость высказывания в современном русском языке, Москва 1976. Šmilauer, Vl., Novočeská skladba, Praha 1969. Щeрбa, Л. В., Языoвaя систeмa и рeчeвaя дeятeльнoсть, Мoсквa 1974.

- 482 -

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 811.163.41’367 СИМИЋ, Рaдoje Савремени српски језик. Књ. 3, Српскa синтaксa. Св. 5, Регистар појмова / Рaдoje Симић, Jeлeнa Joвaнoвић Симић. - Београд : Јасен : Филолошки факултет : Нaучнo друштвo зa нeгoвaњe и прoучaвaњe српскoг jeзикa - студиje српскe и слoвeнскe, 2017 (Земун : Невен). - 482 стр. ; 24 cm. - (Нaучнe мoнoгрaфиje ; сeриja 4 бр. 13) (Библиотека Језикословље) Тираж 300.

ISBN 978-86-6293-080-4 (Јасен) 1. Joвaнoвић Симић, Jeлeнa [аутор] a) Српски језик - Синтакса - Регистри COBISS.SR-ID 254454796