Милош КОВАЧЕВИЋ
СТИЛИСТИКА И ГРАМАТИКА СТИЛСКИХ ФИГУРА
Милош КОВАЧЕВИЋ
СТИЛИСТИКА И ГРАМАТИКА СТИЛСКИХ ФИГУРА - IV битно допуњено издање –
II КЊИГА
Београд 2019
Библиотека Језикословље Уредник Михаило Шћепановић Милош Ковачевић СТИЛИСТИКА И ГРАМАТИКА СТИЛСКИХ ФИГУРА II КЊИГА Рецензенти Проф. др Радоје Симић Проф. др Драган Бошковић Проф. др Тиодор Росић Издавач Јасен, Дечанска 12/II, Београд www.ikjasen.com jasenbook@gmail.com тел. 011 32 86 339 За издавача Војо Станишић Коректура Јосипа Жерјав Дизајн корица Мирко Тољић Припрема за штампу Александар Костић
САДРЖАЈ ЕУФЕМИЗМИ И ДИСФЕМИЗМИ............................................... 7 ТАУТОЛОГИЈА И ПЛЕОНАЗАМ .............................................. 37 ЗЕУГМА И АТЕЛАЖА ................................................................ 65 ЕЛИПСА И СИЛЕПСА ............................................................... 85 ТМЕЗА И ДИЈАКОПА .............................................................. 105 ХЕНДИЈАДИС............................................................................ 121 ПРЕГНАНЦИЈА У АУТОРСКОЈ ДИДАСКАЛИЈИ .............. 137 МОРФОСТИЛИСТИЧКЕ ФИГУРЕ ........................................ 155 НОВА СТИЛСКА ФИГУРА – ФИГУРА СУПСТАНТИВАТИКА ............................................................. 167 СТИЛСКЕ ФИГУРЕ ПОНАВЉАЊА И ЛИНГВИСТИКА ТЕКСТА ................................................... 193 СТИЛСКЕ ФИГУРЕ И ЛИНГВОСТИЛИСТИКА ................. 225 ФИГУРАТИВНА АНАЛИЗА ЈЕДНЕ ПЈЕСМЕ САВЕ МРКАЉА ............................................ 265 ЛИТЕРАТУРА ............................................................................. 279 ИНДЕКС СТИЛСКИХ ФИГУРА .............................................. 293 О АУТОРУ .................................................................................. 297
5
ЕУФЕМИЗМИ И ДИСФЕМИЗМИ 1. Еуфемистичке и дисфемистичке јединице, по правилу, спадају у синонимне јединице. Међуодносно бисмо их могли дефинисати као денотативно подударне, а смисаоно различите јединице. Сагласно Фрегеу, који је први разграничио та два типа значења1, денотативно значење представља објекат или ситуацију на које језичка јединица упућује, док је смисао (или данас уобичајеније речено – сигнификативно значење) специфичан начин виђења тога објекта или ситуације. Тако, на примјер, лексеме Вечерњача, Зорњача и Даница имају исто денотативно значење, јер именују исту звијезду (звијезду Венеру), док им је сигнификативно значење различито, јер се та иста звијезда перципира, „види“ на један начин кад је именована Зорњачом, на други кад је именована Вечерњачом, а на трећи када је именована Даницом. Тако и дисфемизми и еуфемизми упућују на исте појаве (дакле, имају исто денотативно значење), различито их представљајући (па имају различит смисао или сигнификативно значење). Еуфемизми се, по правилу, одређују као емоционално неутралне ријечи или изрази којима се супституишу непристојне, грубе или „нетактичне“ синонимне ријечи или изрази, док дисфемизми представљају употребу грубих, увредљивих и табуизираних ријечи и израза намјесто синонимних емоционално неутралних ријечи и израза. Тако еуфемизми статус еуфемизама добијају тек из међуодноса с дисфемизмима, и обрнуто: дисфемизми свој статус захваљују (наспрамности) супротстављености еуфемизмима. Због тога се и еуфемизми и дисфемизми могу сматрати стилски маркираним језичким јединицама, с тим да је „подлога“ њихове стилске маркираности битно различита. Та разлика најочигледнија је на функционалностилском плану. Дисфемизми представљају друштвено „неукусне“, табуизиране2, односно забрањене изразе или изразе под интердикцијом. Њихова 1 2
G. Frege, O smislu i nominatumu, Ideje, бр. 1, Beograd, 1975, 97–116. Табу је полинезијска ријеч (из маорског језика), која је значила забрану употребе неког предмета, рада, ријечи и сл., а нарушавање те забране повлачило је, тобоже, за собом тешку болест или смрт.
7
Стилистика и граматика стилских фигура
употреба је насупротна стиду и осјећању конвенционалности, јер се „људи не стиде само срамних дела него и њихових знакова, на пример, не само блудничења већ и знакова истог; не само срамних дела него и срамних речи“3. А табуизираним ријечима или изразима, односно ријечима и изразима под интердикцијом по правилу се сматрају вулгаризми, опсцене ријечи и псовке. Вулгаризми, опсцена лексика и псовке налазе се у односу интерсекције. Најшири је, а уз то и полисемичан, појам вулгаризма, јер се односи на „врло широку категорију супстандардне лексике која сведочи о ‘нижем’ културном сатусу особе која ју користи“4, изражавајући „негативан, презиран, бахат став према бићима, предметима и појавама“5. Под опсцену лексику, међутим, потпада само она код које постоји „садржинска или формална повезаност са сексуалним и/или екскреционим пробавним активностима и органима који у њима учествују, а да се не ради о еуфемизмима“6. Опсцена лексика чини сржни дио вулгаризама, с тим да се семантичко поље вулгаризама не своди само на опсцену лексику. Вулгаризми, па сљедствено и опсцене ријечи, најчешће се (дакле, не и искључиво) остварују у псовкама као исказним јединицама. Псовка се, међутим, не може поистоветити ни са опсценошћу ни с вулгаризмом, „будући да псовка не мора бити опсцена (Иди до врага / дођавола! Иди у першун!), а опсцени изрази не морају долазити само у оквиру псовки (Он ти је права п...а, То је обично ср... = изрази служе као експресивна карактеризација неке особе или појаве)“7. Псовка, без обзира на то да ли је остварена с опсценим ријечима или без њих, предстваља „начин изражавања агресије, без прибегавања насиљу“ и, пре свега, „служи као одушка за фрустрацију или сузбијену емоцију и као средство за ослобађање нервне енергије после изненадног шока“8. Тако се под дисфемизам може подвести свака свјесна текстуална (дискурсна) употреба вулгаризама, опсцених ријечи и псовки. Будући да је та употреба насупротна принципу културне конвенције заснованом на пристојности, скромности и стиду – није ни 3 4
5 6 7 8
8
Aristotel, Retorika 1/2/3, Svetovi, Novi Sad, 1997, 151. Д. Шипка, Опсцене речи у српском језику, ЦПЛ, Београд, Прометеј, Нови Сад, 1999, 17. R. Simeon, Enciklopedijski rječnik lingvisičkih naziva, Matica hrvatska, Zagreb, 1969, 737. Д. Шипка, нав. дјело, 15. М. Катнић-Бакаршић, Стилистика, Љиљан, Сарајево, 2001, 234. D. Kristal, Kembrička enciklopedija jezika, Nolit, Beograd, 1995, 61.
Еуфемизми и дисфемизми
чудно што су дисфемизми страни већини писаних функционалних стилова. Или боље и прецизније речено: што се сусрећу једино у књижевноумјетничком и појединим жанровима публицистичког стила. Сви остали писани функционални стилови употребљавају искључиво конкурентне еуфемизме, с тим да су и у књижевноумјетничком и публицистичком стилу еуфемизми неупоредиво фреквентнији од дисфемизама. 1.1. Сагласно фреквентности и функционалностилској репартицији јесте и досадашње интересовање за еуфемизме и дисфемизме, па чак и њихова не само истраженост него и терминолошко (с)помињање у литератури. Наиме, готово да нема рјечника књижевних или лингвистичких термина или пак теорије књижевности, односно стилистичког приручника који не издваја еуфемизам као стилску фигуру9, док су врло, врло ријетки они који као посебну фигуру издвајају дисфемизам10, или га пак само помињу у оквиру еуфемизма као његову супротност11. И то насупрот чињеници да је још античка реторика издвојила фигуру супротну еуфемизму, само што је није именовала дисфемизмом, него ју је назвала тапеиноза. А тапеиноза „у ширем смислу означава повреду сваког декорума (углађености). Најјаснији пример тапеинозе представља употреба вулгарних и увредљивих израза уместо пристојних и учтивих речи, које се очекују“12. Термин тапеиноза касније је – највјероватније најприје у руској стилистици – супституисан данас много познатијим термином – дисфемизам. Тако је дисфемизам као стилска фигура заправо само друго име за тапеинозу.
9
10 11
12
В. нпр.: О. С. Ахманова, нав. дјело, 521; R. Simeon, nav. djelo, 326–327; A. Antoš, Osnove lingvističke stilistike, Školska knjiga, Zagreb, 1974, 78; М. Solar, Teorija književnosti, Školska knjiga, Zagreb, 1977, 67; Ivo Škarić, U potrazi za izgubljenim govorom, Školska knjiga, Zagreb, 1982, 144; Rečnik književnih termina, urednik D. Živković, Nolit, Beograd, 1992, 207–208; M. Krassonjski, Leksikon terminónj literackich, Styl, Warszawa, 1996, 68; И. Тартаља, Теорија књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998, 127; Н. В. Ярецева ред., Большой энциклопедический словарь, Москва, 1998, 590; Р. Симић, Општа стилистика, Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд, Јасен, Никшић, 2001, 204; М. Kатнић-Бакаршић, нав. дјело, 237–238. и др. О. С. Ахманова, нав. дјело, 137; R. Simeon, nav. djelo, 247. М. Дешић, Еуфемизми, у: Из српскохрватске лексике, Универзитетска ријеч, Никшић, 1990, 35; Н. В. Ярецева ред., нав. дјело, 590. Rečnik književnih termina, 842.
9
Стилистика и граматика стилских фигура
1.2. Најчешће се дефиницијски као диференцијална црта дисфемизма13 и еуфемизма14 наводи критеријум емоционалности: емоционалност дисфемизама и неемоционалност еуфемизама. При томе емоционалност, сагласно Мирославу Греплу интерпретираном код Стане Ристић, поистовјећујемо са афективношћу, док под експресивношћу као ширим појмом подразумијевамо „сваку намеру говорника да било чему да значај у акту говора, и то посебним начином изражавања како би овом посебношћу задобио жељену пажњу. Другачије речено, експресивност је, по Греплу, испољавање, манифестација личности говорника у језичкој структури његовог говора“15. Будући да је емоционалност у подлози експресивности, пошто је експресија израз емоције, јасно је да се дисфемизми не само емоционалне него и нужно експресивне језичке јединице, док су еуфемизми, по правилу, неемоционалне, али не нужно и неекспресивне јединице. Експресивизација и еуфемизација као „два напоредна, али супротна процеса који се најопштије могу одредити као појачавање, истицање, односно ублажавање, прикривање актуелног садржаја супротна су и по илокуционој снази коју уносе у комуникацију. Процесом експресивизације субјекат говора има намеру да некога/нешто похвали или покуди, а у процесу еуфемизације субјекат говора има намеру да елиминише очекивану покуду с обзиром на оцену актуелног садржаја, која је у одређеној ситуацији обавезно негативна. Заједничко за један и други процес јесте указивање на одступање од норме и на субјективни став према таквом садржају комуникације, који се заснива на оцени о добром (позитивном) и лошем (негативном), што их повезује с другим аксиолошким појавама у језику. И процес експресивизације и процес еуфемизације језичких јединица одвија се по принципима аксиолошке скале с нормом као тежишном тачком и крајњим тачкама скале. Експресивне јединице функционишу на крајњим тачкама скале, а еуфемистичке на некој тачки негативног пола скале, али у смеру њеног позитивног краја“16.
13
14
15
16
10
Којему је синониман, али готово непознат, термин какофемизам (в. О. С. Ахманова, Словарь лингвистических терминов, Москва, 1966, 187). Којему је синониман много непознатији термин периплока (в. R. Simeon, nav. djelo, 47). С. Ристић, Експресивна лексика у српском језику, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2004, 15. С. Ристић, нав. дјело, 197.
Еуфемизми и дисфемизми
1.3. Будуће стилске фигуре, и дисфемизам и еуфемизам, нужно су стилистички маркиране језичке јединице. А њихову стилистичка маркираност проистиче тек из супротстављености стилски немаркираним (неутралним) конкурентним језичким јединицама. Такав би став подразумијевао да и дисфемизам и еуфемизам – пошто исказују акисолошки контрарне емоционалне односе према ономе што означавају – нужно имају и „средњу“, стилски неутралну, дакле, аксиолошки нормативну, „стилски одмјеравајућу“ језичку јединицу. Тек у односу на њу они би представљали отклон (одступање), што је најпознатији и најпрозирнији критеријум фигуративности. Али, како ћемо видјети, то није чест случај. Чак би се могло рећи да је много рјеђи од случаја непостојања „средњег“, нормативног, дакле, стилски немаркираног синонима. Стилистичка маркираност дисфемизама и еуфемизама тако се најчешће мора „изводити“ из анализе њиховог међуодноса (баш као што је нпр. фигуративност асиндетона и полисиндентона као стилских фигура могуће објаснити тек упућивањем једне на другу). 1.4. О дисфемизмима је у србистици и/или сербокроатистици врло мало писано. Донедавно не само да није писано о стилистици дисфемизама него ни о дисфемизмима уопште. Као да се табуизираност са употребе дисфемистичких језичких јединица пренијела и на њихову лингвистичку анализу. Али, како је скидан вео забране са употребе табуизиране лексике, тако се и лингвистички интерес за њу и у србистици повећавао. Наиме, све негдје до половине XX вијека употреба вулгаризама, опсцене лексике и псовки била је одлика готово искључиво спонатаног говорног монолошког и говорног дијалошког конверзационог дискурса17. Још би се једино покаткад на њих, али увијек бар дјелимично еуфемизиране, могло наићи у дијалошким дискурсима књижевног дјела, гдје су употребљавани ради језичке карактеризације ликова. Од средине XX вијека започет је процес либерализације норме у погледу експресива, тако да је од шездесетих година „евидентирана повећана употреба експресива, опсцене и жаргонске лексике, псовки и еуфемизама, и то најпре у неофицијелним говорним идиомима. Временом се ова појава проширила и на језик белетристике, позоришта и филма, затим на официјелне идиоме преко професионалних жаргона, да 17
Д. Шипка, нав. дјело, 69.
11
Стилистика и граматика стилских фигура
би пуни свој размах добила у језику средстава јавног информисања почетком деведесетих година до данас“18. 1.4.1. Појачана употреба табуизиране лексике, посебно у језику масовних медија, као да је активирала интересовање и за њену лингвистичку обраду и у србистици. Ту прије свега треба споменути зборник с научног скупа о опсценој лексици19, потом монографију Д. Шипке о опсценој лексици у српском језику20, и двије поетско-лексикографске књиге Недељка Богдановића из псовачке фразеологије и еротске еуфемистичке лексике21. Истраживања су показала да је, посебно у посљедњем десетљећу XX вијека, увелико прекршено дуго времена важеће „прећутно правило које је доведено на ниво неписане норме да језик масовних медија не толерише, у принципу, употребу опскурних речи, псовки, вулгаризама, увреда“, тако да се „у часописима и недељницима демократичније оријентације, посебно у интервјуима, чак и псовке без мимикрије објављују као део репертуара интервјуисане особе“22. Осим тога, и „у модерној књижевности, на примјер, снажно је изражена тенденција да се табу-ријечи које се заснивају на усвојеним друштвеним нормама разоткрију као изрази хипокризије и лажног морала“23. 1.5. Управо због тога ћемо нашу анализу типова и стилских одлика дисфемизама и еуфемизама проводити превенствено на корпусу публицистичког стила, односно његовог новинарског подстила. Осим из публицистичког, примјери за дисфемизме и еуфемизме ексцерпирани су и из књижевноумјетничког стила – и то како из његовог прозног, тако и из његовог поетског подстила, е да би се открило колико је том стилу и његовим подстиловима (не)својствена употреба дисфемизама24. 18 19
20 21
22
23 24
12
С. Ристић, нав. дјело, 198–199. Н. Богдановић ред., Опсцена лексика. Зборник радова, приредио Недељко Богдановић, Просвета, Ниш, 1998. Д. Шипка, нав. дјело. Н. Богдановић, И ја теби: избор из псовачке фразеологије, Просвета, Ниш, 1997; Н. Богдановић, Будалина играчка. Прилози за српски еротски речник, Просвета, Ниш, 1998. Д. Валић Недељковић, Псовке у средствима масовног комуницирања, у: „Опсцена лексика“. Зборник радова, приредио Недељко Богдановић, Просвета, Ниш, 1998, 116, 129. Z. Lešić, Jezik i književno djelo, Svjetlost, Sarajevo, 1979, 88. Корпус из кога су ексцерпирани примјери чине сљедећа дјела, с тим да се подаци за поетске изворе, дају при навођењу примјера у тексту рада: а) књижевноумјетничка дјела: Анђелко Анушић, Слазак сина у сан, Глас српски, Бањалука, 2001; Радослав
Еуфемизми и дисфемизми
Дисфемизми потпадају под експресивну лексику. А употреба експресивне лексике, према В. Кузњецовој интерпретираној код С. Ристић25, „условљена је следећим факторима: формом језика (карактеристичнија је за усмени него за писани језик), сфером општења (карактеристична је за неофицијелни говор), карактером говора (карактеристична је за емотивни а не за неутрални говор), социјалним карактеристикама учесника (узрастом, степеном културе, образовањем, васпитањем и сл.) (разни типови идиолеката и социјално-групних идиома)“. Од наведених карактеристика дисфемизми из публицистичког и књижевноумјетничког стила увијек задржавају само критеријум „карактера говора“, јер су израз емотивног говора, док су сви остали критеријуми изневјеравају. А управо то изневјеравање, због дјеловања принципа стилског контраста, и прибавља им статус изразито стилски маркираних јединица, с наглашеном компонентом негативне експресивности. 2. Управо та компонента „негативности“ и била је разлог употребног проскрибовања овог типа језичких јединица. Употребно проскрибовање нужно је наметало потребу за изналажењем конкурентних језичких јединица ослобођених експресивне компоненте негативности. Тако су насупрот комуникативно „непристојним и неподобним“ дисфемизмима реализују „подобни и пристојни“ еуфемизми. А због таквог аксиолошког статуса, еуфемизми су карактеристика свих стилова стандардног језика. Та функционалностилска неомеђеност условила је да су еуфемизми, посматрани кроз суоднос с конкурентним дисфемизмима, неуопоредиво како бројније, тако и структурно-стилски разноврсније јединице. 2.1. У језику су створени различити начини еуфемизације, тј. избјегавања употребе дисфемистичких јединица. Најприје издвајамо неколика начина дјеломичне еуфемизације. Дјеломична еуфеми-
25
Братић, Зима у Хецеговини, СКЗ, Београд, 1995; Антоније Исаковић, Листови о Косову, Просвета, Београд, 1990; Момо Капор, Успомене једног цртача, Нењ Публиц, Подгорица, 2001; Раде Кузмановић, Глу Пак, Чигоја штампа, Београд, 2002; Тиодор Росић, Господар седам брегова, СКЗ, Београд, 1996; Слободан Селенић, Очеви и оци, Просвета, Београд, 1986; Бранко Чучак, Ми се знамо од последњег дана, Звоник, Београд, 2000; б) новине: Балкан, дневне новине из Београда; Блиц, дневне новине из Београда; Вечерње новости, дневне новине из Београда; Глас јавности, дневне новине из Београда; Глас Српске, дневне новине из Бањалуке; Данас, дневне новине из Београда; Интернационал, дневне новине из Београда; Курир, дневне новине из Београда; Национал, дневне новине из Београда и Политика, дневне новине из Београда. С. Ристић, нав. дјело, 19.
13
Стилистика и граматика стилских фигура
зација јесте еуфемизација на лексичком, али не и на конструкционом плану. Наиме, структура језичке конструкције – синтагме или реченице – најнепосредније указује на дисфемистичност, док потпуно или дјелимично ненавођење проскрибоване лексеме оставља привид еуфемистичности. Такве јединице су, заправо, интерференцијске еуфемистичко-дисфемистичке јединице. 2.1.1. Дјелимична еуфемизација најчешће се постиже графостилистичком синкопом или апокопом опсцене ријечи, тј. стављањем тачака на мјесто једног или више изостављених фонема из средине или с краја опсцене ријечи, као нпр.: ()1 После ј..ања нема кајања! (Курир, 334, 4. 6. 2004, 13: наслов); Какве везе има ј…ње са карактерном улогом? (Блиц, 2527, 24. 2. 2004, 27); – Пушите, бре, ку.ац! (Курир, 343, 15. 6. 2004, 12: Тања Јордовић); Боли ме к...ц за НИН-ову награду (Блиц, 2511, 8. 2. 2004, 3: Ева Рас); Твоја пи.ка смрди! (Курир, 399, 19. 8. 2004, 12–13: наслов); Ипак су Срби највећи спортисти (посебно кошаркаши), политичари и ј...чи. (Курир, 236, 9. 2. 2004, 23); Мој тата је к..ао Северину! (Курир, 407, 28–29. 8. 2004, 12); У Америци уколико се разболите а немате осигурање, само вам кажу ко вас ј... Ако осиромашите, останете без посла, је..те се (Политика, 31890, 17. 8. 2002, КУН, III: Мајкл Мур); Кад оно са сваке стране исто: онај оном подметнуо, онај ће оном да ј... матер (Блиц, 2052, 27. 10. 2002, 5); ...овај одавде не сме да те зај... (Глас јавности, 1566, 18. 12. 2002, 17); Како је дошо, добар дан, почео да ми ј... мајку сељачку. (Глас јавности, 1566, 18. 12. 2002, 17); – Проблем са нашим списатељицама је у томе што оне превише пишу, а премало се ј... – кратко је објаснила Исидора Бјелица. (Национал, 392, 17. 3. 2003, 18); Такве хуље може начинити само к.... црногорски (Вечерње новости, 3. 3. 2003, 27: Марко Вешовић); „Готов си, ј.... ти матер. Уништићу те“ (Курир, 206, 3–4. 1. 2004, 4); Није да нас погађа извештај ове парапсихолошке организације, напротив, целу редакцију заболе к.... за њихове наручене шкработине (Курир, 200, 25. 12. 2003, 12); Мене у суштини боли к.... за све оне тамо певаче (Курир, 149, 27. 10. 2003, 12–13); Нисам знала да ли ме голица или ј..е (Интернационал, 158, 24. 4. 2004, 15); Хаг – сви би да се ј..., нико неће да скине гаће (Курир, 377, 24–25. 7. 2004, 5: наслов); итд. 14
Еуфемизми и дисфемизми
У свим наведеним примјерима остварен је полуеуфемизам, јер је у контексту недвосмислено експлициран опсцени денотат, само што његов писани израз није потпун, него редукован. А представљање опсцене ријечи комбинацијом слова и тачака у ствари је „својеврсна комбинација опсцености и еуфемизма; другим ријечима, то је покушај (вјероватно утопијски, можда и лицемјеран) да се зорно представи неки такав израз, а да се при томе ‘сачува пристојност’“26. Та интерференција непристојног садржаја и његовог до краја неизреченог непристојног израза (тј. дјелимично пристојног израза) увијек потпомогнута и графостилемском компонентом значења наведене изразе у свим писаним текстовима чини стилски маркираним. Наведени тип еуфемизације није, међутим, ексклузивна одлика писаних медија. Наиме, „звучни сигнал на месту псовке у аудиовизуелном медију је адекватан цртицама [односно тачкама] новинара. Како не би било шума у декодирању псовке, звучни сигнал је умонтиран након изговореног првог гласа“27. 2.1.1.1. Сродни су и случајеви еуфемизације помоћу аферезе. Захватају само основни псовачки глагол, у чијем се изразу (ознаци) редукује први слог, али, за разлику од синкопираних и апокопираних редукција, на мјесту редукције не долази никакав правописни знак (ни тачке ни апостроф). Тако се овај тип полуеуфемизма (1а) од претходног (1) разликује само по томе што у њему изостаје графостилемска компонента значења: (1а) Бем ти сваког цара с динара! / Тапије / менице/ и крштенице!/ Бем ти лик светог млинара / утиснут у свако зрнце пшенице! / Бем ти крв крви / бем ти кост кости / и со на софи, боже ме прости! (Добрица Ерић, Животопис); Бем ти овај живот посан / живот црва, живот мрава! (Добрица Ерић, Ратарова жеђ на кошењу у подне) итд.
2.1.2. У сљедећем степену еуфемизације долази до потпуне редукције ознаке. Ознака се, међутим, супституише тачкама или цртицама као правописним знацима. Дакле, ознака је тотално редукована и супституисана тачкама (најчешће трима тачкама, али нису ријетки ни случајеви да се наведе онолико тачака колико фонема има у редукованој ријечи), као нпр.: 26 27
М. Катнић-Бакаршић, нав. дјело, 234. Д. Велић Недељковић, нав. дјело, 128.
15
Стилистика и граматика стилских фигура
(2) Лепа је као лутка / а као кочијаш псује – / ко је зарезује! / Она сија у тами / а највише воли себе – / ко је... (попуните сами) (Милован Илић, Минимакс, Ко јој шмиргла уши); Изградња нам и обнова дала / Да имамо велики број сала / Где слушамо / Говоре..... (Љубивоје Ршумовић, Кратак осврт на послератни развој); Барабе, / барабе, да вам / да вам...свима / Зар се с туђим болом своје патње пате? (Витомир Николић, С. А. Јесењин) итд.
Навдени примјери потпуне редукције опсцене лексеме супституисане тачкама потпадају под (под)тип стилске фигуре која се зове апосиопеза или ретиценција. То је „фигура која се састоји у изненадном прекиду конструкције или говора паузом због говорникове неодлучности или колебања, срџбе, узбуђења, сумње или двоумице или из другог каквог разлога Неки мисле да је то прекидање говора намјерно, да наведе слушаоца (читаоца) на то да сам доврши реченицу, појачавајући тако у њега дојам“28. У наведеним, графостилемски обиљеженим стиховима, управо је у питању намјерно, из стилских разлога подузето, супституисање стопроцентно контекстуално подразумијевајуће (јер је у два примјера чак и рима пресупонира) непристојне лексеме тачкама. Зато су ови случајеви изаразито и стилематични и стилогени29. 2.1.3. Уколико потпуна редукација лексеме није праћена графостилемским поступком (није супституисана неким правописним знаком), остварује се просиопеза. Просиопеза је стилска фигура која настаје када се изврши „елизија првога, претходног дијела изреке“30. Тај редуковани дио (или дијелови) изреке недвосмислено подразумијевају (на њ једнозначно упућују) експлициране јединице датога израза, тако да је његово навођење чак комуникативно редундантно. Између потпуног и редукованог израза једина је разлика у томе што при навођењу дате опсцене лексеме израз има статус дисфемизма, док при редукцији те лексеме он добија статус дисфемистичког еуфемизма, као нпр.: (3) Да ти оца очинског, како си ме на превару онако у главу ударио (Р. Братић, 40); Мајку му премијерску, баш је искрен. 28 29
30
16
Rečnik književnih termina, 88–89. О стилематичности и стилогености језичких јединица в. у М. Ковачевић, Стилске фигуре и књижевни текст, Требник, Београд, 1998, 7–8. R. Simeon, nav. djelo, 211.
Еуфемизми и дисфемизми
(Национал, 186, 16. 7. 2002, 7: Александар Тијанић); Ништа нисмо знали, Саша сад, у главу га глупу, поново оде (А. Исаковић, 105); Лојем од змијских уједа / мени сад мастиш сланину / о нану ли ти нанину (Недељко Бабић, Мени сад мастиш сланину); Доста, у мајчину. Не могу више да слушам те бабароге (Добрица Ћосић, Деобе I, Сабрана дјела, књ. 3, Београд, 1966, 361); Иначе, све ће ово отићи у три лепе материне! (Курир, 292, 15. 4. 2004, 4); А сами смо тражили корене, док нисмо отишли у мајчину. (Данас, 1564, 9. 1. 2002, 6); Мој у твоју, тврд? (Б. Чучак, 89); Мајку ти сељачку (Блиц, 2709, 28. 8. 2004, 1: Велимир Илић); Нико не гледа у покојника, свима се дигао на удовицу. (Б. Чучак, 102); Мени се то смучило, па сам узела Жељка Симића у одбрану. А никад му нисам дала, ако неког то занима. (Блиц, 2115, 29. 12. 2002, 7: Јелена Тинска); Џенифер Лопез није дала Бену Афлеку пре развода (Балкан, 50. 21. 7. 2003, 10) итд.
Као што се види, просиопезичка еуфемизација најчешће се остварује у псовкама редукцијом или основног псовачког глагола или именица за мушки и женски полни орган, с тим да те опсцене лексеме не морају нужно бити реализоване на почетку псовке или неког другог израза (што зависи и од осталих лексема, посебно од енклитичких ријечи у саставу израза).31 Просиопезичка еуфемизација се од наведене апосиопезичке разликује само по томе што је ослобођена графостилемске компоненте. 2.1.4. Еуфемизација псовки постиже се и супституцијом опсцене неласцивном лексемом у њеном саставу. Тако се у српском језику, у његовом разговорном стилу, супституцијом основног псовачког глагола глаголом изем/изеш (само у тим презентским облицима) остварује еуфемистички интонирана, ублажена псовка, као нпр.: (4) Изеш земљу у којој студенти уместо љубави морају да воде политику (Политика, 28271, 21. 6. 1992, 11: А. Пантић); О, изем ти његову храброст! (Бранислав Нушић).32 31
32
Просиопеза се, нормално, не остварује само у еуфемизмима; не своди се, дакле, само на редуковање опсцене лексеме, што потврђује и сљедећи примјер нееуфемистичке просиопезе: „Бог људи!“ [→ Помози Бог, људи] називају Приморчани, али их мало ко разумије (Радослав Братић, Слика без оца, БИГЗ, Београд, 1992, 89.) Примјер преузет из Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књига VII, Институт за српскохрватски језик САНУ, Београд, 1971, 478, под: изјести, гдје се наведени примјер даје као потврда за израз изем ти, за који се констатује: „разг. ублажена псовка или као израз за потцењивање“.
17
Стилистика и граматика стилских фигура
2.1.4.1. Својеврсна еуфемизација псовке остварује се и анаграмским супституисањем опсцене лексеме, или чак свих вишесложних лексема – у структури псовке или вица, као што је то случај у сљедећим примјерима: (4а) Лепо су говорили, још пре неку годину, они електророк момци: „Мир, брате, мир... Римту ти туки!“ Али нико их није слушао (Политика, 29451, 15. 10. 1995, 35); Зека и рис одлуче да буду пријатељи. Пролазиле су године и пријатељство је трајало све до једне хладне зиме, када рис од глади пролупа и дође до зекине кућице. Стане испред и узвикне: – Зеко, изађи, умирем од глади! – Не рисе [→ се..] – узвикну зека. – Не ремсе [→ сер..] – одговори гладни рис. (Курир, 546, 14. 2. 2005, 12).
Псовка је еуфемизирана тако што су испреметани слогови обију двосложних ријечи: римту и туки. Наведена еусфемистичка супституција искључива је одлика жаргонског језика. У жаргонизацији израза, наиме, један од најкарекатеристичнијих поступака јесте управо „пермутација слогова или гласова“33. Врло експресивни и стилематични, врло чести у супстандардном језику, овако еуфемизирани изрази врло ријетко ће се сусрести у писаном језику. А ако се на њих и наиђе, биће то искључиво у управном говору, када је потребно да се употребом жаргонског израза изврши језичка карактеризација неког лика. 2.1.5. Од оба наведена случаја лексичке супституције (4/а) стилски су много ефектнији случајеви еуфемистичке супституције која се остварује као апросдокетон у еротским изневјерицама34, као нпр.: (5) И сексуални нагон / Бог је прво дао себи / Па је тек онда рекао / Народе сад се снађи (Љубивоје Ршумовић, Јеретичка опаска о Створитељу); Сида / незгодна као медуза... / Напада спреда / а нарочито... отпозади (Милован Илић Минимакс, Сидалица).
33 34
18
R. Bugarski, Žargon, Biblioteka XX vek, Beograd, 2003, 15. М. Ковачевић, Апросдокетон у еротским изневјерицама, у: „Стилске фигуре и књижевни текст“, Требник, Београд, 1998, 127–136.
Еуфемизми и дисфемизми
Овај тип еуфемизације сусреће се данас једино у поетском подстилу књижевноумјетничког стила, и то само у пјесама које се могу именовати као еротске изневјерице, јер се у њима на мјесту гдје је римом једнозначно предодређено навођење еротске ласцивне лексеме остварује неласцивна лексема. У еротским изневјерицама „потреба за римовањем са ласцивном лексемом толико је нападно истакнута да изневјеравање риме (до кога долази због избјегавања навођења ласцивног елемента) дјелује готово немогуће. Умјесто предодређене ласцивне лексеме, на мјесту риме остварује се нека структурно-семантички и синтаксички-интонационо немотивисана неласцивна јединица, која припада истом семантичком пољу као и изневјерена ласцивна лексема. Тиме се не ништи основна семантичка структура пјесме (она у перцепцији пјесме постаје секундарна), али се у први план и као готово једино релоевантна истиче стилистичка информација остварена ефектом максимално изневјереног очекивања“35. 2.1.6. И на крају, и цијела псовка може бити супституисана изразом који упућује на „псовачки гест“36, као нпр.: (6) – Ево ти га на, и теби и њему! (Муратагић-Туна 1998, 92: Недељко Николић); – Сиротињо рајо, ево ти га рајо, ево ти га на (Муратагић-Туна 1998, 92: Недељко Николић) и сл.
2.1.7. Дјелимична еуфемизација остварује се, како смо видјели, на више начина у српском језику: 1) графостилемском синкопом или апокопом опсцене ријечи, 2) аферезом опсцене ријечи, 3) апосиопезом или ретиценцијом, 4) просиопезом, 5) анаграмским супституисањем, 6) апросдокетонским супституисањем и 7) супституисањем псовачким гестом. Сви начини нису карактеристика свих публицистичких и књижевноумјетничких подстилова. Наиме, супституција анаграмисањем карактеристика је жаргонских израза и само се из стилских разлога оказионално употребљава у управном говору у публицистичком или књижевноумјетничком стилу, док се апросдокетонско супституисањe искључиво сусреће у једном типу поезије: у еротским изневјерицама. Али за све наведене типове супституција опсцене лексике карактеристична је дјелимична еуфемизације. Наиме, свима њима реализују се дисфемистички еуфемизми 35 36
М. Ковачевић, нав. дјело, 133. Х. Муратагић-Туна, О вулгаризмима у неким књижевним делима, у „Опсцена лексика“, зборник радова, приредио Недељко Богдановић, Ниш: Просвета, 1998, 92.
19
Стилистика и граматика стилских фигура
или еуфемистички дисфемизми као изаразтито стилематични, дакле, и стилски маркирани језички изрази. 2.2. Много су и бројнији начини потпуне од дјелимичне еуфемизавције у српском књижевном језику. И уз то и много су стилски разнообразнији, и крећу се од потпуне стилске немаркираности до изразите стилске маркираности. 2.2.1. Најуобичајенији начин еуфемизације без сумње је употреба интернационалних термина (најчешће латинског поријекла) намјесто народне опсцене лексике, као нпр.: (7) Сви су се затекли. Најбољи живи секс који су икад гледали (Б. Чучак, 89); Желела сам: секс, секс, и секс – / Тада сам то звала љубав (Радмила Лазић, Мајка); Пали ме секс на јавном месту. (Блиц, 2693, 12. 8. 2004, 20); Да ли да верују да је секс са њима могућ? (Политика, 32747, 6–7. 1. 2005, 29); Роса у подне, отворила је слијепе вагине (Б. Чучак, 17); Но, да не улазимо много у интиму и разлоге корисника медицинских помагала, како презервативе, вештачке вагине... називају житељи едуковане и цивилизоване Европе (Политика, 32743, 31. 12. 2004. – 2. 1. 2005, 25); Комбајн одсекао пенис сељаку (Курир, 393, 12. 8. 2004, 10); Хоћеш рећи да ти имаш и пенис и вагину? (Б. Чучак, 19); Јудита има вагину, пенис и анус (Б. Чучак, 70); Са пенетрацијом треба започети тек када је жена за то спремна (Блиц, 2840, 9. 1. 2005, М10); Најпре, њихов Александар је отворени хомосексуалац. (Курир, 513, 3. 1. 2005, 15); Путник је, са терасе своје породичне куће, муњевито онанисао – све док није силно ејакулирао (Б. Чучак, 114); Путник је пољуби у орошено чело, врати пенис у гаће (Б. Чучак, 7); Нажалост, најљепше дане свог живота, човјек проведе онанишући (Б. Чучак, 16); У биљном свијету... чешћа је мастурбација (Б. Чучак, 16); Док си ти у мојој вагини, ја могу бити истовремено у туђој. (Б. Чучак, 19); Гдје смо оно стали? Код мастурбације и онаније. (Б. Чучак, 69–70); Сишло је с коња, на цитадели, и показало гениталије. (Б. Чучак, 70–71); ...стручњаци кажу да је то период где ни мастурбација не помаже (Курир, 530, 26. 1. 2005, 10) итд.
Мада су наведени примјери ексцерпирани само из публицистичког и књижевноумјетничког стила, употреба овог типа еуфемизама карактеристика је свих писаних функционалних стилова (чак и 20
Еуфемизми и дисфемизми
научног и административноправног). Једино је некарактеристична за разговорни стил. Употребом интернационализма наведеног типа за обиљежавање табуизираних сексуалних радњи и полних органа изражавање се ослобађа емоционалности и експресивности. У питању су, дакле, еуфемистичке стилски необиљежене јединице. Представљајући неутралан начин изражавања, лексеме овога типа служе као својеврсна „норма“ („неутарлна средина“) у односу на коју се и одређује стилска маркираност како еуфемистичких, тако и дисфемистичких јединица. Наиме, постојање уобичајених стилски немаркираних јединица омогућава поредбено издвајање и њима синонимних стилски маркираних јединица. 2.2.1.1. А стилски немаркирани еуфемизми не обиљежавају се само интернационалним него и неким домаћим лексемама за именовање опсцених садржаја, као нпр.: (7а) Зашто нисам обљубио раскошну дјевојку, која ми је чак давала повода? (Б. Чучак, 75); Болан сношај спада у сексуалне дисфункције жене (Блиц, 2840, 9. 1. 2005, М10); Супруга се често жали да има болове приликом односа (Блиц, 2840, 9. 1. 2005, М10); Док Минка показује груди где стигне, Алка Вујица показује „венерин брег“ (Национал, 216, 20. 8. 2002, 16); ...рецитовала је Јудита... скривајући дланом оба отвора под мошњама (Б. Чучак, 78); Јудита може на два уда сјести (Б. Чучак, 70); Бићу опак бабац, / (...) Не од оних дебелгузих / Што ваљају за собом задњице, / како вели Селин. (Радмила Лазић, Бићу опак бабац); Задњица никад не може бити превелика (Блиц, 2638, 6–7. 1. 2005, 24); Ако желите да се уклопите у нашу средину, боље је да одмах схватите вриједности измета (Б. Чучак, 62); Ђубре је гнојиво наше најукусније вегетације (Б. Чучак, 62); Човече, пути што су ти / Пасјим изметом посути (Милован Данојлић, Човек и пас); Мирис измета / У трави после излета (Милован Данојлић, Пост фестум); Све убуђало, сагњило, натруло, / Са задовољством бацам у ђубре (Радмила Лазић, О, мој Телемаше) итд.
Наведена еуфемистичка домаћа лексика, попут споменуте интернационалне, готово да има улогу термина, тако да је ослобођена емоционалности и екиспресивности, па се и не схвата као ласцивна. Због тога и овај тип лексема има статус стилски немаркираних еуфемизама, односно уобичајене, нормативне лексике у односу на 21
Стилистика и граматика стилских фигура
коју се приоритетно и одређује статус маркираности дисфемистичких и дијела еуфемистичких јединица. 2.2.2. Стилски немаркирано еуфемистичко изражавање опсцених садржаја не врши се само интернационализмима и неким домаћим лексемама него статус стилски немаркираних еуфемистичких јединица увијек имају и парафразе. Парафраза представља алтернативну аналитичку верзију неког имена. Она је, заправо, аналитички термин, односно описни експланативни конкурент лексичком термину, што се лако уочава и на основу сљедећих парафраза за опсцене садржаје: (8) Заиста мислим да је сексуални однос између нас био на добровољној основи (Блиц, 2715, 3. 9. 2004, 36); Многи старији парови престају да упражњавају сексуалне односе, али имају потребу за блискошћу (Блиц, 2837, 5. 1. 2005, 22); Уз незаобилазне „савете“ играчима Партизана и жеље за сексуалним општењем са женским члановима породица главног и аут судије, чули су се и повици попут... (Курир, 489, 4–5. 12. 2004, 22); ...иди и обави секс с Евом! (Вечерње новости, 20. 6. 2004, 24); ...наводно је ступила у полни однос са својим 14-годишњим учеником (Курир, 519, 13. 1. 2005, 8); Суботичанка водила љубав пред камерама (Блиц, 2839, 8. 1. 2005, 1); Кад следећи пут будете планирали да водите љубав, упалите неколико свећа. (Глас јавности, 2141, 31. 7. 2004, 21); Кад бих имао љубавну жељу, могао бих је привући себи, ставити у крило. И тако водити љубав (Б. Чучак, 38); ...немојте му признати да стари начин вођења љубави није ваљао. (Курир, 377, 24–25. 7. 2004, 16); Вупи је искористила прилику да назове Буша женским полним органом. (Курир, 374, 21. 7. 2004, 15); Вилотију Милосављевићу из Сврљига, који је сам себи одсекао полни орган, лекари су успели да пришију пенис (Курур, 387, 5. 8. 2004, 11); ...коштицу угура у анални отвор (Курир, 530, 26. 1. 2005, 13); Овако може да бира, с ким и колико / Или, да се сама задовољава, / Да се љуби бескрајно. (Радмила Лазић, Брак); ...около су стајале слике Мићиног омиљеног јунака, полусељака, полуграђанина како спава на парковској клупи покривен „Политиком“, врши велику нужду или путује на дрвеним клупама купеа треће класе на рад у туђину (М. Капор, 298); ...да не
22
Еуфемизми и дисфемизми
улази у кола са другом који је под дејством алкохола (Блиц, 2842, 11. 1. 2005, 21) итд.
Наведене парафразе као да опсцену лексему разлажу на њене семантичке компоненте, прибављајући свакој од компонената посебну ознаку. Ове еуфемистичке парафразе настале су, дакле, декомпоновањем еуфемистичких лексема на њихове семантичке компоненте. Зато парафразе и јесу аналитички (синтагматски) синоними синтетичких (лексичких) еуфемистичких јединица. Парафраза је као и њен лексички терминолошки синоним неемоционална, по правилу и неекспресивна и стилски немаркирана јединица, па се као и конкурентни терминолошки еуфемизми сусреће у свим функционалним стиловима. Због описног карактера, „у поетској терминологији, парафраза се понекад употребљава, мада погрешно, као синоним за перифразу“37. Парафраза и перифраза, у погледу стилске маркираности, јесу супротне језичке јединице: парафраза је немаркирана, а перифраза увијек стилски маркирана језичка јединица. Посредно се то може закључити већ и из чињенице да парафраза није, а перифраза јесте стилска фигура. Посматране у суодносу с перифразама, парафразе би се могле дефинисати као граматикализоване, терминологизиране перифразе. 2.2.3. А еуфемизација како опсцених, тако и неопсцених садржаја најчешће се врши перифразом као стилском фигуром. Јер, „еуфемизам у бити је такође перифраза“38. Еуфемистичке перифразе су бројне и разноврсне у свим функционалним стиловима српског књижевног језика, а посебно у публицистичком и књижевноумјетничком, што потврђују и сљедећи примјери: (9) Па онда, то бесмислено трење / Једно о друго, / У пристојним временским размацима, / Да се не поквари просек / Од једном недељно (Радмила Лазић, Брак); Два сата провео сам ноћас међу Горданиним и Зоричниним ногама (Р. Кузмановић, 92); Од петорице писаца – четворица ће оговарати колегу, а само један колегицу, која му није дала сонетни вијенац који јој је искао. (Блиц, 2297, 6. 7. 2003, 9: Горан Бабић); Друго је питање шта извесну особу... нагони да видео-камером бележи баш овакве тренутке свог интимног живота, онога што се у колоквијалном жаргону нази37 38
Rečnik književnih termina, 566. Ibidem, 582.
23
Стилистика и граматика стилских фигура
ва „хопа-цупа“ или „партерном гимнастиком“ (Курир, 337, 8. 6. 2004, 3: Богдан Тирнанић); Рецимо, требало ми је неколико корака да бих ушао међу бутине оне која је била најближа. (Б. Чучак, 38); „Како калаузом отвори женску браву“ (да „ону ствар“ тако назовемо) (Блиц, 2024, 29. 9. 2002, 6: Јелена Тинска); Друга тачка полемике о естетским решењима венериног брега је, свакако, њено приказивање, намерно или случајно, у јавности (Национал, 216, 20. 8. 2002, 16); Доњи веш, као и сви остали табуи женског међуножја бар на Балкану, до сада нису били сегмент јавних полемика (Национал, 216, 20. 8. 2002, 16); Тако је прича (с обе стране) о поравнању затихла. Добиће што и млада прве брачене ноћи. (Национал, 355, 1–2. 2. 2003, 32); Она има лежеће квалитете (Интернационал, 19, 25. 11. 2003, 6); Нема за шта куче да их уједе, осим за дршку од стомака (Интернационал, 251, 29. 7. 2004, 25); Продавачице љубави у Новом Саду немају своје посебно, одређено место одакле крећу на посао (Вечерње новости, 4. 8. 2004, 15); Одвакада су се „пријатељице ноћи“ скривале од органа реда и мира на све могуће начине (Курир, 393, 12. 8. 2004, 17); Лаке даме у Базелу осмислиле како да изврдају закон (Курир, 393, 12. 8. 2004, 17); Он сматра да обична жена може да ужива у сексу подједнако као мушкарац, а да је при том нико не етикетира као лаку женску (Блиц, 2699, 18. 8. 2004, 12); Не сумњам да је немачки министар војске (најурен са положаја јер је снимљен како се у туђем базену брчка са извођачицом љубавних радова) такође партијски човек (Курир, 519, 12. 1. 2005, 3: Богдан Тирнанић); Тих дана наш до тада најхладнији град / постаде Мека за ходочашће / домаће и белосветске топле браће! (Добрица Ерић, Последњи Чарнојевићи); Топла браћа заводе врцањем (Национал, 181, 10. 7. 2002, 3); Изгледа да ће радост „мајсторица“ најстаријег заната на свету кратко трајати (Курир, 393, 12. 8. 2004, 17); Умро је с руком на ономе из чега се родио (Б. Чучак, 93); Неке су сједиле ближе мојој мушкости (Б. Чучак, 38); Па шта ли тек добацују Џенифер Лопез, која је каријеру направила на рачун своје поовеће позадине (Блиц, 2638, 6–7. 1. 2005, 24); ...неко рече да стану, јер млада мора да оде тамо гдје и цар иде пјешке (Р. Братић, Зима, 163); Када се већина присутних већ добрано „подмазала“ алкохолом, Гоца се латила микрофона! (Курир, 473, 13–14. 11. 2004, 13); Јеленино бекство му је помогло да оде 24
Еуфемизми и дисфемизми
на онај свет. И она је, сирота, ускоро отишла Богу на истину! (Политика, 32501, 1–3. 5. 2004, Б8: Љубивоје Ршумовић, Ђаволов роб); А онда је поглавник отишао код Манитуа (Курир, 335, 5–6. 6. 2004, 13); Уметник заврши тек када заувек затвори очи (Вечерње новости, 12. 1. 2003, 15); Трећа Југославија отишла у историју (Национал, 358, 5. 2. 2003, 2: наслов); Бацио се у ријеку и отпутовао да се више не врати (Р. Братић, 216); ...њен син је и раније покушавао да дигне руку на себе (Национал, 393, 18. 3. 2003, 13); ...сви налази истраге указују да је младић дигао руку на себе (Блиц, 2842, 11, 1. 2005, 11); ...у новогодишњој ноћи, на аеродрому Лађевци један војник опет пресудио сам себи (Курир, 519, 12. 1. 2005, 3); Војска поспала, једно преко другог, полегли неједнако, као жито после провале облака. Хрчу. Пуштају ветрове (С. Селенић, 284); Наравно да с времена на време осећам како ме године стижу (Блиц, 2835, 3. 1. 2005, 35) итд.
Перифразе се, како се и из наведених примјера види, употребљавају за еуфемизацију не само опсцених садржаја него и за ублажавање непристојних или чак одређеној ситуацији непримјерених садржаја. Тако су врло бројне перифразе за глагол умријети, чија употреба тешко да се данас може подвести и под табуирану и под непристојну39, па перифразе за самоубиство, заборав, старост, пијанство, тоалет и др. Перифраза као структурно сложенија јединица од непeрифрастичког лексичког синонима, па био он дисфемистичкан, неутралан или чак и сам еуфемистичан, увијек је у односу на тај лексички конкурент стилски маркирана. Она увијек подразумијева посредно схватање цјелине преко неког карактеристичног детаља. Тако за разлику од неперифрастичког синонима, који дати појам најчешће само номинује, перифраза тај појам одсликава, ствара неку врсту пјесничке слике за тај појам. Перифраза је увијек семантички богатија од лексичког синонима, јер основни синоним потцртава само архисемске семантичке компоненте, а перифраза бројније диференцијалне семантичке компоненте, које нужно имплицирају присуство архисемских. Захваљујући том присуству већег броја семантичких компонената у свом саставу, перифразе, за разлику од 39
А уз то глагол „умријети“ има и свој лексички еуфемизам „преминути“: Последњих дана протекле године у Њујорку је преминула Сузан Зонтаг (Блиц, 2835, 3. 1. 2005, 17).
25
Стилистика и граматика стилских фигура
основних синонима, „непосредно указују на тип представе (виђења) денотата, а представа је увијек субјективна. Док основни синоним по правилу искључује субјективност указујући на општу, типску представу – перифраза подразумијева субјективно виђење датог денотата, па је често прожета осјећањима“40. 2.2.4. Еуфемизам се сматра фигуром сродном литоти41. Сродност литоте и еуфемизма успоставља се преко значења ублажавања. Ублажавање је, наиме, иманентно и литоти, пошто је она фигура која „умањује односно ублажава јер прави израз замјењује слабијим и то негативним и супротним“42. Зато нису ријетки литотизирани еуфемизми, између којих су у публицитичком стилу најчешћи они перифрастички за изражавање „вербалне обмане“, као нпр.: (10) Шта је истина, а шта неистина? (Балкан, 91, 31. 8. 2003, 2); Додик је рекао да је кривична пријава потпуно неистинита (Национал, 124, 3. 5. 2002, 8); Није истина да планирам да се женим (Блиц, 2842, 11. 1. 2005, 20); Шаиновић... је био склон „извртању истине“ (Национал, 133, 15. 5. 2002, 3); То не одговара истини (Блиц, 1980, 16. 8. 2002, 12); Карла дел Понте не говори истину поводом злочина НАТО у СРЈ (Вечерње новости, 26. 1. 2003, 3); Наводи у тексту не одговарају истини (Национал, III/355, 1–2. 2. 2003, 2); Јуче нам је „признала“ да је заобишла истину због „интереса истраге“ (Вечерње новости, 4. 6. 2004, 26); То је као кад бисмо тврдили да нам нису директно рекли да лажемо, већ да шкртаримо истином (Блиц, 2241, 11. 5. 2003, 5: Војислав Коштуница); То је далеко од истине (Блиц, 2687, 6. 8. 2004, 22); Има доста људи који данас нису живи а са којима бих волео да сам се познавао (Блиц, 2835, 3. 1. 2004, 30); ...тек после тога сам схватио да није жив (Курир, 215, 15. 1. 2004, 11); Ти мене не волиш, Рејчел (Б. Чучак, 85); Крстовић је изјавио да је за сада сезона далеко од тога да се може назвати добром (Блиц, 2671, 21. 7. 2004, 10) итд.
Сви литотизирани еуфемизми, без обзира на то да ли су лексички или перифрастички и да ли се односе на ласцивне или неке 40
41
42
26
М. Ковачевић, Стилогене и нестилогене перифразе, Књижевни језик, XX/1–2, Сарајево, 1991, 62. Уп.: Rečnik književnih termina, 428–429; М. Дешић, нав. дјело, 41; А. Šehović, Eufemizmi i tabu-riječi, Književni jezik, XXI/1, Sarajevo, 2003, 55. М. Solar, nav. djelo, 1977, 79.
Еуфемизми и дисфемизми
само контекстуално неподобне садржаје, – јесу стилски маркиране језичке јединице. А та је маркираност, с једне стране, заснована на чињеници да је литота, негирајући супротно, „директно везана за антонимију јер негацијом једног пола настаје експресивни синоним контрарном опозитуму“43, а с друге стране, што јој је – будући да је неријетко перифрастична – својствена како емоционалност, тако и сликовитост. 2.2.5. У фигуре ублажавања спада и металепса. Често се „овом фигуром избјегава изравно рећи тежак или непристојан садржај па се умјесто тога износи или његов узрок или његова посљедица“44. И управо у том свом значењу45 металепса успоставља везу са еуфемизмом. Нису ријетки металепсички еуфемизми, којима се – без обзира на то да ли су изражени лексички или перифрастички – умјесто именовања табуизираног или контекстуално непримјереног (непристојног) садржаја означава нешто што се може сматрати – у ширем значењу схваћеним – узроком или посљедицом тог садржаја, као нпр.: (11) Већ неколико недеља примећујем како више не могу да усрећим своју жену (Вечерње новости, 8. 8. 2004, 24); ...на железничкој станици сачекују сељанке да би их, збуњене и преплашене велеградом, елегантни и намирисани, намамили у своју собу и повалили (С. Селенић, 29); Модерни дивљак, баш као и његов прадавни предак, једнако би, наиме, да крка, да се добро носи и да ту и тамо, обноћ и обдан, штогод пода се потури (Блиц, 2282, 22. 6. 2003, 9: Горан Бабић); Да ли се хвале друговима с ким су и колико пута спавали? (Политика, 32747, 6–7.1. 2005, 29); Пошто се олакшам над клозетском шољом, бодра корака враћам се у дневну собу (Р. Кузмановић, 120); Многи ће се са страхом „олакшати“ (Вечерње новости, 7. 6. 2004, 3); Било је излишно ићи у клозет. Испразнио сам се као дијете у сну (Б. Чучак, 10); Шетам не би ли наишао на какво склониште да ослободим отежали мехур (А. Анушић, 69); Петар Божовић... чешао свој „понос“ у ЦГ верзији „Краља Ибија“ (Курир, 239, 12. 2. 43 44 45
В. у овој књизи у раду о литоти. I. Škarić, nav. djelo, 149. То је само једно од значења металепсе, јер металепса има много шире значење. Металепса се, наиме, сматра за „троп (подврсту метафоре и метонимије) који настаје када се један појам замени метафоричком речју која не одговара датом контексту: Језик горе посијече него сабља (нар. пословица)“ (Rečnik književnih termina, 458).
27
Стилистика и граматика стилских фигура
2004, 12); Ако моје груди изазивају код некога мокро узбуђење или представљају део сексуалне опсесије, онда је то његов проблем (Интернационал, 92, 10. 2. 2004, 16); Имуне на интелигенцију, ниједна од мјаукавих кокица стога није добацила до нивоа просечног српског читатеља (Национал, 380, 3. 3. 2003, 32: Александар Тијанић); Сирота Биљана Ковачевић-Вучо, власница некоришћеног мозга, постаје античка митска личност (Курир, 364, 9. 7. 2004, 4: Александар Тијанић); Гоца Тржан звизнула „васпитну“ колегиници Леонтини (Курир, 306, 6. 5. 2004, 13); Поздравили смо се са хаџом (чичом), за чији би изглед код нас рекли да је такав да му „не узмеш ни орах из руке“ (Политика, 32113, 31. 3. 2003, 5); ...демократе су запитале Илића одакле му многе куће, станови и маркирана одела „када пре избора за градоначелника пас није имао за шта да га уједе“ (Курир, 206, 3–4. 1. 2004, 2); Све важне мечеве [на Светском првенству у фудбалу] суде делиоци правде из земаља у којима куче нема за шта да их уједе (Национал, 166, 22–23. 6. 2002, 32); Наташа је згодна жена кад се окупа и очешља (Курир, 162, 11. 11. 2003, 3: Богдан Тирнанић); ...на сцену је, борећи се са тлом под ногама, истрчао неизбежни Мирослав Лазански (Курир, 439, 5. 10. 2004, 17); С купатилом није био у добрим односима (Глас Српске, 10019, 8–9. 3. 2003, 9); Буди спреман да ти дишу у нос и уши, да савладаш недостатак сапуна и лосиона, да покупиш од некога буве или вашке (Р. Братић, 231); ...не треба искључити ни традиционалну склоност Срба да такве околности искористе и повремено опруже неког по плочнику (Блиц, 2031, 6. 10. 2002, 5); Лабус је потрошио милион и двеста хиљада евра на кампању, пласирајући причу за малу децу да је новац сакупио преко жиро-рачуна (Национал, 251, 3.10. 2002, 2) итд.
Металепсичке се еуфемизми остварују на различите начине, а најчешће метонимијом (нпр. ...колико пута су спавали, у значењу „водили љубав“; ...звизнула „васпитну“, у значењу „шамар“) и разним значењским (под)типовима перифразе46. У свим случајевима наведени су еуфемизми, због више него очигледне и/или емоционалности и/или сликовитости, изразито стилски маркиране јединице. 46
28
О врстама перифразе види у поглављу о перифрази у овој књизи.
Еуфемизми и дисфемизми
2.2.6. Еуфемизација се често врши употребом, умјесто опсцених језичких јединица, синтагми с деиктичким лексемама у свом саставу. То је врло раширен начин еуфемизације и у публицистичком и у књижевноумјетничком стилу, што потврђују и сљедећи примјери: (12) Смрзли смо се ко она ствар (Национал, 340, 15. 1. 2003, 11); „Како калаузом отворити женску браву“ (да „ону ствар“ тако назовемо) (Блиц, 2024, 29. 9. 2002, 6: Јелена Тинска); Министри здравља при ЕУ немају ону ствар. (Балкан, 224, 11. 1. 2004, 21); Нешто ме чудно гледаш. Ко зна да ли си још окусио ону женску ствар (Р. Братић, 64); Њима није стало баш до „оних ствари“ (Интернационал, 19, 25. 11. 2003, 6); Саманта има дечка савршеног у свему осим у једној ствари – њен омиљени део мушког тела је премали! (Интернационал, 158, 24. 4. 2004, 15); Мене ови други, заједно са митском адвокатицом, могу да држе за нешто друго. (Курир, 357, 1. 7. 2004, 4: Александар Тијанић); Обично кажу да мале људе Бог обдари тамо доле (Блиц, 2842, 11, 1. 2005, 21); Они [нудисти] заправо желе да буду снимљени у свој величанствености 8–12 центиметара знате-већ-чега (Национал, 234, 10. 9. 2002, 3); И по којој логици ту функцију може да преузме неко за кога није гласало више од три и по милиона људи, јер ти људи нису уопште гласали пошто им је пун, да не кажем шта, свега (Блиц, 2101, 15. 12. 2002, 6); Збрзам са женом оне креветне ствари (А. Анушић, 29); ...а за Ратка Младића дала би и ону ствар – кад би јој је неко хтео. (Национал, 361, 8–9. 2. 2003, 10); То говори да је народу пуна она ствар циганчења, убистава и клања (Национал, 286, 9–10. 11. 2002, 32); итд.
Најчешћи је, како се види, деиктички еуфемизам представљен синтагмом она ствар у сингуларном или плуралском облику, с тим да та синтагма у сингулару, зависно од контекста, упућује или на мушки или на женски полни орган, док множински облик оне ствари означава сам сексуални однос. Остали наведени примјери, који се у ову групу могу сврстати тек у шире схаћеном значењу деиктичности, готово да представљају појединачна индивидуална, несумљиво експресивнија и и сликовитија, рјешења еуфемизације. Сви наведени референцијални еуфемизми нису, дакле, у подједнаком степену експресивни, али су сви – у односу на синонимне стилски неутралне 29
Стилистика и граматика стилских фигура
интернационалне или домаће термине – стилски маркиране јединице. 2.2.7. У везу са еуфемизмима неријетко се доводи и антифраза47. Антифраза је „опћа фигура којом се изражава једно, а мисли супротно“48. Чешће се, међутим, антифраза употребљава у ужем смислу, гдје се под њом „подразумијева супротно, повољно изражавање о неповољним догађајима да би се они ублажили (еуфемистичка интенција)“49. А тај подтип, подврста антифразе што подразумијева „употребу ријечи у супротноме значењу“ назива се енантиоза50. Тако се ублажавање ријечју супротна значења не врши заправао антифразом као општом фигуром, него енантиозом као њеном подврстом. А енатиозички еуфемизми нису ријетки у публицистичком и књижевноумјетничком стилу: (13) Дама у суровом свету племените вештине (Блиц, 1990, 26. 8. 2002, 15: наслов); Весела Босна и још жалоснија Херцеговина потпуно је слободана и независна под окупаторском управом (Блиц, 2539, 7. 3. 2004, 5: Горан Бабић); Незаборавни Стенли Ковалски преселио се у вечна ловишта (Блиц, 2661, 11. 7. 2004, 9); Свако ко, неком несрећом, доспе у Урегентни центар кандидат је за вечна ловишта (Национал, 232, 7–8. 9, 2002, 3: Богдан Тирнанић); Најгоре ме страг биће им нешто / Колико су бистри (Матија Бећковић, Рече ми један чоек); Припадници Демократске странке Србије су били „скромни“ па су изјавили да за њих обично гласа цела Србија (Балкан, 200, 18. 12. 2003, 4); – Мајку му премијерску, баш је искрен (Национал, 186, 16. 7. 2002, 7: Александар Тијанић); – Можете ли ви још нешто тако паметно да одвалите, рекла је. (Књижевне новине, 1064–1065, 15. 8 – 15. 9. 2002, 11: Светозар Влајковић); Дошао нам умни гост / Од умља му се диже коса на глави (Миодраг Павловић, Силуан); Шта ћемо ми сада без наше „смерне главе“ у тренутку када нам прети страшни Сан Марино, када је иза нас траума из Атине? (Курир, 402, 23. 8. 2004, 24); Американци су познати по јуначком ратовању – са велике удаљености 47
48 49 50
30
R: Simeon, nav. djelo, 78; Ј. Матијашевић, Еуфемизми и синонимија, Научни састанак слависта у Вукове дане, 12/1, Београд, 1983, 113–114; М. Дешић, нав. дјело, 38; А. Šehović, nav. djelo, 78; I. Škarić, nav. djelo, 147–148. I. Škarić, nav. djelo, 147. Ibidem, 147–148; Rečnik književnih termina, 35. R: Simeon, nav. djelo, 303–304.
Еуфемизми и дисфемизми
испале крилате ракете (Глас јавности, 1603, 27. 1. 2003, 18); Но, нарочито је бесан на две младе жене из синдиката правосуђа које га, тражећи његову оставку, увредљиво називају Гаргамелом. Зар тако о оном лепотану? Отуда Батић озбиљно помишља да против њих подигне тужбу (Национал, 207, 9. 8. 2002, 3: Богдан Тирнанић); Тачно је да је многим радикалима на тесту интелигенције налаз био негативан – паметни су мање од нуле (Национал, 357, 4. 2. 2003, 31); Кад си постао бистар ко теле, / тек онда посао ваља (Бранко Ћопић, Армија-школа за јунаке); Соња упада као инкасант за струју, добродошла као грип, позив за судије за прекршаје и жељена као длака у јајету (Национал, 386, 10. 3. 2003, 31); Гледати њену емисију забавно је као и два сата нетремице посматрати вештачког пса што меланхолично врти главом кроз задње стакло аутомобила. (Национал, 386, 10. 3. 2003, 31) итд.
Као што се и из наведених – врло експресивних и сликовитих – примјера види, енантиозички еуфемизами изражавају се или појединачном лексемом (рјеђе) или синтагмом (чешће). И у синтагматском изражавању увијек је само једна, најчешће синтагматски надређена лексема (то јест лексема која је управни члан синтагме) употрејебљена у супротном значењу од онога које јој је уобичајено. На супротно значење лексеме може се указати и графостилемски (употребом ријечи под наводницима, при чему сами наводници упућују на то да дату ријеч треба прихватити у супротном значењу). Превођење лексеме у супротно значење, међутим, најочигледније је у поредбеним конструкцијама (уп.: бистар ко теле, добродошла као грип и сл.), у којима поредбени дио укида позитивно значење управне лексеме и преводи га у супротно – негативно значење. И иначе, најчешће се у перифрастичкој енантиози као подврсти антифразе управном лексемом синтагме износи позитивно значење да би наставак то значење поништио и претворио га у негативно. Тако је енантиоза значењски блиска харијентизму као подврсти ироније у којој се покуда изриче у облику похвале51. Будући да су и енантиоза и иронија подврсте антифразе, у случајевима када је контекстуално супротно значење енантиозичке лексеме праћено компонентом ниподаштавања, ругања – врло је 51
М. Ковачевић, Огледи о синтаксичкој негацији, Завод за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево, 2004, 24.
31
Стилистика и граматика стилских фигура
тешко, ако је уопште и могуће, разграничити енантиозу од ироније. Тако се неки од наведених примјера (гдје спада највећи број наведених примјера, између којих се посебно истичу сви примјери енантиоза изражених поредбеним синтагмама) могу интерпретирати и као енантиозички и као иронијски. А сви ови еуфемизми – без обзира на то да ли су изражени чистим енантиозама или интерферирају значење енантиозе и ироније – врло су емоционалне, сликовите и изразито стилски маркиране јединице. 2.2.8. У расправи о еуфемизмима свакако треба споменути и чињеницу да данас постоје многи еуфемистички изрази којима насупрот не стоје дисфемизми, него се њима ублажава значење средњег, стилски неутралног, али свакако не и табуизираног појма, какав је нпр. еуфемизам захвалити се у значењу „не прихватити понуђено“ или „дати некоме отказ“. Осим тога, неки од уобичајених еуфемистичких израза (као нпр. израз нечастиви) некада су имали опозитни дисфемистички појам (ђаво) који је временом изгубио статус религиозног табуа (детабуиран је, дакле) и добио статус средњег стилски неутралног појма. Свему томе треба додати и чињеницу да постоји и да се свакодневно твори велики број контекстуалних еуфемизама, тј. еуфемизама чије се значење распознаје тек у конкретном контексту, при чему су између њих најбројнији они који су и графостилемски обиљежени (пошто се промјена значења ријечи наглашава употребом наводника). Ево за сва три случаја и писаних потврда из публицистичког и књижевноумјестничког стила: (14) Иако је он био прилично галантан, и понудио јој плату од 3000 евра, она му се захвалила на позиву [→ она је одбила позив] (Курир, 281, 1. 4. 2004, 12–13); Појединци не схватају озбиљно свој посао, и по повратку у Београд ћу им се захвалити на сарадњи [→ прекинути сарадњу са њима] (Курир, 375, 22. 7. 2004, 20); Лалатовић је мудро ћутао, размишљао и на крају преломио да се Украјинцима захвали на понуђеним условима [→ одбио је / није прихватио понуђене услове] (Глас јавности, 1566, 18. 12. 2002, 20); Управа Еспањола захвалила се на досадашњој сарадњи сада већ бившем тренеру Хавиеру Клементеу [→ оптустила је досадашњег тренера / прекинула је сарадњу са...] (Блиц, 2420, 6. 11. 2003, 40); Да је нечастиви [→ ђаво] умијешао прсте у све, најбољи је доказ што власти заробише неколико највиђенијих Срба (Р. Братић, 178); Ово није човек! Ово је нечастива сила! 32
Еуфемизми и дисфемизми
[→ ђаво] (Т. Росић, 5); Зна он: не ваља се нечастивом [→ ђаволу] одазивати (Т. Росић, 5); Обичним грађанима куражност или непажња приликом преласка улице аутоматски шаље новчанике на дијету на којој мршаве 800 динара [→ значе казну од 800 динара] (Интернационал, 58, 6–7. 1. 2004, 17); Славна глумица у 36. години коначно остварила сан и „заглавила“ [→ затруднела] (Курир, 331, 1. 6. 2004, 16); Хрватско „укрутило“ [→ пенис] у четничкој унуци (Курир, 335, 5–6. 6. 2004, 13: Исидора Бјелица); Романа, ипак, није изашла пред публику „боса међу ногама“ [→ без гаћица] (Курир, 366, 12. 7. 2004, 13); Једна неопрезна птица промашила је бронзану бисту у парку и „обележила“ [→ изметом укаљала] младог песника (Вечерње новости, 29. 8. 2004, 2); Успео је г. Анђелковић за кратко време да олакша [→ покраде] и војну касу (Интернационал, 23, 29. 11. 2003, 6); Одувек смо веровали да смо много јаки у пределу међуножја. [→ сексуално јаки] (Блиц, 2115, 29.12. 2002, 4); Нађ Симону помињао [→ псовао] фамилију (Курир, 373, 20. 7. 2004, 20: наслов); Павле је скидао [→ псовао] звезде, богове с мрачних небеса, није знао куда треба сада ићи, шта са собом и колоном чинити (А. Исаковић, 117); Зато је упутно упозорити садашњу политичку елиту да припази да настављањем са немудрим избором креветских другова не падне са места странке на место бивше странке [→ престане постојати] (Политика, 32352, 29. 11. 2003, А6) итд.
И сви наведени еуфемизми, будући да према себи имају стилски неутралан појам – без обзира на то имају ли поред тог појма још и насупротни дисфемизам – стилски су маркиране јединице, с различитим степеном експресивности. Ови примјери најбоље показују да еуфемизација није нужно супротстављена дисфемизацији, него да она неријетко уз ублажавање наглашено емоционалних дисфемизама подразумијева и ублажавање неемоционалних „средњих“ стилски неутралних појмова. А том је ублажавању и у публицистичком и у књижевноумјестничком стилу покаткад разлог само стилска углађеност, која је једна од иманентних црта еуфемизације. 3. Проведена анализа типова и стилских особина еуфемизама у суодносу са дисфемизмима на примјерима из публицистичког и књижевноумјетничког стила српског књижевног (стандардног) језика може се сажети на неколико општијих закључака. 33
Стилистика и граматика стилских фигура
3.1. Дисфемизми се изражавају приоритетно лексемама52, док је за еуфемизме подједнако уобичајен и лексички и перифрастички начин изражавања. 3.1.1. Дисфемизми појмовно покривају много мањи број подручја од еуфемизама. Дисфемизми се тако по правилу односе на сексуални живот, екскрецију и органе екскреције, псовке и погрдне изразе, док еуфемизми, осим тих, захватају још многа друга појмовна подручја53, каква су: ђаво, смрт, покојници, гроб, лудило, болести, казне, крађа, лаж, пијанство. Из тога онда просиходи да свакоме дисфемизму одговара одређени еуфемизам, али не и обратно: сваки еуфемизам нема нужно свој дисфемистички парњак. 3.2. Сви дисфемизми су емоционалне, па зато и експресивне, а самим тим и стилски маркиране јединице. Еуфемизми су, међутим, само дјелимично, и то већим својим дијелом, стилски маркиране јединице. Наиме, немали број лескичких еуфемизама (а то су сви еуфемизми за опсцене садржаје изражене интернационализмима и домаћим лексемама којима су денотативно синонимне дисфемистичке и перифрастичке еуфемистичке јединице, као и сви еуфемизми изражени парафразама) јесу стилски неутралне јединице. Уопштено би се могло рећи да су сви еуфемизми који интерферирају и с неком другом стилском фигуром увијек стилски маркиране јединице, јер своју стилску маркираност захваљују и/или експресивности и/или сликовитости. А типови „стилски интерферирајућих“ еуфемизама кудикамо су бројнији од оних чисто еуфемистичких. Тако се еумемизми остварују уз учешће већег броја стилских фигура које припадају различитим језичким нивоима, најчешће фонолошком, синтаксичком и семантичком, а то су: синкопа, апокопа, афереза, анаграм, апосиопеза, просиопеза, апросдокетон, перифраза, литота, металепса, енантиоза и иронија. 3.2.1. За разлику од еуфемизама, дисфемизми су, по правилу, „некомпатибилни“ с другим стилским фигурама, изузму ли се слу52
53
34
Што не значи да се дисфемизам не може остварити и перифрастички, уп. недвосмислено дисфемистичке изразе у значењу „умријети“: отегнути папке, отегнути шију. У литератури се издвајају сљедећа појмовна подручја у којима долази до појаве еуфемизације: божанства, ђаво, смрт, покојници, гроб, лудило, болести, животиње, казне, ударци и батине, крађа, лаж, пијанство, сексуални живот, пробава, дијелови тијела, одјећа, погрдни изрази (Z. Škreb, Značenje igre rječima, Rad JAZU, 278, Zagreb, 1949, 77–193; Ј. Матијашевић, нав. дјело, 109).
Еуфемизми и дисфемизми
чајеви еуфемистичких дисфемизама, односно полуеуфемизама или полудисфемизама. 3.3. У дисфемизму се смисао најчешће експлицитно једнозначно разоткрива, док су у еуфемизму криптосемија (скривање) и еусемија (ублажавање) у узрочно-посљедичној вези, јер је „суштина еуфемизма у томе – не да се смисао сакрије, већ да се кроз ублажавање открије“54. Управо је то и један од основних разлога што дисфемизам није а еуфемизам јесте подобан за „стилску сарадњу“, односно за интерференцију с другим стилским фигурама.
54
Ј. Матијашевић, нав. дјело, 114.
35
О АУТОРУ МИЛОШ КОВАЧЕВИЋ рођен је 1953. у Пресједовцу, код Улога, у Херцеговини. Редовни је професор за Савремени српски језик, Стилистику и Општу лингвистику. Предавао је на више филозофских и филолошких факултета: у Сарајеву, Никшићу, Нишу, Бањалуци, Петрињи, Косовској Митровици, Српском Сарајеву, Београду, Крагујевцу и (као лектор и гостујући професор) на Филолошком факултету Рурског универзитета у СР Њемачкој. Сада на основним, мастер и/или докторским студијама предаје на Филолошком факултету у Београду, Филозофском факултету у Источном Сарајеву и Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. International Biographical Centеr Cambridge уврстио га је у 2. и 3. издање (за 2001. и 2002. годину) едиције „2000 Oustanding Intelectuals of the 21st Century”, док га је American Biographical Institute, North Carolina, USA, номиновао 2003. године за „Hall of Fame” („Дом славних”). Уредник је часописа Српски језик (Београд) и Нова Зора (Билећа и Гацко), а био је уредник и Радова Филозофског факултета (Источно Сарајево) и Зборника српског језика, књижевности и умјетности (Бањалука). Члан је Међународне академије хуманистичких и природних наука кнеза Шчербатова. Добитник је награде „Душко Трифуновић” за изузетан допринос у очувању и његовању српског језика (2016), Повеље Академије Иво Андрић за животно дело: за незаменљив допринос изучавању Опште лингвистике, Синтаксе, Семантике и Стилистике српског језика и Историје српског књижевног језика (2015); као и „Повеље за животно дело” Удружење књижевника Србије (2017). Основне научне преокупације су му: синтакса, првенствено синтаксичка семантика, стилистика, и историја српскога књижевног језика. Са рефератима који обрађују различите теме из наведених научних области учествовао на више од 140 међународних, југословенских и српских научних конгреса, скупова и конферен297
ција. До сада је, уз око 700 научних и стручних радова и преко 20 уџбеника српскога језика за основну и средњу школу, објавио и 29 књига: − Uzročno semantičko polje, I izdanje, Sarajevo 1988; Узрочно семантичко поље, II ћириличко издање, Београд 2012. − Gramatika i stilistika stilskih figura, I izdanje, Sarajevo 1991; Стилистика и граматика стилских фигура, II допуњено издање, Подгорица 1995; III допуњено и измијењено издање, Крагујевац 2000; IV битно допуњено издање, Београд 2016. − Kroz sintagme i rečenice, prvo izdanje, Sarajevo 1992; друго, ћириличко издање, Београд 2016. − Суштаствено и мимогредно у лингвистици, Подгорица 1996. − У одбрану језика српскога, I издање, Београд1997; У одбрану језика српскога − и даље, II допуњено издање, Београд 1999. − Синтакса сложене реченице у српском језику, Београд − Србиње 1998. − Стилске фигуре и књижевни текст, Београд 1998. − Предавања проф. др Милоша Ковачевића одржана у Лондону 2000. и 2001. г. поводом славе Фонда (Лаза Костић) на дан Света Три Јерарха / Lectures by Professor Miloš Kovačević Ph. D. delivered in London in the years 2000 and 2001 on the occasionm of the Feast of the Three Great Hierarchs, London − Birminghem 2001. − Синтаксичка негација у српскоме језику, Ниш 2002. − Српски језик и српски језици, Београд 2003. − Граматичке и стилистичке теме, Бања Лука 2003. − Српски писци о српском језику: хрестоматија, Београд 2003. − Огледи о синтаксичкој негацији, Српско Сарајево 2004. − Против неистина о српскоме језику, Источно Сарајево 2005. − Списи о стилу и језику, Бања Лука 2006. − Србистичке теме, Крагујевац 2007. − Огледи из српске синтаксе, Београд 2009. − Српски језик у вртлогу политике, Никшић 2011. (у коауторству са М. Шћепановићем) − Граматичка питања српскога језика, Београд 2011. − Стилска значења и зрачења, Ниш 2011. − Лингвостилистика књижевног текста, Београд 2012. − Лингвистика као србистика, Пале 2013. − У одбрану српске ћирилице: хрестоматија, Пале 2013. 298
− Српски писци у озрачју стилистике, Београд 2014. − Стил и језик српских писаца, Београд 2015. − О реченици и њеним члановима, Београд 2015. − Српски језик између науке и политике, Бања Лука 2015. − Српски језик под лупом науке, Београд 2017. − Борба за ћирилицу и српски језик, Андрићград 2018.
299
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 811.163.41 КОВАЧЕВИЋ, Милош Изабрана дела / Милош Ковачевић. - 1. изд. - Београд : Јасен, 2019 (Београд : Невен). - 10 књ. 20 cm; Тираж 300. - Садржај: -- Граматичка питања српскога језика - 240 стр. -- Узрочно семантичко поље - 234 стр. -- Стилистика и граматика стилских фигура I - 230 стр. -- Стилистика и граматика стилских фигура II - 300 стр. -- О реченици и њеним члановима - 234 стр. -- Кроз синтагме и реченице - 262 стр. -- Битне србистичке напомене - 180 стр. -- Српски језик и српски језици - 184 стр. -- Синтакса сложене реченице у српскоме језику I - 206 стр. -- Синтакса сложене реченице у српскоме језику II - 176 стр. ISBN 978-86-6293-096-5 (картон у заштитној кутији) а) Српски језик -- Стилистика б) Српски језик -- Синтакса COBISS.SR-ID 282580236