Vojo Stanišić - Intervju

Page 1

За крат­ко вре­ме „Ја­сен“ је по­стао успе­ шна из­да­вач­ка ку­ћа за­хва­љу­ју­ћи пре­по­ зна­тљи­вој из­да­вач­кој по­ли­ти­ци. Ко­ја су основ­на по­ла­зи­шта Ва­шег из­да­вач­ког про­фи­ла и из­да­вач­ког успе­ха? Дра­го ми је што на­ша ку­ћа, ко­ја но­ си на­зив по збир­ци пе­са­ма и дра­ми „Ја­сен“, Ра­до­ма­на Ра­ца Ста­ни­ши­ћа, има пре­по­зна­тљи­ву из­да­вач­ку по­ ли­ти­ку. У из­да­вач­ку ак­тив­ност смо и кре­ну­ли са же­љом да да­мо свој до­при­нос ства­ра­њу до­бре књи­ге. Ми смо ап­со­лут­но све­сни то­га да је књи­га, као и оно што у њој пи­ше, ван­вре­мен­ска ка­те­го­ри­ја и да као та­ква пред­ста­вља трај­ну ду­хов­ну вре­дност епо­хе у ко­јој је об­ја­вље­на. Из­да­ва­штво је леп, али те­жак за­нат. Би­ти успе­шан из­да­вач зна­чи вр­ло па­жљи­во и са ве­ли­ким сми­слом об­ли­ко­ва­ти ду­го­роч­ну из­да­вач­ку по­ли­ти­ку, бри­жљи­во син­хро­ни­зо­ ва­ти и укло­пи­ти рад свих чла­но­ва ти­ма и, на­рав­но, би­ра­ти ауто­ре ко­ји су ква­ли­тет­ни и чи­ја су де­ла вред­ на по­што­ва­ња. Та­кав по­сао зах­те­ ва, пре све­га, стр­пље­ње и му­дрост. Сма­трам да је у на­шем по­слу ве­о­ма ва­жно из­гра­ди­ти успе­шну, али, пре све­га, пре­по­зна­тљи­ву из­да­вач­ку по­ ли­ти­ку, ко­ја је основ рав­но­те­же ко­ју и са­ми чи­та­о­ци осе­ћа­ју. Та­кво по­и­ ма­ње ства­ри је, ве­ро­ват­но, и до­ве­ло до то­га да већ у са­мом стар­ту на­ша из­да­вач­ка ку­ћа бу­де при­ме­ће­на као па­жње вред­на од стра­не чи­та­ла­ца и кул­ тур­не јав­но­сти у Ср­би­ји. Сма­тра­ли смо да основ на­ше де­лат­но­сти тре­ба да бу­де, пре све­га, опре­де­ље­ност за де­ла зна­чај­на за на­у­ ку и кул­ту­ру. Об­ја­ви­ли смо ви­ше из­да­ња из обла­сти лин­гви­сти­ке, те­о­ло­ги­је, фи­ло­со­фи­ је, исто­ри­је, ар­хи­тек­ту­ре и бе­ле­три­сти­ке, а све то, на­рав­но, на пре­по­ру­ку еми­нент­них кул­тур­них и на­уч­них рад­ни­ка са ко­ји­ма са­ ра­ђу­је­мо. Ре­зул­тат та­кве са­рад­ње је­сте ква­ ли­тет­на из­да­вач­ка про­дук­ци­ја. Књи­га за нас, као што ре­кох, ни­је пу­ки про­из­вод, већ де­ло на­у­ке и умет­но­сти ко­је тре­ба да во­ди све нас. До са­да сте об­ја­ви­ли ве­ли­ки број на­сло­ ва ко­ји су свр­ста­ни у не­ко­ли­ко би­бли­ о­те­ка. Ко­је су то би­бли­о­те­ке и ка­кав је њи­хов про­фил? С об­зи­ром на то да из­да­вач­ка ку­ћа „Ја­сен“ по­сто­ји од 1989. го­ди­не, ни­смо об­ја­ви­ли та­ ко ве­ли­ки број на­сло­ва. Ми смо ма­ли из­да­ вач и из­ла­зак сва­ке књи­ге до­че­ку­је­мо као ма­ли пра­зник и по­и­ма­мо као ве­ли­ки успех, јед­ном реч­ју, сва­ку књи­гу до­че­ку­је­мо са ра­ до­шћу. Као што сте у пи­та­њу на­гла­си­ли, ви­ше на­сло­ва ко­је смо об­ја­ви­ли свр­ста­ли смо у не­ко­ли­ко би­бли­о­те­ка под на­зи­вом: Пра­во­слав­но ис­ку­ство, Алит­хи­ја, Реч­ни­ци, Исто­ри­ја, Зна­ко­ви, Ар­хи­тек­ту­ра. У њи­ма не­гу­је­мо са­др­жа­је ко­ји сва­ка­ко уна­пре­ђу­ју област на­у­ке или кул­ту­ре ко­јој при­па­да­ју. По­ред зна­чај­них де­ла из обла­сти фи­ло­со­фи­ је ко­ја пот­пи­су­ју ауто­ри по­пут Ле­ви­на­са, Де­ри­де, Нај­да­но­ви­ћа, Ши­ја­ко­ви­ћа и Пе­ли­ ка­на, ис­та­кли би­смо и бла­го­слов ко­ји су на­ шој ку­ћи да­ли ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је и вла­ди­ка Ата­на­си­је сво­јим књи­га­ма Исто­ри­ ја ту­ма­че­ња Ста­рог за­ве­та, од­но­сно Де­ла

Портрет издавача

ЈА­СЕН

Војо Станишић директор

апо­стол­ских уче­ни­ка и Књи­ге Ма­ка­веј­ске. По­но­сни смо на ви­ше на­ших из­да­ња, од ко­јих су не­ка уни­вер­зи­тет­ски уџ­бе­ни­ци, али, као што сви зна­мо, зна­чај не­ког из­да­ ња ни­ка­да не од­ре­ђу­је из­да­вач, већ нај­пре чи­та­о­ци. По­што­ва­ни чи­та­о­ци и књи­жев­на кри­ти­ка већ су од­ре­ди­ли зна­чај по­је­ди­них из­да­ња у свим оним обла­сти­ма ко­је не­гу­је­ мо. Ако ме пи­та­те шта бих мо­гао по­себ­но да из­дво­јим, као ве­ли­ки из­да­вач­ки по­ду­ хват по­ме­нуо бих на­ше из­да­ње Сту­ди­је о Бо­го­ро­ди­ци Мир­ја­не Та­тић-Ђу­рић, де­ло где су на јед­ном ме­сту са­бра­не сту­ди­је ко­је је аутор­ка то­ком ви­ше де­це­ни­ја об­ја­вљи­ва­ла у нај­зна­чај­ни­јим ча­со­пи­си­ма по­све­ће­ним ви­зан­то­ло­ги­ји и исто­ри­ји умет­но­сти. По­себ­но сегмент Ва­ше из­да­вач­ке про­ дук­ци­је чи­ни из­да­ва­ње реч­ни­ка. Мо­же се ре­ћи да сте по бро­ју реч­ни­ка ко­је сте штам­па­ли наш нај­ве­ћи, а по мно­ги­ма и нај­бо­љи из­да­вач ове вр­сте при­руч­ни­ка нео­п­ход­них и чи­та­о­ци­ма и струч­ња­ци­ ма? На­ши уни­вер­зал­ни реч­ни­ци на­ме­ње­ни су ко­ри­сни­ци­ма раз­ли­чи­тог обра­зо­ва­ња, од по­чет­ни­ка до сту­де­на­та и пре­во­ди­ла­ца. Реч је о са­вре­ме­ним дво­смер­ним реч­ни­ци­ма, са крат­ком пре­глед­ном гра­ма­ти­ком и лек­ сич­ким фон­дом ко­ји об­у­хва­та ре­чи из свих обла­сти људ­ског ин­те­ре­со­ва­ња. При­ли­ком из­ра­де реч­ни­ка пра­ти­мо све ино­ва­ци­је у сва­ко­днев­ном дру­штве­но-по­ли­тич­ком жи­

во­ту, кул­ту­ри, на­у­ци, тех­ни­ци, ме­ди­ци­ни и ре­чи ко­ји­ма се оне обе­ле­жа­ва­ју до­би­ја­ју сво­ је ме­сто у на­шим реч­ни­ци­ма. Об­ја­ви­ли смо и не­ко­ли­ко струч­них реч­ни­ка и ин­тен­зив­но ра­ди­мо на из­ра­ди реч­ни­ка свих зна­ чај­них европ­ских и свет­ских је­зи­ка, јер ве­ру­је­мо да ти­ме до­при­но­си­мо ка­ко афир­ма­ци­ји срп­ског је­зи­ка, та­ ко и бо­љем раз­у­ме­ва­њу и кул­тур­ној са­рад­њи на­шег са дру­гим на­ро­ди­ма. Струч­не књи­ге и реч­ни­ци су и те ка­ ко ва­жан сег­мент из­да­вач­ке сце­не и ми се тру­ди­мо да ту област ја­ко уна­ пре­ди­мо и раз­ви­је­мо. Ко­ја су по Ва­шем ми­шље­њу ме­ри­ ла ко­ја не­ког из­да­ва­ча чи­не успе­ шним на да­на­шњем тур­бу­лент­ном срп­ском тр­жи­шту ка­да је у пи­та­њу књи­га? Ми се тру­ди­мо да из­да­је­мо ква­ли­тет­ не књи­ге, ко­је ће, на­дам се, до­жи­ве­ти ви­ше из­да­ња. Ква­ли­тет из­да­ња чи­ни из­да­ва­ча озбиљ­ним. Као што сам већ ре­као из­да­ва­штво је леп, али те­жак за­нат. То је по­сао ко­ји с јед­не стра­ не под­ра­зу­ме­ва ду­хов­ни, а с дру­ге мар­ке­тин­шки и тр­жи­шни ни­во. Су­ шти­на је ба­лан­си­ра­ти и не­пре­кид­но по­ку­ша­ва­ти ус­по­ста­ви­ти рав­но­те­жу та два по­ме­ну­та ни­воа. То је сло­жен и од­го­во­ран рад у ко­јем до­ла­зи до пре­пли­та­ња раз­ли­чи­тих вред­но­сти. Из­да­вач стал­но мо­ра би­ти све­стан да се ра­ди о по­слу ко­ји оба­вља чи­тав тим љу­ди ко­ји мо­ра­ју да функ­ци­о­ни­шу као јед­на ор­ган­ска це­ли­на у ко­јој сва­ки сег­мент има сво­ју зна­чај­ну уло­гу ма ко­ли­ко из­гле­ дао бе­зна­ча­јан. Као и у сва­ком по­слу и ов­де по­сто­ји ри­зик, по­го­то­ву у то­ме што се из­да­ вач не ба­ви са­мо ма­те­ри­јал­ним ства­ри­ма, већ пра­ви де­ла ко­ја, у не­ким слу­ча­је­ви­ма, пре­ва­зи­ла­зе тр­жи­шне за­ко­не, а то је код нас рет­ко сти­му­ли­са­но од стра­не др­жа­ве. Сма­трам да при­мар­ни циљ из­да­ва­ча тре­ба да бу­де об­ја­вљи­ва­ње де­ла трај­них вред­но­ сти, а не ко­мер­ци­ја­ли­за­ци­ја на­у­ке, кул­ту­ре и умет­но­сти. Ни­је ла­ко из­да­ва­ти књи­ге ко­је ни­су ко­мер­ци­јал­не. До са­да смо, хва­ла Бо­гу, одо­ле­ва­ли ис­ку­ше­њи­ма ко­ја пра­те ма­ле из­ да­ва­че. Ве­ру­је­мо да ће­мо ис­тра­ја­ти у те­жњи да сва­ка на­ша књи­га бу­де оправ­да­на с на­уч­ ног и кул­тур­ног ста­но­ви­шта. Ка­кви су Вам оквир­ни пла­но­ви за ову го­ди­ну? Ко­ли­ко из­да­ња пла­ни­ра­те да штам­па­те, ка­квог про­фи­ла и евен­ту­ал­ но ко­јих ауто­ра, ако то ни­је по­слов­на тај­на? Ако Бог да, ове го­ди­не пла­ни­ра­мо да об­ја­ви­ мо три уни­вер­зал­на реч­ни­ка, ме­ђу ко­ји­ма је и реч­ник грч­ког је­зи­ка, као и не­ке спе­ци­ ја­ли­зо­ва­не реч­ни­ке. Пре­да­но ра­ди­мо и на два зна­чај­на де­ла из обла­сти ло­ги­ке и ар­хи­ тек­ту­ре: Раз­вој ло­ги­ке, ауто­ра Ви­ли­ја­ма и Мар­те Нил и Тех­но­ло­ги­ја еко­ло­шког гра­ђе­ ња Кла­у­са Да­ни­ел­са, као и на до­пу­ње­ном из­да­њу ка­пи­тал­ног де­ла Срп­ска син­так­са, Ра­до­ја Си­ми­ћа. На­да­мо се и осни­ва­њу но­ вих би­бли­о­те­ка, са те­ма­ти­ком ко­јом се до са­да ни­смо ба­ви­ли, али ко­ја ће сва­ка­ко би­ ти за­ни­мљи­ва. Са­ња Ми­тић

05


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.