ATTENTION
COMMUNICA
култура
PRESS
СПОРТ
ИНТЕРНЕТ
INTERNET ИНФОРМАЦИЈА JOURNALISM
PRESS
ПОЛИТИКА
ATTENTION
PRESS
TELEVISION
STORIES
ЧАСОПИС
society
PRESS
култура
PRESS
JOURNALISM ТЕЛЕВИЗИЈА
society
PROGRAM
ИНТЕРВЈУ
INFORMATION
ТЕЛЕВИЗИЈА ЕХНОЛОГИЈА
КОМУНИКАЦИЈА
MASS
НОВИНАРСТВО INFORMATION ИНТЕРНЕТ
КОМУНИКАЦИЈА
PRESS
TELEV
JOURNALISM ДИЈАЛОГ BLOGGING НОВИНАРСТВО ЧАСОПИС INFORMATION NEWS ТЕЛЕВИЗИЈ INTERNET TECHNOLOGY INTERNET ТЕХНОЛОГ ИНФОРМАЦИЈА ТЕЛЕВИЗИЈА PROGRAM ЧАСОПИС ТЕХНОЛОГИЈА SOCIAL ИНТЕРВЈУ INTERNET PROGRAM ИНФОРМАЦИЈА ИНТЕРВЈУ JOURNALISM INFORMATION ЕКОНОМИЈА КОМУНИКАЦИЈА
ПОЛИТИКА
ATTENTION
ПОЛИТИКА
НОВИНАРСТВУ
COMMUNICATION
КОМУНИКАЦИЈА
society
PRESS КОМУНИКАЦИЈА
ATTENTION
Зоран Јевтовић ЖАНРОВИ Радивоје Петровић У САВРЕМЕНОМ Зоран Арацки НОВИНАРСТВУ
КОМУНИКАЦИЈА
РЕПОРТАЖА
ТЕЛЕВИЗИЈА
ТЕЛЕВИЗИЈА ТЕХНОЛОГИЈА
TELEVISION JOURNALISM
У САВРЕМЕНОМ
NEWSPAPERS
ЧАСОПИС SOCIAL INTERNET ИНФОРМАЦИЈА
INFORMATION ЕКОНОМИЈА
INFORMATION
NEWSPAPERS
ciety INFORMATION ЕКОНОМИЈА PRESS тура
ИНТЕРВЈУ
ЖАНРОВИ
NEWSPAPERS INFORMATION
ИНФОРМАЦИЈА JOURNALISM
SOCIAL
INFORMATION
ТЕЛЕВИЗИЈА ЧАСОПИС ТЕХНОЛОГИЈА Радомир Животић екологија PROGRAM
ТЕЛЕВИЗИЈА
studies
media
TECHNOLOGY SOCIAL PROGRA
INTERNET ТЕХНОЛОГИЈА TECHNOLOGY PROGRAM ИНФОРМАЦИЈА култура
ИНТЕРВЈУ
TELEVISION
ИНТЕРВЈУ
COMMUNICATION
Зоран Арацки
CRITICS
ТЕЛЕВИЗИЈА ТЕХНОЛОГИЈА PROGRAM
NEWSPAPERS
У домаћој литератури о новинарским жанровима мало је овако једноставних, практичних и креативних штива. Колеге Јевтовић, Петровић и Арацки преносе млађим НОВИНАРСТВО генерацијама бисере стечене током богате праксе. Они су више НОВИНАРСТВО тренери, а мање теоретичари; то је и битна особина ове књиге! INFORMATION INFORMATION То што аутори први у нашој литератури, а колико је рецензенту CRITICS ИНТЕРНЕТ TECHNOLOGY познато, и у свету, интервју стављају на прво место, знак је њихове ИНТЕРНЕТ TECHNOLOGY РЕПОРТАЖА провокативности, али и оргиналности. INTERNET
Радивоје Петровић
НОВИНАРСТ INFORMATI
ATTENTION
Stjepan Malović
ЧАСОПИС NEWS INTERNET ИНФОРМАЦИЈА
Зоран Јевтовић
NEWSPAPERS
INFORMATION ЕКОНОМИЈА
NEWS
SOCIAL
EKONOMIC NEWSPAPERS
ИНТЕРВЈУnauče što je dobro novinarstvo... JOURNALISM
NEWSPAPERS
НОВИНАРСТВО trend koji odavno postoji u SAD i Velikoj Britaniji, gdje su ugledni novinari na kraju plodne karijere oblačili akademsku togu i svoja znanja INFORMATION prenosili generacijama budućih novinara. TECHNOLOGY Takva je i knjiga „Žanrovi u savremenom novinarstvu“, koju su napisali
ЕКОНОМИЈА
екологија PROGRAM
TELEVISION
CRITICS
РЕПОРТАЖА
NEWSPAPERS
Novi trend se pojavio u sve brojnijim regionalnim studijima MUNICATION novinarstva: sve više novinara postaje profesorima! Time se prihvaća
ЕЛЕВИЗИЈАZoran Jevtović, Radivoje Petrović i Zoran Aracki, sva trojica uglednih čije djelo možemo uvrstiti u sam vrh udžbenika koji su se ХНОЛОГИЈАnovinara, pojavili na području bivše Jugoslavije. Autori su na najbolji način primijenili stil američkih udžbenika PROGRAMnovinarstva, gdje studenti imaju priliku da na primjerima iz prakse
INTERNET
ПРОГРАМ
ПОЛИТИКА ATTENTION world news one
INTERNET PROGRAM
MASS
ЧАСОПИС SOCIAL
ATTENTION
ОМУНИКАЦИЈА
++ZANROVIuSAVREMENOMnovinarstvu++.pdf 1 3/4/2014 9:19:02 PM
Зоран Јевтовић, Радивоје Петровић, Зоран Арацки
Жанрови у савременом новинарству
Зоран Јевтовић Радивоје Петровић Зоран Арацки
ЖАНРОВИ У САВРЕМЕНОМ НОВИНАРСТВУ
Београд, 2014
Библиотека Знакови Зоран Јевтовић, Радивоје Петровић, Зоран Арацки ЖАНРОВИ У САВРЕМЕНОМ НОВИНАРСТВУ Рецензенти Проф. др Радомир Животић Проф. др Стјепан Маловић Издавач Јасен Дечанска 12, Београд Тел. 011 32 86 339 www.ikjasen.com jasenbook@gmail.com За издавача Војо Станишић Корице Мирко Тољић Коректура НК Јасен Припрема за штампу Иван Јовановић Штампа Донат граф, Београд Тираж 500 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 070.1(075.8) ЈЕВТОВИЋ, Зоран, 1959– Жанрови у савременом новинарству / Зоран Јевтовић, Радивоје Петровић, Зоран Арацки. – Београд : Јасен, 2014 (Београд : Донат граф). – 369 стр. ; 21 cm Тираж 500. – Белешка о ауторима: стр. 367–369. – Напомене и бибилиографске референце уз текст. – Библиографија: стр. 359–365. ISBN 978-86-6293-023-1 1. Петровић, Радивоје [аутор], 1955– 2. Арацки, Зоран [аутор], 1952– a) Новинарство – Жанрови COBISS.SR-ID 205387788
Садржај ПРЕДГОВОР ����������������������������������������������������������������������������������������������
7
1. ДОБА МЕДИЈА �������������������������������������������������������������������������������������������� 11 1.1. У СВЕТУ ИНФОРМАЦИЈА И МЕДИЈСКОГ МИШЉЕЊА �������� 24 1.2. ПРОФЕСИЈА НОВИНАР �������������������������������������������������������������������� 35 1.3. ДЕФИНИЦИЈЕ НОВИНАРСТВА ���������������������������������������������������� 44 1.4. ПИСАЊЕ ЗА МЕДИЈЕ ������������������������������������������������������������������������ 48 1.5. НАСЛОВИ У ШТАМПИ И РТВ НАЈАВЕ ���������������������������������������� 56 1.6. ИЗВОРИ ИНФОРМАЦИЈА ���������������������������������������������������������������� 76 1.6.1. КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ �������������������������������������������������� 95 1.6.2. САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ���������������������������������������������������� 108 2. НОВИНАРСКИ ЖАНРОВИ �������������������������������������������������������������������� 2.1. ПОДЕЛА НОВИНАРСКИХ ЖАНРОВА ���������������������������������������� 2.2. ФАКТОГРАФСКИ ЖАНРОВИ ���������������������������������������������������������� 2.2.1. ИНТЕРВЈУ ���������������������������������������������������������������������������������������� 2.2.2. АНКЕТА �������������������������������������������������������������������������������������������� 2.2.3. ВЕСТ �������������������������������������������������������������������������������������������������� 2.2.4. ИЗВЕШТАЈ ���������������������������������������������������������������������������������������� 2.3. АНАЛИТИЧКИ ЖАНРОВИ �������������������������������������������������������������� 2.3.1. КОМЕНТАР �������������������������������������������������������������������������������������� 2.3.2. УВОДНИК – БРАТ КОМЕНТАРА ���������������������������������������������� 2.3.3. КОЛУМНА – ЦАРСТВО ЛИЧНОГ СТАВА ���������������������������� 2.3.4. ЧЛАНАК ������������������������������������������������������������������������������������������ 2.3.5. НОВИНСКА КРИТИКА �������������������������������������������������������������� 2.3.6. КАРИКАТУРА ���������������������������������������������������������������������������������� 2.4. БЕЛЕТРИСТИЧКИ ЖАНРОВИ �������������������������������������������������������� 2.4.1. РЕПОРТАЖА ���������������������������������������������������������������������������������� 2.4.2. ФЕЉТОН ������������������������������������������������������������������������������������������ 2.4.3. ЦРТИЦА И ПОРТРЕТ ������������������������������������������������������������������
115 116 121 121 151 157 221 270 271 280 282 287 311 316 324 324 337 341
3. БУДУЋНОСТ НОВИНАРСТВА ������������������������������������������������������������ 345 4. ЛИТЕРАТУРА ������������������������������������������������������������������������������������������������ 359 5. БЕЛЕШКA О АУТОРИМА ������������������������������������������������������������������������ 367
ПРЕДГОВОР
Више нас је разлога подстакло да се појавимо са оваквом студијом. Можда најважнији је што се новинарство у нашем окружењу свакодневно и све убрзаније мења, а актуелне, теоријске литературе која би и практично објашњавала шта нам се то дешава скоро да нема. Стара новинарска парадигма једносмерног информисања са демократским прoменама одлази на маргине историје, глобализација и дигитализација нуде грађанину да поред конзумирања информација постане и њихов стваралац, док криза штампе, али и све израженија трка за рејтинзима електронских медија воде снижавању професионалних стандарда и губљењу етичности професије. Савремено новинарство напушта стару дескриптивну методологију, креирајући наративе који задовољавају пажњу, потребе и навике све пробирљивије публике. Реч је о дубоком и конгнитивном процесу комуникативног делања унутар функционално раслојеног друштва у којем правовремена, истинита и потпуна информација значи и доминантну моћ управљања другима. У средишту анализе су новинарски жанрови који се и сами под притиском друштвених промена преобликују, при чему нове технологије значајно доприносе динамици, структури и естетици садржаја. Полазећи од избора актуелне, потенцијалне информације у обиљу других (селекција), преко њиховог означавања у прецизно дефинисану структуру (перспектива), до креирања у нов, сажети облик (конструкцију), откривамо сложеност, оригиналност, логичност и интелектуалност читавог поступка који постаје видљив тек у процесима јавне комуникације. Новинарство у XXI веку више није занат који се учи на брзометним курсевима, већ скуп сложених комуниколошких знања, метода и техника које се развијају и богате током читавог живота. То није једноставан посао прикупљања и обликовања информација које су нам понудили други, већ захтеван и креативан епистемиолошки концепт нових сазнања на различитим ниво-
8
Предговор
има: општем (законитости функционисања јавног мњења); посебном (медијске специфичности и начини презентације жанрова), и нивоу случаја (које новинар спроводи у свакодневној пракси). Аутори су збирно скоро читав век провели у новинарству, радећи готово све редакцијске послове у новинама, на радију и телевизији: од хонорарних сарадника до одговорних уредника сложених емисија и програмских целина. Извештавали су са скоро свих значајнијих скупова, догађаја и процеса од седамдесетих година прошлог века до данас. Били су репортери са шиптарских демонстрација на Косову и Метохији, извештачи са ратишта у Хрватској и Босни, сведоци неуспешних политичких преговарања бивших републичких руководстава о судбини Југославије, скупштински извештачи, репортери са несрећа, убистава, спортских терена, културних и туристичких манифестација... Ова студија је у значајној мери плод њиховог искуства, али и једино богатство понето из вишедеценијског бављења новинарском професијом. Отуда толико простора интервјуу, вестима и извештајима као носећим медијским жанровима, јер евидентно повлачење неких аналитичких форми (уводника, осврта, коментара) сведочи и о зрелости све образованије публике, која жели сама да доноси ставове о актуелним и релевантним личностима, догађајима и процесима. Редослед жанрова не значи и њихову важност у царству речи, гласова и слика, већ претпоставку аутора са којим ћете се жанровима најчешће сретати у пракси. Данашње новинарство је интердисциплинарна област, јер је уско повезано са готово свим друштвеним наукама: од социологије, психологије, политикологије, филозофије, антропологије, историје, економије, менаџмента, права, екологије, до комуникологије и лингвистике. Тржиште новинарских жанрова открићем интернета само се шири, па ће бројни традиционални медији морати да се прилагоде променама или да нестану из јавног простора. На Твитеру вест је актуелна свега петнаестак минута, на Фејсбуку око пола сата, у електронским медијима до шест сати, у онлајн верзијама нешто дуже, док једино у класичној штампи и даље опстаје 24 сата! Обиље симбола нуди обиље смисла увлачећи реципијенте у свет конструисаних наратива, припремљених с намером да приву-
Предговор
9
ку пажњу и утичу на њихово мишљење. Начини презентације прилагођавају се новим публикама, што значи да приступ изучавању новинарства треба да буде савременији, академски и критичнији. Апсолутних правила нема, као ни ортодоксних становишта, јер теорија медија и комуникација представља креативни простор знакова и симбола који тек у процесу преношења масмедијским каналима добијају социјални смисао. Студија је намењена студентима журналистике, односа с јавностима, комуникологије, портпаролима, новинарима, али и свим грађанима који схватају да живе у свету креираних значења. Она не би могла да буде написана да није било неуморног рада многих истраживача и колега на чије смо се податке и резултате ослањали; заузврат, надамо се да смо дали допринос даљем истраживачком раду у теорији жанрова, постављајући питања и нудећи оквире расправљања. Аутори су свесни да не постоји књига која може понудити све одговоре у новинарству, али су желели да афирмацијом добрих примера покажу у ком смеру би оно требало даље да се развија, како би се сачувала мисија служења грађанима. Истинитост и поштење су врлине сваког човека, а новинар је само један од њих! Аутори
„Every dream has a price...” „Сваки сан има своју цену. Кад сам први пут села за писаћу машину, заљубила сам се у речи које су се попут капљица сливале једна за другом и остајале на листу хартије. Свака кап би склизнула да је само била изговорена, а не написана… Међутим, на страници речи су постајале опипљиве.“
Оријана Фалачи (1929–2006), италијанска новинарка која је обележила другу половину XX века, писала за „Коријере дела сера“, „Њујорк тајмс магазин“, „Лајф“, „Штерн“, „Вашингтон пост“, „Нувел обзерватер“ итд.
1. ДОБА МЕДИЈА Друштво у којем живимо потресају брзе и збуњујуће промене. Економске кризе, инфлације, тероризам, ратови, међународни конфликти, изборне кампање, природне катастрофе, атентати, несреће, афере, спектакли, борбе за демократизацију политичких система, еколошке претње, забаве, гламур, глобалне спортске манифестације и други догађаји свакодневно привлаче нашу пажњу. Четири основна вида људског општења: читање, писање, говорење и слушање прилагођавају се технолошки новом окружењу, постепено мењајући обрасце живљења. Мале информације масовним емитовањем постају сила, тако да никад објављена битка за наметањем јавних појмова пламти планетом. Човек постаје жртва информационог обиља, док истинита, тачна и квалитетна информација постаје све ређа и недоступнија. У измењеним медијским условима појединац се и сâм мења, проналазећи начине за уочавање најбољих и најпоузданијих информацијских извора. Чудноватим технолошким продужецима тежиште комуникацијских токова уводи другачије могућности и ограничења, будећи сумњу у постојећи вредносни поредак и способност грађана да учествују у медијским представама. Неки теоретичари ће овај процес назвати „спектакуларним поробљавањем свакодневице“1, други временом „бесрамне масмедијске манипулације“2, трећи „таласом делиберализације јавности“3. Важно је уочити како комуницирање посредством масовних медија доживљава експлозиван раст постајући динамичан и свеобухватан феномен који неосетно мења контекст друштвеног окружења у којем господарење информацијама и брзина њиховог преношења обезбеђују друштвену моћ. Корпоративни капитализам трансформисао је грађане у потрошаче, тако Вуксановић, Д. (2007): Филозофија медија, Чигоја штампа, Београд, стр. 14. А. (2005): Демократија, медији, јавност, Промокулт, Сарајево, стр. 142. 3 Јирген Хабермас (Jürgen Habermas) под овим појмом схвата захтевну форму комуникације, „спонтану и реципрочну размену информација поводом релевантних јавних питања” (Habermas, 2007:8). 1
2 Нухановић,
12
1. ДОБА МЕДИЈА
да медији укалупљени у делове корпоративних структура служе да промовишу потрошачки дух, манипулативан и комерцијализован. Истовремено, у економији одвија се тихо реструктурирање и дерегулација капитала дефинисана кроз идеологију тоталног либерализма, перманентне имиграције, брзог трансфера података и неконтролисаног пораста светске популације, што резултира трансформацијом традиционалне поделе рада и све већом провалијом између богатих и сиромашних. Свет симбола фасцинантним бујањем обликованих, умноживих и лако преносивих информација шири се и до најудаљенијих кутака планете, развијајући сложене и бројне форме људског општења. Некада хомогена публика изложена дејствима само једног телевизијског канала, националног радио-емитера или два-три дневна листа данас се дели на стотине електронских програма, дневних новина или часописа, све више задржавајући пажњу на друштвеним мрежама и сличним дигитализованим платформама. Медији су данас прецизно усмеравани менаџерским знањима у служби корпоративних структура, па се трагање за информацијама и забавом таргетира (профилише, усмерава) према интересима олигархија. То значи да се и улога новинарства мења! Све отвореније, оно је у служби власти, а не грађана; алатка меке моћи са задатком производње пристанка у име оних који владају друштвом!4 Једноставније, корпоративни капитализам као победничка идеологија од деведесетих година прошлог века силовито маршира промовишући своје интересе као опште. У медијима оглашивачка индустрија и владајућа идеологија циљају на креирање допадљивих и конструисаних слика којима увећавају профит. Пошто су медији у рукама богатих илузија је да ће они плаћати садржаје којима ће изгубити привилеговани статус, па треба већ на почетку рећи да 4 Џон
Хартли (John Hartley) тврди да то што је „једна од чињеница живота да доминантне економске снаге не владају лично и не могу да владају саме”, значи да је „моћ преведена у власт, а власт у општем интересу остварују неутралне институције, као што су држава, право итд. Остваривање власти у интересу оних који владају и који од тога профитирају не постиже се директном присилом (што је последње средство), већ рутински, настојањем да се задобије пристанак подређених и група без моћи”, у чему су медији ненадмашни (Хартли, 1993:70)!
1. ДОБА МЕДИЈА
13
је прича о тзв. независним и слободним медијима сан на који имамо право, али који у нашој богатој пракси нисмо уочили! Корпоративни капитализам је својину медија концентрисао у руке малог броја појединаца, продукцију комерцијализовао и свео на тражњу потрошача, док је профит постао једино мерило успеха.5 То је индустрија очаравајућих речи и слика, вести и прича, без места за људску душу и проблеме малих људи. Повремено попуштање вентила служи замагљивању стварности, илузији како је комуникациони простор доступан једнако свима. Ако је пре само неколико деценија новинарство представљало једноставан поглед „кроз прозор у свет“, данас је наратив много сложенији јер се „поглед продубљује зависно од величине прозора, од броја окана, као и од тога да ли је стакло мутно или чисто“ (Koch, 1990:20). У епохи медија – како се често дефинише време последње деценије XX и почетка XXI века – битно је измењен контекст могућег интервенисања у стварност. Громовито рушење Берлинског зида померило је цигле у глобалној архитектури конструишући нове геополитичке односе, али и вредносне обрасце. Промене су постале видљиве у свим сферама: од политике, права, религије и екологије, преко економије, социодемографије и психологије, до информатике, филозофије, медија и комуникација. Настајао је свет медијског посредовања, умрежености, виртуелне стварности у којем обичан грађанин, са рачунаром и модемом, данас располаже „са више капацитета за обраду информација него што су их имале обе силе у ратно време“ (Lorimer, 1998:201).6 Рађа се комуникациони парадокс: 5
„САД имају импресивну мрежу масовних комуникација: 1.700 дневних новина, 11.000 ревија, 9.000 радио и 1.000 ТВ-станица, 2.500 издавача и седам филмских студија. Када би свако од средстава имало само једног власника, укупно би било 25.000 различитих медијских погледа. Та импресивна бројка у потпуности би гарантовала широк спектар политичких и социјалних идеја… Али, у САД нема 25.000 различитих власника. Данас, 50 корпорација поседују највећи део медија. 50 жена и мушкараца који су на њиховом челу могли би стати у мало већу собу. За ове особе се може фигуративно казати да сачињавају Приватно министарство за информисање и културу“ (Bagdikan, 1997:134). 6 Следбеник британске школе тзв. културних студија Роленд Лоример централизацију све већег броја података види као опасност за централизацију у одлучивању, при чему ће у будућности важне политичке одлуке све мање доносити појединачне државе.
14
1. ДОБА МЕДИЈА
свет никада није био богатији бројем знакова и значења, али истовремено све је мање њихове аутентичности и критичности. Нове технологије стварају специфичне облике друштвеног активизма, производећи симболичке наративе који у сферу јавности уносе слике спектакала, дух карневала и забаве, навике потрошње и индивидуализма, при чему се етично и транспарентно надметање идејама повлачи пред спинованим и манипулативним садржајима. После рада и сна човек највише времена (око 60 одсто) проводи у примању порука, које бројним информационим каналима „бомбардују“ његова чула. Количина информација широм света удвостручава се сваке друге године, стављајући на пробу компаније које се баве организовањем њиховог протока, чија се силина упоређује са цунамијем. Сваког минута појављује се нови сајт, сваког дана напише шест до седам хиљада научних текстова, годишње изда и дистрибуира 13 милијарди каталога, док читајући само један примерак дневних новина добијамо више информација него што је наш предак пре неколико векова примао током читавог живота!? Прошло је време спорих ритмова када смо олако могли да се односимо према информацијама произведеним претходних месеци или недеља. Сада, ако знате више од других уживате предност, јер моћ владања информацијама значи снагу управљања окружењем. Уместо мишића све више се тражи мозак, уместо сирове снаге – интелектуални капитал! Ово је доба експлозије информација када интелект све више зависи од дотока обавештења, при чему као да заборављамо да је у њиховом језгру увек исказ.7 Тако у својеврсном комуниколошком обиљу долазимо до новог парадокса: „гушимо се у хаосу информација које су свуда око нас, остајући гладни истински потребних знања и умећа“.8 Човечанство се суочава с два велика изазова и две велике пустоловине: с технологијом и с људским потенцијалима. Задатак ме7 „Исказ је незаобилазни облик језичког и симболичког изражавања мисли – ставова, судова и закључака. У том смислу, исказ је универзални облик и средство људског обавештавања... у оквирима постојећих језичких система”. (Милосављевић, Радосављевић, 2006:155–156). 8 „Ми можда живимо у ери информација, aли та информација се појављује и пребива свуда само не у мислима грађана – како се комјутери пуне информацијама, тако се мозгови од њих празне” (Shell, 1996:14).
1. ДОБА МЕДИЈА
15
дија и масовних комуникација у одбрани истине све је тежи и изазовнији, тим пре што корпоративно друштво не живи од идеја, већ од њихове инструментализације! Стварност се усложњава директно зависећи од истинитости информација које се усмеравају или прикривају према интересима елита. Индустрија свести9 све више постаје оружје политичких промена, социјалних незадовољстава, па чак и ратова, што зависи од начина на који исказ претварамо у медијске поруке. Аргументација се усмерава и контролише, чињенице мењају, прећуткују или истичу, форма наглашава или скрива, док се смисао гура у први план или открива много касније, када више нема значаја. Појединци и групе друштвени и културни капитал стичу на основу јавне видљивости, истакнутости и репутације, што масовни медији најбрже и најлакше обезбеђују. Информације су покретачи свих друштвених процеса, одлучујући чиниоци бројних економских, политичких, безбедносних, културолошких, социјалних и других активности, тако да се нови друштвени односи граде на темељу њиховог богатства. Све већи број разноврсних медија који служе јавном комуницирању на трпези увек гладног аудиторијума нуди богатство садржаја, трудећи се да препозна и одговори његовим навикама и потребама. Мења се и карактер информација: уместо ка масама, протоком времена све више се персонализују, односно, усмеравају ка сегментираној публици. То значи да се велики део праксе у прикупљању, обради и дистрибуцији информација из новинарских редакција сели на појединце и групе грађана, чиме ће и професионалне вештине и знања временом губити на вредности! Стари модел новинарства као ширења готових, једносмерних информација повлачи се пред налетима нових теорија које образују савремену матрицу информационо-комуникационих струјања, декларативно омогућавајући свима да говоре о свему и сваког тренутка! Еволуирајући у духовном и физичком развоју човек достиже збуњујућу брзину кретања кроз време и простор, укрштајусвет пролази кроз филтере културне индустрије... Тржиште које се данас у многоме већ затвара, има још функцију пружања пута способнима, иако се његова слобода и на подручју уметности и на другим подручјима састоји у томе да глупима пружа слободу умирања од глади” (Horkhajmer, Adorno, 1989:132–138). 9 „Читав
16
1. ДОБА МЕДИЈА
ћи сазнања и поруке са другим идејама, идеологијама и обрасцима. Битно се мењају садржај и смисао људске интеракције, јер се комуникациона моћ усмерава ка полуобразованим масама које под утицајем медија промовишу потрошачки конзумеризам. Систем социјалне државе угрожен је све уочљивијом персоналном несигурношћу, која уз евидентну технолошку модернизацију води неконтролисаним претњама умањивања, па и нестајања бројних облика социјалне заштите и колективне сигурности. Јавља се својеврсни кадровски парадокс, са вишком непотребних и мањком потребних људи. Комуниколог Мирољуб Радојковић упозорава да се у „информационом друштву рачуна на општу доступност интернет мреже познате као веб 2,0, кроз коју ће информације колати ка чвориштима као што су веб странице, форуми, блогови, отворене и затворене групе у социјалним мрежама, и путем других дигиталних платформи – као што су мобилни телефони, е-читачи, итд.“ (Радојковић, 2011:23). Нове технологије омогућавају појаву тзв. грађанског новинарства, што је наговештено још у платформи Светске организације рада (ILO) припремљеној за Светски самит о информационом друштву (WSIS), одржаном 2004. године под патронатом Уједињених нација.10 Поље новинарства све је отвореније и рањивије: новинари више немају статус привилегованих актера унутар јавне сфере, јер улогу креатора информација све чешће преузимају непрофесионални појединци и групе, традиционална пракса унутар редакција се трансформише у контекст мултимедијских пракси, у структуралном и вокационом смислу жанровска парадигма се преобликује и прилагођава захтевима новог аудиторијума! Број дигиталних посредника расте (digital intermediaries), као и простор у јавном саобраћању, тако да у производњи вести имамо све више учесника подељених у неколико основних група: агрегаторе вести (нпр: Yahoo), претраживаче (нпр: Google), друштве10 „У овом добу постоји значајна промена природе новинарства и запошљавања новинара. На пример, нови медији као онлајн сервиси вести донекле могу да одврате читаоце и гледаоце од новина, радија и телевизије”, исправно је упозоравано на страни 29, да би већ у наредном пасусу било прогнозирано како ће „потражња за новинарима остати висока и тако ће бити и у будућности”. Медија је све више, али је посла све мање, док је истовремено социјално-економски положај новинара све тежи и неизвеснији!
1. ДОБА МЕДИЈА
17
не мреже (нпр: Facebook), и дигиталне радње (нпр: Apple). Обичан човек добија могућност да сам пише, извештава, јавља, да креира своју видљивост у јавном простору. Под притиском глобалних социо-технолошких промена новинарство се и само реконтекстуализује, при чему кашњење у ширењу демократских капацитета заједнице утиче и на брзину преображаја у новинарској професији. Није ли профит циљ, али и параван за сладуњаве идеолошке наративе који су средство за нову матрицу друштвених вредности? Колико технолошки кораци угрожавају квалитет информација и да ли провокативни инсерти (sound bites) убеђују публику? Хоће ли спектакуларан раст глобалних медија успоставити нове поделе међу комуникацијски богатим и сиромашним културама, истичући максиму: реците ми где живите, одговорићу вам ко сте. Да ли задржавањем привилегија и стварањем новог информацијског поретка традиционални ритам комуникација одлази у запећак, најављујући долазак стратегије силе која се спроводи до противничког изнуривања и појаве невидљивих интелигентних граница (smart borders), које одређују ниво порука пријемчивих за Трећи свет? Чучи ли негде невидљиво клатно (ауто)цензуре, производећи парадокс: све савршенији медији, све несавршенији људи? Да ли и сами новинари необразованошћу, непознавањем нормативне регулативе и начина функционисања жанрова чине грешке којима поткопавају темеље сопствене професије? Ко ће финансирати производњу информација и могу ли оне постати монопол моћних? Коначно, медији се развијањем духовног и политичког живота могу објаснити са неколико кратких дефиниција, али проблем је у њиховом упознавању, схватању суштине, структуре, осећања медијске изражајности и писмености у глобалној заједници! Каква је њихова судбина када сви могу креирати информације и каква нас то будућност очекује? Између архаичног, ренесансног човека и информатички образованог грађанина одвија се низ технолошких процеса који, захваљујући медијима мењају законитости функционисања друштва. Кретање људи и идеја изменило је националне културе и начине живљења и понашања, а да многи нису ни осетили када се и како то догодило! Буран узлет масовних комуникација омогућио је ста-
18
1. ДОБА МЕДИЈА
новницима планете, од Београда до Њујорка, Москве и Каира, Пекинга и Отаве да слушају, гледају и читају исте вести, међусобно испреплетене и интегрисане у сличне контексте. Некада драматичне разлике у медијским технологијама и специфичностима данас се могу уочавати још само у жанровским техникама и методама којима зачаравамо све размаженију и пробирљивију публику. Мултикултурално (међуетничко) комуницирање трајно мења вредносни кȏд националних заједница, ширећи исте или сличне идеје, мерила, идеологије, размишљања, етичке стандарде, али и резултирајући процесима интеграција или нових деоба. Новинарство на овим просторима деценијама се бавило рутинским активностима елита на власти и похвалама њиховим „економским успесима“, а тек повремено обичним људима и њиховим проблемима. И када се држава распадала медији су користили агитпроповске обрасце, жмурећи пред кризом евидентном у свим сферама. Идеолошке промене споро су се одражавале у новинарској пракси, при чему се није увиђало како телевизијске или штампане вести на екрану мобилног телефона укидају временска и просторна ограничења, али и мењају структурна обележја. Једносмерно информисање као процес достављања филтрираних информација мењаће пракса мултимедијског, аналитичко-истраживачког и забавног новинарства које као крајњи циљ има финансијски и идеолошки ефекат. Корпоративна олигархија, потпомогнута оглашивачким капиталом и политичким утицајем све отвореније се меша у медијске токове, схватајући да уплитањем у новинарско поље обезбеђују привилегован статус! Уколико животна дешавања не региструју масмедији, ризикује се да догађај прође неопажено, у мраку и анонимности као да га није ни било! Још крајем прошлог века деведесет процената међународних вести објављивале су четири глобалне новинске агенције: Јунајтед прес интернешенел (United Press International – UPI), Асошијетед прес (Assoccieted Press – AP), Ројтер (Reuter) и Ажанс франс прес (Agence France Prese – AFP). Две су америчке, једна британска и једна француска. Технолошки супериорне земље спретно користе прилику да наметањем информација мењају ментални скелет малих нација. Једно истраживање с почетка овог века показало
1. ДОБА МЕДИЈА
19
је да UPI 72 одсто репортажа посвећује баш Сједињеним Државама; 11,4 одсто Европи, 7,1 одсто Азији, 4,2 одсто Јужној Америци, три одсто Блиском истоку и 2,3 одсто Африци. Неприметно настаје информациони империјализам као високо софистициран и трајан процес умног освајања којем се тешко можете одупрети, јер због финансијске инфериорности и медијске заосталости у комуникационим тркама не можете учествовати равноправно. Са свих страна вребају поруке са основним задатком да нас информишу, али и жељом да намаме, заведу и убеде. Кратко, крупно и креативно („3 ка“), њихов је основни мото, па тако свест не мењамо само под утицајем класичних медија, већ и низа другачијих форми које масовној публици нуде нови смисао и свест. Савремено новинарство негује брзину мишљења, вештину опажања, способност анализирања, интерпретације, извештавања и предвиђања, динамизам и перманентну активност, што значи да новинар више није друштвено-политички радник, пасивни преносилац информација, посредник у процесу креирања масовне свести или универзална незналица. Новинари су све више енергични комуникатори, трансмисија између догађаја на терену и јавности, који својим извештавањем помажу грађанима да логички створе критичку дистанцу неопходну за демократско одлучивање. При томе, евидентно је да дерегулација тржишта рада, уз технологизацију и информатизацију угрожава новинарску професију и њен традиционални ексклузивитет у јавном животу. Основни смисао ове студије је да студентима журналистике, пи-аровима, активним новинарима и онима који то желе да постану, али и медијски заинтересованим грађанима укаже на нову парадигму11 којим настају, прерађују се, обликују и транспонују медијске информације. За истинску демократију неопходно је успешно комуницирање са грађанима који се добровољно укључују у друштвену заједницу, ослушкивање и уважавање њихових мишљења, идеја, ставова и система вредности чиме новинарство добија функцију највишег друштвеног интереса. Да ли смо оспоПод парадигмом подразумевамо заједничку метатеоријску основу или оквир одређених теорија, праваца и школа, односно поимања и истраживања новинарских жанрова! 11
20
1. ДОБА МЕДИЈА
собљени за промене које се увелико одвијају у глобалном окружењу – само је једно од питања на које ћемо потражити одговор на страницама које следе? Хоће ли новинари бити ротвајлери (чувари јавних интереса) или пудлице које увесељавају богате елите? Шта се очекује од модерног извештача и може ли се сачувати дистанца од класичних клишеа? Које медијске технологије морамо познавати да бисмо рационално и успешно комуницирали? Знамо ли ко је наша публика и хоћемо ли јој повлађивати или ћемо је едуковањем медијски образовати? Није реч само о дубини технолошких промена које се огледају у другачијим техникама њиховог преношења (бележења порука, снимања изјава или фотографија) или броја особа којима их упућујемо (масовност аудиторијума), већ коперниканском обрту којим из једне револуције (индустријске) прелазимо у другу (дигиталну)! Уместо централизоване организације и дистрибуције порука тежи се децентрализацији, једносмерност мења повратна спрега, масовни аудиторијум – персонализација, док се монопол стидљиво повлачи пред контролом корисника који више нису у пасивном положају, јер образовањем често превазилазе ствараоце порука. Савремени новинар мора добро познавати структурне околности настанка комуникацијских облика, друштвени контекст, утицај измењених технологија на свакодневну праксу, менаџмент масмедијских предузећа, форме које настају са новим медијима, као и естетско-етичка начела учесника комуникацијског процеса. Прикупљање, обрада и дистрибуција информација изискују нове улоге запослених: знање смењује искуство, тражи се интелектуална аутономност, брзина и спретност, снажна логичка аргументација, способност изражавања и вештина руковања новим изумима. Новинарство прераста у суштински јавни дијалог, врсту социјалне ауторегулације која омогућава складност и хармоничност функционисања друштвеног система, па отуда стални раст његовог значења. Ако је почетак штампе карактерисало политичко новинарство и грађанска револуција, на даљи развој утицала комерцијализација, трећу фазу обележило одговорно новинарство, данас присуствујемо апсолутној глобализацији информација. Величина и тржишна моћ медијских гиганата сваког трена се увећавају, па се може гово-
ATTENTION
COMMUNICA
култура
PRESS
СПОРТ
ИНТЕРНЕТ
INTERNET ИНФОРМАЦИЈА JOURNALISM
PRESS
ПОЛИТИКА
ATTENTION
PRESS
TELEVISION
STORIES
ЧАСОПИС
society
PRESS
култура
PRESS
JOURNALISM ТЕЛЕВИЗИЈА
society
PROGRAM
ИНТЕРВЈУ
INFORMATION
ТЕЛЕВИЗИЈА ЕХНОЛОГИЈА
КОМУНИКАЦИЈА
MASS
НОВИНАРСТВО INFORMATION ИНТЕРНЕТ
КОМУНИКАЦИЈА
PRESS
TELEV
JOURNALISM ДИЈАЛОГ BLOGGING НОВИНАРСТВО ЧАСОПИС INFORMATION NEWS ТЕЛЕВИЗИЈ INTERNET TECHNOLOGY INTERNET ТЕХНОЛОГ ИНФОРМАЦИЈА ТЕЛЕВИЗИЈА PROGRAM ЧАСОПИС ТЕХНОЛОГИЈА SOCIAL ИНТЕРВЈУ INTERNET PROGRAM ИНФОРМАЦИЈА ИНТЕРВЈУ JOURNALISM INFORMATION ЕКОНОМИЈА КОМУНИКАЦИЈА
ПОЛИТИКА
ATTENTION
ПОЛИТИКА
НОВИНАРСТВУ
COMMUNICATION
КОМУНИКАЦИЈА
society
PRESS КОМУНИКАЦИЈА
ATTENTION
Зоран Јевтовић ЖАНРОВИ Радивоје Петровић У САВРЕМЕНОМ Зоран Арацки НОВИНАРСТВУ
КОМУНИКАЦИЈА
РЕПОРТАЖА
ТЕЛЕВИЗИЈА
ТЕЛЕВИЗИЈА ТЕХНОЛОГИЈА
TELEVISION JOURNALISM
У САВРЕМЕНОМ
NEWSPAPERS
ЧАСОПИС SOCIAL INTERNET ИНФОРМАЦИЈА
INFORMATION ЕКОНОМИЈА
INFORMATION
NEWSPAPERS
ciety INFORMATION ЕКОНОМИЈА PRESS тура
ИНТЕРВЈУ
ЖАНРОВИ
NEWSPAPERS INFORMATION
ИНФОРМАЦИЈА JOURNALISM
SOCIAL
INFORMATION
ТЕЛЕВИЗИЈА ЧАСОПИС ТЕХНОЛОГИЈА Радомир Животић екологија PROGRAM
ТЕЛЕВИЗИЈА
studies
media
TECHNOLOGY SOCIAL PROGRA
INTERNET ТЕХНОЛОГИЈА TECHNOLOGY PROGRAM ИНФОРМАЦИЈА култура
ИНТЕРВЈУ
TELEVISION
ИНТЕРВЈУ
COMMUNICATION
Зоран Арацки
CRITICS
ТЕЛЕВИЗИЈА ТЕХНОЛОГИЈА PROGRAM
NEWSPAPERS
У домаћој литератури о новинарским жанровима мало је овако једноставних, практичних и креативних штива. Колеге Јевтовић, Петровић и Арацки преносе млађим НОВИНАРСТВО генерацијама бисере стечене током богате праксе. Они су више НОВИНАРСТВО тренери, а мање теоретичари; то је и битна особина ове књиге! INFORMATION INFORMATION То што аутори први у нашој литератури, а колико је рецензенту CRITICS ИНТЕРНЕТ TECHNOLOGY познато, и у свету, интервју стављају на прво место, знак је њихове ИНТЕРНЕТ TECHNOLOGY РЕПОРТАЖА провокативности, али и оргиналности. INTERNET
Радивоје Петровић
НОВИНАРСТ INFORMATI
ATTENTION
Stjepan Malović
ЧАСОПИС NEWS INTERNET ИНФОРМАЦИЈА
Зоран Јевтовић
NEWSPAPERS
INFORMATION ЕКОНОМИЈА
NEWS
SOCIAL
EKONOMIC NEWSPAPERS
ИНТЕРВЈУnauče što je dobro novinarstvo... JOURNALISM
NEWSPAPERS
НОВИНАРСТВО trend koji odavno postoji u SAD i Velikoj Britaniji, gdje su ugledni novinari na kraju plodne karijere oblačili akademsku togu i svoja znanja INFORMATION prenosili generacijama budućih novinara. TECHNOLOGY Takva je i knjiga „Žanrovi u savremenom novinarstvu“, koju su napisali
ЕКОНОМИЈА
екологија PROGRAM
TELEVISION
CRITICS
РЕПОРТАЖА
NEWSPAPERS
Novi trend se pojavio u sve brojnijim regionalnim studijima MUNICATION novinarstva: sve više novinara postaje profesorima! Time se prihvaća
ЕЛЕВИЗИЈАZoran Jevtović, Radivoje Petrović i Zoran Aracki, sva trojica uglednih čije djelo možemo uvrstiti u sam vrh udžbenika koji su se ХНОЛОГИЈАnovinara, pojavili na području bivše Jugoslavije. Autori su na najbolji način primijenili stil američkih udžbenika PROGRAMnovinarstva, gdje studenti imaju priliku da na primjerima iz prakse
INTERNET
ПРОГРАМ
ПОЛИТИКА ATTENTION world news one
INTERNET PROGRAM
MASS
ЧАСОПИС SOCIAL
ATTENTION
ОМУНИКАЦИЈА
++ZANROVIuSAVREMENOMnovinarstvu++.pdf 1 3/4/2014 9:19:02 PM