13 minute read
Migel de Servantes, Don Kihot (odlomak
мигел де Сервантес Дон Кихот
Глава и срце су исто тако неопходни за људски живот као и стомак.
николај Гаврилович Чернишевски
Истражи и промисли
Подсети се прича или филмских представа о витезовима средњега века (ајванхо, краљ артур и сл.). Како су витезови тада изгледали? Ко их је пратио? Каквим су се дамама и како дивили? Како су дочаравани њихови подвизи?
мигел де сервантес
(1547–1616) Шпански писац. Стварао је и драме и песме, али је своја најбоља остварења оставио у прози. Када је имао двадесет година, постао је војник и учествовао у разним биткама. У једној од њих – поморској бици против Турака код Лепанта 1571. године, тешко је рањен и после тога остаје инвалид (остаје му одузета лева рука). Међутим, и после тога учествује у шпанским походима, те је у једном од њих пет година провео у гусарском заробљеништву. Међу његовим најзначајнијим делима налазе се: Галатеа (пастирски роман из 1585. године), Узорне новеле (настале 1613. године, а већи број њих је уклопио у своје романе) и Дон Кихот (први део романа објављен 1605, а други део 1615. године). ПриПреми се за читање У првом делу романа Дон Кихот, Сервантес нас упознаје са пустоловинама свог главног јунака – осиромашеног племића Алонса Кијаде, који је упорно читао витешке романе. Будући да је поверовао у све што у њима пише, отискује се и сам у свет, наумивши да проведе живот као витез. Са собом је понео старо оружје, повео коња, а за коњушара је узео сељака Санча Пансу, и за награду му обећао да ће господарити једним од острва које он у својим подвизима освоји. Пред нама је једна од њихових најпознатијих пустоловина у којој се нађу на пропланку испред мноштва ветрењача. • Подсети се одломка из овог романа (у одељку О уметности), у коме се описује како на ствари и појаве које виде реагује Дон Кихот, а како Санчо Панса. Обрати пажњу на то како ветрењаче доживљава један, а како други јунак. Уочавај њихове особине, понашања и изговорене речи. Eduka portal
Дон Кихот
(одломак)
Осма глава
О добром успеху који је имао храбри витез Дон Кихот у страховитом и нигда незамишљеном збитију с ветрењачама, уз друге догађаје достојне и срећне успомене
утај пар угледаше тридесет или четрдесет ветрењача што су стајале у том пољу, а Дон Кихот, чим их опази, рече своме коњушару: „Срећа нам руководи ствари боље но што можемо да желимо; јер погле тамо, брат Санчо Панса, где се појављују тридесет или нешто више грдних дивова, са којима сам вољан да бијем бојак и да их све погубим и с њиховим пленом почећемо да се богатимо; јер то је праведан рат и Богу се пуно угађа кад се таква погана багра тамани са лица земље.” „Какви дивови?” запита Санчо Панса. „Они што их видиш тамо”, одговори му господар, „они са рукама дугим, да их гдекоји имају дугачке и од две миље.” „ама погледајте”, на то ће Санчо, „оно што се тамо види нису дивови, него ветрењаче, и што вам се на њима чини да су руке, то су крила, која ветар окреће, те онда иде жрвањ.” „Види се сасвим”, одговори Дон Кихот, „да се не разумеш у пустоловинама; оно су дивови, а ако се бојиш, а ти се склони на страну и моли се Богу док ја будем отишао да се с њима упустим у љут и неједнак бој.”
Па рекавши то, ободе свога коња Росинанта, не слушајући вику свога коњушара Санча који га опомињаше да су оно без сваке сум ње ветрењаче, а не дивови, на које хоће да удари. али он беше себи тако увртео у главу да су то дивови да нити чујаше вику свога коњушара Санча, нити их виђаше, ако се већ и био прилично њима приближио, него још викаше: „не бежите, подли и пудљиви, јер на вас удара само један витез!” у тај пар подиже се малко ветар и велика крила почеше да се крећу, што кад опази Дон Кихот, викну: „Та да мичете и више рукама неголи див Бријарео, опет ћете ми за то платити.” и рекавши то, препоручи се од свег срца својој госпи Дулсинеји, молећи јој се да му у такву страшну часу буде у помоћи, добро се заклони својим штитом, копље окоми, појури на Росинанту у највећем трку, навали на прву ветрењачу пред собом и кад је удари
Росинанте – име настало игром речи: роцин – мрцина, анте – пре, ранијеEduka portal Бријарео (Бријареј) – по грчкој митологији, див са педесет глава и сто руку Дулсинеа од Тобоза – име које је Дон Кихот наденуо једној припростој сељанки, девојци коју је одабрао за владарку свога срца
по крилу, ветар ову окрену с толиком силином да се копље изломи на комаде, коњ и коњаник бише оборени и витез се подобро откотрља по земљи. Прихита му Санчо Панса у помоћ што је брже могао на свом магарцу, а кад дође до њега, нађе да не може да се макне, тако се био угрувао са Росинантом. „аман забога!”, рече Санчо, „та зар вам нисам казао да добро пазите шта радите, јер су то ветрењаче, и то само онај није видео који их и сам има у глави!” „Лакше, брат Санчо”, одговори Дон Кихот, „јер ратне ствари изложене су вечитој промени већма него друге које, тим већма што мислим, а тако и јесте, да је онај охоли Фрестон, који ми је колено украо собу и књиге, ове дивове преокренуо у ветрењаче како би ме лишио славе да сам га победио: толико је киван на мене; али најпосле слабо ће му његове проклете мајсторије помоћи против мога доброга мача.” „нека би ми дао јаки Бог!”, одговори Санчо Панса. Па помогавши му да се подигне, попе га на Росинанта, који готово да је био оронуо, и говорећи о овом збитију, упутише се према клисури Лапису, јер ту, рече Дон Кихот, не може бити да прође без многих и различитих пустоловина, пошто тим местом пролази многи свет; само је био врло нерасположен што није имао копље, па поменувши то своме коњушару, рече му: „Сећам се да сам читао како је један шпански витез по имену Дијего Перес Варгас сломио у неком боју мач, па је од храста одломио тешку грану или стабло и са овим тог дана таква чудеса починио и толике арапе умецкао да су га прозвали мачуга (мецкало), те тако он, као и његово колено, прозваше се од тога дана и даље Варгас и мачуга. То ти зато кажем што од првог храста на који наиђем мислим да одломим какву грану, толику и такву као и она, јер сам вољан да с њом извршим таква дела да ћеш се ти држати за врло срећан што си се удостојио да их гледаш и да будеш сведок таквих ствари које ће се једва моћи веровати.” „у Божјој смо руци”, рече Санчо, „све то верујем како ми кажете; али исправите се мало, јер као да сте се нахерили, а то ће бити – потомциEduka portal што сте се угрували кад сте пали.” „Тако је заиста”, одговори Дон Кихот, „а ако не јаучем од бола, то је зато што лутајућим витезовима није слободно жалити се ни на какву рану, ако ће на њу куљати и црева.” „ако је тако, онда немам ништа да кажем”, на то ће Санчо, „али, богами, право би ми било кад бисте се тужили кад вас што боли. Ја, богме, толико знам да јаучем код најмањег бола, већ ако се не разуме и за коњушаре скитница витезова да се не смеју жалити.” Дон Кихот не могаше да се не насмеје простоти свог коњушара, па му рече да може до милог бога јаукати како и кад хоће, била му
воља или не, јер до тога дана није ништа противно томе читао у витешким правилима.
Санчо му сада примети да је време да се руча. Господар му одговори да он засад не осећа потребу, а он нека једе ако има вољу. Са овим допуштањем намести се Санчо како је боље могао на своме магарцу, па вадећи из бисага што је у њих био метнуо, једући јахаше добар комад пута за својим господаром, а овдаонда натегао би мешину с таквим уживањем да би му могао завидети и најсавршенији гостионичар у малаги. и тако на тај начин убрзавајући гутљаје, не падаше му на ум никакво обећање које му је његов господар био дао, нити је сматрао за какву муку, него за велику забаву, да иде да тражи пустоловине, ма како опасне оне биле. најпосле ону ноћ проведоше под неким дрветима, и од једног од њих одломи Дон Кихот једну суху грану, која би могла поднети за копљиште, а на њој намести гвожђе од копља које се изломило.
Целу ноћ није тренуо Дон Кихот, мислећи на своју сењору Дулсинеју, да би се прилагодио ономе што је био читао у својим књигама како су витезови не спавајући проводили по толике ноћи у шумама и пустињама и обузети сећањем на своје сењоре. није је тако провео и Санчо Панса, који је био напунио стомак, и то не водом водопије, једним ципом целу је преспавао, и да га није викао господар, не би га пробудили ни сунчеви зраци који су му били упрли у лице, нити песма многих птица, које су што веселије поздрављале долазак новога дана. Кад се пробуди, помилова мешину и нађе је доста спласнуту спрам синоћ, те му се стужи у срцу, јер му се чињаше да нису ударили путем на коме би се ова мана брзо излечила. Дон Кихот не хте да доручкује, јер, како рекосмо, он се храни сочним успоменама.
Они наставише свој започети пут према клисури Лапису, и после трећег часа по сванућу, угледаше је. Кад је опази, Дон Кихот рече: „Ту ћемо, брат Санчо Панса, моћи до лаката турити руке у оно што се зове пустоловине; али те опомињем, све да ме видиш у највећој опасности на свету, да ниси узео свој мач да ме браниш, већ ако не би видео да су они који ме вређају лупежи и простаци, јер у том случају можеш ми сасвим помагати; али ако би били витезови, ни на који начин није ти по витешким законима допуштено и дозвољено да ми помажеш докле год не будеш рођен за витеза.” „не брините се, сењоре”, одговори Санчо, „јер у томе хоћу вас сасвим послушати, и то тим радије што сам ја по себи миран човек
октавио окомпо, Дон Кихот, 1989. г.Eduka portal
и не марим да се пачам у кијамете и кавге; али је и то истина, ако буде требало да себе браним, богме нећу много питати за те законе, јер Божји и људски закони допуштају свакоме да се брани од онога који га напаствује.” „не велим ни ја друкчије”, на то ће Дон Кихот, „али што се тога тиче да мени помажеш против витезова, ту мораш обуздавати своју природну бујност.” „Кажем вам да ћу тако чинити”, одговори Санчо, „и да ћу се тога прописа држати као свете недеље.”
(Превео Ђорђе Поповић) разгоВор о ДелУ Како се зову јунаци наведеног одломка? Шта им се десило? Против кога се бори Дон Кихот? Шта он говори о својој борби? Како на његове речи реагује Санчо Панса? Пронађи и издвој у тексту речи којима Дон Кихот дочарава „противнике” и изразе који показују како то види Санчо Панса. У чему је кључна разлика у њиховом виђењу исте ствари? Упореди ову двојицу јунака и по осталим детаљима у тексту: како се односе према храни и пићу, спавању, пустоловинама. Које се њихове особине могу увидети из тих речи и поступака? Шта у тексту симболизују ветрењаче? Који детаљи иду у прилог Дон Кихотовој тврдњи да су пред њим зачарани дивови, а не ветрењаче? Шта нам то говори о моћи људске маште и уобразиље? Размисли о томе шта значи изрека да се свако од нас понекад бори са својим ветрењачама. Прочитај још неку пустоловину Дон Кихота у роману. Запази шта је свима њима заједничко. Примењујемо научено и проширујемо знање у појединим текстовима, међу којима је и Шекспирова драма Ромео и Јулија, могли смо увидети да се истовремено појављују у једној сцени и комички и трагички елементи, тако да приказано Eduka portal истовремено делује и смешно и тужно. Када је нешто тако написано, каже се да је гротескно.
• Уочи које су сцене у наведеном одломку сервантесовог
Дон Кихота истовремено и смешне и тужне. Како постојање те две супротности утиче на наш суд о лику и судбини
Дон Кихота? а како на изглед света и стварности око њега? размисли зашто се уз Дон Кихотово име често користи и одредница „Витез тужнога лика”.
Занимљиво је знати
УсВајамо НоВо граДиВо
* Лик Сервантесовог Дон Кихота буди пажњу Мигел де Сервантес је свој роман Дон читалаца већ вековима. Осим тога што се ро Кихот написао као пародију на ман чита, Дон Кихотове карактеристике и витешке романе. необична судбина постале су део свакоднев Пародија је састав у стиху или у прози ног речника, те се сусрећемо са појмовима: у коме се карактеристичне, донкихотерија – смешан, несавремен, уза најтипичније особине израза лудан подухват; племенит али неостварљив покушај; донкихотизам – понашање у стилу Дон Кии језика једног писца или једног дела, затим особине неке књижевне врсте, стил епохе, свесно имитирају тако да постану смешне. Но, циљ хота, заношење неостварљивим фантазијама; донкихотски – који подсећа на Дон Кихота, нереалан, идеалистички, утопијски. * Дон Кихот је дело које је било инспирација многим уметницима, а међу њима су и славни сликари: Гистав Доре, Пабло Пикасо и Салвадор Дали. пародије није само исмевање другог текста, већ и критичко и аналитичко откривање његових слабости и ограничења. Развија се нарочито у преломним моментима културног и књижевног живота, а један од њих је и смена епоха. Пародијски роман је врста романа у коме су карикиране најтипичније црте неког другог, најчешће романескног текста. Међу познатије светске примере ове врсте, поред Дон Кихота Мигела де Сервантеса, сврставају се и: Гаргантуа и Пантагруел Франсоа Раблеа (1532–1563), Гуливерова путовања Џонатана Свифта (1726), Тристрам Шенди Лоренса Стерна (1760–1767). салвадор Дали, Дон Кихот и Санчо Панса, 1981. г. Eduka portal * Светски дан књиге и ауторских права обележава се 23. априла сваке године. Одлука о обележавању Светског дана књиге и ауторских права донета је на Генералној конференцији унЕСКОа одржаној у Паризу 1995. године. Тада је одлучено да се Светски дан књиге и ауторских права слави на овај датум јер је тада каталонски фестивал, а и ово је датум рођења и смрти Вилијема Шекспира и смрти мигела де Сервантеса. иако се 23. април често наводи као датум смрти и Шекспира и Сервантеса, то није у потпуности тачно. Сервантес је умро 23. априла по грегоријанском
ПреПорУчеНа литератУра
календару, а Шекспир 23. априла, по јулијанском календару, који је био у употреби у Енглеској у то време. заправо је умро око десет дана након Сервантеса, због неслагања између два календарска система.
Креативни задатак
Подсети се неког од мегдана у нашој народној епској песми (на пример између Бановић Страхиње и Влах алије или између ива Сенковића и аге од Рибника). упореди те сцене двобоја са Дон Кихотовом борбом против ветрењача. Који се елементи увек понављају у њима? уочи шта је другачије у Сервантесовој представи двобоја.
Марић, Сретен, „Трагична луда – Дон Кихот”, предговор у књизи:
Мигел де Сервантес,
Дон Кихот, превео
Ђорђе Поповић,
Просвета, Београд, 1968. Солар, Миливој, „Смрт Санча Панзе”, у књизи: Теорија прозе, Свеучилишна наклада Либер, Загреб, 1989. НаУчили смо... Дон Кихот и санчо Панса имају као јунаци различите, често супротне особине. њихови поступци и речи оличавају и два типа људи, два погледа на живот: Дон Кихот санчо Панса * образован, начитан – племић * неук – сељакEduka portal * уображава ствари, * сагледава ствари тумачи их на свој начин какве заиста јесу * жели да исправља неправде, * жели да једе, спава, да заштити немоћне да не ради
