Humanizam i renesansa – nau~ili smo

НаУчили смо...

Хуманизам и РЕнЕСанСа

лириКа

У књижевности хуманизма и ренесансе доминантна песничка школа био је петраркизам. Песници ове оријентације нису тежили оригиналности, већ су опонашали стил свог великог узора Франческа Петрарке. Највише су певали о недостижној лепоти вољене жене и о патњи која из тога произилази. Популаран облик је био сонет. Поред доминантне љубавне поезије, писала се још религиозна, моралистичка и сатирична. Збирка песама која је обележила ову епоху јесте Канцонијер Франческа Петрарке. Међу великим лирицима ове епохе налазе се и италијански ствараоци: Лоренцо де Медичи, Микеланђело Буонароти, као и француски песник Пјер де Ронсар.

Свакако да им се лепотом и значајем својих сонета придружује и Вилијем Шекспир.

еПиКа Највише неговане књижевне епске врсте у епохи хуманизма и ренесансе јесу: еп, новела и роман. еп негује индивидуалност ликова, мада је то испреплетено са хришћанском тематиком и симболиком. У центру епске радње јесу карактери са нововековним осећањима, као и представљање овоземаљских страсти и уживања у животу. За највеће дело ове врсте у ренесанси сматра се Бесни Орландо италијанског ствараоца Лодовика Ариоста. Новела је књижевна врста У епохи хуманизма и ренесансе књижевност заузима онај простор и добија она значења која јој махом и данас приписујемо. такође, тада се утемељује састав књижевних родова и врста какав се углавном задржао до нашег времена. Књижевни родови, врсте и дела Eduka portal којој ће посебан печат дати Ђовани Бокачо у својој збирци Декамерон. После њега ће се у писању новела огледати и други ствараоци хуманизма и ренесансе, а једно од најпознатијих дела јесте збирка Узорне новеле Мигела де Сервантеса.

роман је књижевна врста која, попут новеле, постоји још од античког доба. У периоду ренесансе, роман у средиште пажње ставља појединца, што је карактеристика ове књижевне врсте до данас. Најчешће писане врсте романа овог времена јесу: витешки, пикарски, пасторални и сатирични роман. Међу чувеним примерима романа овога доба издвајају се Гаргантуа и Пантагруел француског писца Франсоа Раблеа и Дон Кихот Мигела де Сервантеса.

Драма

Негују се различите драмске врсте, али посебно место припада комедији, и то двема њеним подврстама: ерудитној (ученој) комедији и комедији умећа (comedia dell’arte). У комедији умећа извођачи су обрађивали уобичајене заплете и имали слободу да у самом извођењу на сцени импровизују говор лица чију улогу носе; међу утврђеним лицима најпознатији је био лик препреденог слуге Арлекина. Осим чувених примера Шекспирових драма, ово доба обележила је и комедија Николе Макијавелија Мандрагола. *есеј Доба хуманизма и ренесансе донеће још једну врсту текста која је цењена и негована до наших дана, а то је есеј. Његов творац је француски филозоф и писац Мишел Монтењ. Он је 1580. године објавио дело под насловом Есеји, у коме је на темељу сопственог искуства, али и познавања дела античке традиције, изнео размишљања о различитим питањима везаним за човеков живот. Есеј је захваљујући њему настао као краћа прозна врста у којој се преплиће филозофско, научно и уметничко, односно субјективно и објективно, као и уметничка обрада са научним начином излагања судова и чињеница. Eduka portal