Marin Dr`i}, Dundo Maroje (odlomci

марин Држић Дундо Мароје

Истражи и промисли

Подсети се како је италијански писац Ђовани Бокачо у својој маРин ДРЖић Дундо Мароје збирци новела Декамерон величао чулност, хедонизам, а посебно уживање у доброј и богатој трпези. и у комедији марина Држића Дундо Мароје постоје величања наведених ствари, одајући нам једну од важних тежњи људи ренесансног доба. ПриПреми се за читање Пред нама су два монолога из комедије Дундо Мароје Марина Држића, први пут изведене пред дубровачком публиком 1551. године. Први монолог је Пролог, односно увод у дело, а други изговара Помет. Он је слуга Уга Тудешка, а Уго је главни конкурент Мару Маројевом код куртизане Лауре. Маро, разметљиви син Дунда Мароја, расипа од оца добијених пет хиљада дуката – које му је овај дао за трговину. Кад је Дундо Мароје чуо вести о синовљевом расипништву, одлази лично у Рим да се у њих увери и покуша да спасе бар део новца. • Обрати пажњу на то шта се све, у вези са драмом, најављује у Прологу. Уочавај које животне вредности Помет посебно истиче. Eduka portal (одломци)

Пролог

Племенити и добростиви скупе, пуче стари и мудри, видим ер с ушима приклонитијема и с очима смагљивијеми стојите за чут и видјет вечерас кугоди лијепу ствар, и мним, ако се не варам, да ви сцијените и желите видјет кугоди изврсну ствар. а изврсне ствари у овизијех странах нијесу се досле чиниле. ни ми који се зовемо Пометдружина, ако се и могу чинит ствари

Пометдружина – Дубровачка дружина позоришних аматера која је извела комедију Дундо Мароје

нијесмо тога умјетјеонства да умијемо чинит ствари достојне од овога толи лијепа и племенита скупа. ма ово бријеме од поклада будући од старијех нашијех одлучено на танце, игре и весеља, и видјећи се нашој дружини од Помета не пуштат проћ покладе без којегоди фесте или лијепе или грубе, ставили су се за приказат једну комедију, која ако и не буде толико добра и лијепа, али су ове жене лијепе које ју ће гледат и ви добри који ју ћете слушат. у њој ће бит једна ствар која сцијеним да вам ће драга бит: ер ће бит нова и стара. нова, ер слиједи ону прву комедију од Помета, нова... комедија – јер је како да је она и ова све једна комедија, и у ту смо својевољу ото ми представљала сами упали, стара, ер ћете видјет у њој оне исте прве приказаоце, а то јес: Дундо мароје, Паво новобрђанин, Помет и остали. и прва је приказана у Дубровнику, а ова ће бит у Риму, а ви ћете из Дубров ника гледат. Жене, пара ли вам ово мало миракуло Рим из Дубров ника гледат? нека знате ер Пометдружина, како ово што је мучно умије добро учинит, толико би боље учинили другу кугоди ствар која је лашња. и ако не узбуде шена лијепа како и прва, тужимо се на бријеме које нам је аркитете одвело, и ако комедија, од шта се не варамо, не узбуде вам толико драга, али вам ће Дундо мароје, Помет, Грубиша и остали дрази бит. и несцијен’те да се је веле труда, уља, књиге и ингваста око ове комедије стратило: шес Пометника у шес дана ју су здели и склопили. ми ни вам обећавамо велике ствари ни можемо, нисмо толици да можемо толике ствари обећат и чинит: краци људи високо не дохитају. ма ото ја вам брже и дотрудних дузијем ријечми! у двије ријечи чујте аргумент од комедије Дундо Мароје. ако нијесте заборавили како му бише украдени дукати и враћени с патом да се сину сподеста од свега по смрти, по тому знајте ер су нови пат учинили да се сину мару заонада не сподестава, ма да му да пет тисућ дуката да отиде у Јакина из Јакина у Фјеренцу за учинит свитâ и с тјезијем свитами пак да отиде на Софију с патом, ако се добро понесе и да му с добитком дође, да му скритуру од сподестацијони ончаш учини и да га ожени и да му да владат свијем осталијем динарми. ма прије нег вам остало изречем, узмите наук од Пометдружине наставак Помета Дундо Мароје, Паво Новобрђанин, Помет – личности које су учествовале у комедији Помет у Риму – радња комедије Дундо Мароје збива се у Риму уља, књиге и ингваста око ове комедије стратило – не мислите да је за ову комедију утрошено много напора, уља (за светло), папира и мастила у шес дана ју су здели и склопили – шест чланова Пометдружине припремило је представу за шест дана дотрудних дузијем ријечми – дугим приповедањем да се сину сподеста од свега по смрти – подсећа гледаоце на крај комедије Помет Eduka portal Анкона (Јакин) – вечерас, и нигда ни сину ни другому не дате динаре до руке докле трговачка лука на младиће нијесте у веле ствари друзијех прôвали, ер је младост по јадранској обали својој нарави несвијесна и пуна вјетра, и пригнутија је на зло нег отиде на Софију – у на добро, и памет ње не раширује се даље нег колико јој се очи

Софији се налазила дубровачка трговачка простиру, и њу веће воље владају нег разлог. Да вам не интравења колонија како ће и Дундо мароју вечерас интравењат, који давши сину мару пет тисућ дуката у руке одправи га пут Јакина, а он из Јакина не отиде у Фјеренцу нег у Рим с дукатми и ту спенджа дукате. а Дундо мароје чувши тој, као махнит отиде старац у Рим с Бокчилом, својијем товијернаром. Што ће сагвитат комедија вам ће сама

ријет која ће свршит у весеље. ма ви на тому немојте стат. Од луде дјеце чувајте динарâ, ер није свак срјеће Дунда мароја. Друго ће интравењат: вјереница марова, чувши зло владање марово, како она која га срцем љуби и бојећи се да ју не би десперану оставио, својијем првијем братучедом изамши из течина хахољка триста дуката отиде пут Рима и путем обуче се на мушку учинивши се дјетић Джива свога братучеда. Што ће напријед бит, комедија вам ће сповидјет. и друго нећу ријет нег вас ћу молит: с љубљеживијем срцем чујте и видите. Ер ако нас узљубите, и ми и наше ствари драге ће вам бит; ако ли ионако учините, и лијепа комедија казат вам се ће груба, што ће ваш гријех бит, а не од комедије. ма ви добри нећете моћ нег добро и мислит и ријет, а у зле се ми не импачамо – тизијем не хајемо да смо дрази. а послаћемо нашега негроманта да ш њима расплијета, а нас далеко кућа од тјезијех образа од мрчарије. ма ото вам Дунда мароја, став’те памет на комедију и збогом! Други чин Призор први

Помет

Рече се „тко је намуран, није сам”, – сад ја по мом Тудешку познам. Сједећи за трпезом с мојијем Тудешком, а печено бијеху донијели – пјат, а њему капун. Гледам али је гуска али што друго: онако велика капуна моје очи нигда нијесу прије видјеле. испечен? Гледах али је исприган али је испечен: имаше неку хрусту на себи која ми очи заношаше, срце ми весељаше, апетит ми отвараше. Око њега двије јеребице облахне, а сок из њих роси. Пјат урешаваху с страна печа витеља меса од млијека, која пара да говораше: „јеђ ме, јеђ ме”, и половица задња од зечића, лардица около назадијевана, а гарофалићи неистучени накићена, која пара на трпези мирисом да ствараше весело, драго пролитје. а на крајијех од плитице уоколо накитили бијеху косовића, дразијех косовића који параше да с уоколо ухитили бијеху и да у верас појући говораху: „блажени, узмите”! и у тјезијех делицијах стојећи у контемлацијони, бијех отишао in estasis.

Тако истом Туђешак мој уздахну, а мене дозва: „Помет!” Ја се освијестих. Рече ми: „ајме, Помет, mi morir se on aver la signora. Tu mangiar presto, antar la signora, prometer ducati mile, do mila.” уби ме кад ми то рече: движе ме из оњезијех делиција гдје се има што се жуди. ма се је тријеба с бременом акомодават, тријеба је бит вјертуозу тко хоће рењат на свијету. Краљ је човјек од људи кад се умије вла

из течина хахољка – из теткиног завежљаја (кесице) с новцем тко је намуран, није сам – ко је заљубљен, махнит је капун – петао пјат – тањир меса од млијека – комад младе телетине (од телета које је још сисало) лардица – сланиница гарофалићи –Eduka portal каранфилић (као зачин) верас – у стиху

бијех отишао in

estasis – разматрајући та уживања падох у екстазу

Ајме, Помет, mi... mile,

do mila... – умријети ако не имати госпу. Ти брзо јести, ићи госпи, обећати хиљаду дуката, две хиљаде

ер видим многе те бригате дат. није га имат динар, ер видим многе с динарими потиштене: није фантастике – видим да су многи из тог друштва чудаци га бит доктур, ер видим многе те бригате фантастике, није га бит и на сваки пијер хоће операт – и јунак с мачем у руци, ер су ти већекрат али убијени али их су пуне на сваком га пиру желе искористити тамнице, није га бит поета ни комедије умјет чинит, ер тизијем свак ижден – одлази оре и на сваки пијер хоће операт, а умјесто захваљења да му реку: пацијент – стрпљив „не ваља ништа, иждени!” и да му непријатељи остану; није га бит Ма сам заљезао... – али почео сам мудро размишљати, а данас морам мужик, ер тизијех друзи чине пјет кад већу вољу плакат имају. велике послове да обавим Тријеба бит пацијент и угодити злу бремену да се пак добро бриfate largo – уклоните се јеме ужива. ма сам заљезао у велику консидерацион, а имам данаска фаченде велике чинит, фаченде достојне од Помета. имам Попиву с својијем господаром тискнут из куће од сињоре Лауре. а оному је сињору марину отац дошао. надвор, гринтавци без динара! С дукатми краљеви иду: fate largo! Срце ми дава far faccende у Риму, које ни Чезар ни Шила ни маријо није чинио. имам имат викторију од непријатеља, triunfus caesarinus. разгоВор о ДелУ Који догађаји се најављују у Прологу? Ко су главни учесници тих догађаја? Која се очекивања подстичу код публике? Шта Помету причињава највеће уживање? Уочи реченице у којима описује своје стање после богатог оброка. Објасни зашто Помета зову „Помет Трпеза”. Које проблеме наговештава као препреку да увек буде сит? Са којим великим војсковођама пореди своју предстојећу борбу са јунацима који настоје да стану на пут његовом благостању? Какав је ефекат тих помпезних, пренаглашених поређења? Шта из речи у Прологу сазнајемо о положају позоришта у ренесансно доба? Шта још из наведених монолога сазнајемо о Дубровнику XVI века? Подсети се како Санчо Панса говори о храни и пићу. Које још сличности уочаваш између њега и Помета? Уочи и образложи како писци хуманизма и ренесансе, Мигел де Сервантес и Марин Држић, сликају обичног човека – слугу, његове основне људске потребе. far faccende – да извршавам дела ... ни Шила ни Маријо – мисли се на војсковође старога Рима – Цезара, Луција Корнелија и маријуса Кајуса triunfus caesarinus – имаћу победу попут Цезарове Eduka portal

Примењујемо научено и проширујемо знање

ПреПорУчеНа литератУра

Бојовић, Злата, Дундо

Мароје Марина Држића,

Београд, 1982. Чале, Франо, „Дундо

Мароје”, у књизи:

Марин Држић, Дјела,

Центар за културну дјелатност, Загреб, 1987. Подсетимо се да учесник у драмској радњи – драмско лице – наступа учествујући у разговору, измењујући дуже или краће реплике са другим лицима (драмски дијалог), или говорећи без присуства других лица (драмски монолог). Пред нама су два драмска монолога. на који начин марин Држић у монолозима постиже живост у излагању? Каквим се изразима често служи? Како речи које Помет изговара обликују слику његовог карактера?

Занимљиво је знати

Већину својих драмских дела марин Држић је написао када се после прекинутих студија права вратио у Дубровник. у том периоду, између 1545. и 1562. године, стално је био у новчаним оскудицама, па је организовао позоришне представе и писао дела по наруџбинама богатих Дубровчана.

Креативни задаци

›› Прочитај чувени ренесансни роман француског писца Франсоа Раблеа Гаргантуа и Пантагруел. Посебну пажњу обрати на Гаргантуина настојања да ужива у чулним задовољствима. уочи његова размишљања о томе да је у животу највеће задовољство бити сит и напит. упореди став Раблеовог и Држићевог лика. ›› Пажљиво погледај слику Гозба богова. запази што више детаља уз чију помоћ се представљају чулна уживања ренесансног човека у јелу и пићу. Повежи запажене појединости са Пометовим размишљањима о благодетима пуног стомака. Покушај да пронађеш још неки пример ренесансног сликарства који обрађује сличне мотиве хедонистичких уживања.

УсВајамо НоВо граДиВо

Већ смо истицали да су велики узор писцима хуманизма и ренесансе били антички ствараоци. Комедија Дундо Мароје

Марина Држића по својој врсти била би ерудитна (учена, плаутовска) комедија.

ерудитна (учена, плаутовска) комедија

припада реду ренесансних комедија ствараних према античком узору на

Плаутове комедије, због чега је и добила такав назив. Њене основне одлике су: представљање догађаја из стварног живота, увођење типизираних ликова преузетих из античке комедије (расипни син, шкрти отац, лукави слуга, итд.).

Има сталну композицијску схему од пет чинова, поштује правило о три јединства, а циљ јој је да се кроз смех и забаву пружи поука. Поред дела Дундо Мароје, најпознатија ерудитна комедија Марина

Држића јесте Скуп (у њој се обрађује драмски карактер тврдице).

НаУчили смо...

Ђовани Белини и тицијан, Гозба богова, 1514–1529. г.Eduka portal

марин Држић, Дундо Мароје

место радње: рим

главни типови: отац – шкртица (Дундо мароје)

син – расипник (маро маројев) лукави слуга (Помет)

врста комедије: ерудитна (плаутовска) комедија