Xore Dr`i}, Gor~ije `alosti jesu li gdi komu?

ЏОРЕ ДРЖић

Горчије жалости јесу ли гди кому?

Горчије жалости јесу ли гди кому нер мојој младости и срцу јур мому? Изгубих муку сву, заман се све раби, посијах ја њиву, а иним жетва би. Овакој за иних мнози лов ловише, ки лов ја учиних, ини га добише. Ранив ја кошуту, ку слидих по гори, иним је у скуту, а мене измори. Ето иним такој језеро извире, а трудан живот мој од жеђе умире. Тач срића около свој танац састави, тере гре охоло појући у слави. А ја сам тамностју направо надиљен, и велми жалостју кроз љубав уцвиљен.

јур – већ раби – ради, труди ини – други трудан – уморан тач – тако гре – хода, иде надиљен – обдарен, награђен разгоВор о ДелУ На шта се жали лирски субјекат у наведеној Држићевој песми? Подвуци стихове у којима непосредно саопштава како нема среће у љубави. Издвој речи којима лирски субјекат набраја да се разликује од других који имају среће у љубави. Чиме Држић постиже своју упечатљивост у изразу? На који начин супротне реченице доприносе убедљивом приказивању осећања немоћи? Издвој метафоре којима се представља драга и лирски субјекат. Које је сличне метафоричне изразе користио Шишко Менчетић у претходно обрађеној песми Први поглед? Подсети се да је порекло ових метафора из народног стваралаштва. Шта овај податак говори о утицају који су, осим несумњивог Петаркиног утицаја, дубровачки песници у XV веку следили? Упореди стихове наведене песме Џора Држића са стиховима у којима Франческо Петрарка пева о неузвраћеној љубави. Размисли о томе како ритамска организација лирског дванаестерца у Држићевој песми доприноси осећању узалудности и туге због тога. Eduka portal

Примењујемо научено и проширујемо знање

Подсети се још једном фаза тзв. петраркистичког љубавног романа. Којим би двема фазама припадале обрађене песме Шишка менчетића и Џора Држића? упркос томе што су писали своје стихове под огромним утицајем песништва Франческа Петрарке, дубровачки петраркисти уносили су и детаље из словенске фолклорне традиције. То је била једна од важних особености њиховог песничког израза. Врати

маскерата – покладна песма која се јавља у ренесансној италијанској лирици. у покладним поворкама (нарочито популарним у Фиренци) на једном месту би се нашли људи под различитим маскама (најчешће историјска и митска лица, гусари, Циганке итд.) који би се најчешће у виду монолога представљали поздрављајући град. се стиховима у песмама у којима се лепота девојке доводи у везу са вилом, њено праћење и освајање са праћењем срне, а осећање заљубљености са погођеним јеленом. Размисли како ове метафоре доприносе уверљивости и лепоти песничког израза.

Занимљиво је знати

Поезија дубровачких петраркиста бивала је и пародирана. Један од представника дубровачких петраркиста био је и Динко Рањина, који је у Фиренци 1563. године штампао своју обимну песничку збирку Пјесни разлике. у њој су, поред љубавних, моралистичких, сатиричних, религиозних и пригодних песама, биле и четири узастопне песме са наглашеним утицајем народне књижевности. Касније, у једној пригодној покладној маскерати Јеђупка (што значи – Циганка) која се приписује андрији Чубрановићу, пародирани су Рањинини стихови: „Карактеристично је да за предмет једног дела своје пародије аутор није одабрао стандардне Рањинине петраркистичке песме већ оне које су се додиривале са народним стиховима. (...) извештаченост и непоети чност налазио је у неприкладном споју петраркистичког садржаја и израза усмене поезије. Стога је изворне Рањинине песме разградио и издвојене стихове, слике и обрте унео у пародију. ” (злата Бојовић, „Песме ‘од кола’ у пародији Динка Рањине”, Даница за годину 1996, Вукова задужбина, Београд, стр. 181–185) УсВајамо НоВо граДиВо Дубровачки петраркисти су група песника која је писала подражавајући стил Франческа Петрарке. Постојале су две генерације. Првој генерацији дубровачких петраркиста припадају управо Шишко Менчетић и Џоре Држић, а њихови стихови су настајали у другој половини XV и почетком XVI века. Стих којим су се изражавали махом је био двоструко римовани дванаестерац. Другој генерацији дубровачких петраркиста припадају песници који пишу током XVI века. И њихов чест стих бива двоструко римовани дванаестерац, али не и једини, као што се шири и круг тема, мотива и облика у односу на претходнике. Стихови прве генерације дубровачких петраркиста сачувани су захваљујући књизи Зборник Никше Рањине. Дубровачки племић Никша Рањина почео је 1507. године да записује Eduka portal песме. Зборник се састоји од два дела. У првом делу су стихови Шишка Креативни задак

Менчетића и Џора Држића, али нису у Београду, на Калемегдану, налази се ликласификовани према ауторима, ковна и уметничка галерија Павиљон Цвијете већ су поређани абецедним редом. Зузорић, названа према имену ове лепе Ду

У другом делу су углавном песме бровкиње. Обавести се више о њеном животу анонимних аутора XV и XVI века. Рукопис Зборника Никше Рањине чуван је у библиотеци гимназије у и повежи га са инспирацијом дубровачких петраркиста.

Задру све до Другог светског рата када је изгорео.

ПреПорУчеНа литератУра Деретић, Јован, Митровић, Марија, „Хуманизам и ренесанса у приморским местима”, у књизи: Историја књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд и Завод за издавање уџбеника, Нови Сад, 1992. Књижевност Дубровника и Боке Которске, приредила Злата Бојовић, Матица српска, Нови Сад, 2010. НаУчили смо... одлике стила Шишка менчетића и Џора Држића › слеђење фаза петраркистичког љубавног романа: заљубљивање на први поглед, разочараност у љубав; › обрада типичних петраркистичких мотива: женска лепота, удварање, одбијање, бол због неузвраћене љубави; › форма стиха: двоструко римовани дванаестерац; › уношење елемената народне традиције (избор речи, метафоре, пословичке конструкције и слично). Изглед старог града Дубровника Eduka portal