Marin Dr`i}, Novela od Stanca (odlomak

марин Држић Новела од Станца

Младост имамо да бисмо чинили глупости, а старост да бисмо за њима жалили.

Истражи и промисли

Ернест Хемингвеј

марин Држић

(1508–1567) Највећи дубровачки ренесансни драмски писац. Имао је буран живот. Важан део живота провео је у Сијени, где је студирао права, а поред тога био је и глумац у сијенским позоришним дружинама, имајући непосредан увид у тада савремену италијанску драму. После година путовања, вратио се у родни Дубровник, у коме постаје свештеник 1550. године. Иако је књижевни рад почео љубавним песмама (збирка Пјесни љувене из 1549. године), највише пажње је посветио драми и то посебно комедији. Међу њима се издвајају: Новела од Станца, Помет, Скуп, Дундо Мароје.

Подсети се довитљивости Ере из шаљивих народних прича и новела. у делу дубровачког писца марина Држића Новела од Станца упознаћемо се са другачијом ситуацијом: сељак који је први пут сишао у град бива предмет шале групе обесних градских младића. маРин ДРЖић Новела од Станца (одломци) ПриПреми се за читање Прочитај пажљиво одломак дела Новела од Станца Марина Држића. Ово дело је први пут изведено на покладе 1550. године и одише духом карневалске атмосфере, пуне шале и разузданости. Два обесна дубровачка младића, Влахо и Михо, срели су се ноћу на градском тргу. Будући да им је било досадно, решили су да се нашале са старцем који је из села сишао у град да нешто прода и, како га је ноћ затекла, сео је уз градску фонтану. Придружио им се и трећи младић, Џиво, који је и пришао старцу, док остала двојица посматрају призор сакривени. Прати понашање младића, а нарочито Џива. Запази како Станац реагује и како се његово понашање мења током одломка. Eduka portal Призор трећи Станац, Џиво, Влахо, михо (Влахо и Михо скривени. Овди, Џиво обучен на влашку, са Станцем говори.) ЏиВО: Добра коб, јуначе! Што си туј тако сам? СТанаЦ: здрав, мили мој браче, ово ни сам не знам!

Синоћка у ови град уљезох честити, у ком ни стар ни млад не ктје ме примит на стан свој; тер, не знав куд се инуд сврнути, к води идох овди управ, да бих починути. Студена водица умјесто пријатеља; тер ми је дружица, а ками постеља и мени т’ није спат него бдјет и јави Даницу свитлу зват да бил дан објави, у ноћној да тмасти злочинац ки мене не буде покрасти кон воде студене. Тржак сам донио: козлеце, грудицу, од шта сам ончас мнио примити асприцу. Овди сам тој такој; ма ну ми кажи сад тко си ти, брате мој, ер ти сам веоми рад. ЏиВО: С Гацка сам трговац, говеди тргујем, ври ми притио лонац, дужан се не чујем; путујем на сухо, море ми драго ни, спим с уха на ухо, зло ми се и не сни; у вјеру не давам, јамац се не хитам наврат не продавам, мо’е после чиним сам. СТанаЦ: Честит се кажеш ти и образом свитлим и добром памети и твојим тргом тим. ЏиВО: не мјерим ја гори небеске висине, ни памет ма нори теј морске дубине, у сриједу ударам, блажени гди иду, сам себе не варам ходе у невиду. СТанаЦ: Ти с’ њеки разумник, виђу ја брате мој; ја досад нијесам вик бесједит чуо такој. ЏиВО: ако је ки разум и мудрост у мени, тај мудрос ни тај ум од Гацка, брате, ни. Ја прво у ови град кад дођох честити бјех стар, а не млад јак сам сад видити.

асприца – новац ходе у невиду – ишавши по мракуEduka portal вик – никад

СТанаЦ: Да то се с’ помладио?

ЏиВО: Помладио, брате мој! Брадат сам и сијед био.

СТанаЦ: Гди бих се по срјећи и ја овди помладио! ЏиВО: Богме ти ћу рећи, не би први био.

СТанаЦ: Што би миона дала, домаћа мо’а мила!

Миона – Станчева супруга

ЏиВО: Богме би узиграла! СТанаЦ: ах, рада т’ би била, гдје она хубава младица а ја стар. ЏиВО: немој се припасти, ако би теј виле ноћаске у тмасти из воде исплиле и хтјеле с тобоме таначац изводит, ер срјећом твојоме могао би честит бит. СТанаЦ: Рекао т’ сам ер и прије с вилам сам опћио. Охај, страх ме није, нијесам вик страшив био. ЏиВО: Вјерујем, а богме с’ прем јунак видити. СТанаЦ: Дано ми ’е тој с небес. Призор пети (Ови одходе, а Станац сам говори.) хубава – лепа таначац – игра, плес Eduka portal

диклице – девојке

не крсма’те – не оклевајте СТанаЦ: ах виле, вилице, мољу вас бога рад, водене диклице, придите овди сад, туђину да мени разговорак дате при води студени, веће не крсма’те. Вашима липости није слике ни свити, а сионе крипости тко ће ваше изрити? можете од стара млада учинити, а славнијега дара није инога на свити.

(Овди доходе маскари, обучени како виле, и Станцом се ругају.) 318 / Књижевност хуманизма и ренесансе

Призор седми

(Овди Станца омрче и свежу му руке и браду му остригу говорећи.) Да би се помладио и да би много лит драг и млад миони био; и пођ да си честит!

(Уто му козле и што је у бисацијех двигну иза њих остали, и оставе му динара што та пратеж ваља, и отиду тја. Уто се он од варке освијести и скочи за њими викајући.) Козле ми! Бог те убио! Је ли тко, помага?! Прем ти луђак био! није ово без врага! Биједан се помладио – остригоше браду! –Храмије тко би мнио да су у овоме граду?! Козле ми ухити! Је ли тко? Држи га! а брате, чујеш ти? Потеци, стигни га!

Примењујемо научено и проширујемо знање

р Храмије тко би мнио да су у овоме град?! – Ко би помислио да има лопова у овом граду?! азгоВор о ДелУ Наброј имена јунака који учествују у наведеним сценама. У шта је Џиво успео да убеди Станца? Како се Станац осећа док је у граду? Када је старац схватио да је преварен? Шта је заједничко тројици младића: Џиву, Влаху и Миху? Како је Џиво успео да изазове Станчево поверење? Пронађи и подвуци стихове у којима је побуђена старчева радозналост. У чему се све огледа младићева препреденост? На које начине Држић успева да изазове смех? Каква је улога увођења мотива Станчевог брака са младом Мионом? Размисли шта представљене сцене и данас чини комичним. Eduka portal Осим што су упечатљиво дочарани драмски јунаци са својим посебним говором и понашањем, Станац и Џиво спадају у посебне типове. Под типом се у књижевној теорији подразумева лик који репрезентује неку друштвену групу, средину и слично. у Држићевом делу Новела од Станца наилазимо и на два типа: препредењак (оличен у лику Џива) и наивац (дат у лику Станца).

Које су Џивове карактеристике? закључи шта га сврстава у тип лукавог препредењака. због чега је Станац наиван? у којим призорима његова наивност постаје дирљива?

Занимљиво је знати

Новела је Станца је прва

ПреПорУчеНа литератУра

Чале, Франо, „Новела од Станца”, у књизи:

Марин Држић, Дјела,

Центар за културну дјелатност, Загреб, 1987.

Држићева комедија. Први пут је изведена на свадби дубровачког властелина мартолице Видова Џамоњића 1550. године, а објављена је следеће године у Венецији. место на коме се Станац налази и где се прислонио пре него што су га нашли обесни младићи јесте Велика чесма у Дубровнику и налази се пред Црквом Светог Спаса.

УсВајамо НоВо граДиВо

Новела од Станца Марина Држића припада посебној врсти комедије која се назива фарса. Фарса (од француске речи farce, што значи зачин, надев) јесте подврста комедије у којој се на тему људских слабости и порока развија заплет најчешће утемељен на неспоразуму, а текст обилује грубим хумором, карикирањем ликова, као и елементима гротескног.

Креативни задатак Прочитај у целини комедију марина Држића Новела од Станца. Које одлике ренесансе као књижевне епохе препознајеш у овом делу? Размисли и закључи шта је то што поред општих одлика епохе даје посебан локални печат овом Држићевом делу. Велика Онофријева чесма у Дубровнику супротности у Новели од Станца марина Држића НаУчили смо... Eduka portal

средине из којих потичу јунаци: село град

животна доба јунака: старост младост

поводи деловања јунака: разум лудост

типови: наивац препредењак