НАУЧИЛИ СМО...
Хуманизам и ренесанса
po
Књижевни родови, врсте и дела
rta
l
У епохи хуманизма и ренесансе књижевност заузима онај простор и добија она значења која јој махом и данас приписујемо. Такође, тада се утемељује састав књижевних родова и врста какав се углавном задржао до нашег времена.
Лирика
Епика
Ed
uk a
У књижевности хуманизма и ренесансе доминантна песничка школа био је петраркизам. Песници ове оријентације нису тежили оригиналности, већ су опонашали стил свог великог узора Франческа Петрарке. Највише су певали о недостижној лепоти вољене жене и о патњи која из тога произилази. Популаран облик је био сонет. Поред доминантне љубавне поезије, писала се још религиозна, моралистичка и сатирична. Збирка песама која је обележила ову епоху јесте Канцонијер Франческа Петрарке. Међу великим лирицима ове епохе налазе се и италијански ствараоци: Лоренцо де Медичи, Микеланђело Буонароти, као и француски песник Пјер де Ронсар. Свакако да им се лепотом и значајем својих сонета придружује и Вилијем Шекспир.
Највише неговане књижевне епске врсте у епохи хуманизма и ренесансе јесу: еп, новела и роман. Еп негује индивидуалност ликова, мада је то испреплетено са хришћанском тематиком и симболиком. У центру епске радње јесу карактери са нововековним осећањима, као и представљање овоземаљских страсти и уживања у животу. За највеће дело ове врсте у ренесанси сматра се Бесни Орландо италијанског ствараоца Лодовика Ариоста. Новела је књижевна врста којој ће посебан печат дати Ђовани Бокачо у својој збирци Декамерон. После њега ће се у писању новела огледати и други ствараоци хуманизма и ренесансе, а једно од најпознатијих дела јесте збирка Узорне новеле Мигела де Сервантеса.
308 / Књижевност хуманизма и ренесансе
