lirsko-epske vrste (narodna balada Hasanaginica

Лирскоепске врсте

Уби ме прејака реч. Бранко Миљковић

Истражи и промисли

Познајеш из основне школе народне баладе Женидба Милића Барјактара и Предраг и Ненад, у којима су обједињени елементи различитих књижевних родова – лирике, епике и драме. Подсети се садржине ових балада и лирских, епских и драмских елемената у њима.

ПриПреми се за читање

Пред тобом је једна од најпознатијих српских народних песама, која је својом садржином очарала многе уметнике и умне људе. Пажљиво је прочитај. Размисли о њеној форми и садржини. Припреми се за разговор о њеној структури: мотивима и теми, композицији и ликовима. ага – племићка титула облазити – посећивати род – породица кадуна – супруга, жена пенџер – прозор даиџа – ујак бег – племићка титула мучати – ћутати књига опрошћења – писмо, потврда о разводу брака гре – иде малахни – малени бешика – колевка

Хасанагиница

Шта се б’јели у гори зеленој? Ал’ је снијег, ал’ су лабудови? Да је снијег, већ би окопнио, лабудови већ би полетјели. Нит је снијег нит су лабудови, него шатор аге Хасанаге; он болује од љутијех рана. Облазе га мати и сестрица, а љубовца од стида не могла. Кадли му је ранам’ боље било, он поручи вјерној љуби својој: „Не чекај ме у двору б’јелому, ни у двору ни у роду мому.” Кад кадуна р’јечи разумјела, још је јадна у тој мисли стала, јека стаде коња око двора; тад побјеже Хасанагиница да врат ломи кули низ пенџере; за њом трче дв’је ћере дјевојке:

„Врати нам се, мила мајко наша! Није ово бабо Хасанага, већ даиџа Пинторовић беже.” И врати се Хасанагиница, тер се вјеша брату око врата: „Да мој брате, велике срамоте, гдје ме шаље од петеро дјеце!” Беже мучи, ништа не говори, већ се маша у џепе свионе,Eduka portal и вади јој књигу опрошћења, да узимље потпуно вјенчање, да гре с њиме мајци унатраге. Кад кадуна књигу проучила, два је сина у чело љубила, а дв’је ћере у румена лица, а с малахним у бешици синком од’јелит се никако не могла; већ је братац за руке узео и једва је с синком раставио,

тер је меће к себи на коњица, с њоме греде двору бијелому. У роду је мало вр’јеме стала, мало вр’јеме, ни недјељу дана. Добра када и од рода добра, добру каду просе са свих страна, а највише имотски кадија. Кадуна се брату своме моли: „Ај, тако те не желила, брацо, немој мене дават ни за кога, да не пуца јадно срце моје гледајући сиротице своје.” Али беже ништа не хајаше, већ њу даје имотском кадији. Још кадуна брату се мољаше да напише листак б’јеле књиге, да је шаље имотском кадији: „Дјевојка те л’јепо поздрављаше, а у књизи л’јепо те мољаше: кад покупиш господу сватове, и кад пођеш њеном б’јелу двору, дуг покривач носи на дјевојку, када буде аги мимо двора, да не види сиротице своје.” Кад кадији б’јела књига дође, господу је свате покупио, свате купи, греде по дјевојку. Добро свати дошли до дјевојке, и здраво се повратили с њоме; а кад били аги мимо двора, дв’је је ћерце с пенџера гледаху, а два сина пред њу исхођаху, тере својој мајци говораху: „Сврати нам се, мила мајко наша, да ми тебе ужинати дамо.” Кад то чула Хасанагиница, старјешини свата говорила: „Богом брате, свата старјешина, устави ми коње уза двора да дарујем сиротице моје.” Уставише коње уза двора. Своју дјецу л’јепо даровала: сваком сину ноже позлаћене, свакој ћери чоху до пољане, а малому у бешици синку, њему шаље убошке хаљине. А то гледа јунак Хасанага, пак дозивље до два сина своја: „Ход’те амо, сиротице моје, кад се неће смиловати на вас мајка ваша срца каменога.” Кад то чула Хасанагиница, б’јелим лицем у земљу уд’рила, упут се је с душом раставила од жалости гледајућ сироте.

разГ кадија (у исламу) – судија, великодостојник чоха (чоја) – врста тканине (овде: одећа од чохе) убошке хаљине – израз који је изазвао највише спорова у тумачењу ове баладе: или је изведен од придева убог (сирот/уп. сиротице), што значи да Хасанагиница дарује најмлађег сина као сироче (јер остаје без мајке), или су, заправо, у питању „ у бошчи хаљине" – одећа умотана у бошчу, односно убрус или комад хаљине, као дар овор о делу Издвој и објасни најважније догађаје у песми. На који се начин догађаји смењују? Како разумеш овај убрзани ток радње? Шта је тема баладе Хасанагиница? Ко су главни ликови у њој?Eduka portal Како почиње балада? Коју стилску фигуру препознајеш у почетним стиховима? Образложи њено значење и улогу у песми. Које особине карактеришу Хасан-агу? Објасни његове поступке на почетку и на крају песме. Које особине има Хасанагиница? Поткрепи своје закључке одабраним деловима текста. У балади постоје елементи епског, лирског и драмског књижевног рода. Издвој елементе који припадају епици. Наброј их и објасни. Шта је у балади лирско? Како ови елементи доприносе атмосфери и значењу песме? Које драмске елементе препознајеш у Хасанагиници? Објасни разлику између унутрашњег драмског сукоба и сукоба појединца са колективом.

Примењујемо научено и проширујемо знање

Балада је настала као усмена творевина која се изводила уз музику и плес. Име јој потиче од италијанске речи ballata – плесна песма. Балада обједињује елементе епског, лирског и драмског стварања. Најчешће се у балади говори о догађају наглог и неочекиваног почетка, о некој важној животној епизоди. Догађаји се нижу убрзано, водећи ка трагичном крају. Наглашена емотивност, којом се сликају унутарња стања јунака, удружена је са драмским сукобом међу њима. Нарација је, нарочито у народним баладама, сведена на неопходно казивање, без коментара наратора и са врло мало дескрипције. Лирскоепске врсте сродне балади јесу романса и поема. Романса (према шпанској речи el romance – писана народним језиком) такође садржи елементе епског и лирског стварања. Тема романсе је увек љубав, а казивање о теми је ведро, радосно. Поема (грчка реч poiema – песничка творевина) oд епике узима развијену фабулу, а од лирике наглашену емотивност и субјективност. Ствара се у писаној (ауторској) књижевности. Занимљиво је знати усвајамо ново Градиво романса – једна од епско-лирских врста у стиху, уз баладу и поему (такође садржи елементе епског и лирског стварања); тема романсе је увек љубав • Балада Хасанагиница заснована је на низу препознатљивих епских елемената (фабуларност, наративност). Препознај и објасни елементе који су карактеристични за српску народну епску песму (форма, врста стиха, стилске фигуре). наглашена емотивност и фигуративност одлике су лирике. Пронађи их у овој балади. Хасанагиницу су многи поредили са античком трагедијом, коју ћеш упознати као драмску врсту. размисли о томе зашто је трагичан исход у овој балади био неминован. • Подсети се поеме Бранка радичевића Ђачки растанак, коју познајеш из основне школе. Пронађи у њој епске и лирске елементе. Eduka portal Српске народне баладе постају познате широм Европе захваљујући Хасанагиници, први пут објављеној 1774. године у италијанском путопису Алберта Фортиса Путовање у Далмацију. Већ 1775, Гете ју је превео на немачки језик, а Хердер ће Хасанагиницу унети у своју збирку народних песама (Volkslieder, 1778. године). Често поређена са узвишеним осећањима античке драме, ова балада је превођена много пута (преводили су је познати песници: Мицкјевич, Мериме, Пушкин, Нервал, Скот, Томазео, Ахматова), а савремени српски писац Љубомир Симовић написао је истоимену драму. (Према: Тања Поповић, Речник књижевних термина)

ПреПоручена литература

Креативни задаци

Прочитај драму Хасанагиница Љубомира Симовића. Уочи сличности и разлике између народне баладе и ауторске драме. Своја запажања о различитом приступу грађењу главних ликова у балади и драми систематизуј и презентуј на часу (Хасанага, Хасанагиница, бег Пинторовић, имотски кадија).

Подсети се... › издвој који се елементи, у односу на књижевне родове, обједињују у балади. › наведи у чему се огледа епски карактер баладе. › Шта сматрамо лирским елементима баладе? › објасни шта су драмске особине баладе. › наведи две књижевне врсте сродне балади и објасни њихове посебности у односу на баладу.

Прво издање Хасанагинице, Венеција, 1774.

Балада

Крњевић, Хатиџа, Антологија народних балада, Београд, 1978. Живи палимпсести или о усменој књижевности, Нолит, Београд 1980. Солар, Миливој, Теорија књижевности, Школска књига, Загреб, 1984. Eduka portal