Monahiwa Jefimija, Pohvala knezu Lazaru

МОНАХИЊА ЈЕФИМИЈА

И у мучне часе народнога слома / ПОХВАЛА КНЕЗУ ЛАЗАРУ Кад светлости нема на видику целом, / Ја се сећам тебе и твојега дома, / ПОСлЕ КОСОВА 1389–1427. Усложеним политичким и културним приликама српских земаља после Маричке, а нарочито после Косовске битке, књижевност је добила нов замах. Из тога раздобља, које траје скоро четрдесет година, остала су дела изузетне вредности и сасвим нових књижевних одлика: променили су се неки стари и појавили нови жанрови; развили су се и однеговали дотад непознати стилски поступци, а и књижевни језик се обогатио новим изразом. То је, у правом смислу речи, почетак једне нове епохе у српској средњовековној књижевности, у којој се могу пратити два главна тока: један, у којем се рађа косовски култ, са светим кнезом Лазаром као средишњом личношћу, и други, који преноси наслеђе и поруку претходних раздобља и наставља да гради српску културу на традиИстражи и промисли Припреми се за читање тако што ћеш пажљиво проучити наведени текст из књижевне историје. Уколико желиш да сазнаш више, истражи, користећи интернет или библиотеку, овај историјски период. Деспотице српска с калуђерским велом. Милан Ракић, Јефимија Eduka portal ционалним темељима средњовековне духовности, по својој природи византијске и православне. Сва ранија столећа од X века, а поготову XIII и XIV век, стварају и конституишу ту културу. Са последњим деценијама XIV века почиње епоха борбе, у којој се та, изграђена и конституисана култура, брани и потврђује пред налетом једне сасвим нове, друкчије и непријатељске цивилизације. То је књижевност судара, у коме су сва опредељења до крајње мере заоштрена; она је у своме времену ангажована и програмска, носећи собом не само једно виђење историје, него и поруку за само то време у коме настаје. Отуда и појава нових жанрова српске

историографије управо у то доба, српских родослова и летописа, као трећи ток, који своди доступна историјска знања и развија свест народа о своме историјском бићу. Показује се и ту да развој књижевности не зависи толико од повољних друштвеноекономских и политичких могућности колико од потребе друштва, од изазова нарочите културне ситуације. Српска књижевност је управо у тешким временима распада велике средњовековне државе и опште кризе православне византијске цивилизације доживела значајан успон и напредак. Трагични догађаји на Марици и Косову, поготову косовска погибија 1389, захтевали су објашњење и одговор. У мучеништву Лазара и његове војске црква је добила Монахиња јефимија Прва српска књижевница, у световном животу звала се Јелена. Кћерка ћесара Војихне, рођена је око 1349. у Серској области. Њен муж деспот Угљеша Мрњавчевић погинуо је у Маричкој бици 1371. године. Претходно је изгубила и сина јединца Угљешу Деспотовића. Оставши сама, дошла је, као Миличина рођака, на двор кнеза Лазара. Не зна се тачно када се замонашила. После малосхимничког имена Јефимија, узела је још строже монашке завете и добила име Јевпраксија. Умрла је вероватно после 1405. Дела: Туга за младенцем Угљешом (између 1368. и 1371) – кратак текст, урезан на двострукој иконици, украшеној бисером и драгим камењем, са ликовима Христа и Богородице, налази се у Хиландару, где је сахрањен мали Угљеша Деспотовић; Мољење Господу Исусу Христу (1398/ 99) – извезено на завеси за царске двери са ликовима Исуса Христа, Василија Великог и Јована Златоустог, чува се у Хиландару; Похвала кнезу Лазару (1402) – израђена на црвеној свили, златним и сребрним концем, намењена да буде покров снажан подстицај вере (у духу древне Тертулијанове речи: semen est sanguis christianorum [крв хришћана је семе]), у култу великомученика Лазара она обнавља и у свој хагиолошки поредак уводи једну прастару, исконску хришћанску категорију, категорију мартиријума. Зато постаје тако актуелно и идеолошко тумачење косовског мартиријума, чему служи читав „косовски циклус” старе српске књижевности, у коме се мора гледати и прави, и првобитни извор народне косовске епике. (Димитрије Богдановић, Историја старе српске књижевности) МОНАХИЊА ЈЕФИМИЈА Похвала кнезу лазару У красотама овога света васпитао си се од младости своје, о нови мучениче кнеже Лазаре, и крепка рука Господња међу ПРИПРЕМИ СЕ ЗА ЧИТАЊЕ Прочитај Јефимијину Похвалу кнезу Лазару неколико пута. Уживи се у смисао прочитаног. Обрати пажњу на узвишени стил похвале.Eduka portal свом земаљском господом крепког и славног показа те. Господствовао си земљом отачаства ти и у свим добротама узвеза кивот са моштима Светог кнеза Лазара, чува се у Музеју Српске православне цркве. селио си уручене ти хришћане и мужаственим срцем и жељом побожности изашао си на змију и непријатеља божанствених цркава, расудивши да је неистрпљиво за срце твоје да гледаш хришћане мученици – хришћани отачаства ти овладане Измаиљћанима не би ли како ово постигао: који су се да оставиш пропадљиву висоту земаљског господства и да се жртвовали за веру обагриш крвљу својом и сјединиш са војницима небескога цара. отачаство – отаџбина

И тако две жеље постигао јеси: и змију убио јеси и мучења уручени – поверени венац примио јеси од Бога. обагрити – облити

Сада не предај забораву вољена ти чеда која си сирота оставио преласком твојим, јер откако си ти у небеском весељу вечном, многе бриге и страдања обузеше вољена ти чеда и у многим мукама живот проводе, пошто су овладани Измаиљћанима. И свима нам је потребна помоћ твоја, те се молимо моли општи владика – Бог се заједничком Владики за во

Измаиљћани или Агарени – синоними за Турке љена ти чеда и за све који им с љубављу и вером служе. кнез Стефан и Вук – Тугом су многом здружена синови кнеза Лазара, који су вољена ти чеда, јер они што јеу време писања Похвале војевали у војсци султана Бајазита, којега је код доше хлеб њихов подигоше на њих буну велику и твоја добра у заборав ставише, о мучениче.

Ангоре победио Темерлан Но ако си и прешао из живота овога, бриге и страдања чеда (28. јул 1402); тиме се тачно одређује и време писања Похвале својих знаш и као мученик слободу имаш пред Господом. Преклони колена пред Владиком који те венчао, моли да мно

Георгије – свети ратник голетни у добру живот вољена ти чеда проводе богоугодно, моли великомученик, посечен да православна вера хришћанска неоскудно стоји у отачаству ти, 303. године у Никомидији моли победитеља Бога да победу подари вољеним ти чедима, кнезу

Димитрије – свети ратник Стефану и Вуку, за невидљиве и видљиве непријатеље, јер ако великомученик кога је погубио цар Максимијан помоћ примимо с Богом, теби ћемо похвалу и благодарење дати. 306. године Сабери збор својих сабеседника, светих мученика, и са свима Теодори – Теодор се помоли прославитељу ти Богу, извести Георгија, покрени Дими

Стратилат, свети ратник трија, убеди Теодоре, узми Меркурија и Прокопија и четрдесет великомученик, погубљен за време цара Ликинија 319. севастијских мученика не остави, у чијем мучеништву војују чеда године, и Теодор Тирон, твоја вољена, кнез Стефан и Вук, моли да им се пода од Бога свети ратник помоћ, дођи, дакле, у помоћ нашу, ма где да си. великомученик, погубљен 306. године Меркурије – свети ратник На моја мала приношења погледај и у многа их урачунај, јер теби не принесох похвалу како приличи, већ колико је могуће великомученик, погубљен у маломе ми разуму, па зато и мале награде чекам. Кападокији 251–259. године Но ниси ти тако, о мили мој господине и свети мучениче, био

Прокопије – свети ратник малодаран у пропадљивом и маловечном, колико више у невеликомученик, погубљен 303. године у Кесарији палестинској пролазном и великом, што примио јеси од Бога, јер телесно страну мене у туђини исхрањивао јеси изобилно, те сада те молим обоје: четрдесет мученика – да ме исхраниш и да утишаш буру љуту душе и тела мојега. римски војници, које су у Јефимија усрдно приноси ово теби, свети. Севастији јерменској мученички убили 320. Текст и коментари су преузети из књиге: године због исповедања Монахиња Јефимија, Књижевни радови, хришћанске вере приредио Ђ. Трифуновић, Крушевац, 1992.

Ђура ј Eduka portalакшић, Кнез Лазар, 1857–1858. г.

РАЗговоР о дЕлу

Прочитај неколико пута Јефимијину Похвалу. Опиши свој читалачки доживљај. Уживи се у време њеног настанка. Шта се догодило после Косовског боја? Проучи српску историју после пада под турску власт. Где је била Јефимија када је писала овај песнички састав? Покажи на тексту да се ради о песничкој врсти. Имај на уму да је реч о великом песничком и везиљском делу. Похвала је извезена златом на црвеној свили и намењена је као покров за ковчег са моштима кнеза Лазара. Подели Похвалу на три целине. Уочи елементе похвале, молитве и личне исповести. Анализирај сваку целину посебно. Запази стилске, језичке и реторичке особености. Обрати пажњу на прву целину. Које се врлине кнеза Лазара истичу? Уочи елементе косовске легенде. Објасни зашто је светитељ назван мучеником. Која стилска средства доминирају? Уочи епитете и подвуци их у тексту. Шта запажаш? Анализирај другу, молитвену целину Похвале. Направи разлику у интонацији између првог и другог дела овог песничког текста. Који мотив доминира у похвалном делу, а који у молитвеном? Коме се моли Јефимија и зашто? Којим стилским поступком је наглашена друга целина похвале? Анализирај Јефимијину молитву и уочи њене елементе. Упореди ритам реченица из прве целине, где доминира похвала, и друге, која је молитвено интонирана. У којој целини је бржи ритам? Чиме се постиже? Обрати пажњу на знакове интерпункције. Како они утичу на ритам реченице? Прати ли реченична интонација осећања? Обрати пажњу на врсту речи која доминира у последњем делу друге целине. Зашто се гомилају глаголи у императиву? Препиши их у свеску. Какав стилски ефекат песникиња постиже таквим поступком? Усредсреди се на последњи део Похвале. Какав тон у обраћању Светом кнезу Лазару уочаваш? Прочитај нешто више о трагичној судбини прве српске песникиње. Пронађи поетске исказе у којима уочаваш велику патњу монахиње Јефимије. Повежи то са поимањем ауторства у средњовековној књижевности. Eduka portal

Креативни задатак

Проучи књигу Светлане Томин Мужаствене жене српског средњег века. Истражи личност и дело Јефимије, кнегиње Милице и Миличине кћери Оливере и напиши рад о овим изузетним женама које су у веома тешким условима водиле државу.

Прочитај Јефимијину биографију и обрати пажњу на њене трагичке елементе. Пронађи књигу Ђорђа Трифуновића Мона-

хиња Јефимија и информиши се више о стваралаштву прве српске песникиње. Читај пажљиво и труди се да што боље разумеш чињенице из њеног живота.

Примењујемо научено и проширујемо знање

Похвала може бити краћи или дужи песнички састав, намењен прослављању и величању врлина неке личности. Разликују се похвале у ужем и у ширем смислу. Под похвалом у ужем смислу подразумева се „краћи песнички састав, самосталан или у саставу другог и већег жанра, ређе са литургијском функцијом”. У похвали се може јавити и анафора (понављање истих речи на почетку више стихова или прозних целина, попут анафорског понављања „радуј се” у похвали која се налази у оквиру Житија Светог Симеона Немање Стефана Првовенчаног). Пример похвале у ужем смислу јесте Похвала Светом кнезу Лазару монахиње Јефимије. У похвали у ширем смислу заступљени су реторски елементи. Таква похвала приближава се прозном жанру – слову, те се назива и похвално слово.

уСвАјАМо ново гРАдИво

Фигурама дикције се називају гласовне или звучне фигуре јер се њихово деловање заснива на дејству гласова. У ову групу стилских фигура спадају: асонанца, алитерација, ономатопеја, анафора, епифора, симплока и анадиплоза. Занимљиво је знати Јефимијин лирски запис Туга за младенцем Угљешом изгравиран је на сребрном диптиху и богато украшен бисером и драгим камењем. Ову сребрну иконицу монахиња је послала Хиландару за покој душе свом сину који је био сахрањен у Хиландару поред њеног оца ћесара Војихне. Примењујемо научено и проширујемо знање Сразмерна многобројност текстова косовског циклуса (укупно Eduka portal десет), а поготову њихова упоредна заступљеност у појединим жанровима – укључујући чак и варијанте службе, резултат су ширења Лазаревог култа. Усредсређен око Раванице као места где су се чувале Лазареве мошти од 1390. до 1391, тај култ је преношен у друге, ближе и даље центре, пре свега у Љубостињу, задужбину Лазареве удовице кнегиње Милице, која се негде после 1392. (вероватио 1393) и сама замонашила и као монахиња Јевгенија, потом схимонахиња Јефросинија, провела последње дане у својој задужбини. Ту је и умрла 1405. Са њом је била и удовица деспота српског Јована Угљеше, Јелена, у монаштву Јефимија. „У многим

говорима и стварима најмудрија”, по речима Константина Философа, Јефимија је остала позната у српској књижевности трима својим песничким делима високе уметничке вредности. Сва три су на необичном материјалу. На малом диптиху од сребра урезани, сачувани су стихови, испевани у тузи за дететом, Угљешом Деспотовићем, који је сахрањен у Хиландару између 1368. и 1371. Лирски изливи матерње љубави у овом кратком тексту, посвећеном успомени детета „за којим жалост непрестано гори у срцу моме, природом матерњом побеђеном”, наговештавају топле, мада тамне и снажне тонове Јелениног – сада већ Јефимијиног – Мољенија Господу Исусу Христу на завеси за царске двери у Хиландару, извезеног златом 1398–1399, а нарочито Похвале кнезу Лазару, извезене 1402. године на покрову за кнежев ћивот у Раваници. Оба ова текста су састављена у Србији, први у Жупањевцу, а други у Љубостињи, где се Јефимија налазила са Јевгенијом, свакако у сталном и непосредном додиру с Раваницом. Док је Мољеније добрим делом надахнуто евхаристичким молитвама византијског песника и мистичара Симеона Новог Богослова (XI век), дотле је Похвала у целини изворан песнички текст, личан и узбуђен, и сав у свом историјском тренутку. Спој личне и опште трагедије, у савршеном складу уздржаног израза и композиције, уздиже ово Јефимијино дело у ред најлепших текстова српске књижевности, са универзалном, човечном поруком. Косовска тема, посебно, добила је са Похвалом аутентично световно, мада религиозно тумачење, које ће, и само засновано на Даниловим схватањима, одређивати свест српског народа о томе судбоносном историјском догађају. (Димитрије Богдановић, Историја старе српске књижевности) • Пажљиво прочитај одломак из Историје старе српске књижевности димитрија Богдановића. усредсреди се на целину посвећену јефимијиној Похвали. Аргументуј тврдњу да је у овом тексту прва српска песникиња дочарала колективну, породичну и личну трагедију после Косовске битке.Eduka portal

урош Предић, Косовка девојка (детаљ), 1919. г.

ПРЕПоРуЧЕнА лИТЕРАТуРА

Трифуновић, Ђорђе,

Монахиња Јефимија,

Крушевац, 1992.