Narodna kwi`evnost (osnovne odlike

НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ (основне одлике)

Народна књижевност је збир усмених дела која настају и живе у једном народу преносећи се „с колена на колено”. У истом значењу употребљава се и назив усмена књижевност. Њени почеци јавили су се у прадавној прошлости, када се уобличавао људски говор. Дела народне књижевности стварају обдарени појединци, а колектив их прихвата, чува и мења кроз време и простор. Подсети се неких од основних одлика ове врсте књижевног стварања: • Дела народне књижевности су колективне творевине. • Преносе се усменим путем. • Подложна су непрекидном мењању (отуда у њој постоје варијанте). • Народна књижевност је синкретична (усмено песништво се увек јавља у споју са једном или више уметности – лирска песма се увек пева, често у колу, уз плес; неке лирске песме, попут краљичких или додолских, укључују и глуму; и епска песма се по правилу пева).Eduka portal • У њој су чести устаљени мотиви и сижеи, композиционе схеме и стилски обрти, у различитим комбинацијама. • Сакупљање дела народне књижевности има дугу традицију, али је оно било веома интензивирано током XIX века. Код нас, значајну улогу у сакупљању, разврставању и одређењима дела народне књижевности има Вук Стефановић Караџић. • Подела народне књижевности разликује се од поделе писане или ауторске. Ипак, и народна књижевност познаје епику и лирику као књижевне родове, док драма као развијен и по

• Паја Јовановић, Деда прича шта је негда било, 1899. г. себан род у њој не постоји (али се драмски елементи налазе у разним играма, нарочито свадбеним, као и у извођењу обредне лирике). Иако се на неки начин развијала одвојено од наше високоразвијене хришћанске писане књижевности средњега века, од ренесансе и барока, народна књижевност је с њима била повезана. Зато су видљива многа прожимања народне и писане књижевности: у погледима на свет, на сижејнотематском Eduka portal плану, као и у области композиције и стила.

У усмену књижевност убрајамо све оне творевине које су макар и краће време живеле у усменом преношењу и тако биле подвргнуте изменама од стране више појединаца, без обзира да ли је грађа за њих црпљена непосредно из живота, или је однекуд преузета. Видо Латковић, Народна књижевност, Научна књига, Београд, 1975, стр. 9.