НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ (основне одлике)
Н
po
rta
l
ародна књижевност је збир усмених дела која настају и живе у једном народу преносећи се „с колена на колено”. У истом значењу употребљава се и назив усмена књижевност. Њени почеци јавили су се у прадавној прошлости, када се уобличавао људски говор. Дела народне књижевности стварају обдарени појединци, а колектив их прихвата, чува и мења кроз време и простор.
uk a
Подсети се неких од основних одлика ове врсте књижевног стварања: • Дела народне књижевности су колективне творевине. • Преносе се усменим путем.
Ed
• Подложна су непрекидном мењању (отуда у њој постоје вари- јанте). • Народна књижевност је синкретична (усмено песништво се увек јавља у споју са једном или више уметности – лирска песма се увек пева, често у колу, уз плес; неке лирске песме, попут краљичких или додолских, укључују и глуму; и епска песма се по правилу пева). • У њој су чести устаљени мотиви и сижеи, композиционе схеме и стилски обрти, у различитим комбинацијама. • Сакупљање дела народне књижевности има дугу традицију, али је оно било веома интензивирано током XIX века. Код нас, значајну улогу у сакупљању, разврставању и одређењима дела народне књижевности има Вук Стефановић Караџић. • Подела народне књижевности разликује се од поделе писане или ауторске. Ипак, и народна књижевност познаје епику и лирику као књижевне родове, док драма као развијен и по
118 / Народна књижевност
