Змија (одредница из књиге Словенска митологија – енциклопедијски речник

Примењујемо научено и проширујемо знање

Један од истакнутих мотива књижевности уопште, који се јавља у народним приповеткама, а често и у народним бајкама, јесте мотив чувања тајне. Подсетимо се да је био веома важан за ток радње у раније обрађиваном делу Немушти језик.

• размисли o томе какву улогу овај мотив има у развоју радње бајке Змија младожења. са којом је забраном у уској вези? Шта повлачи са собом њено кршење? како се једино може

Ђорђоне, усваЈамо ново градиво У народној бајци Змија младожења обрађен је истоимени познати интернационални мотив о змији младожењи. интернационални мотив о змији младожењи један је од најраспрострањенијих у свету. Присутан је у различитим врстама текстова, а најчешћи је у бајкама, епским песмама, предањима, баладама. исправити начињена штета? које карактеристике испољава главна јунакиња у тим ситуацијама? Занимљиво је знати Народна бајка Змија младожења припада низу дела која обрађују широку тему о браку са бићем које ноћу има један, а дању други облик. Традиција бављења овом темом веома је дуга, те су врсте уметности и број дела на ту тему бројни: „Старогрчка Леда и лабуд, Лепотица и бик из Помпеје, Леонардова Девица са орлом (позната и као Света Ана), Шекспирови Титанија и Ботом, Дама с једнорогом, Лепотица и звер, Кинг Конг, све су то различита лица исте приче.” (Ранко Мунитић, Чудовишта која смо волели, књига 2, Креативни центар, Београд, 2008, стр. 18) Девојка и једнорог, 1500. г. Истражи и промисли Подсети се народних веровања која су ти позната. Размисли о народним бајкама и присети се слике света која је у њима присутна. Упореди је са веровањима описаним у наредном тексту. Eduka portal

Словенска веровања о змијама

(из књиге Словенска митологија – енциклопедијски речник)

ЗМИЈА – један од кључних ликова народне зоологије, који у себи фокусира све карактерне особине гамади. Сродни називи и веровања обједињавају з. са —> змајем. Најважнија карактеристика з. je њена хтоничка природа. 3. спаја у себи мушку и женску, водену и ватрену симболику, негативно и позитивно на

чело. Својствена су joj апотропејска и штетна својства, она je отровна и лековита, нечисто створење, извор зла и истовремено снабдева човека чудесним способностима и има покровитељске функције. Змији одговара низ материјалних симбола. Они су дугачки, најчешће савитљиви: конац, узица, ђинђуве, —≫ коса, грана, —> штап, —> вретено, пастирска фрула, фалус. Многобројне заштите и ритуалне радње усмерене су нa истеривање з.: превентивно терање, забрана употребе змијоликих и оштрих предмета, симболичко затварање змијских вилица, одобровољавање, заплашивање, итд. (...) Поистовећивање з. с —> ђаволом условљено je хришћанским погледом на з. као оличење сатане. По народним легендама, з. су попадале с небеса приликом свргавања —> нечисте силе у —> пакао; појавиле су се из Каинове крви, из ђаволовог тела, из утробе убијене —> аждаје, из пепела побеђеног змаја. За убиство з., човеку се опрашта неколико грехова. (...) Кућну з. поистовећују с —≫ душом претка, а гробну з. — с душом сахрањеног човека. Хтоничком природом je условљен и антагонизам з., која je везана за подземни мрак, и —≫ сунца: у јужнословенским легендама, з. je прогутала сунце, његове зраке, испила му очи, а по веровањима из других словенских области, сунце се радује убијеној з. или не може да зађе, мркне и смањује се од погледа з., која му исисава снагу. Зато убијену з. закопавају или каче у хладовини — да сунце не мркне, да не поцрвени, да не „болује”, „плаче”. Хтоничност з. достиже космичке размере у словенским веровањима апокрифног порекла о огромној з. у основи Земље, о огромном ужету у мору посред Земље. 3. je везана за —≫ воду, непогоду, —≫ ветар. Позната су јужнословенска веровања о крилатим змијама које бораве у језерима, о з. покровитељима вода. Вода из извора у коме живи з. сматрана je лековитом. Чин убијања з. у стању je да изазове Eduka portal кишу. 3. може да „затвори” воду у —> извору и изазове —≫ сушу. По веровањима, з. шаље град људима (пољ.), a пojaва олује и оркана везује се за з., којој су израсла крила (укр.).

Змије имају цара или царицу — срп. хрв. матица, zmijski knez (kralj), kačji pastir, змијски коп, буг. змийски цар, пол>. zloczun, укр. гадячий царь, тдземний, бел. царь—вуж, рус. змеицая мать. Та змија носи на глави круну, драги камен, прстен, минђуше, звезду, има рогове, петлову кресту; она се одликује белом бојом (рус., пол>., хрв.), брковима (укр., хрв.), златном главом (пол,.), има две главе (буг.), мачју главу, петлове ноге (хрв.). Код Јужних

Словена, у улози змијског цара такође се појављују поскок, крилата з., змај, св. Маргарита, код Лужичких Срба — кућна з. Змијски цар живи у подземном свету на крају света (буг.), у утроби земље (пол>.), под корењем —> леске с —> имелом (пол>., срп.), испод белог —> камена (укр.). 3. устоличују свог старешину дувајући му на главу, док се на њој не формира круна (укр.). Одређених дана у години змијски цар окушьа све змије: буди их из зимског —> сна, одређује свакој з. ньену жртву, слуша исповедања о томе како je која провела лето. Змијама je приписиван низ фантастичних особина. Тако се веровало да су исечени делови з. у стању да срасту (рус., укр., пољ.). Сматрало се да убијена з. може да оживи од жабље мокраће (бел.), од —> јасике (рус., бел.), посебног змијског камена, корена или траве (јужнослов.). (...) У чудотворне атрибуте з. спадају камен, златна јабука, —> прстен, круна, —> чешаљ на глави и рогови. Човеку, који их се домогне, оне доносе срећу, испуњење жеље, власт и победе, заштиту од з., —> болести и —≫ града, —≫ богатство, неисцрпне резерве —> жита или новца, способност да види закопано благо, да лечи људе, разуме језик животиња, да набацује —≫ чини. (...) Такође, з. снабдева човека „живом травом”, која оживљава људе (бел., рус., чеш.), лековитом травом (укр.), —≫ „расковник” травом која отвара све браве (рус., далматин.). Човек који поједе з. разумеће језик животиња или трава (срп. хрв. —> немушти језик), знаће три језика (пољ.), постаће видовит (укр., рус.), млад, јак и паметан (пољ.). Змије су употребљаване за магијске циљеве као апотропејско и потенцирајуће средство. Змијски језик дају —> псу да поједе како би био осетљивих чула и зао (пол.), носе га под језиком да би добили парницу на суду (морав.), главу з. стављају у семе за време сетве, ради богате летине (хрв.), змијин свлак носе уз себе против —≫ урока (буг., хрв.) итд. Биљке (—≫ бели лук, црни лук, махунарке итд.), које прорасту кроз змијску главу, Eduka portal користе у љубавној магији (јужнослов.), за препознавање —> вештице (укр., срп. хрв.) или ђавола (буг., срп.), ради заштите од —> нечисте силе (укр., буг., срп.), за лечење стоке (буг.). 3. и њени атрибути се примењују и за —> чини. —≫ Штапом којим je з. раздвојена од —> жабе — растеривали су —> облаке (бел., укр., пол.), раздвајали посвађане супружнике (укр., пољ.), помагали при порођају да се —> трудница лакше раздвоји од новорођенчета (срп., босан.); штапом којим су зауставили з. — смирују битку, мећаву (бел.) или—≫ пожар (укр.).

А. В. Гура

Креативни задаци

1. Прочитај епску народну песму Змија младожења, коју је запи ПреПоручена сао Вук Караџић (Вук Стефановић Караџић, Српске народне литература пјесме, књига II, приредила Радмила Пешић, Просвета, Београд, Милошевић Ђорђевић, Нада, „Змија стр. 50–57). младожења, змај љубавник”, у књизи ›› Упореди догађаје који су представљени у народној епској песми Заједничка са онима у народној бајци. Који догађаји су у епској песми развијеније представљени? Који догађаји су у њој, у односу на бајку, тематско-сижејна основа српскохрватских неисторијских епских потпуно изостављени? Закључи колико је природа жанра епске песама и прозне традиције, Филолошки факултет, Београд, 1971. Лити, Макс, Европска народна бајка, Орбис, Београд, 1994. Самарџија, Снежана, „Којекаква чудеса што не може бити”, предговор у књизи Антологија народних бајки, Политика, Београд, 2005. народна бајка Змија младожењаПодсети се... формуле: помоћници чаробни предмети: и дародавци: народне песме допринела да се неке појединости развију а друге изоставе у односу на бајку. 2. Пронађи на интернету податке о првобитно суперхеројима стрипа, а затим и филма: Супермену, Бетмену, Спајдермену. Уочи како они воде двоструке животе мењајући свој облик. Шта је оно што им је заједничко док су у обичном, људском облику? Шта им даје посебне моћи када се трансформишу? ›› Размисли и закључи шта је то што надахњује људе различитих времена да смишљају приче о бићима која имају два облика. ›› Покушај да замислиш Змију младожењу из народне бајке као суперхероја стрипа и филма. Замисли неку његову авантуру. Ако умеш лепо да црташ, нацртај како би изгледао. Додај текст који као јунак стрипа изговара. Нацртај и неку његову авантуру (подвиг), враћајући се онима у бајци. Eduka portal

уводна

сунце

Била једна царица која није сунчева мајка имала од срца порода... месец златна преслица

завршна месечева мајка златна квочка и пилићи ... а с првом се женом и дететом ветар врати у пређашње царство своје. ветрова мајка златни разбој