бајка (народна руска бајка Царева кћи жаба

Истражи и промисли

Познајеш многе бајке. Подсети се неких

Машта не познаје других закона осим својих, не признаје друге сврхе осим своје сопствене игре...

(Пепељуга, Биберче, Успавана лепотица). Размисли о томе које заједничке особине Иво Андрић и значења могу имати ове бајке.

ПриПреми се за читање

Док пажљиво читаш руску народну бајку Царева кћи жаба, размисли о њеној теми и покушај да уочиш што више мотива који чине тему бајке. У тексту уочи и обележи фантастичне елементе. Размисли о особинама главног јунака, о његовим помагачима и противницима.

Царева кћи жаба

Уједном царству, у некаквоj држави живели цар и царица и имали три сина – сви млади, нежењени и такви јунаци да се то не може ни у бајци испричати, нити пером описати. Најмлађи се звао Иван царевић. Цар им овако рече: „Децо моја драга, узмите сваки по стрелу, натегните тврде лукове и одапните стреле на разне стране; у чије двориште стрела падне, тамо и просите.”

Одапне стрелу најстарији брат – паде она у бојарско двориште, баш преко пута девојачке собе; одапне средњи брат – стрела полети у трговачко двориште и паде крај главнога улаза, а на том улазу стајаше лепа девојка, трговачка кћи. Одапне најмлађи брат – стрела паде у прљаву мочвару и подиже је жаба крекетуша. Иван царевић рече: „Како да узмем крекетушу за жену? Жаба није мени пар!” „Узми је”, одговори му тад цар. „Значи, таква ти је судбина.”

И поженише се царевићи: најстарији – бојарском кћери, средњи трговачком кћери, а Иван царевић – жабом крекетушом. Позове их цар и заповеди: „Нека ми ваше жене до сутра испеку по меки бели хлеб.” Врати се Иван царевић у своје одаје тужан, русу главу у рамена увукао.

Eduka portal

„Ква-ква, Иване царевићу! Што си тужан?”, пита га жаба. „Да ниси од свога оца какву тешку, непријатну реч ил’ заповест чуо?” „Како да не будем тужан? Господар, мој отац, наредио је да до сутра испечеш меки бели хлеб.” „Не тугуј, царевићу! Лези да спаваш, да починеш; јутро је мудрије од вечери!” Намести му да спава, а са себе збаци жабљу кожу – и претвори се у лепоту девојку, Василису Премудру. Изађе на главни доксат и гласно повика: „Дадиље, дворкиње! Скупите се, спремите се, па ми испеците меки бели хлеб, какав сам јела код мога драгога оца.” Ујутру се пробуди Иван царевић, жабин хлеб беше већ одавно готов – и то тако леп да се то не може ни замислити, нити дочарати, већ само у бајци описати! Хлеб је украшен разним шарама, са страна се виде царски градови и тврђаве. Захвали се цар Ивану царевићу на таквом хлебу и одмах издаде синовима наређење: „Нека ми ваше жене за једну ноћ по један ћилим изаткају.” Врати се Иван царевић тужан, русу главу у рамена увукао. „Ква-ква, Иване царевићу! Што си тужан?”, пита га жаба. „Да ниси од свога оца какву тешку, непријатну реч ил’ заповест чуо?” „Како да не будем тужан? Господар, мој отац, наредио је да му за једну ноћ изаткаш свилени ћилим.” „Не тугуј, царевићу! Лези да спаваш, да починеш; јутро је мудрије од вечери!” Намести му да спава, а са себе збаци жабљу кожу и претвори се у лепоту девојку, Василису Премудру. Изађе на главни доксат и гласно повика: „Дадиље, дворкиње! Скупите се, спремите се да изаткате свилени ћилим – да буде онакав на каквом сам ја код мога драгога оца седела!” Како је речено, тако је учињено. Ујутру се пробуди Иван царевић, а у жабе ћилим беше већ одавно готов – и то тако диван да се не може ни замислити, нити дочарати, већ само у бајци испричати. Ћилим је украшен златом и сребром, прекрасним шарама. Цар се захвали Ивану царевићу на таквом ћилиму и одмах изда ново наређење, да му три царевића дођу на виђење заједно са својим женама. Опет се врати Иван царевић тужан, русу главу у рамена увукао. Eduka portal „Ква-ква, Иване царевићу? Што си тужан? Да ниси од свога оца какву непријатну реч ил’ заповест чуо?” „Како да не будем тужан? Господар, мој отац, наредио је да са тобом на виђење дођем; како ћу те људима показати?” „Не тугуј, царевићу! Пођи сам цару у госте, а ја ћу за тобом доћи; кад зачујеш буку и тутњаву – реци: то моја жабица у кутијици иде.” И тако, старија браћа дођу у дворац са својим женама, раскошно обученим и накићеним; стоје и подсмевају се Ивану царевићу: „Што си, брате, без жене дошао? Могао си је бар у марамици донети! Где ли само нађе онакву лепотицу? Мора да си све баре претражио?”

Одједном настаде бука и тутњава – читав се дворац затресе. Гости се силно уплашише, поскакаше са својих места и не знају шта ће, а Иван царевић каже: „Не бојте се, господо! То је моја жабица у кутијици дошла.”Дојурише до царскога трема златне кочије са шест коња упрегнутих и из њих изађе Василиса Премудра – таква лепотица да се то не може ни замислити ни дочарати, већ само у бајци описати! Узе Ивана царевића за руку и поведе за храстове трпезе, везеним столњацима застрте. Стану гости јести, пити и веселити се. Василиса Премудра из чаше попије, а остатак себи у леви рукав излије, лабудово месо заложила, а кошчице у десни рукав сакрила. Жене старијих царевића њено лукавство опазише, па и оне исто тако учинише. После, кад је Василиса Премудра пошла да игра са Иваном царевићем, махну левом руком – створи се језеро, махну десном – запловише по води бели лабудови; цар и гости се чудом чуде. И старије невесте пођу да играју, махнуше левом руком – госте попрскаше, махнуше десном – кост цару право у очи упаде! Цар се наљути и истера их с погрдама. За то време Иван царевић улучи прилику, отрча кући, пронађе жабљу кожу и спали је на јакој ватри. Дође Василиса Премудра, потражи – нема жабље коже, растужи се, ражалости и рече царевићу: „Ох, Иване царевићу! Шта си учинио? Да си мало причекао, ја бих заувек била твоја: а сад, остај збогом! Тражи ме иза тридесет земаља, чак у тридесетом царству – код Кашчеја Бесмртнога.” Ту се она претвори у белога лабуда, прхну и одлете кроз прозор. Иван царевић горко заплака, помоли се Богу клањајући му се на све четири стране и пође куд га очи воде. Ишао је тако, ни сам не зна колико дуго – наиђе му у сусрет старац: „Здраво”, рече, „добар јуначе! Шта тражиш и куд си се упутио?” Царевић му исприча своју невољу. „Ех, Иване царевићу! Зашто си спалио жабљу кожу? Ти је ниси ни навукао, није твоје било ни да јој је скидаш! Василиса Премудра је лукавија и паметнија од свога оца, он се због тога расрдио на њу и наредио да три године жаба крекетуша буде. Ево ти клупко; куда се оно закотрља – сло-Eduka portal бодно иди за њим.”

Захвали се Иван царевић старцу и пође за клупчетом. Иде широким пољем, сретне медведа. „Дај”, вели, „да убијем звер!” А медвед проговори: „Немој ме убити, Иване царевићу! Можда ћу ти некад затребати.” Иде он даље, гледа – а над њим лети патак; царевић нанишани из пушке, хтеде да устрели птицу, кад одједном она проговори људским гласом: „Немој ме убити, Иване царевићу! Можда ћу ти затребати.”

Он се сажали и крену даље. Јури зрикави зец; царевић се опет маши за пушку, нанишани, а зец проговори људским гласом: „Немој ме убити, Иване царевићу! Можда ћу ти затребати.” Иван царевић

се сажали и пође даље – према сињему мору. Види на песку лежи и издише штука риба. „Ах, Иване, царевићу”, проговори штука, „сажали се на мене, пусти ме у море.” Он је баци у море и крене обалом. Не прође дуго, клупко се докотрља до кућице. Стоји кућица на кокошјим ногама, око себе се окреће. Иван царевић рече: „Кућице, кућице! Стани, кућице, како си пре стајала – прочељем ка мени, зачељем ка мору.” Кућица се окрене зачељем ка мору, а прочељем ка њему. Царевић уђе у њу и види: на пећи, на деветој цигли лежи Баба-Јага коштана нога, нос јој у таваницу упире, слине преко прага цуре, усне на куки висе, а она оштри зубе. „Здраво да си, добар јуначе! Зашто си дошао?”, упита Баба-Јага Ивана царевића. „Ах, ти стара вештице! Могла би ме најпре нахранити, напојити, бању угрејати, па онда питати.” Баба-Јага га нахрани, напоји и бању му угреја; царевић јој каза да тражи своју жену Василису Премудру. „А, знам!”, рече Баба-Јага. „Она је сада код Кашчеја Бесмртнога. Тешко ћеш до ње доћи, није лако с Кашчејем на крај изаћи: његова смрт је на врху игле, та је игла у јајету, то јаје је у патки, та патка је у зецу, тај зец је у ковчегу, ковчег је на високом храсту, а то дрво Кашчеј чува као зеницу свога ока.” Баба-Јага му исприча на ком месту расте тај храст. Иван царевић дође тамо, али не зна шта да ради, како ковчег да дохвати. Одједном се пред њим створи медвед и ишчупа дрво из корена. Ковчег паде и разби се у парампарчад, из ковчега искочи зец и појури колико га ноге носе; гле – за њим јури други зец, стиже га, ухвати и растрже на ситне комаде. Излете из зеца патка и подиже се високо, високо; лети, а за њом појури патак, па кад је удари – патка одмах испусти јаје и падне то јаје у море. Иван царевић, видевши каква га невоља снађе, обли се сузама; одједном плива према обали штука и држи јаје у зубима. Он узе то јаје, разби, извади иглу и одломи јој врх: колико год се опирао Кашчеј, колико год се бацао на све стране, морао је умрети! Иван царевић пође у Кашчејеву кућу, узе Василису Премудру и врати се у своје царство. Отада су живели заједно дуго и срећно.Eduka portal

разГовор о делу

О чему говори руска народна бајка Царева кћи жаба? Ко је главни јунак бајке? Шта сазнајеш о њему? Какве особине испољава? Докажи своја запажања одабраним одломцима. Ко је још у бајци на страни добра? Ко су представници зла? Шта је тема бајке? Које мотиве у њој уочаваш? Наброј и објасни најважније. У ком се времену и простору одиграва радња бајке? Зашто је то важно? Како разумеш неодређеност простора и времена у овој бајци? Наброј што више фантастичних елемената које уочаваш у бајци. Упореди их са фантастичним елементима из других, теби познатих бајки и образложи своја запажања. Издвој делове текста које препознајеш као уобичајену одлику казивања у бајци.

Примењујемо научено и проширујемо знање

Бајка је епско дело у прози. Назив је добила од старословенске речи бајати (приповедати). Основна одлика бајке јесте приповедање, у којем се на маштовит, фантастичан начин говори о сукобу добра и зла, о тежњи ка повратку устаљеног реда ствари, који се на почетку, дејством неке моћне или зачудне силе, поремети.

Јунак бајке и његови помагачи настоје да исправе неправду и поврате равнотежу. То чине уз помоћ фантастичних бића (але, аждаје, вукодлаци, виле, вештице, дивови, патуљци, крилати коњи, змајеви), или фантастичних предмета (огледала, златне јабуке, кључеви, биљка расковник, длака у којој је књига, чаробни штапови, рибља крљушт). Јунаци пролазе кроз низ доживљаја, идући на фантастична места и пределе (пећине, стаклене горе, чардаци „ни на небу, ни на земљи”, дубоке зачаране шуме). Јунак, у авантури, трагању и подвигу, у борби против злих сила, у надмудривању, двобоју, трци, такође може имати натприродне способности (бржи је од птице, разуме језик животиња, види оно што је невидљиво). Јунаци бајке су често безимени (трећи син, царевић, чобанин...). Теме и начини казивања у бајци су стереотипни, устаљени. Најбројније су бајке које говоре о уздизању обичног човека до престола, богатства, спознаје, или о злој маћехи и племенитој пасторки, о Усуду. Бајке имају стереотипне почетке и завршетке. У бајци нема одређеног места, или одређеног времена („Био једном један цар, у далекој земљи...”), што указује на њену универзалност. Завршавају се нагло – чим јунак постигне жељени циљ („и онда остане царујући до свога века...”). Као књижевна врста, бајка постоји и у усменој и у писаној књижевности. Најпознатији писци бајки су: Ханс Кристијан Андерсен, Оскар Вајлд, Ивана Брлић Мажуранић, Гроздана Олујић. У бајкама добро увек побеђује, па су зато важне у спознавању света јер рађају веру у правду, истину, добро, учећи да неправда, лаж и зло не могу победити.Eduka portal

• зашто бајке имају стереотипне почетке и завршетке? Како такав начин казивања утиче на слушаоце или читаоце? радња бајке се може дешавати било кад или било где. најчешће, она се одвија у неодређеној прошлости, а догађаји које приказује измештени су у односу на читаочев свет. Како ова особина бајке утиче на наше поимање догађаја који су у њој представљени? • размисли о заједничким особинама јунака бајки које познајеш.

Покушај да их наведеш. Шта примећујеш? зашто се неке особине понављају у готово свим бајкама?

Занимљиво је знати

ПреПоручена литература

Н. А. Доброљубов је о Андерсеновим бајкама рекао: „Андерсенове бајке имају прекрасну особину која недостаје другим дечјим књиПоповић, Тања, Речник жевницима. У њима оно што постоји у стварности добија изванкњижевних термина, Логос редни поетички карактер, а ипак не плаше дечију машту свака арт, Београд, 2007. Антологија народних бајки, квим бауцима и тамним силама. Андерсен оживљава обичне приредила Снежана ствари и ставља у покрет обичне неживе предмете. Код њега се Самарџија, Политика, Београд, 2005. Пешић, Радмила, оловни војник тужи на своју самоћу, цвеће се одаје веселом плесу, лан доживљава свакодневне преобразе док прелази у нити, пла

Милошевић Ђорђевић, тно, рубље, папир...” усвајамо ново Градиво јунак бајке – изузетан, често безимен појединац; пролази кроз низ доживљаја у борби против зла стереотипне теме и начини казивања – сукоб добра и зла, фантастични елементи, устаљени почеци/завршеци, неодређеност места и времена Подсети се... › о чему се говори у бајци? › Које особине има јунак бајке? › објасни појам стереотипност. наведи шта је у бајкама стереотипно. Нада, Народна књижевност, Требник, Београд, 1997. БајКа јунаК без индивидуалних особина Креативни задаци ›› Размисли о томе зашто се бајке најчешће читају деци. На који начин бајка може да утиче на обликовање личности? Какав је доживљај света у њима представљен? Којим нас вредностима бајке подучавају? ›› Одабери и анализирај бајку која је највише утицала на тебе. Објасни зашто.Eduka portal

Подсети се шта је и стереотипно у усменој доГаЂај књижевности. сукоб добра и зла › објасни зашто бајка успостављање припада епици. нарушене равнотеже › образложи разлику између усмене и ауторске бајке. стереотиПна тема начин Казивања и фантастични елементи