9 minute read
Konstantin Filozof, Opis Beograda (iz @itija despota Stefana Lazarevi}a
КОНСТАНТИН ФИЛОСОФ
Константин Философ
Бугарин из Костенца, рођен око 1380, а пред турском најездом дошао у Србију 1411. или 1412. Живео је на двору деспота Стефана Лазаревића. Највероватније је био световно лице. Веома образован, зналац више језика. Назива се учитељем и преводником (преводиоцем). Умро је после 1439. Дела: Повест о словима (Сказаније о писменех) – граматички спис, настао у Београду између 1423. и 1426; четрдесет глава овог Сказанија повезано је акростихом; Житије деспота Стефана Лазаревића (написао је између 1433. и 1439). Преводи са грчког: Тумачење Песме над песмама Теодорита Кирског; Смотреније васељене – спис путописног карактера, говори о положају и Житије деспота Стефана лазаревића међусобној удаљености светих места у Палестини. Опис Београда 51. А овај (Стефан) нимало не почиваше, као (и сваки) онај који је веома храбар, него се прихвати напред поменутог града, који беше (један) од великих древних (градова) и на красном месту, као што много пута рекосмо, као мало где у васељени; уз то (беше) пространа изгледа, као крила лађа у царском пристаништу, са сваким утврђењима и са (могућношћу) добављања разноврсне хране. Нигде не могосмо (нешто) слично замислити ни наћи таква уточишта, ни прилаза по води и по копну, тако да када би десетине хиљада дошли под њега, а помоћ пристигне и (они) унутра спремни су за борбу, могло се наједанпут изићи. Да ли ко гдегод рече да (постоји) такав град? А деспот, видевши ово и осмотривши, брже неголи онај равноапостолни, устраја (да) све (буде) најбрже (урађено). И ко је кадар да писањем каже какав је положај, изглед и лепота (Београда)! Сазида и ипалксе многе за људе који живе унутра и напољу; за то се узвишење као за соломонско у Јерусалиму могло казати: Од здања сенка падаше по околини (као од)
ПРИПРЕМИ СЕ ЗА ЧИТАЊЕ
Пронађи на интернету податке о српској престоници, забележи најзначајније и упореди их са првим описом Београда сачуваним у Житију деспота Стефана Лазаревића. Шта на основу њих закључујеш? ипалкс (грч.) – кула као део одбрамбеног бедема
Истражи и промисли Сазнај што више о владавини деспота Стефана Лазаревића. Каква је била Србија у његово време? Eduka portal
вавилонских крепких узвишених врата; и висећи врт (беше) на који онај горди узишавши говораше: „Не саздах ли ја све ово крепком десницом и високом мишицом” (Пс. 135, 12).
Овај ваистину од царских (градова) најлепши је изглед имао. А деспот је свагда смерним речима својим изабранима читао и тумачио јеванђелске речи и поучаваше их учитељски; беше и царски (двор?) украсио узвишењем веома китњастим, (а начини) око града прокопе добре изван двојних бедема.
Овај (Београд) беше ваистину седмоврх. Јер највеће узвишење (у Београду) и најкрасније по изгледу, слично Сиону (у Јерусалиму) (било је слика) вишњега Јерусалима, ради којег и пророк тамо вапије: „Радуј се веома, кћи Сиона, проповедај, кћери Јерусалимова, јер си на висинама и долазак царев угледала си” (Захар. 9, 9). А други (врх) био је код река и у њему је пристаниште лађама са северне стране великога града који је сличан нижњем Јерусалиму ако је хтео са истока да се рашири као што говораше: „Јер у васељени не видесмо сличности Јерусалиму”, као што и за овај град говорећи нико неће уистину рећи друго само (што нема) Јелеон; овај (Београд) место Јелеона има рајску реку која тече ка истоку. У овом граду је велика сличност (са оним што је) под Сионом, где је живописни гроб. Трећи (врх) је где је пристаниште царским лађама, а има и множину утврђења. Четврти (врх) је велика кула слична самоме дому Давидову по окопима, здањима и местима. А пети (врх) је када се овај (тј. четврти) прође; у њему су сва царска скровишта. Шести је овоме са истока, стуб који дели обе куле, како заиста Соломон каже: „Ступ Давидов, на којем виси тисућу штитова и све стреле њихове” (Песма. 4, 4). Он се, као неко изванредно чудо, са свију даљних предела види утврђен кулама. Седми (врх је) на западу са царским другиме узвишеним домом. Кроз њих пролазаше благочастиви овај (тј. Стефан) ка лађама, као тајним путем.
А велики горњи град има четвора врата, на истоку и западу, северу и југу, а пета која воде у унутрашњи град. Велика на истоку и југу са великим кулама и мостовима који се дижу веригама; на западу (су) мала врата, а она имају такође мост; на северу (су) мала врата и та воде у доњи град, ка рекама. А врата која воде у кулу имају такође мост преко рова на веригама. Имађаше приступ само с југа а са истока, запада и севера (беше) опет јако рекама утврђен. И црква велика је са источне стране града, где се силази слично као на кедрском потоку, ка Гетсиманији. Она је, дакле, митрополија Успеније пречисте Владичице и имађаше около општежиће украшено разним растињем, са многим богатством, селима и другим обитељима, а била је престо митрополита београдскога, ексарха свију српских земаља. Ова је црква била
Сион – брдо у Јерусалиму живописан гроб – мисли се на Христов гроб слична самоме дому Давидову – на брду Сион јеврејски цар Давид саградио је тврђаву која је постала главна тврђава царскога града а звала се „Давидов град”Eduka portal
трима великим
светитељима – трима јерарсима: Светом Василију Великом, Светом Јовану Златоустом и Светом Григорију Богослову
богатија од других у дане овога благочастивога. А (Стефан) начини и цркву од основа у Периволији трима великим светитељима за сахрањивање архијереја те цркве. А сазида и странопријемницу за болне и цркву у њој у име Светога чудотворца Николе; на најслађој води; и насади вртове од свакога изабранога плода; и приложи (јој) села и богатство много; у њој болне и странце храњаше и олакшање њима даваше. А од свију својих земаља сабра најбогатије људе и насели у том граду и удостоји (их) као некада равноапостолни 12орице (апостола) у своме граду. А даде и ослобођење граду томе од разних намета; даде и повластице овима (тј. најбогатијим људима) са сваким утврђењем да се неће поколебати; у њему су биле наведене и благодати Божје (говорило се) о слободи од порабоћења; и печат златни овима даде који има слику града да који хоће какву куповину да чини у било којем крају добије књигу са печатом да је становник тога града, па неће давати нигде царине ни пролаза. А измоли и утврди од околних обласних господара, па и од самог краља, по овим крајевима свако ослобођење трговаца (од пореза). Уосталом, од свију околних земаља непрестано из дана у дан почеше долазити (становници) и убрзо се тај град веома густо насели. Али уколико већи биваше, утолико се дугоруки (тј. деспот) не насићаваше. Њима још и од својих земаља преписа, сабра и насели (га), као Јеремија некада Јерусалим (Јерем. гл. 7). И више (од осталих) градова овај чуваше и снабдеваше свима потребама, као царски дом. И тако, дакле, (у) све дане живота његова овај град просвећиваше се и узрасташе да се као за Јерусалим и за њега могло узгласити и рећи: „Узведи около очи своје и види сабрана ти чеда” (Иса. 49, 18). Толико о овом. РАЗговоР о дЕлу Прочитај одломак из Житија деспота Стефана. Обрати пажњу на опис Београда. Какве податке о њему даје аутор житија? Какав је био стратешки положај града? Где се јављају ови мотиви? мистификовати – тумачити ненаучно, учинити нешто мистичним, тајанственимEduka portal Којим стилским средствима писац мистификује српску престоницу? Са чиме је упоређује? Какве су особине деспота Стефана наглашене и са ким се он пореди у одломку? Изведи закључке. На које се библијске књиге позива Константин Философ? Са којим јеврејским царевима се пореди деспот Стефан? Упореди Житије деспота Стефана са Житијем Светог Симеона. Које сличности уочаваш, а које разлике? Изведи закључке. Размисли о везама народне и средњовековне књижевности.
уСвАјАМо ново гРАдИво
Последње деценије независног живота Деспотовине обележене су, на књижевном плану, веома интензивним радом и стварањем. Као да се тешким данима који су предстојали хтела супротставити једна жива, богата књижевност, у којој ће бити учвршћена свест о наслеђу читаве протекле епохе. У том погледу, нема битне разлике између књижевних дела овог раздобља и оних која су настала за првих четрдесет година после Косова. Неке се новине, ипак, запажају. Измењена је географија српске културе: стварају се нова средишта у областима које за књижевност до тада нису значиле ништа или не много. Зета на једној, српско Подунавље на другој страни, развијају у овом раздобљу и књижевну културу. Поред тога, има крупних промена у социолошкој подлози српске књижевности. И ту долази до значајног померања: мада манастир није престао да буде жариште духовног живота, главна се дела сада пишу у градовима. Пре свега Београд деспота Стефана Лазаревића, па Смедерево Бранковића, Ново Брдо као рударско, трговачко и не мање културно средиште, откривају нове могућности на томе плану. Привлачни за људе од пера, сада далеко чешће лаике него монахе, градови нуде и нове теме и сасвим нову атмосферу, ново виђење оног о чему се има писати. У систему жанрова, најзад, долази до благог, али видљивог кретања ка нечему што српска средњовековна књижевност није познавала. Хагиографија се, као књижевни род, испуњава правим историографским садржајем у необичном споју житија и летописа. Негује се и даље стил „плетенија словес”, само је друкчија у неким текстовима књижевноисторијска реминисценција писца: појава античких аутора – историчара, књижевника и философа – даје за право да се говори о својеврсном хуманизму и класицизму овог раздобља. Димитрије Богдановић, Историја старе српске књижевностиEduka portal
Примењујемо научено и проширујемо знање
Константиново Житије деспота Стефана, написано између 1433. и 1439. по налогу српског патријарха Никона и „дворских поглавара”, значајно је за српску књижевност. То дело припада, без сумње, житијном жанру, али је сасвим специфично у своме роду па није чудо што се и данас о њему говори као о чисто световној биографији, којом се српско средњовековно животописање одлучно одвојило и удаљило од хагиографије. Житије деспота
Стефана заиста није писано као стандардно светачко житије, мада је мотивисано потребом да се успомена на деспота „канонизује”, да се Стефану установи култ. Идеолошки темељ и оквир Житија у пуној мери је хагиографски: живот личности је уклопљен у дејство божанског промисла, посматран је на плану вечности. Али се овде пробија и једна нова, хуманистичка историчност; писац тумачи свог јунака – историјским личностима древних, античких времена (Александар, Крез и др.), па се зато обраћа не само Библији, библијској историји, него и античкој историографији – макар из треће руке, но ипак: Херодоту, Тукидиду и другима. Користио је у то време распрострањене и омиљене флорилегије античких и библијских мисли, које су под насловом Пчела биле још раније преведене са грчког језика на српски и бугарски. Сликајући, уз то, ликове и догађаје као савременик, уноси елементе мемоарског сведочанства у хагиографски животопис. По томе, као и по обраћању античким изворима, или бар античкој традицији, Константин подсећа много више на византијске историчаре него на хроничаре, више на Нићифора Григору него на Амартола. Далеки узор му је био Плутархов Животопис Александра Великог, што значи да се са Константиновим Житијем деспота Стефана српска хагиографија враћа књижевноисторијским праобрасцима византијског житија: хеленистичкој биографији. Посебно место у Житију имају географски описи, међу којима се истиче, и данас свеж, идиличан и поетичан опис српске земље и, нарочито, опис Београда. Са Житијем деспота Стефана улазе градови у српску књижевност као равноправни предмет пажње и књижевне обраде, као прави и реални амбијент у коме се одиграва дејство житија. Градска и дворска средина испуњена је витешким садржајем: први пут се овде јунак житија приказује као витез, први пут се говори о турнирима. Оцртава се слика познога српског и европског феудализма. Eduka portal
