Читанка за 1. разред гимназија и средњих школа

КОНСТАНТИН ФИЛОСОФ

Константин Философ

Истражи и промисли

rta

l

Сазнај што више о владавини деспота Стефана Лазаревића. Каква је била Србија у његово време?

po

Припреми се за читање

Пронађи на интернету податке о српској престоници, забележи најзначајније и упореди их са првим описом Београда сачуваним у Житију деспота Стефана Лазаревића. Шта на основу њих закључујеш?

uk a

Бугарин из Костенца, рођен око 1380, а пред турском на­­ је­­­здом дошао у Србију 1411. или 1412. Живео је на двору де­спота Стефана Ла­заревића. Највероватније је био свето­вно лице. Веома образован, зналац више језика. Назива се љем и преводником учите­ (прево­дио­цем). Умро је после 1439. Дела: Повест о словима (Сказа­није о писменех) – гра­ матички спис, настао у Бео­ граду изме­ђу 1423. и 1426; четрдесет гла­ва овог Сказанија повезано је акро­стихом; Жи­ тије деспота Стефана Лазаре­ вића (напи­сао је између 1433. и 1439). Пре­води са грчког: Ту­мачење Песме над песмама Теодори­та Кирског; Смотреније ва­сељене – спис путописног ка­ рактера, говори о поло­жају и међусоб­ној уда­ље­ности све­ тих места у Пале­стини.

Житије деспота Стефана Лазаревића Опис Београда

Ed

51. А овај (Стефан) нимало не почиваше, као (и сваки) онај који је веома храбар, него се прихвати напред поменутог града, који бе­ше (један) од великих древних (градова) и на красном месту, као што много пута рекосмо, као мало где у васељени; уз то (беше) про­­страна изгледа, као крила лађа у царском пристаништу, са сваким утврђењима и са (могућношћу) добављања разноврсне хране. Нигде не могосмо (нешто) слично замислити ни наћи таква уточишта, ни прилаза по води и по копну, тако да када би десетине хиљада дошли под њега, а помоћ пристигне и (они) унутра спремни су за борбу, могло се наједанпут изићи. Да ли ко гдегод рече да (постоји) такав град? А деспот, видевши ово и осмотривши, брже неголи онај равноапостолни, устраја (да) све (буде) најбрже (урађено). И ко је кадар да писањем каже какав је положај, изглед и лепота (Београда)! Сазида и ипалксе многе за људе који живе уну­тра и напољу; за то се узвишење као за соломонско у Јеру­ салиму могло казати: Од здања сенка падаше по околини (као од)

ипалкс (грч.) – кула као део одбрамбеног бедема

260 / Средњовековна књижевност