8 minute read
Ropstvo Jankovi} Stojana
Још нисте помишљали да ћу се икад вратити. Хомер, Одисеја
Истражи и промисли
Кадно Турци Котар поробише, поараше дворе Јанковића, заробише Смиљанић Илију, заробише Јанковић Стојана. У Илије млада оста љуба, млада љуба од петнаест дана; у Стојана млађа оста љуба, млађа љуба од недељу дана. У Стамбол и’ одведоше Турци, поклонише цару честитоме. Тамо били за девет година и десете за седам месеци, тамо и’ је царе потурчио, код себе им дворе саградио. Ал’ бјеседи Смиљанић Илија: „Ој, Стојане, да мој мили брате, сутра јесте петак, турски светац, цар ће отић с Турцима у шетњу,
Подсети се песме из тематског круга о ускоцима Иво Сенковић и ага од Рибника. Размисли о томе на који је а царица с булама у шетњу; већ ти кради кључе од ризница, ја ћу красти кључе од арова, пак да пуста блага награбимо, да узмемо два добра коњица, да бежимо у Котаре равне, да гледамо робље неробљено, да љубимо лице нељубљено.” начин народни певач у тој песми дочарао посебан породични однос, блискост оца и сина, као и њихову огромну жељу да заштите један другога од непријатеља. ПриПреми се за читање Припреми се да прочиташ још једно дело наше народне епике које припада истом тематском кругу – Ропство Јанковић Стојана. Настој да и у овој песми уочиш велику породичну блискост и начине на које се испољава. Ропство Јанковић СтојанаEduka portal И ту су се браћа послушала. Кад освану петак, турски светац, оде царе с Турцима у шетњу, а царица с булама у шетњу; Стојан краде кључе од ризница а Илија кључе од арова, аров – коњушница награбише небројена блага, да гледамо робље неробљено – овде у значењу: наше па узеше два добра коњица, побегоше у Котаре равне. породице Кад су били близу до Котара,
ал’ говори Јанковић Стојане: „Ој, Илија, да мој мили брате, иди, брате, двору бијеломе, а ја идем моме винограду, винограду, моме рукосаду, да прегледам мога рукосада: ко га веже, ко ли га залама, коме ли је допало у руке.” Од’ Илија двору бијеломе, Стојан оде своме винограду. Нађе мајку Јанковић Стојане, нађе мајку у свом винограду; косу реже остарила мајка, косу реже па виноград веже, а сузама лозицу залива и спомиње свог Стојана сина: „Ој, Стојане, јабуко од злата! Мајка те је већ заборавила, снае Јеле заборавит нећу; снао Јело, неношено злато!” Божио је Јанковић Стојане: „Божја помоћ, сиротицо стара! Зар ти немаш никога млађега да тебека виноград уради, већ посрћеш стара и невољна?” Она њему боље одговара: „Жив ми и здрав, делијо незнана! Немам, рано, никога млађега, до Стојана, јединога сина. Њега једног заробише Турци, а и њега и Илију мога, Стојанова брата стричевића. Од Илије млада оста љуба, млада љуба од петнаест дана; мог Стојана млађа оста љуба, млађа љуба од недеље дана. Моја снаша адамско колено, чекала га за девет година и десете за седам месеци, данас ми се млада преудаје; ја не мог’ од јада гледати, већ побег’ саду винограду.” Кад је Стојан разумео речи, брзо оде двору бијеломе, заста тамо кићене сватове; лепо су га свати дочекали: како с коња, таки за трпезу. Кад се Стојан вина понапио, поче Стојан тијо беседити: „Браћо моја, кићени сватови, је ли тестир мало попевати?” Говоре му кићени сватови: „Јесте тестир, делијо незнана! Јесте тестир, а да зашто није?” Кличе Стојан танко гласовито: „Вила гњиздо тица ластавица, вила га је за девет година, а јутрос га поче да развија; долети јој сивзелен соколе од столице цара честитога, па јој не да гњиздо да развија.” Том се свати ништа не сећају, досети се љуба Стојанова, отпусти се од ручна девера, брзо оде на горње чардаке, па дозива сеју Стојанову: „Заовице, рођена сестрице! Ето т’ браца, господара мога!” Кад зачула сеја Стојанова, она стрча доле низ чардаке, трипут совру очима прегледа док је брацу лице угледала;
рукосад – виноград који је засадио лично винсент ван гог, Стари виноград и сељанка, 1890. г. Eduka portal власник божити – назвати некоме Бога у поздраву адамско колено – каже се за неког који је племенит застанути – затећи тестир – допуштење
оправити – сахранити а кад брацу лице угледала, руке шире, у лице се љубе, једно друго сузама умива од радости и од жеље живе. Ал’ говоре кићени сватови: „Господару, Јанковић Стојане, а што ћемо ми за наше благо? Ми смо млого истрошили блага док смо твоју љубу испросили.” Беседи им Јанковић Стојане: „Стан’те, браћо, кићени сватови, док се мало сестрице нагледам! Ласно ћемо ми за ваше благо, ласно ћемо ако јесмо људи.” Кад се Стојан сестрице нагледа, лепо Стојан свате даривао: ком мараму, ком кошуљу танку, младожењи рођену сестрицу. И одоше кићени сватови. Кад увече о вечери било, иде мајка у двор кукајући, она кука као кукавица
и спомиње свог Стојана сина: „Ој, Стојане, јабуко од злата! Стоју мајка већ заборавила, снае Јеле заборавит нећу; снао Јело, неношено злато! Ко ће стару дочекати мајку? Ко пред мене стару ишетати? Ко ће стару запитати мајку: ’Јеси ли се уморила, мајко?’” Кад зачула љуба Стојанова, р ишетала пред дворе бијеле, прима мајку на господске руке и говори својој старој мајци: „Ти не кукај, моја стара мајко! Тебе стару огрејало сунце: ево теби твог Стојана сина!” Кад угледа остарела мајка, кад угледа свог Стојана сина, мртва мајка на земљицу паде. Лепо Стојан оправио мајку, како царски ваља и требује. азговор о делу Са којим јунаком је Стојан Јанковић заједно у ропству? Како њих двојица успевају да побегну? Ко су јунакиње ове песме? У каквом су оне међусобном сродству? Издвој поступке сваке од њих којима доказују своју љубав и приврженост главном јунаку Стојану Јанковићу. Куда Стојан најпре хита при повратку своме дому? Размисли због чега прво одлази у виноград, називајући га својим „рукосадом”. На какве су га поступке подстакле мајчине речи изговорене на том месту? Упореди реакције супруге, сестре и мајке када препознају главног јунака. Која од јунакиња најдраматичније прима његов повратак? Шта то говори о снази њене патње и љубави? У делу Читанке у којем смо се бавили народним песмама Eduka portal Бановић Страхиња и Смрт Омера и Мериме подсетили смо се да су интернационални мотиви заједнички мотиви који се појављују у књижевностима разних народа. У песми Ропство Јанковић Стојана такође постоји један од најпознатијих интернационалних мотива – муж на свадби своје жене. Међу најпознатијим примерима текстова у којима се обрађује овај мотив налази се дело старога века – Хомерова Одисеја. Прочитај пажљиво део песме у коме се наводи како Стојан Јанковић поступа према сватовима када се открије. Које моралне карактеристике он показује тиме што се не свети? Размисли о томе шта га је из његовог претходног животног искуства подстакло на такав чин.
Примењујемо научено и проширујемо знање
У ранијим разредима основне школе сусретали смо се са појмом тужбалица. Подсетимо се да је то веома стара врста народне обредне песме, уско везана за култ мртвих. Међутим, тужбалица, осим као посебна врста песме, може бити саставни део неких већих текстова. У делу Ропство Јанковић Стојана наилазимо на две мајчине тужбалице.
• уочи како мајка назива сина стојана и снаху Јелу у обе своје тужбалице. размисли о томе у чему се огледа потресност њених речи. • Подсети се у којој се још познатој народној песми ненадокнадиви губитак блиске особе именује метафором „од злата јабука”. • такође, подсети се тужбалице мајке милића Барјактара у народној балади Женидба Милића Барјактара, обрађиваној у претходним разредима. како у њој мајка жали за сином и снахом, у винограду, називајући га „милим рукосадом”? • због чега мајка у песми Ропство Јанковић Стојана снаху назива „неношеним златом”? који заједнички емотивни став изражава према сину и снахи користећи у оба назива реч „злато”? • на којим се важним местима у структури песме налазе ове две тужбалице? на који начин доприносе драмској напетости народне епске песме Ропство Јанковић Стојана? Занимљиво је знати
Стојан Јанковић је робовао у Цариграду само четрнаест месеци. Смиљанић Илија није ни брат ни друг Стојанов, него је друг Стојановог оца. Стојанов брат је Илија Митровић. (Војислав Ђурић, Антологија народних јуначких песама, Српска књижевна задруга, Београд, 1973, стр. 721)
усваЈамо ново градиво Стојан Јанковић се, када дође у сватове, својој жени обраћа и открива у алузији, служећи се алегоријом. Појам алегорија ти је познат одраније.Eduka portal алузија (од латинске речи alludere што значи „смерати, нишанити”) јесте стилска фигура у којој се значење остварује упућивањем на неку ситуацију, дело, лик, догађај или слично. Обележја алузије има сваки говор у коме се избегава директно саопштавање, већ се користи асоцијативно упућивање на оно што говорник избегава да именује.
ПреПоручена литература
Креативни задаци
Пронађи и прочитај и друге народне епске песме у којима је Стојан Јанковић главни јунак: Женидба Стојана Јанковића и Јанковић Маретић, Томо, Наша народна епика, Нолит, Стојан и Смиљанић Илија (Вук Стефановић Караџић, Српске на-
Београд, 1966. родне пјесме, књига III, Просвета, Београд, 1988). Размисли и Пешић, Радмила, напиши састав са темом Епски лик ускока Стојана Јанковића.
Милошевић Ђорђевић,
Нада, Народна Нека ти наредна питања служе као подстицај. књижевност, Требник, Београд, 1997. ›› Које се главне карактеристике Стојана Јанковића јављају у свим Епске песме о хајдуцима и прочитаним песмама? Уочи ситуације у којима његове особине највише долазе до изражаја. ›› Подсети се још неке песме која опева женидбу јунака. Разми сли о томе у чему се огледа сличност између тих песама и песме Женидба Стојана Јанковића. ›› У каквом је односу Стојан Јанковић са осталим јунацима у песмама? Има ли разлике у његовом односу са Илијом Смиљанићем у песмама Ропство Јанковић Стојана и Јанковић Стојан и Смиљанић Илија? Образложи због чега мислиш да постоје разлике. ›› Која га особина, према твом мишљењу, посебно одликује као јунака? Пронађи и подвуци стихове који поткрепљују твоје мишљење. Потруди се да их искористиш и цитираш у саставу. ускоцима, приредио Бошко Сувајџић, Гутенбергова галаксија, Београд, 2003. Подсети се... роПство Јанковић стоЈана лик који лик на кога се изречена мисао стилско изриче мисао мисао односи средствоEduka portal
Стојанова мајка Стојан Јанковић јабука од злата метафора
Јела – Стојанова љуба неношено злато метафора адамско колено метафора
Стојан Јанковић Стојан Јанковић сив-зелен соко метафора Јела – Стојанова љуба тица ластавица метафора
