Kne`eva ve~era

НАРОДНА ЕПИКА

Народна епска песма

Заиста вам кажем: један од вас издаће ме.

Јеванђеље по Матеју

Кнежева вечера

Славу слави српски кнез Лазаре у Крушевцу, мјесту скровитоме. Сву господу за софру сједао, сву господу и господичиће: с десне стране старог ЈугБогдана, и до њега девет Југовића; а с лијеве Вука Бранковића, и осталу сву господу редом; у заставу војводу Милоша, и до њега дв’је српске војводе: једно ми је Косанчић Иване, а друго је Топлица Милане. Цар узима златан пехар вина,

Кнежева вечера (епска народна песма косовског тематског круга)

Истражи и промисли

Прочитај још једном део песме Бановић Страхиња који претходи сусрету главног јунака са старим дервишем. Како су у песми дочаране силина и бројност турске војске смештене на Косову пред предстојећу битку? Колико је смелости било потребно Страхињи да се супротстави таквој сили? Размисли због чега је јединство војске и њених предводника један од најважнијих чинилаца у ратним сукобима. па говори свој господи српској: „Коме ћ’ ову чашу наздравити? Ако ћу је напит по старјештву, напићу је старом ЈугБогдану; ако ћу је напит по господству, напићу је Вуку Бранковићу; ако ћу је напит по милости, напићу је мојим девет шура, девет шура, девет Југовића; ако ћу је напит по љепоти, напићу је Косанчић Ивану; ако ћу је напит по висини, напићу је Топлици Милану;

ПриПреми се за читање Пажљиво прочитај епску народну песму Кнежева вечера Нарочиту пажњу обрати на кнежеву здравицу: на редослед којим наздравља јунацима и на речи којима представља њихове карактеристике. Како је у песми описана реакција и одговор Милоша Обилића? Eduka portal . софра – сто за ручавање сједати – распоредити у заставу – на место у дну стола старјештво – најстарији међу њима шура – шурак (женин брат)

на част ти пехар – поклањам ти пехар ришћанску – хришћанску куђељ’ – кудеља; конопља, груб конац ако ћу је напит по јунаштву, напићу је војводи Милошу. Та ником је другом напит нећу, већ у здравље МилошОбилића! Здрав, Милошу, вјеро и невјеро! Прва вјеро, потоња невјеро! Сјутра ћеш ме издат на Косову, и одбјећи турском царМурату! Здрав ми буди и здравицу попиј, вино попиј, а на част ти пехар!” Скочи Милош на ноге лагане, пак се клања до земљице црне: „Вала тебе, славни кнезЛазаре! Вала тебе на твојој здравици, на здравици и на дару твоме, ал’ не вала на такој бесједи! Јер, тако ме вјера не убила, ја невјера никад био нисам,

нит сам био, нити ћу кад бити, него сјутра мислим у Косово за ришћанску вјеру погинути! Невјера ти сједи уз кољено, испод скута пије ладно вино: а проклети Вуче Бранковићу! Сјутра јесте лијеп Видовданак, виђећемо у пољу Косову ко је вјера, ко ли је невјера! А тако ми Бога великога, ја ћу отић сјутра у Косово, и заклаћу турског царМурата, и стаћу му ногом под гр’оце! Ако ли ми Бог и срећа даде те се здраво у Крушевац вратим, уватићу Вука Бранковића, везаћу га уз то бојно копље као жена куђељ’ уз преслицу, носићу га у поље Косово!” разговор о делу Које јунаке је кнез Лазар позвао на вечеру уочи Косовског боја? Која им је места доделио за столом? Ком јунаку посвећује највише речи у здравици? За шта га оптужује? Како Милош Обилић одговара на оптужбе? Уочи и подвуци речи којима кнез Лазар ређа својства јунака којима наздравља. Које стилско средство препознајеш у редоследу и јачини његовог обраћања? Упореди кнежево обраћање присутнима са оним које касније у песми директно изговара Милош Обилић. Које разлике у тону и намери примећујеш? Eduka portal Запази како је у песми представљена посебност и упечатљивост лика Милоша Обилића. У песми је присутан познати интернационални сиже о оклеветаном јунаку и издајнику. Размисли о томе зашто ћути Вук Бранковић. Зашто његово неоглашавање говори далеко више од било које изговорене речи? Прочитај у Читанци како је представљена сцена Тајне вечере из Јеванђеља по Матеју. Који су библијски мотиви присутни у народној песми Кнежева вечера? Коју додатну важност за овај догађај постиже народни певач доводећи је сижејно и мотивски у блиску везу са овим чувеним догађајем из Новога завета?

Примењујемо научено и проширујемо знање

Један од битних приповедачких поступака у епици јесте ретардација. Подсетимо се да се њоме успорава и задржава развој радње и одлаже се њен исход. Чувени немачки песник Фридрих Шилер је у вези са ретардацијом приметио: „Сврха епског песника лежи већ у свакој тачки његовог кретања; стога ми не хитамо нестрпљиво ка неком циљу, него се с љубављу задржавамо на сваком кораку.”

• у песми Кнежева вечера наилазимо на пример ретардације, пре свега у мноштву набрајања, у беседи кнеза лазара. размисли шта се постиже у овом примеру ретардацијом – одлагањем разрешења. у којој мери је применом овог поступка оптужба изречена против милоша обилића тежа? на основу чега се препознаје и психолошка борба и узбуђеност самог говорника – кнеза лазара? Занимљиво је знати

О Милошу Обилићу постоје и бројна предања (подсетимо се да је то врста усмене прозе у којој се износе веровања о пореклу јунака, о настанку појединих места, ствари и слично). Једно од њих говори о необичном пореклу Милоша Обилића, о његовом детињству, као и о томе како је овај јунак доспео на двор кнеза Лазара. „За Милоша причају да се родио у Херцеговини, и да га је родила чобаница, Јања дјевојка, код оваца. Са змајем га је имала, и оставила га у планини, а виле га задајале, док су га отхраниле. Пошто одрасте, потражи он своју мајку, и за неколико време нађе је, и код ње у дјетињству оста. Док је он још био лудо дијете, почео је чувати козе, за којијем је носио малу сјекиру козарску, те козама кресао шуму. Једанпут сједе он да се одмори, а сјекиру једном руком затјера у пањ, па тако и заспи, а козе му се разиђу по шуми. Док је он још спавао, наљезе туда српски цар Лазар са својом ељбом у лов, и нађе Милоша гдје спава, а виш’ њега у пању сјекира. Онда цар нареди да који извади ону сјекиру из пања, и један по један све долази, па обема рукама прихвати, па потегни, али све једно: ниједан не може да извади. Најпослије се наћера и сам цар да извади, па не море. Онда цар завика: ’Зовите то дијете, да видимо море ли оно.’ Они зовнуше Милоша, а он скочи из сна, па онако у страху једном руком те извади из пања сјекиру. Сви се зачудише, а цар му рече: ’Би ли ти, младићу, пошао са мном да ми будеш слуга у двору?’ А Милош му рече: ’Ја не могу коза оставити’, а цар му рече: ’Слободно их остави, ти ћеш бити код мене први.’ Онда Милош остави козе и пође с царем. (...)”

ељба – пратњаEduka portal

(Веселин Чајкановић, Српске народне приповетке, Гутенбергова галаксија, Београд, 1999, стр. 368)