Humanizam (osnovne odlike

Хуманизам (основне одлике)

Хуманизам (од латинске речи humanus, што значи људски) јесте велики културни покрет који се већ крајем средњега века рађа најпре у италији, а затим се шири и на остале европске земље. у њему се јавља појачано интересовање за све видове античке културе, те се и обнављају књижевне врсте античке књижевности, као на пример: елегија, посланица, епиграм... учени људи трагају за античким рукописима, проучавају их, диве им се и траже узоре у њима, често у сопственим делима опонашајући стил антике. Дела се пишу на латинском, који се сматра језиком учених људи. иако хришћанске вредности остају темељ друштвеног живота, за разлику од средњег века, у средиште интересовања долази сам човек, његова размишљања, жеље, тежње, овоземаљске преокупације и сл. Предренесанса. упоредо са хуманизмом појављује се и процес стварања на народном језику. Поједини образовани хуманисти, у часовима који им претичу од бављења високом науком и племенитом књижевношћу, почели су да пишу и на језику неуког народа и својих домова, улице и свакодневних контаката. При томе, они пажљиво ослушкују мелодију и ритам живог народног говора; до њих допиру изрази и тематика уметнички недотеране али стваралачки свеже усмене књижевности. Од свега тога они чине стваралаштво на народном језику. Остало чега има у том стваралаштву јесте резултат њихове огромне културе и неуморних изучавања анти Eduka portal чких дела. на народном језику ће настојати да досегну елеганцију и префињеност којима су се одликовали њихови текстови на латинском језику. на прелазу из средњег у нови век, на тлу данашње италије стварају три велика писца: Данте алигијери, Франческо Петрарка и Ђовани Бокачо. Дантеово дело представља истовремено крај средњег и почетак новог доба, док је Бокачо у целости човек ренесансе. Они упоредо са писањем својих дела на латинском језику, пишу и на народном (италијанском) језику.

Људи на које ће се друштво ослонити и без којих никако неће моћи да буде, више нису, или нису у највећој мери, свештеници и монаси, Џон Вилијем Вотерхаус, Декамерон, 1916. г. Данте алигијери (1265–1321) Франческо Петрарка (1304–1374) Ђовани Бокачо (1313–1375) XIV векXIII век XV век Временски низ и писци: Eduka portal већ лаици и грађани. Они блистају као филозофи и песници, научници и уметници. Себе они називају хуманистима, па је отуда и цело духовно и интелектуално струјање које су изазвали и које су усмерили прозвано хуманизмом. а то су име изабрали, или су га добили, зато што су у средиште својих интересовања поставили студије о човеку (studia humana) у нади, и са циљем, да себе и своје ближње оплемене и усаврше и тако постигну свој врхунски идеал – humanitas – то јест највишу могућу меру човечности. (мирослав Пантић, Хуманизам и ренесанса, Обод, Цетиње, 1967, стр. 17)