Biblija

БИБЛИЈа

Библија (књиге) или Свето писмо света је књига хришћанства која се састоји из Старог и Новог завета. Стари завет обухвата 24 књиге и писан је на хебрејском и арамејском језику. Садржи разнородне текстове у којима долазе до изражаја старојеврејска, хеленистичка и хришћанска традиција. Описује историју јеврејског народа од досељења у Ханaан до изгнанства из вавилона и пада под утицај хеленских држава. У Старом завету налазимо различите књижевне врсте: митове, легенде, предања, епске песме, бајке, басне, изреке, обредне, свадбене и љубавне песме те химне и молитве. Нови завет је настао у првом и другом веку нове ере и обухвата 27 књига. Чине га четири јеванђеља (животописи Исуса Христа), дела апостола (апостоли су били Христови ученици) и Откривење Јованово (апокалипса). Читав Нови завет написан је на грчком језику, изузев Јеванђеља по Матеју које је писано Eduka portal арамејским језиком. Нови завет чине следеће књижевне врсте: биографија, посланице (писмо) и апокалипса (спис о крају света). Сви текстови су настали између XV века п. н. е. и II века н. е. Библија је највећи споменик хришћанске културе. традиционално се чита као целина и тако утиче на имагинацију писаца. Почиње стварањем света, а завршава се његовим рушењем и ишчекивањем Исаијин пергамент стварања савршеног света. Библијске књиге су послужиле као узор из Кумрана, садржи текст библијској књижевности, која је на њима заснована. Утицај Исаија 1.26 до 2.21

библијског језика и стила пратимо у средњовековној византијској књижевности и у словенским књижевностима. Ћирило и Методије, солунска браћа, превели су јеванђеља у деветом веку, што је био почетак словенске писмености. Ђура Даничић је превео Стари завет, а вук караџић Нови завет на српски народни језик. њихови преводи Библије на народни језик представљају значајан културолошки чин, који је допринео да хришћанска света књига буде читана у народу. Библијска књижевност у ширем смислу подразумева књижевна дела настала по узору на Библију. током превођења, хришћанска света књига постаје тематски, стилски и формални модел на основу којег настају књижевна дела у периоду средњовековне књижевности. Сваки од библијских узора омогућавао је писцима да се служе топосима, реторичким и стилским фигурама и да тако негују тзв. библијски стил. Eduka portal

4. и 5. страна Гутенбергове Библије, прве штампане Библије, 1455. г.