БИБЛИЈА
Б
Ed
uk a
po
rta
l
иблија (књиге) или Свето писмо света је књига хришћанства која се састоји из Ста рог и Новог завета. Стари завет обухвата 24 књиге и писан је на хебрејском и арамејском језику. Садржи разнородне текстове у којима долазе до изражаја старојеврејска, хеленистичка и хришћанска традиција. Описује историју јеврејског народа од досељења у Ханaан до изгнанства из Вавилона и пада под утицај хеленских држава. У Старом завету налазимо различите књижевне врсте: митове, легенде, предања, епске песме, бајке, басне, изреке, об редне, свадбене и љубавне песме те химне и молитве. Нови завет је настао у првом и другом веку нове ере и обухвата 27 књига. Чине га четири јеванђеља (животописи Исуса Христа), дела апостола (апостоли су били Христови ученици) и Откривење Јованово (Апокалипса). Читав Нови завет написан је на грчком језику, изузев Јеванђеља по Матеју које је писано арамејским језиком. Нови завет чине следеће књижевне врсте: биографија, посланице (пи смо) и апокалипса (спис о крају света). Сви текстови су настали између XV века п. н. е. и II века н. е. Библија је највећи споменик хришћанске културе. Традиционално се чита као целина и тако утиче на имагинацију писаца. Почиње ства рањем света, а завршава се његовим рушењем и ишчекивањем стварања савршеног света. Библијске књиге су послужиле као узор библијској књижевности, која је на њима заснована. Утицај
Библија / 179
Исаијин пергамент из Кумрана, садржи текст Исаија 1.26 до 2.21
