Dante Aligijeri, Pakao (iz Bo`anstvene komedije

Данте алигијери Пакао

Увек има три нараштаја који се ређају један за другим. Први открива Бога, други гради узвишен храм и засужњује га у њему, а трећи разграђује дом Господњи, камен по камен, да би саградио своје бедне и прљаве колибе. Затим стиже нараштај који треба да потражи Бога: једном таквом припада Данте... Рајнер марија Рилке, Фирентински дневник

Истражи и промисли

Средишњи мотив Дантеовог дела јесте путовање. Подсети се мита о Одисеју и узрока због којих он тако дуго путује при повратку својој домовини, доживљавајући при томе разна искушења и пустоловине. (Овај мит можеш да нађеш у тексту „Одисејева лутања” у књизи Роберта Грејвса Грчки митови, нолит, Београд, 1992.) Такође, пустоловине на путовању има и митски оснивач западног римског царства Енеја (главни јунак Вергилијевог епа Енеида). Данте је своје фиктивно путовање поставио у свет оностраног. Он је мистично, следећи учење средњег века, приказао пределе у којима се борави после смрти, све до сусрета са самим Богом и повратка на земљу. Подсети се шта се у средњовековним текстовима, које смо обрадили у Читанци, каже о томе како човек треба да живи и куда га води слеђење врлине и божјег пута. Eduka portal

сандро Ботичели, Понор пакла, 1485. г.

Пакао

(певање пето, одломак) Вапаји сташе да се тад вртложе и достигосмо место туге пусте, где одвећ плача мене језом проже. То место беше пуно тмине густе, хучећ ко бурна пучина кад сва је, супротни ветри гнев кад њом разусте. Олуј паклени који вазда траје, и душе граби бесно у висину, витла их, тресе, јаде им задаје. Данте Алигијери / 273

ПриПреми се за читање

Божанствена комедија је дело које се састоји из три целине: Пакао, Чистилиште и Рај. У њему се даје песниково виђење казне или награде после смрти у складу са оним шта су људи радили и како су се владали на овом свету. У основи оваквог размишљања јесте учење хришћанске, католичке цркве, али су распореди где се душе налазе, њихове награде или казне, плод песникове маште. Осим што је писац, Данте је и главни јунак свог дела. Он путује кроз пределе све три целине које је дочарао, и има водиче: кроз Пакао и Чистилиште то је римски песник Вергилије, Данте алигијери (1265–1321) Рођен је у Фиренци, у племићкој породици. Био је школован и образован човек, а такође је обављао и важне послове у свом родном граду и учествовао у управљању њиме. Преломан моменат у његовом животу било је прогонство из родног града. У Фиренци су се биле сукобиле две политичке опције – гибелини и гвелфи. Гибелини, заступници крупнога племства, владали су градом уз подршку немачких царева. Њихови политички противници били су гвелфи, странка која је подупирала сувереност папске власти. У сукобу гвелфа и гибелина победили су гвелфи. Међутим, убрзо је дошло до расцепа у њиховим редовима – на беле гвелфе (представнике нижег племства и грађана; а управо белим гвелфима је припадао Данте) и на црне гвелфе, представнике вишег племства). Остатак живота Данте се крио по разним градовима Италије, а неколико последњих година провео је у Равени, где је и сахрањен. Данте је писао и на латинском и на народном италијанском језику. Издвајају се по два дела на овим језицима: на док га кроз Рај води његова вољена Беатриче. Уметнички најуспелији део јесте Пакао, а Данте га је замислио и описао у виду огромног левка који се од Јерусалима по појасевима пружа ка средишту Земље. Подељен је круговима, којих је укупно девет, а што је круг дубљи – то су грешници у њему већи и трпе страшније муке. У другом кругу Дантеовог Пакла (опеваног у петом певању) смештени су прељубници, а међу њима су и познате историјске или митолошке личности попут: Клеопатре, Семирамиде, Хелене, Париса, Тристана, и тако даље. Међу трагичним прељубницима су и Франческа и Паоло, чија је судбина представљена у стиховима који следе. • Пажљиво прочитај наредни одломак. Уочавај ко су његови јунаци, а нарочито како се појављују, како и шта говоре. Нарочиту пажњу обрати на Франческине речи, на то како она говори о судбини која је снашла њу и човека кога је волела и са којим је згрешила. Уочавај што више појединости у томе како су описане вечне муке грешника.Eduka portal латинском су О умећу говора на народном језику (језичка научна расправа у којој се бави пореклом италијанског језика) и Монархија (политичка расправа у којој се нпр. износи занимљива теза да је световна власт независна у односу на црквену); на италијанском је дело, настало после Беатричине смрти, Нови живот (лирска аутобиографија у којој је љубав представљена узвишено, а стихови су пропраћени прозним коментарима) и Гозба (недовршено дело у коме Данте алегоријски нуди читаоцу „јело”, тј. стихове пуне поучног садржаја).

ринути – ударити Када их ветри рубом пакла викати стану, плакати од јада, хулећ на саму божанску врлину.

Тад појмих како у том кругу ада грех испаштају сви грешници пути, којима жеља разумом превлада. (...)

Кад чух где ми вођ именоват стаде из доба древног јунаке и жене, дух ми гануће и слабост спопаде.

и почех: „Вођо, воља је сад мене зборит с то двоје што их ветар гони и носи скупа као лаке сене.” а он ми: „Кад нам ближе приђу они, замоли тад их у име љубави која их води, и доћи ће, склони.”

Викнух, чим ветар к нама летом сави: „О, тужне душе, нек вам уста слове ако то жели Бог у својој слави!”

Ко голубови које жудња зове, кад полећу милом гнезду своме, крилима секућ плавет којом плове;

стигоше они по ваздуху зломе, напустив Дидону, крај које се збили, не одолевши зову љубазноме.

„О добростиви човече и мили, јер посети нас које тама збира и који смо земљу крвљу обојили;

молили бисмо владара свемира, кад би нам склон био, да за спас твој мари, пошто ти грешност наша срце дира.

Желите ли зборит или чути ствари, ми слушаћемо и све вама рећи, јер ветар стаде и мир нам подари.

пут/путено уживање – чулно задовољство

вођа – мисли се на Вергилија, Дантеовог водича кроз Пакао Дидона – краљица Картагине, која се заљубила у Енеју и убила се пошто ју је он оставиоEduka portal

завичај мени где живех у срећи, жало је где По водом тока свога и с притокама зна спокоја стећи.

Љубав, страст срца отменога, сколи тог створа, према њему хтеде да, како видиш, још ме у плен броји.

Љубав нас у смрт обоје одведе: убицу чека дно јаме паклене.” и речма овим глас им причу сведе.

Кад схватих ове душе уцвељене, скруших се, дуго остадох без збора, док: „Што мислиш?”, песник не упита мене.

а када почех, дадох одговора: „О, какве мисли слатке, жеље склоне, на корак болни нагнаше два створа!”

Па, к њима опет гануће ме поне; рекох: „Франческа, јад твој ме узбуди и очи сузе самилосно роне.

ал, док ти слатко уздисаху груди како и кад вам, реци, љубав даде да упознате неизвесне жуди?”

а она: „Веће не познајем јаде, но сећат сретних у беди се дана, а и твој вођа то сам добро знаде.

ал ако желиш усрдно да знана буде ти љубав сколила нас што је, нека ти збори реч ми разјецана.

Читасмо једном, докони нас двоје, где Ланселота згоди љубав живо: сами бесмо и без сумње било које.

згледасмо се често, читајући штиво и бледећ ликом. али, само једно место у штиву беше свему криво:

завичај – овде Франческа мисли на свој родни град Равену

убица – Франческин муж који се налази много дубље у паклу – међу насилницима

Eduka portal

кад читасмо да јој жуђен осмех, чедно пољуби драган. Тад створ овај мили, с којим за вечност остаћу заједно,

узбуђен, усне пољуби ми. Били књига су и писац замка препредена: од тада ми је нисмо даље штили.” Док зборила је, дотле друга сена ридаше силно да, сломљен од јада, клонух, кô да ми смрт приђе тог трена, и падох кô што мртво тело пада.

(Превео Владета Кошутић) Примењујемо научено и проширујемо знање Досад смо се у различитим текстовима, и то најчешће народне разгоВор о ДелУ Опиши са што више детаља како песник дочарава страхоте другог круга пакла. Како су кажњени прељубници? Какав утисак на тебе остављају њихови вечни јауци, страхоте вихора који их баца с краја на крај круга? Наведи које све јунаке песник ту среће. Због чега су Франческа и Паоло међу прељубницима? Шта је посебно Дантеу скренуло пажњу на сенке Франческе и Паола? Шта је нарочито дирљиво у тој сцени? Ко прича њихову судбину? Пронађи стихове у којима Франческа наводи како су њих двоје згрешили. Издвој стихове које изговара Франческа, а који најпотресније сведоче о њеној вечној, дубокој патњи. Подсети се Христових речи о прељуби у Беседи на Гори: „Чули сте како је казано старима: не чини прељубе. А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу својему.” Дантеово дело следи хришћански морални закон да је прељуба један од највећих грехова. Шта посебно обремењује прељубу ово двоје јунака? У каквој су родбинској вези они били? Eduka portal књижевности (на пример у баснама, у народној приповетки Дјевојка бржа од коња, итд.), сусретали са стилском фигуром алегоријом. Читава Божанствена комедија написана је у облику алегорије тако да поред буквалног значења увек постоји још једно – пренесено. неки од многобројних примера алегорије у овом Дантеовом делу јесу да Данте представља и грешно човечанство које путује од пакла, преко чистилишта и раја до божанске милости; Вергилије представља разум, а Беатриче божанску милост, три животиње на почетку оличавају смртне грехове који воде у сам пакао – пантер блуд, лав охолост, вучица похлепу и лукавство.

• Које је алегоријско значење Франческине и Паолове судбине? због чега се писац определио да не именује директно њихов грех, већ да нам га посредно предочи преко прељубе ланселота и гиневре? размисли и закључи каква је изражајна моћ алегорије употребљене у Дантеовом делу.

Занимљиво је знати

Данте алигијери је последње године живота провео у Равени. Тим градом је тада владао Гвидо од Поленте – отац Франческе да Римини, прељубнице коју је описао у свом Паклу. Франческа се родила у Равени у другој половини XIII века, а удала се око 1275. године за Ђонћота малатесту, хромог риминијског властелина. заљубила се у свог лепог девера Паола малатесту и настрадала заједно са њим, пошто их је њен муж затекао у прељуби и усмртио мачем.

Животна љубав Дантеова била је Беатриче Портинари, а први пут ју је срео када је био деветогодишњи дечак. Она је била његова љубав схваћена на начин слаткога новог стила: идеализована до савршенства и као таква краси песникову душу и отвара му пут ка самом Богу. Беатриче је умрла млада, а осим што је јунакиња Раја, инспирисала је после своје смрти Дантеа да напише лирску аутобиографију на италијанском језику Нови живот (Vita Nuova).

Термин комедија није у Дантеово доба значио оно што и данас. у његово време под комедијом се подразумевало дело писано у стиху на народном језику, а које се срећно завршава. Осим тога, сам Данте назвао је своје дело Комедија, а епитет божанствена, који је до данас остао његов саставни део, дао му је касније Ђовани Бокачо, дивећи се његовом стилу и садржају. у делу је више него важна и изражена симболика броја три: три целине од којих свака има по 33 певања (и још једно уводно што даје број 100 (1 + 33 + 33 + 33), а број 100 је у средњем веку означавао симбол апсолутног савршенства и целовитости; строфе су од по три стиха, има по девет (3 х 3) кругова пакла и рајских небеса; Данте на почетку среће три

УсВајамо НоВо граДиВо слатки нови стил јесте име за песничку школу која је постојала током XIII и почетком XIV века, а којој је Данте припадао својим раним песмама. Ова школа ће имати велики утицај на још једног великог песника – Франческа Петрарку. терцина или терца рима (од италијанских речи tercina/terza rima, што значи трећа рима) јесте облик песме која се састоји из више терцета повезаних нарочитим Eduka portal ланчаним римовањем aba bcb cdc и тако даље, које се закључује последњим издвојеним стихом. Порекло води из средњовековног облика италијанског народног терцета у коме се римују први и трећи стих. Данте је уводи у писану поезију, а касније, постепено, преузимају је и остали познати европски песници.

ПреПорУчеНа литератУра

животиње: пантера, лава и вучицу; Луцифер има три лица и жваће тројицу највећих издајника свих времена: Брута, Касија и Јуду; Бог такође има три лица. у паклу, како га је Данте заКошутић, Владета, мислио и описао, били су се

Предговор у књизи: Данте нашли и многи пишчеви са

Алигијери, Божанствена комедија, Књига комерц, временици и противници. То

Београд, 1996. исто је учинио и микеланђело Стипчевић, Никша, на својој слици Страшног суда

Предговор у књизи: Данте Алигијери, Пакао, у Сикстинској капели – када

Просвета, Београд, 1974. је, на пример, свог савременика кардинала сместио у доњи део слике, приказујући како га у паклу дави змија. забележено је да се кардинал веома наљутио због тога и протестовао код папе, али узалуд – папа је у овом случају ипак остао на страни уметника. Креативни задак Прочитај у целости Дантеов Пакао. нарочиту пажњу обрати на занимљиво обрађену судбину, на пример, Одисеја у двадесет шестом певању (Данте користи за њега латинско име уликс). направи двосмерну табелу: на једној страни напиши оно што знаш о Одисеју као о јунаку Хомерових епова Илијада и Одисеја, а на другој страни забележи Рибникар Перишић, Владислава, Хуманизам и ренесанса, Београд, 1982. Де Санктис, Франческо, Повијест талијанске књижевности, Матица хрватска, Загреб, 1955. салвадор Дали, сцена из Пакла Eduka portal због каквих га особина, речи и поступака Данте смешта у осми круг, и то у осму злу јаругу са осталим подлим саветницима. у чему је све специфичност Дантеовог сагледавања Одисеја? Шта Дантеу смета и то сурово кажњава на примеру овог јунака?

НаУчили смо...

структура Дантеовог Пакла

1. круг Лимб – некрштене душе (међу њима су велики антички мудраци, а један од њих је и Вергилије). Они не трпе паклене муке, већ чезну без наде. 2. круг

Прељубници (носи их паклено јак ветар, као симбол страсти коју су осећали на Земљи). Њихов судија је митски демон Миној. 3. круг Прождрљивци. Судија им је троглави пас, чувар подземног света, Кербер. 4. круг Шкртице и расипници. Судија им је Плутон у лику вука. 5. круг Срдити (налазе се у мочвари Стикс). 6. круг Кривоверци и безверници (у горућим су гробовима). 7. круг Насилници, убице и самоубице. 8. круг Заводници, сводници, симонисти (трговци светињама и црквеним положајима), врачеви, лицемери и лажни саветници. Круг је издељен на зле јаруге. 9. круг Издајице, и то овим редом Eduka portal по потпојасевима: издајице рођака, домовине, гостију и пријатеља, доброчинитеља; на самом дну је, у вечитом леду, највећи од свих издајника – Луцифер, који жваће у својим устима, такође највеће међу овоземаљским издајницима својих добротвора: Брута и Касија (издали Римско царство) и Јуду (издао Христа).