pripovetka – autorska kwi`evnost (Laza Lazarevi}, Prvi put s ocem na jutrewe

Приповетка (ауторска књижевност)

Истражи и промисли

Prvi put s ocem na jutrewe

„Бilo mi je”, veli, „onda devet godina. Ni svega ba{ natanko. Pri~a}u vam koliko sam sam se ne se}am zapamtio. I moja od mene starija sestra zna za to, a mla|i brat ba{ ni{ta. Nisam pao na teme da mu kazujem!

Meni je mati pri~ala mnogo {to{ta kad sam odrastao, pa je zapitkivao. Otac, naravno, nikad ni slovca!

On, tj. moj otac, nosio se, razume se, turski. ^isto ga gledam kako se obla~i: xemadan od crvene kadife s nekoliko katova zlatna gajtana; povrh wega }ur~e od zelene ~ohe. Silaj i{aran zlatom, za wega zadenuta jedna harbija s dr{kom od slonove kosti, i jedan no`i} sa srebrnim cagrijama i s dr{kom od slonove kosti. Povrh silaja tranbolos, pa rese od wega biju po levom boku. ^ak{ire sa svilenim gajtanom i bu}metom, pa {iroki pa~aluci prekrili do pola nogu u beloj ~arapi i plitkim cipelama. Na glavu turi tunos, pa ga malo nakrivi na levu stranu, u rukama Приповетка (ауторска књижевност) / 79

лаза лазаревић

(1851–1891) Српски књижевник и лекар. Са свега девет приповедака, колико је успео да доврши, сврстава се међу најзначајније прозне ствараоце у српској књижевности. Исте године кад је докторирао медицину, штампао је у бечком часопису Српска зора прву приповетку, коју данас знамо под насловом Први пут с оцем на јутрење. У наредних неколико година (до 1882) објавио је још пет приповедака: Школска икона, У добри час хајдуци, На бунару, Вертер и Све ће то народ позлатити. Био је један од најистакнутијих лекара у Србији свог доба и писац многих научних радова из области медицине. Пред крај живота објавио је још две приповетке: Ветар (1889) и Он зна све (1890). Након смрти, у пишчевим белешкама нађена је још једна приповетка – Швабица. Велики писци поседују инстинкт за истине, које више светле уколико се, временом, више од њих удаљавамо. Алфредо Панцини Упознао/упознала си стваралаштво Лазе Лазаревића кроз анализу приповетке Све ће то народ позлатити. Подсети се карактеристичног приповедачког поступка којим се Лазаревић служи. ПриПреми се за читање У приповеци Први пут с оцем на јутрење Лазаревић се бавио занимљивом темом коју већ познајеш из других књижевних дела. Пажљиво прочитај приповетку и препознај о којој теми је реч. Уочи на који је начин грађена фабула. Обрати пажњу на облик и врсту нарације у приповеци. Размисли како форма приповедања утиче на грађење атмосфере приповетке, а како на читалачко разумевање и доживљавање. Eduka portal

xemadan – gorwa ode}a mu abonos~ibuk s takumom od }ilibara, a s desne strane pod bez rukava pojas podvu~ena, zlatom i |in|uvama izvezena duvankesa. Pravi }ur~e – kratak gorwi kaput postavqen krznom kico{! ~oha – sukno Naravi je bio – otac mi je, istina, ali kad sam ve} po~eo prisilaj – pojas za oru`je ~ati ne vredi {eprtqiti – naravi je bio ~udnovate. Ozbiqan preharbija – {ipka kojom se ko jego, pa samo zapoveda, i to on jedanput {to rekne, pa ako ne ~istila i nabijala pu{ka uradi{ – be`i kud zna{! Osorqiv i uvek ho}e da bude na wegovu, ili pi{toq tj. niko se nije ni usu|ivao dokazivati {to protivno wemu. Kad se cagrije – korice u kojima se dr`i no` zdravo naquti, a on psuje aliluj. Tukao je samo {amarom, i to samo tranbolos – svileni pojas jedanput, ali, brate, kad odalami, od ~asa se pru}i{! Lako se sa resama naquti: natu{ti se, griska dowu usnu, desni brk su~e i izdi`e ga navi{e, ve|e mu se sastale na ~elu, a one crne o~i sevaju. Jao! Da onda neko do|e da mu ka`e da nisam znao ’alekcije’! Ne znam ~ega sam se tako bojao, naposletku ba{ i da me }u{i jedanput, pa {ta? Ali ja strepim od onih o~iju: kad ih prevali, pa kao iz pra}ke, a ti, ne zna{ za{to ni kro{to, cepti{ kao prut! Nikad se nije smejao, bar ne kao drugi svet. Znam, jedanput dr`i on na krilu mog malog brati}a. Dao mu sahat da se igra, a moj \okica okupio pa gura ocu sahat u usta i derwa se iz petnih `ila {to on ne}e da otvori usta. Ja i sestra da umremo od smeha, a to se i ocu dade ne{to na smeh pa nekoliko puta razvu~e malo levu stranu od usta, i oko levoga oka nabra mu se ko`a. To je bila velika retkost, i eto tako se on smejao kad se desilo {togod gde bi neki drugi razvalio vilice da bi se ~ulo u Tetrebovu mehanu. A znam, opet, kad je umro moj ~i~a s kojim je babo orta~ki radio i koga je jako voleo. Moja strina, mati, svojte, mi deca –udri kukaj, pla~i, zapevaj, stoji nas vriska, a moj babo ni{ta, ama ba{ ni suze da pusti, ni ’uh!’ da re~e. Samo kad ga pone{e iz ku}e, a babi zaigra dowa usna, drk}e, drk}e; prislonio se na vrata, bled kao krpa, pa }uti. [to rekne, ne}e popustiti ni za glavu. Pa makar da se on kaje u sebi. Znam kad je otpustio Proku momka iz slu`be. Vidim da se kaje i da mu je `ao, ali popustiti ne}e. Toga Proku je najvoleo od sviju momaka. Znam samo jedanput da ga je udario {to, to~e}i rabu}me – usukana traka kojom se ukra{ava odelo pa~aluci – dowi deo nogavice na ~ak{irama starinskog kroja tunos – fes izra|en u Tunisu abonos-~ibuk – ~ibuk od ebanovine takum – oprema aliluj – pripev u hri{}anskoj liturgiji, zna~i „hvalite Gospoda” alekcije – lekcije ~i~a – stric Eduka portal peta~ka – bure koje kiju, nije dobro zavrnuo slavinu na peta~ci, pa skoro akov rakije hvata 250 litara istekao. Ina~e, nikad ni da ga je kqucnuo! Sve mu je poveravao, akov – 50 litara slao ga u sela po veresiju i koje{ta. – A znate {to ga je otpustio? krajcar – bakren novac – Na pravdi boga!... Video ga da igra krajcara! – Tek }ete se vi koji je bio u upotrebi posle ~uditi! u Austrougarskoj To o \ur|evudne. Do{ao Proka u du}an da mu se nanovo potda mu potpi{e bukvar – pi{e bukvar. Babo izvadi devetnaest gro{a, pa ka`e: ’Na, evo ti da mu izda uverewe o ajluka! Meni vi{e ne treba{; idi pa tra`i gde se mo`e igrati zaposlewu krajcara!’ Turio Proka ves na o~i, pla~e kao ki{a i moli. Darajluk – mese~na zarada, nu to mog oca, ba{ videh, ali mislite da je popustio? – Bo`e plata

sahrani! Izvadi samo jo{ jedan dukat pa mu dade. ’Na, pa put za u{i!’ Ode Proka, a on se kaje u sebi {to istera na pravdi boga najvaqanijeg momka.

Nikad se nije {alio: ni s nama decom, ni s majkom, ni s kim drugim. ^udno je `iveo s mojom majkom. Nije to da rekne{ da je on ne daj bo`e, kao {to ima qudi, pa ho}e da udari i tako {to, nego onako nekako: uvek hladan, osorqiv, gori od tu|ina, pa to ti je! A ona, sirota, dobra, brate, kao svetac, pa piqi u wega kao noje u jaje. Kad se on {to obrecne, a ona da svisne od pla~a, pa jo{ mora da krije suze i od nas i od wega. Nikad i nikuda nije s wome i{ao, niti je ona smela pomenuti da je kuda povede. Nije trpeo ni da se ona me{a u trgovinu i u wegova posla. Ka`e ona jedanput: – Mitre, {to ne da{ Stanoju rakiju? Skoro }e i nova, pa gde }e{ je?

A tek se on izdra~i na wu: – Jesi li ti gladna, ili ti je ~ega malo? Novci su u tvojim rukama, pa kad ti nestane, a ti ka`i! A u moj se posao ne ple}i!

Pokuwi se mati pa }uti.

Sa svetom je tako|e malo govorio. U kavani imao je svoje dru{tvo, i samo me| wima {to rekne po koju. Kuma Iliju je po{tovao {to mo`e biti; i to je jedini ~ovek koji mu je smeo re}i {ta je hteo, i koga se moj otac ~isto pribojavao.

Nas je decu, kao i majku, voleo, nije vajde, to se vidi, ali nas je dr`ao prestrogo. Ja se ne se}am nikad i nikaka znaka ne`nosti od wega. Pokrivao nas je, istina, no}u kad se otkrijemo, i nije nam dao da se nadnosimo nad bunar i pewemo na dud – ali {ta mi je to? To rade i drugi o~evi, ali kupuju deci i {e}erlemeta, zlatne hartije i loptu od gumalastike {to ska~e s vrh jablana.

U crkvu je i{ao samo na \ur|evdan, u kavanu svako ve~e. Ve~eramo, on turi ~ibuk pod levu mi{ku, zadene duvankesu pod pojas, pa hajd. Dolazio je leti u devet, a zimi i ranije, ali nekiput prevali i pono}, a wega nema. To je moju sirotu majku i sestru peklo – ja vam se onda jo{ nisam razumevao u lumpovawu. – Nikad one nisu zaspale pre nego on do|e, pa ma to bilo u zoru. Sede u krevetima – ne smeju ni sve}u da upale. Quti se on, bolan, kad vidi da sve}a gori. ^uo sam jedanput, kad do|e docne ku}i, gde progun|a:

Српске грађанске ношње из друге половине XIX века из Збирке фотографија Етнолошког одељења Народног музеја КрагујевцаEduka portal gumalastika – guma

– [ta }e ta sve}a u ovo doba? – Pa da se vidi{ svu}i, Mitre – ka`e moja mati. – A zar ja ne znam upaliti sve}e, ili sam, vaqda, pijan, pa ne umem na}i? – Pa nije, Mitre – uvija se moja mati – nego kao velim... – A {ta veli{? Vaqda da mi kom{iluk misli da mi le`i mrtvac u ku}i! Kakav mrtvac! Vi mislite on to zbiqa misli? Mari on i za susedstvo! Nego, ne da on da moja mati vodi ra~una o wegovu dolasku i odlasku, pa ne zna od zla kako }e da po~ne. Hteo bi da mati spava, samo da on mo`e bez brige ban~iti. Peklo je to i wega, vidi se to. Pio je vrlo malo, i to samo vino. Rakiju, i kad ogleda za kupovinu, ispquje, pa nakiseli lice. Ni za kavu nije bogzna kako mario... Pa {ta je radio svu no} po mehan~inama, pitate vi. Nesre}a, pa to ti je! Da je pio, ~ini mi se, ni po jada. Nego... Vide}ete! To je mojoj majci pola veka ukinulo. Pla~e nekih puta da svisne. A nikome da se pojada. Jedanput, do|e on, tako docne, ku}i... Ni{ta!... Sutradan –ni{ta... Kad, moj brate, opazi majka da on nema sahata! Prekide se `ena, pita ga: – A gde ti je, Mitre, sahat? On se namrgodio. Gleda na stranu, ka`e: – Poslao sam ga u Beograd da se opravi. – Pa dobro je i{ao, Mitre. – Vaqda ja nisam }orav ni lud; vaqda ja znam kad sahat ide i kad ne ide! Moja mati {ta }e, u}uta. Kuka posle s mojom sestrom: ’Ej, te{ko meni! Da}e sve {to imamo, pa pod starost da perem tu|e ko{uqe!’ Jedanput opet – jali je bilo deset, jali nije – a wega eto iz kavane. Nakrivio jednu astrahansku {ubaru, preko prsiju zlatan lanac s prsta debeo, za pojasom jedan srebrwak iski}en zlaсребрњак – пиштољ Eduka portal украшен сребром tom i dragim kamewem. U|e on, a kao da mu se nabrala ko`a oko levog oka. Ne{to je dobre voqe. као санћим – тобож Kako u|e, izvadi sahat iza pojasa, kao san}im da vidi koliko je. – Zar si povratio?... tr`e se. – Zar ti je ve} opravqen sahat? – Opravqen! – ka`e on. – A kakav ti je to lanac? – Lanac kao svaki lanac – ka`e on, ali nekako mekano, nije da se izdire. – Znam – ka`e moja mati – a otkud ti?

– Kupio sam! – A ta {ubara? To ima samo u Mi}e kazna~eja. – Kupio sam i wu! – Prodao ti? – Prodao! – A kakav...?

Ali tu moj otac pogleda nekako preko oka moju majku. Ona umu~e.

On se uze skidati. Gledam ispod jorgana. Izvadi iza pojasa jedan zamotuqak kolik’ pesnica, pa baci na sto, a ono zveknu: sam samcit dukat, brate! – Na – re~e – ostavi ovo! – Pa onda izi|e u kuhiwu.

Moja mati uze onu hartiju nekako samo s dva prsta, kao kad di`e prqavu de~ju pelenu. – A {ta }u – ka`e sestri – s ovim novcima? Ovo je prokleto!... Ovo je |avolsko!... Ovo }e |avo odneti kako je i doneo!...

Kao {to vidite, nema tu sre}e ni `ivota!

I tako je moja mati bila nesre}na, a mi smo svi uz wu bili nesre}ni...

Nekad, pri~ala mi je mati, bio je on sasvim drugi ~ovek; a i ja se se}am kao kroz maglu kako me je ~esto dr`ao na krilu dok sam bio sasvim mali, pravio mi od zove svirajku i vodio me sa sobom na kolima u livadu. Ali, ka`e majka, otkako se po~e dru`iti s Mi}om kazna~ejem, Krstom iz Makevine ulice, Olbrektom apotekarom i jo{ tamo nekima, sve se okrenu i po|e kako ne treba.

Obrecuje se. Ne trpi nikakva zapitkivawa, odmah se ispre~i: ’Gledaj svoja posla!’, ili ’Ima{ li ti druge kake brige?’

Nije vajde, kazao sam ja: video je on sam da ne vaqa {ta radi; ali ga uzeo budi bog s nama na svoju ruku, pa ga ne pu{ta.

Pa ipak, sme{no je kazati, ali opet, opet je on bio dobar ~ovek. Jeste, bogami! Ali tako...

Jedanput vrati se on u neko doba ku}i. Nije sam! ^udi se moja mati. Pro|e on jo{ s nekim pored vrata, ne{to polako gun|aju. Odo{e u avliju. ^ujemo mi malo posle kowski topot i rzawe. Ne znam ja {ta je to.

Kad on posle u|e, ja po~eh hrkati, i moja se sestra u~ini da spava. Nazva dobro ve~e, pa u}uta. ]uti on, }uti moja majka, ~ekam ja.

Onda moja mati otpo~e, a glas joj promukao: – Odvedo{e vranca! – Odvedo{e – ka`e on.

Opet }ute, samo mati ~as pô usekwuje se, a ja ~isto ose}am kako pla~e. – Mitre, tako ti Boga, tako ti ove na{e dece, ostavi se, brate, drugovawa s |avolom. Ko se wega dr`i, gubi i ovaj i onaj svet. Eno

казначеј – благајник Eduka portal

дркела – оронуо човек или животиња

грбина – леђа, кичма

ti Jove karta{a pa gledaj! Onakav gazda, pa sad spao na to da pregr}e tu|u {i{arku i da kupuje po selima ko`e za ^ifute. Zar ti, zaboga, nije `ao da ja pod starost ~ekam od drugoga koru hleba, i da ova na{a de~ica slu`e tu|inu?... – Pa onda po~e jecati. – A {ta si ti uzela mene zakliwati decom i plakati nada mnom `ivim? [ta slini{ za jednom drkelom? Nije on mene stekao, nego ja wega! Sutra, ako ho}e{, da kupim deset! Moja mati pla~e jo{ ja~e: – Znam, Mitre, brate – ka`e ona milostivo – ali ho}e du{mani sve da odnesu. Ostavi se, brate, tako ti ove na{e neja~i, proklete karte! Zna{ da smo mi na na{oj grbini i krvavim znojem stekli ovo krova nad glavom, pa zar da me kojekakve izelice iz mog dobra isteraju?... – A ko te tera? – Ne tera me niko, brate, ali }e me isterati ako tako i daqe radi{. To je zanat od Boga proklet! – Ama ja sam tebi sto puta kazao da mi ne popuje{ i da mi ne slini{ bez nevoqe! Nije meni, vaqda, vrana popila pamet da mi treba `ena tutor! ]uti plemenita du{a. Gu{i se. Ni suza nema vi{e. One teku kroz prsi, padaju na srce i kamene se. Dan za danom, ono sve po starom. Donosio je ~esto pune vi{eke novaca. Gubio je tako|e. Dolazio je ~esto bez prstewa, bez saтутор – старатељ прси – груди вишек – фишек, увијена хартијаEduka portal

Пол сезан, Коцкари, 1890–1892. г.

hata i bez zlatna silaja. Donosio je drugi put i po dva tri sahata i po nekoliko prstenova. Jedanput: jedne ~izme, jednu }urdiju; drugi put: kowsko sedlo; posle opet: tuce srebrnih ka{ika; a jednom: puno bure lakerde i svakojakih drugih komendija. Jedanput dovede uve~e vranca, onog istog na{eg.

Sutra mu kupio nove amove: vise remeni do ni`e kolena i biju ga rojte po vilicama. Upregao ga u kola, a stolicu turio na du}anska vrata, pa kroz varo{ rrrrrr!, da sve izle}e kaldrma ispod nogu.

Mi smo ve} bili oguglali, samo je mati plakala i brinula se. Kako da nije, bolan? Trgovina zabataqena. Momak se jedan po jedan otpu{ta. Sve ide kao u nesre}noj ku}i, a novci se tro{e kao ki{a.

Po~e{e, bogme, oni wegovi pajta{i dolaziti i na{oj ku}i. Zatvore se u veliku sobu, upale po nekoliko sve}a, zve~i dukat, pu{i se duvan, klizi karta, a na{ momak Stojan ne prestaje pe} i im kave (a sutradan pokazuje po nekoliko dukata {to je nadobijao napojnice). A na{a mati sedi s nama u drugoj sobi; o~i joj crvene, lice bledo, ruke suhe i ~as pô ponavqa: ’Bo`e, ti nama budi prijateq!’

I tako se on sasvim otpadi od ku}e. Samo }uti. Materi nikad ne gleda u o~i. Nas decu ne miluje, ni osorne re~i da rekne, a kamoli blage. Sve be`i od ku}e. Samo nam para daje koliko ho}emo. Ako i{tem da kupim legr{ter, a on izvadi po ~itavu pletu. Za jelo je kupovao sve {to je bilo najlep{e u varo{i. Moje haqine najlep{e u celoj {koli. Ali opet ne{to mi je tako te{ko bilo gledaju}i moju majku i sestru: ~isto postarele, blede, tu`ne, ozbiqne. Nikud podbogom ne idu, pa i na slavu slabo kom da idu. A i nama su `ene slabo dolazile, ve} samo qudi, i to gotovo sve samo one ’lole’ i ’pusta’ije’, kao {to ih je moja mati zvala. Du}an gotovo i ne radi. ’Zar ja’ ka`e moj otac, ’da merim gejaku za dvadeset para ~ivita? Eno mu ^ifuta’ Mati ne sme ni{ta vi{e ni da proslovi: ka`e, jedanput joj kazao: ’Jesi ~ula ti, razumej srpski {to }u ti re}i: ako ti meni ciglo jedanput jo{ {to o tome proslovi{, ja }u sebi na}i ku}u, pa se iseliti; a ti ovde popuj kome ho}e{. Upamti dobro!’ ]uti ona, sirota, kao zalivena. Stegla srce, kopni iz dana u dan, a sve se moli bogu. ’Bo`e, ti mene nemoj ostaviti!’

E, pa vaqda vidite {ta }e iz svega da bude!

Do|o{e oni svi jedno ve~e. Do|e s wima jo{ nekakav Pero Zelemba}, nekakav sviwarski trgovac koji, vele, ’radi s Pe{tom’. Brkove u{iqio, kosu ostrag razdelio, a zulufe pustio ~ak do jagodica. Debeo u licu, {i{kav u telu; nakrivio nekakav {e{iri}, a preko prsluka zlatan lanac: isti onakav kakav je pre babo imao.

ћурдија – кратак крзнени капут

лакерда (локарда) –

врста рибе ројта – реса пајташи – другови, пријатељи легрштер – писаљка којом се писало по таблици од шкриљца плета – новац парасвитац – свећица Eduka portal

Na ruci mu nekakav prsten, cakli se, brate, ne da u se pogledati. Gega se kad ide; govori krupno i promuklo, a sve se sme{i onim malim, kao jed zelenim o~ima, da te nekakav strah uhvati kao od sovuqage. Do|o{e oni, velim. Stojan odmah uz ogwi{te, pa peci kavu. Zapali{e ~etiri sve}e. Udari dim od duvana kao iz dimwaka. Piju kavu, }ute kao Turci, samo karta klizi, i ~uje{ kako zve~i dukat. To je bila stra{na no}! Mi se s majkom zatvorili u drugu sobu. Ona vi{e ne pla~e. Ni sestra. Ispijene u licu, o~i upale pa gledaju strahovito upla{eno. Prema ovome je ni{ta ono kad mi je stric umro. Nekoliko puta ulazio je na{ otac u na{u sobu. Bio je sav znojav. Razdrqio xemadan, raspu~io ko{uqu pa mu se vide guste crne dlake na grudima. Namr~io se kao Tur~in. – Daj jo{! – veli mojoj majci. Ona stegla srce. ]uti kao kamen, otvara kov~eg pa {akom sipa u wegovu, a on vezuje u mahramu. Gleda uzvereno i na stranu, odla`e nogama kao ja kad me dru{tvo ~eka napoqu, a ja stojim dok mi se{a ne odse~e hleba. Uzima novce, glavu okrenuo na drugu stranu, pa kad pro|e, progun|a kao za se: ’Jo{ samo ovo!’ I onda ~isto be`i iz sobe. Ali, jo{ ovo, jo{ ovo, u|e ti on, ~ini mi se, peti put u na{u sobu, a tako oko tri sahata po pono}i. – Daj! – veli majci, a do{ao u licu kao zemqa. Mati po|e kov~egu, a noge joj klecaju, sve se navija. Onda ja videh, ispod jorgana, kako se onaj moj veliki otac strese i kako se prihvati za pe}. – Br`e! – ka`e majci, a odla`e nogama i rukavom bri{e znoj. Mati mu pru`i. – Daj sve! – re~e on. – Posledwih deset dukata! – re~e ona. Ali to ne be{e vi{e glas, ni {aput, ve} ne{to nalik na ropac. On skopa one novce i upravo istr~a iz sobe. ропац – предсмртни гласEduka portal Moja mati klonu kraj kov~ega i obnesvesti se. Sestra vrisnu. Ja sko~ih iz posteqe. I \okica sko~i. Sedosmo dole na patos kraj we; qubismo je u ruku: ’Nano, nano!’ Ona metnu ruku na moju glavu i {aputa{e ne{to. Onda sko~i, upali svitac pa pri`e`e kandilo pred Svetim \or|em. – ’Odite, deco, molite se Bogu da nas izbavi od propasti! –re~e ona. Glas joj zvoni kao zvono, a o~i svetle kao Ve~erwa~a na nebu. Mi potr~asmo woj pod ikonu i svi klekosmo, a \okica klekao pred majku, okrenuo se licem woj, krsti se i, siro~e, ~ita

naglas onu polovinu O~ena{a {to je ve} bio nau~io. Onda se opet krsti i qubi mater u ruke, pa opet gleda u wu. Iz wenih o~iju teku dva mlaza suza. One behu upravqene na sveca i na nebo. Tamo gore be{e ne{to {to je ona videla; tamo wen Bog kog je ona gledala i koji je wu gledao. I onda joj se po licu razli nekako bla`enstvo i nekaka svetlost, i meni se u~ini da je Bog pomilova rukom, i da se svetac nasme{i, i da a`daja pod wegovim kopqem ze’nu. Posle mi zablesnu{e o~i, pa padoh ni~ice na kraj wene haqine i na wenu levu ruku, kojom me pridr`a, i molih se po stoti put: ’Bo`e, ti vidi{ moju majku! Bo`e, molim ti se za babu!’ I onda, ne znam za{to: ’Bo`e, ubij onoga Zelemba}a!’

Dugo smo se tako molili.

Posle moja mati usta, pope se na stolicu pa celiva Svetog \or|a. I moja sestra to isto u~ini, a posle di`e i mene i \okicu, te i mi celivasmo. Onda mati uze suhu kitu bosioka {to je stajala za ikonom, i staklence s bogojavqenskom vodicom {to je visilo pod ikonom, pokvasi onom vodom bosiqak, pa, ne{to {apu}u}i, prekrsti wime sobu. Onda polako otvori vrata, pa na prstima do|e do velike sobe, pa prekrsti kitom vrata od we.

Ej, kako mi je onda lako bilo! Kako sam se ose}ao bla`en, kao okupan! Ama {to mi sad ne mo`e vi{e da bude onako?

Istom {to mati prekrsti vrata od velike sobe, a unutra se di`e `agor. Ne mo`e ni{ta da se razume, samo {to Zelemba} jedanput viknu, koliko igda mo`e: – A ko mene mo`e naterati da igram vi{e? Kamo toga?

Posle opet nasta nejasan `agor i sva|a. Onda ~usmo kako se vrata otvori{e, gun|awe i korake.

Ali babo ne u|e u sobu. Zalud mi ~ekasmo. I dan zabeli, ja i \okica zaspasmo, a on jo{ ne do|e.

Kad se probudih, sunce be{e daleko odsko~ilo. Ose}ao sam se stra{no umoran i prazan, ali ne mogah vi{e zatvoriti o~iju. Ustanem.

Sve izgleda nekako sve~ano, pa tu`no. Napoqu mirno, sve` zrak pada kroz otvoren prozor, a pred ikonom jo{ drk}e plami~ak u kandilu. Moja mati i sestra blede kao krpe, o~i im vla`ne, lice kao od voska, kr{e prste, idu na prstima i ni{ta ne govore, samo {to {apu}u neke pobo`ne re~i. Ne done{e nam doru~ak, ne pitaju jesmo li gladni, ne {aqe me mati u {kolu! – [ta je ovo? – pitao sam se ja. – Je li ovde mrtvac u ku}i, ili se moj pokojni stric vratio pa ga vaqa nanovo sahrawivati?

Onda pretrnuh kad se setih {ta je no}as bilo, i mehani~ki pro{aptah: ’Bo`e, zna{ ono za babu!’ I opet: ’Bo`e, ama ubij onog Zelemba}a!’

Eduka portal

Ne misle}i ni{ta, obu~em se i izi|em iz sobe. I nehoti~no po|em vratima od velike sobe, ali se o~as trgoh jer osetih kako me majka dohvati za ruku. Ja se okretoh, ali ona ne re~e ni{ta, samo turi prst na usta; onda me odvede do vrata od ku}e, pa me pusti. Onda se vrati natrag u sobu, a ja stajah na vratima. Gledam za wom – ne znam {ta da mislim. Onda se nanovo pri{uwam na prstima do velike sobe, pa provirim kroz kqu~aonicu. Gledam. Sto nasred sobe. Oko wega razbacane stolice; dve ili tri preturene. Po podu le`i tisu}u karata, razga`ene i nerazga`ene cigare, jedna razbijena kavena {oqa, i ispod jedne karte viri dukat. Zastor na stolu svu~en s jedne strane skoro do polovine. Po wemu razbacane karte, isprevaqivane {oqe, puno trina i pepela od duvana. Stoji jo{ nekoliko praznih tawira, samo na jednom duvan istresen iz lule. ^etiri prazna sve}waka; samo u jednom {to bukti debela hartija kojom je sve}a bila omotana, i crn dim mirno se uzdi`e i dohvata za tavan. Na jednoj stolici za stolom, le|ima okrenut vratima, sedi moj otac. Obe ruke do lakata nasloni na sto, i na ruke legao ~elom, pa se ne mi~e. Gledao sam tako dugo, ali on ama da je mrdnuo. Samo videh kako mu se slabine kupe i nadimaju. ^udno sam i mra~no ne{to mislio. ^inilo mi se, na primer – a ne znam, upravo, za{to – da je on mrtav, pa sam se ~udio kako mrtvac di{e. Posle mi se ~inilo da mu je ona sna`na ruka od kabaste hartije, da ne mo`e vi{e wom udariti – i sve tako koje{ta. Bog zna dokle bih ja tako virio, da me se opet ne dotaknu maj~ina ruka. Ni{ta mi ne re~e, samo onim blagim o~ima pokaza put vrata. Ja – ne znam za{to – odjedanput skidoh kapu, poqubih je u ruku, pa izi|oh napoqe. Taj dan bio je subota. Eduka portal Kad izi|oh na ulicu, ide svet kao i obi~no; svaki gleda svoja posla. Silni seqaci doterali koje{ta na pijacu. Trgovci zaviruju u vre}e i pipaju jagwad. Novak pandur dere se i odre|uje gde }e ko da pritera kola. Deca kradu tre{we. Sreten }ata ide s doћата – писар bo{arem po varo{i i ~ita da se zabrawuje pu{tati sviwe po ulicama. Trivko izvadio jagwe, pa vi~e: ’Hodi, vru}e!’, a pijani Joza igra u jednoj barici. ћурчија – крзнар – A {to je, more, va{ du}an zatvoren? – zapita me Igwat }ur~ija, koji u taj par pro|e. – Tako! – ka`em ja.

– Da nije bolestan Mitar? – Nije – ka`em ja. – Oti{ao, vaqda, nekud? – U selo – rekoh ja, pa pobegoh u avliju.

Eto ti zatim dva takozvana ’devera’, tj. mojih drugova koje je poslao gospodin da vide {to nisam do{ao u {kolu.

Sad se tek setih da je trebalo i}i u {kolu. Uzmem kwige i komad hleba, a gledam majku i devere. – Ka`ite, deco, gospodinu da Mi{a nije mogao pre do}i – imao je posla.

O, ova ruka! Da mi je da je se sit naqubim, kad ona spava, kad me ne vidi! [ta je bilo u na{oj ku}i za vreme dok sam bio u {koli – ne znam... To jest, znam: jer kad se vratih iz {kole, na|oh sve kako sam ostavio: moja mati i sestra sede s rukama u krilu; ne kuha se ru~ak; prolaze na prstima pokraj velike sobe i samo othukuju – isto onako kao kad mi je stric umro. \okica u avliji vezao ma~ki |ezvu za rep, pa se uveseqava wenom trkom. Momci {iju guweve u svojoj odaji, a Stojan se izvalio u seno pa hr~e kao da je po no}i.

Moj otac isto onako sedi, ne mi~e se. Zateglo mu se }ur~e preko {irokih le|a, a oko pojasa se razmi~e od duboka daha.

Odavno je ve} bilo zvonilo na ve~erwe.

Dan se kloni svojemu kraju, a u na{oj du{i ista ona pu~ina –nigde kraja da vidi{, samo {to se oblaci sve gu{}e gomilaju. Sve postaje nesnosnije, stra{nije i o~ajnije. – Bo`e, ti na dobro okreni!

Ja sam sedeo na pragu pred ku}om. Dr`ao sam u ruci nekaku {kolsku kwi`icu, ali je nisam ~itao. Video sam na prozoru bledo lice moje matere, nasloweno na suhu joj ru~icu. U u{ima mi je zujalo. Nisam umeo ni{ta da mislim.

Ujedanput {kqocnu brava. Moje majke nesta sa prozora. Ja pretrnuh.

Vrata se od velike sobe otvori{e. Na pragu staja{e on, moj otac!

Ves malo zaturio, pa mu viri ispod wega kosa i pada mu na visoko ~elo. Brkovi se opustili, lice potamnelo, pa ostarelo. Ali o~i, o~i! Ni nalik na one pre|a{we! ^isto posuknule, utekle u glavu, upola pokrivene trepavicama, polako se kre}u, nestalno i besmisleno gledaju, ne tra`e ni{ta, ne misle

Пол Eduka portal сезан, Пејзаж, детаљ, 1873. г.

дурбин – доглед

ni{ta. U wima ne{to prazno, nalik na durbin kome su polupana stakla. Na licu nekakav tu`an i milostivan osmejak – nije to nikad pre bilo! Takav je izgledao moj stric kad je pred smrt iskao da ga pri~este. Polako pre|e hodnik, otvori vrata od na{e sobe, promoli samo glavu unutra, pa se, ne rekav{i ni{ta, brzo povu~e. Zatvori vrata pa izi|e na ulicu i lagano se uputi kumIlijinoj ku}i. Pri~ao mi je posle Toma, kumIlijin sin, da se moj otac sa wegovim zatvorio u jednu sobu, da su ne{to dugo polako razgovarali, da im je posle doneto hartije i mastila, da su ne{to pisali, udarali pe~ate i tako daqe. Ali {ta je to bilo, to se ne zna, niti }e ikad iko znati. Oko devet i po sahata mi smo svi le`ali u posteqi, samo mati {to je sedela s rukama u krilu i bezna~ajnim pogledom gledala u sve}u. U to doba {kripnu{e avlijska vrata. Mati brzo pirnu u sve}u, pa i sama le`e u krevet. Meni je ispod jorgana kucalo srce kao da neko bije ~eki}em u grudima. Vrata se otvori{e i moj otac u|e. Obrte se jednomdva po sobi, pa onda, ne pale}i sve}e, skide se i le`e. Dugo sam jo{ slu{ao kako se prevr}e po krevetu, pa posle sam zaspao. Ne znam koliko sam tako spavao kad osetih ne{to mokro na ~elu. Otvorim o~i i pogledam: pun mesec gleda pravo u sobu, a wegov pau~inast zrak pao na lice moje majke. O~i joj zatvorene, lice kao u nekog te{kog bolesnika, a grudi joj se nemirno di`u. Vi{e we stoji moj otac. Upro pogled u wu i ne mi~e se. Malo posle pri|e na{em krevetu. Gleda nas sve, gleda moju sestru. Do|e opet nasred sobe, opet pogleda uokrug, pa pro{aputa: – Spavaju! – Ali se tr`e od svog {apata i kao da se okameni nasred sobe. Dugo je tako stajao ne mi~u}i se, samo {to opazim pokatkad kako mu senu o~i, gledaju}i ~as na nas, ~as na mater. Ali mi nijedno ni uhom ne maknusmo! Onda on po|e porebarke na prstima ~iviluku, a ne skida okaEduka portal џубе – дуга горња s nas; skide pa`qivo onaj srebrwak, turi ga pod xube, natu~i хаљина без рукава ves na o~i, pa brzo i celom nogom stupaju}i izi|e napoqe. Ali tek {to se vrata pritvori{e, a moja se mati ispravi u krevetu. Za wom se di`e i moja sestra. Kao kaki dusi! Mati brzo ali pa`qivo usta i po|e vratima; za wom prista i se{a. – Ostani kod dece! – pro{aputa majka, pa izi|e napoqe. Ja sko~ih pa i sam po|oh na vrata. Se{a me uhvati za ruku, ali ja se otrgoh i rekoh joj: – Ostani kod dece!

Kad izi|em napoqe, pritr~im plotu, pa sve pored plota a ispod vi{awa dovu~em se do bunara i ~u~nem iza wega.

No} je bila u Boga divota! Nebo se sija, mesec se cakli, vazduh sve` – nigde se ni{ta ne mi~e. Onda videh babu kako se nadviri nad prozor od moma~ke sobe, pa opet ode daqe. Stade najzad pod krov od ambara, pa izvadi pi{toq.

Ali u isti mah, ne znam otkud, stvori se moja majka uz wega.

Prenerazi se ~ovek. Upro pogled u wu pa bleji. – Mitre, brate, gospodaru moj, {ta si to naumio?

Moj otac uzdrhta. Stoji kao sve}a, {upqim pogledom gleda moju majku, a glas mu kao razbijeno zvono: – Idi, Marice, ostavi me... Ja sam propao! – Kako si propao, gospodaru, Bog s tobom! [to govori{ tako! – Sve sam dao! – re~e on, pa ra{iri ruke. – Pa ako si, brate, ti si i stekao!

Moj otac ustuknu jedan korak, pa blene u moju mater. – Ama sve – re~e on – sve, sve! – Ako }e! – re~e moja mati. – I kowa – re~e on. – Kqusinu! – ka`e moja mati. – I livadu! – Pustolinu!

On se prima~e mojoj majci. Gleda je u o~i, ~isto pro`i`e. Ali ona kao jedan bo`ji svetac. – I ku}u! – re~e on, pa razroga~i o~i. – Ako }e! – re~e moja mati. – Da si ti `iv i zdrav! – Marice! – Mitre! – [ta ti to veli{, Marice? – Velim: da Bog po`ivi tebe i onu na{u de~icu! Nije nas hranila ni ku}a ni livada, nego ti, hranitequ na{! Ne}emo mi biti nijedno gladni dok si ti me| nama!

Moj otac kao da se malo zanese, pa se nasloni laktom na rame materino. – Marice – po~e on – zar ti...? – Zagrcnu se, pa pokri o~i rukama i u}uta.

Majka ga uhvati za ruku: – Kad smo se mi uzeli, nismo imali ni{ta, osim one powave, jedne tepsije i dvatri korita, a danas, hvala Bogu, puna ku}a!

Ja vidim kako ispod bâbina rukava kanu kap i blesnu spram mese~ine. – Pa zar si zaboravio na ~ardak pun {i{arke? – Pun je! – ka`e otac glasom mekanim kao svila, a rukav prevu~e preko o~iju i spusti ruku.

амбар – складиште за житарице Eduka portal

вечерње – вечерња служба у цркви

туњез – млакоња; несналажљив човек

– Pa {ta radi ona moja niska dukata? [to }e onaj le`e}i novac? Uzmi ga u trgovinu! – Ulo`i}emo u `ito! – Pa zar smo mi neki prestari qudi? Zdravi smo, hvala Bogu, a zdrava su nam de~ica. Moli}emo se Bogu, pa raditi. – Kao po{teni qudi! – Nisi ti neki tuwez, kao {to ima qudi. Ne dam ja samih tvojih ruku za sav kapital Paranosov, pa da je jo{ onoliki! – Pa }emo opet ste}i ku}u! – Izve{}emo na{u decu na put – ka`e mati. – Pa me ne}e mrtvog kleti... Otkad ih nisam video! – Hodi da ih vidi{! – re~e mati, pa ga kao neko dete povede za ruku. Ali ja u tri koraka ve} u sobi. Samo {to pri{aptah mojoj sestri: ’Lezi!’, pa navukoh jorgan na glavu. Upravo wih dvoje stupaju preko praga, a na crkvi grunu{e zvona na jutrewe. Gromko se razle`e kroz tihu no}, i potrese se du{a hri{}anska. I kao talas suho grawe, tako wihov zvuk odnosi boqu i pe~al, kida uze ta{tine, a skru{ena du{a razgovara se s nebom... – Sine, ustani da idemo u crkvu!... * Kad sam i{ao lane u Beograd po jespap, video sam u Top~ideru Peru Zelemba}a u robija{kim haqinama. – Tuca kamen!” разГовор о делу О чему говори Лазаревићева приповетка? Објасни њену тему. Ко су јунаци ове приповетке? Ко је главни јунак? У ком лицу је казана приповетка? Објасни значење глагола „вели” (каже) у првој реченици. Зашто се приповедање из првог лица премешта у треће? Какав утисак на тебе оставља један, а какав други облик приповедања? Ко је наратор? Како се мешање временских равни прошлости (детињства) јутрење – јутарња служба (богослужење) у цркви печал – бол таштина – сујета, ароганција јеспап (еспап) – роба Eduka portal и садашњости (одраслог доба наратора) одражава на уверљивост приповедања? Уочи начин на који наратор успоставља „дијалог” између себе и читаоца. Којим реченицама то постиже? Зашто то чини? Колико је уверљиво његово описивање чланова породице и њихових односа? На чијој страни су његове симпатије? А твоје? Зашто? Наратор даје оскудне податке о разлозима Митровог пада у порок. Покушај да из његових објашњења проникнеш у узроке Митрових поступака. Обрати пажњу на дечакова размишљања, утиске, емоције. Подсети се како други књижевни текстови говоре о породици и породичним односима и објасни у чему је специфичност Лазаревићеве приповетке.

Примењујемо научено и проширујемо знање

Структурни елементи приповетке карактеристични су за епско дело (фабула, мотиви, тема, композиција), али је нарација нарочито важан елеменат. Постоје две врсте нарације: у првом лицу („јаформа”) и у трећем лицу („онформа”).

Приповедање је обогаћено дескрипцијом, дијалогом и монологом, који у приповеци најчешће има облик унутрашњег монолога, у којем се износе мисли јунака.

усвајамо ново Градиво

„ја-форма” – казивање у првом лицу „он-форма” – казивање у трећем лицу

• уочаваш да се приповетка Први пут с оцем на јутрење на необичан и оригиналан начин бави приказивањем унутрашњих стања јунака. Којим се наративним Eduka portal

поступком служио аутор у овој, а којим у приповеци

Све ће то народ позлатити? у чему су ти поступци слични? • издвој из текста најзанимљивије описе. објасни по чему су необични. Каква је њихова улога у приповеци?

Како изгледају дијалози у приповеци? Шта ти те кратке и језгровите реченице говоре о учесницима у дијалогу? • Пронађи делове приповетке који имају форму монолога. обрати пажњу на то када се монолог претвара у унутрашњи монолог. објасни важност тог тренутка.

Занимљиво је знати

ПреПоручена литература

Успешан у свим областима којима се бавио, леп, шармантан, омиљен у друштву, благородан и паметан, Лаза Ларевић није имао срећан лични живот. Љубав према Немици Ани Гутјар овековечио је у Кашанин, Милан, Светлост у приповеци, Швабици, али је мање познато да се још пре одласка у Берлин, док је

Летопис Матице српске, на Великој школи студирао права, заљубио у Јелицу Милиновић. 142/1966. Она је била комшиница Милорада Поповића Шапчанина, ожењеног Деретић, Јован, Историја српске књижевности, најстаријом Лазином сестром Милком, код којих је Лаза становао.

Београд, 1989. Да је успомену на Јелицу носио до краја живота, сведоче све његоРот, Никола, Општа ве приповетке у којима је славио лепоту црних очију какве је она имала. Идила је нагло прекинута када је Лазаревић добио државну стипендију да оде у Берлин на студије медицине, што му је била животна жеља. Ни љубав са Аном Гутјар, ћерком газдарице код које је становао, није имала срећан крај, али барем је српска књижевност постала богатија за „први градски љубавни роман” како су његови савременици означили новелу Швабица, у којој је та веза описана кроз 13 „писама”. Вечерње седељке са Аном прекида 1876. године позив да се несвршени медицинар врати у Београд како би узео учешће у српскотурском рату. После рата враћа се у Берлин, али се веза са Аном не обнавља. И прву љубав, Јелицу, затекао је удату када се вратио у Београд. Креативни задаци У Општој психологији Н. Рота потражи одредницу која се бави болестима зависности. Пронађи научно објашњење за порок, за узроке и последице које порок доноси зависнику и његовом окружењу. Упореди пронађене податке са садржином приповетке. Уочи у којој се мери аутор могао служити својим медицинским знањем. психологија, ЗУНС, Београд, 1980. Подсети се... Eduka portal

› наведи две основне врсте нарације. › опиши особине унутрашњег монолога.

ПриПоведање у Првом лиЦу ПриПоведање у треЋем лиЦу