Читанка за 1. разред гимназија и средњих школа

Приповетка (ауторска књижевност)

Велики писци поседују инстинкт за истине, које више светле уколико се, временом, више од њих удаљавамо.

Истражи и промисли Упознао/упознала си стваралаштво Лазе Лазаревића кроз анализу приповетке Све ће то народ позлатити. Подсети се карактеристичног приповедачког поступка којим се Лазаревић служи.

rta

l

Алфредо Панцини

Припреми се за читање

uk a

po

У приповеци Први пут с оцем на јутрење Лазаревић се бавио занимљивом темом коју већ познајеш из других књижевних дела. Пажљиво прочитај приповетку и препознај о којој теми је реч. Уочи на који је начин грађена фабула. Обрати пажњу на облик и врсту нарације у приповеци. Размисли како форма приповедања утиче на грађење атмосфере приповетке, а како на читалачко разумевање и доживљавање.

Pr­vi put s o­cem na ju­tre­we

„Б

Ed

i­lo mi je”, ve­li, „on­da de­vet go­di­na. Ni sam se ne se­}am sve­ga ba{ na­tan­ko. Pri­~a­}u vam ko­li­ko sam za­pam­tio. I mo­ja od me­ne sta­ri­ja se­stra zna za to, a mla­|i brat ba{ ni­{ta.

Ni­sam pao na te­me da mu ka­zu­jem!

Me­ni je ma­ti pri­~a­la mno­go {to­{ta kad sam od­ra­stao, pa je za­pit­ki­vao. O­tac, na­rav­no, ni­kad ni slov­ca!

On, tj. moj o­tac, no­sio se, raz­u­me se, tur­ski. ^i­sto ga gle­dam­ ka­ko se o­bla­~i: xe­ma­dan od cr­ve­ne ka­di­fe s ne­ko­li­ko ka­to­va zla-­ t­na gaj­ta­na; po­vrh we­ga }ur­~e od ze­le­ne ~o­he. Si­laj i­{a­ran zla-­ ­tom, za we­ga za­de­nu­ta jed­na har­bi­ja s dr­{kom od slo­no­ve ko­sti, i je­dan no­`i} sa sre­br­nim ca­gri­ja­ma i s dr­{kom od slo­no­ve ko-­ ­sti. Po­vrh si­la­ja tran­bo­los, pa re­se od we­ga bi­ju po le­vom bo-­ ­ku. ^ak­{i­re sa svi­le­nim gaj­ta­nom i bu}­me­tom, pa {i­ro­ki pa­~a­-­ lu­ci pre­kri­li do po­la no­gu u be­loj ~a­ra­pi i plit­kim ci­pe­la­ma.

Na gla­vu tu­ri tu­nos, pa ga ma­lo na­kri­vi na le­vu stra­nu, u ru­ka­ma Приповетка (ауторска књижевност) / 79

Лаза Лазаревић (1851–1891) Српски књижевник и ле­кар. Са свега девет припо­ведака, колико је успео да до­врши, сврстава се међу нај­зна­чајније прозне ствараоце у срп­ ској књижевности. Исте године кад је докторирао ме­ дицину, штампао је у бе­чком часо­пису Српска зора прву припо­ветку, коју данас знамо под насловом Први пут с оцем на јутрење. У наредних не­колико година (до 1882) објавио је још пет припо­ве­дака: Шко­лска икона, У добри час хајду­ци, На бунару, Вертер и Све ће то народ позлатити. Био је један од најиста­к­ну­ти­јих ле­ кара у Србији свог до­ ба и пи­сац многих научних ра­до­ва из области медицине. Пред крај живота објавио је још две приповетке: Ветар (1889) и Он зна све (1890). Након смр­ти, у пишчевим белеш­ка­ма на­ђена је још једна приповетка – Шва­ бица.