novela (Anton Pavlovi~ ^ehov, Tuga

Новела

Истражи и промисли

Tuga

Kome da izre~em pe~al svoju?...

Вe~erwi suton. Krupan i vla`an sneg lagano se vije oko tek upaqene svetiqke, a kao tanak i mek sloj pokriva krovove ku}a, le|a kowa, qudska ple}a, kape. Ko~ija{ Jona Potapov sav se beli kao privi|ewe. Presavio se toliko koliko se god mo`e saviti `ivo telo, sedi na svome sedi{tu i ne mi~e se. Da na w napada i ~itava humka snega, on, kako se ~ini, ne bi ni tada pomislio da ga strese. I wegovo kow~e belo je i nepokretno. Svojom nepokretno{}u, uglastim oblicima, nogama pravim i u{tapqenim, on ~ak i izbliza li~i na va{arski kola~ od gro{a. Po svoj prilici, i ono je utonulo u svoje misli. Kako su ga odvojili od pluga, od poznatih slika iz poqa, surih, obi~nih, na koje je navikao, i doveli ga ovamo u ovu dolinu pla~a, punu ~udovi{nih plamenova, neumorne huke i buke, i ustumaranih qudi, mora da se zamisli...

Otkad se ve} Jona i wegov kowi~ak ne mi~u s mesta. Jo{ jutros izi{li su iz svog stani{ta, a odmora jo{ nikako nema pa nema.

Снага генија се може сабити у орахову љуску; прича својом јасношћу и језгровитошћу може У новели Чиновникова смрт упознао/упознала си да обухвати срж и суштину живота; по снази може надмашити и највеће романе. Томас Ман занимљив уметнички свет Антона Павловича Чехова. Подсети се садржине ове приче и необичне судбине малог, усамљеног човека. ПриПреми се за читање Уочи структурне одлике епског текста новеле Туга. Обрати пажњу на примарне мотиве и на тему. Пажљиво прочитај делове који имају елементе унутрашњег монолога. Размисли о значењу дескрипције у новели. pe~al – gor~ina, poti{tenost, tuga, `alost, ~emerEduka portal kola~ od gro{a –slatki{ koji se kupuje za najmawi nov~i}

Ve} se i ve~erwa magla spu{ta na grad. Blede svetiqke smewuju se `ivom bojom i uli~na gu`va i vreva sve su ja~e. – Ko~ija{u, u Vibor{ku ulicu! – za~u Jona poziv. – Ko~ija{u!

Jona se tr`e i kroz trepavice lepqene snegom ugleda ~oveka u vojnoj uniformi, u {iwelu i sa kapuqa~om. – U Vibor{ku! – ponovi vojno lice. – Ti kao da spava{? U Vibor{ku!

U znak pristanka, Jona zate`e uzde, zbog ~ega se osu{e ~itave sne`ne naslage sa kowskih le|a i sapi. Uniforma sede u saonice. Ko~ija{ coknu usnama, iste`e vrat kao labud, popridi`e se i mahnu bi~em vi{e iz navike nego iz potrebe. I kow iste`e svoju {iju, savi u{tapqene noge i neodlu~no se krenu sa svog mesta. – Kud si zabasao, |avole jedan?! – ve} na prvom koraku ~uje Jona srdite uzvike iz tamne gomile koja se kretala unapred i nazad. – Kud te vrag tera? Dr`i dessno! – Pa ti ne ume{ ni da vozi{! Dr`i desno! – quti se uniforma.

Sa jednih karuca grdi ga ko~ija{, gleda ga qutito i s rukava stresa sneg; bio se ukrstio s wegovim sankama i ramenom udario o kowsku wu{ku. – Sve su to nevaqalci! – ka`e uniforma zajedqivo. – Samo tra`e priliku da se sudare i da nalete na kowe. Dogovorili se, nitkovi.

Jona se osvr}e na putnika i mi~e usnama. @eli ne{to da ka`e, ali iz grla se ne ~uje ni{ta drugo nego promuklo {i{tawe. – [ta? – pita uniforma.

Jona razvla~i usta u osmeh, napre`e grlo i {i{ti: – Sin mi umro, gospodine... umro ove nedeqe. – Hm!... A od ~ega je umro?

Jona se celim telom okre}e svome putniku i zapo~iwe: – A ko }e ga znati? Mora da je od vru}ice... Tri dana pole`ao u bolnici, pa umro... Bo`ja voqa... – Skre}i, |avole! – odjeknu u sumraku. – Jesu li ti o~i ispale, psu matori? Otvaraj o~i! – Teraj, teraj... – veli putnik. – Ovako ni do sutra ne}emo sti}i. O{inide!

Ko~ija{ opet izvija vrat, pridi`e se sa sedi{ta i s nekom te{kom gipko{}u uzmahuje bi~em. Posle se nekoliko puta osvr}e na putnika, ali ovaj zatvorio o~i i, kako izgleda, nije voqan da slu{a. Dovede ga u Vibor{ku ulicu, pa onda okrete i stade pred kr~mu, povi se na sedi{tu i opet posta nepomi~an... Vla`an sneg opet prekriva belinom i wega i kowa. Prolaze trenuci...

Tri mlada ~oveka, dvojica visoki i tanki, tre}i mali i grbav, idu trotoarom, gacaju u kaqa~ama i prepiru se.

антон Павлович чехов (1860–1904) Руски приповедач и драмски писац. Прве приче је објавио да би могао да се издржава у току студија медицине. У књижевности се појавио кратким хуморескама, сажетог израза и карактеризације, а затим је прешао на новеле и приповетке, где се његов тужни хумор постепено претворио у резигнацију и очај. Исту тематику обрађивао је и у драмама, у којима нема ни традиционалног заплета ни расплета, као ни правих јунака или јаких страсти, него је у њима, лирским елементима, наглашена необична атмосфера у којој се одвија живот његових ликова. Сматра се, узМопасана, навећим новелистом европског реализма, док својим драмама врши јак утицај на европско позориште. Најпознатије драме: Галеб, Ујка Вања, Три сестре, Вишњик, и збирке прича: Мелпоменине бајке, Шарене приче, У помрачини. Eduka portal karuce – lake ko~ije

– Ko~ija{u, Policijski most! – vi~e grbavko promuklim glasom. – Trojica! ... Dva gro{a!

Jona zate`e uzde i cok}e. Malo je dva gro{a, ali wemu nije stalo do cene... Rubqa, petak, sad mu je to svejedno, samo da ima mu{teriju. Mladi}i, guraju}i se i psuju}i ru`no, prilaze sankama, pewu se i sva trojica odjednom sedaju na sedi{te. Otpo~iwe raspravqawe: koja }e dvojica sedeti, a ko }e stajati? Posle duge prepirke, prkosa i prebacivawa, odlu~e da stoji grbavko: on je najmawi. – Sad poteraj! – kre{tao je grbavko smestiv{i se iza Jone i duvaju}i mu u vrat. – Udri! A {to ima{ kapu, bratac! U svem Petrogradu ne bi se mogla na}i gora! – Hihi... hihi... – smeje se Jona. – Kakva je, takva je. – Dede, ti, kakvatakva, poteraj! Misli{ li ti jednako tako voziti? A? Ako li te zviznem po {iji... – Glava mi tre{ti – pri~a jedan dugowa. – Ju~e smo kod Dukmasovih ja i Vaska popili ~etiri boce kowaka... – Ne razumem, na{to lagati! – quti se drugi dugowa. – La`e kao skot. – Ubio me Bog ako la`em... – To je tako istina kao `abqi ka{aq. – Hihi! – sme{ka se Jona. – Veesela gospoda! – Fuj, nek te |avo nosi! – uskipe grbavko. – Ho}e{ li poterati, stara kolero, ili ne}e{? Zar se ovako vozi? [vi}nide tim bi~em! Dede, do |avola! Dede! Poboqe udari!

Jona ose}a kako se iza wega vrti grbavkovo telo i kako mu glas treperi. Slu{a grdwu kojom ga obasipaju, vidi qude, i zato malopomalo, po~e mu se skidati s du{e ose}awe usamqenosti. Grbavko grdi dokle ga ne zagrcne ~udovi{na, prosta~ka psovka. Dugowa povede razgovor o nekoj Nade`di Petrovnoj. Jona se osvr}e. Sa~ekava kratku pauzu, osvr}e se jo{ jednom i mrmqa: – Sin mi je umro... ovaj... umro ove nedeqe! – Svi }emo umreti – uzdi{e grbavko bri{u}i usta posle ka{qa. – Nego poteraj, poteraj! Gospodo, ja, prosto, ne mogu da se vozim ovako! Kad }e nas on dovesti? – A ti ga malko podstakni... udari ga po {iji! – ^uje{ li ti, stara kolero? [iju }u ti zavrnuti! Ako se ~ovek pred ovim qudima cifra, mora pe{ke i}i. ^uje{ li ti, alo jedna? Ili ne haje{ za na{e re~i?

I Jona vi{e ~uje nego {to ose}a udarac po vratu. – Hihi... – smeje se on. – Vesela gospoda, Bog im dao zdravqa. – Ko~ija{u, jesi li o`ewen? – pita dugowa.

petak – petoparac Eduka portal

– Ja? Hihi... vesela gospoda! Moja `ena zemqa crna... Hihoho!... Grob... Sin mi je umro, a ja sam ostao `iv... ^udnovata stvar, smrt pogre{ila vrata... Umesto da do|e k meni, ona oti{la sinu mome... I Jona se okre}e na sedi{tu da pri~a kako mu je sin umro, ali grbowa lako uzdahnu i promrmqa da su, hvala Bogu, jedva jednom stigli. Jona prima dva gro{a i dugo gleda za no}nicima koji nestaju u mra~nim vratima. Opet ostaje sam i opet za wega nastaju ti{ina i mir... Tuga, sti{ana za kratko vreme, javqa se ponovo i s jo{ ve}om snagom rastrzava mu grudi. Wegove o~i uznemireno i mu~eni~ki lutaju po gomili na obe uli~ne strane; ne}e li se izme|u hiqade qudi na}i bar jedan jedini koji bi hteo da ~uje za wegov bol. Ali gomile idu i prolaze, ne zapa`aju ni wega ni wegovu tugu... Tugu, golemu, beskrajnu... Da mu grudi prsnu, pa da je izliju, ceo svet bi poplavila, pa opet se ne bi mogla videti ni dogledati. Umela je tako da se smesti u ni{tavnu qusku da se ni na belom danu ne bi mogla sagledati. Jonine o~i opazi{e poku}ara s torbom, pa }e s wime da porazgovara. – Dragi prijatequ, koliko je sati? – pita on. – Deset... A {to ti stoji{ ovde? Hajde daqe! Jona odvozi malo daqe svoje saonice, pogiwe se na sedi{tu i predaje se svojoj tuzi... Sad ve} vidi da mu je uzalud qudima govoriti o woj... Ali ne prolazi ni pet minuta, a on se ispravqa, uzmahuje glavom kao da o{tar bol ne ose}a, i zate`e uzde... Nema vi{e mo}i. – U {talu! U {talu! – dose}a se on. A i mali kow, kao da razume {ta misli wegov gosa, polazi kasom. Nakon pola ~asa JonaEduka portal

Гај а. вигинс, Снежна сцена и кочије, 1910–1924. г.

sedi kraj velike i zaprqane pe}i. Na zidnoj pe}i, na patosu, po klupama, hr~u qudi. U vazduhu zagu{qivo i zaparno. Jona posmatra spava~e, ~e{ka se i `ali {to se rano vratio ku}i. „Nisam ni za ovas i{ao. Zato mi je ovako te{ko”, misli Jona. „Kad ~ovek zna svoju du`nost... i sam je sit, i kow mu sit... pa je za svagda miran i spokojan...”

Mlad ~ovek, ko~ija{, ustaje iz jednog kutka, sawivo krkqa i pru`a ruku za sud s vodom. – Pije ti se voda? A? – zapituje Jona. – @edan si? – Pa `edan, dabogme. – E... pa prijatno... A, vi’{, brate, meni sin umro... Da li si ~uo? Ove nedeqe, u bolnici... Da ti samo pri~am!

Jona posmatra utisak svojih re~i, ali ne vidi ni{ta. Mladi se pokriva preko glave i ve} tone u san. Stari uzdi{e i ~e{ka se. Kao {to je mladi bio `edan vode, tako on ose}a potrebu da se izgovori. Skoro }e biti sedam dana kako mu je sin umro, a on jo{ ni s kim nije mogao da porazgovara. Jer treba porazgovarati pametno, polagano, od srca. Treba ispri~ati kako se sin razboleo, kako se mu~io, {ta je pred smrt rekao, {ta je govorio, kako je umro... Treba opisati sahranu i odlazak u bolnicu po odelo pokojnikovo. U selu ostala k}er~ica Anisja... I o woj treba porazgovarati. Zar bi se malo {ta imalo kazati i porazgovarati? Slu{alac bi morao samo hukati, uzdisati i plakati s wime zajedno... A jo{ je boqe sa `enama razgovarati. One su, istina, neuke i glupe, ali kukaju od prve re~i. „Treba kowa obi}i”, misli Jona. „Ima se kad spavati.... Nemaj brige, naspava}e{ se...”

Jona se obla~i i ide u kowu{nicu. Misli na zob, na seno, na ovo nevreme... Na sina, ovako sam, ne mo`e da misli. Mo`e samo da razgovara, s kim bilo da razgovara, ali da samo o wemu misli, da ga se se}a, da wegovu sliku zami{qa, to mu je neizdr`qivo, i te{ko, i gorko... – Gricka{ li? – pita on svoga kowa vide}i wegove sjajne o~i. – E pa, grickaj. Kad nismo i{li po zob, onda je i seno dobro... Da... A star sam ve} i da vozim... Sin bi vozio, a ne ja... On je bio pravi ko~ija{... Samo da je `iv...

Jona po}uta malo, pa nastavi: – Bogami jest, kobilice, sestrice... Nema vi{e Kuzme Joni} a... Eh, mogao je dugo po`iveti... Smrt ga ugrabila... Recimo, sada, da ti ima{ jedno `drebence, i ti si mu ro|ena mati. I odjednom, recimo, tvoje `drebence smrt ugrabi... Je li da je to `alost?

Kobilica gricka seno, slu{a i di{e na ruke svoga gose. Jona se zaboravqa i pri~a joj...

Eduka portal gosa – gazda, vlasnik

(Prevela Kosara Cvetkovi})

разГовор о делу

Ко је главни јунак Чеховљеве новеле Туга? Шта сазнајеш о његовом начину живота? Какве емоције испуњавају Јону? Зашто? Уочи и наброј најважније мотиве у новели. Како би се, на основу њих, могла формулисати тема новеле? Јона се налази у мучном сукобу са собом и са својим окружењем. Објасни његов унутрашњи сукоб. Потражи делове текста који објашњавају раскорак између Јоне и других људи. Који су узроци тог сукоба? На који начин се овај сукоб разрешава?

• Примећујеш да је нарација у чеховљевој новели Туга једноставна, сажета, сведена. дескрипција има важну улогу у стварању атмосфере и носи дубље значење. Пажљиво анализирај дескриптивне делове и објасни какву атмосферу граде. Примењујемо научено и проширујемо знање Новела је добила име у ренесансно доба, од италијанске речи novella (новина, новост). Новела може имати широк распон тема. Бави се људским судбинама, карактерима, догађајима, животним истинама и запажањима. Најчешће је то неки необичан, занимљив догађај, могућ или реалан. Новела се заснива на сукобу у самом јунаку, или на сукобу јунака са окружењем. Због тога подсећа на драму, јер је радња новеле динамична, напета, емотивно обојена. За разлику од других епских прозних форми, у новели се инсистира на сажетости казивања, које се понекад завршава поентом, истицањем најзначајније мисли. Новелу одликује и нагло разрешење, након којег, за разлику од романа, не може ништа више да следи. усвајамо ново Градиво новела – епска прозна форма заснована на сукобу у самом јунаку, или на сукобу јунака са окружењем; радња јој је динамична, емотивно обојена сажетост казивања – краткоћа, језгровитост приповедања поента – истицање најзначајније мислиEduka portal

наглашена емотивност се у новели постиже и коришћењем стилских средстава (компарације, контраста, метафоре, ироније). уочи неке од поменутих стилских фигура и објасни њихову функцију у тексту. • објасни јонину потребу да исприча повест о синовљевој смрти. образложи незаинтересованост околине за јонину исповест. размисли о томе шта се заправо у овој новели сукобљава. Колико је тај сукоб сличан оном о којем је чехов писао у Чиновниковој смрти? зашто? • на почетку новеле налази се мото (водећа, кључна мисао).

Покушај да формулишеш поенту новеле.

Занимљиво је знати

У Старом завету (делу Библије) налази се прича о пророку Јони и његовом животу. У овом делу пронаћи ћеш објашњење симболике имена кочијаша Јоне и његове судбине: „Господ подиже велики вјетар на мору, поста велика бура и мишљаху лађари да ће се разбити лађа... И рекоше му лађари: ’Што ћемо чинити с тобом?’ А Јона рече: ’Узмите ме и баците ме у море, и море ће вам се утолити, јер видим да је са мене дошла на вас ова велика бура.’ Потом узеше Јону и бацише га у море... Велика риба прогута Јону, и Јона би у трбуху рибљем три дана и три ноћи... И Господ заповједи риби, те избљува Јону на земљу.” (Књига пророка Јоне, 1:12–15, 2:1–10)

Креативни задаци

Прочитај Чеховљеву новелу Шала. Анализирај њену садржину и упореди је са новелом Туга. Објасни како се у обе новеле говори о комуникацији међу људима – о њеном значају и вредности. Своја запажања уобличи у есеју под називом У почетку беше реч.

ПреПоручена литература

Солар, Миливој, Теорија прозе, Свеучилишна наклада Либер, Загреб, 1989. Речник књижевних термина,

Београд, 2004.

Подсети се... › на чему се заснива радња у новели? › објасни тврдњу да је радња у новели динамична и емотивно обојена. › Подсети се појма сажетост. објасни шта тај појам означава када је у питању лирска песма, а шта када је у питању новела. › Шта је поента у новели?

Пол Гистав доре, Јонa и кит, 1866. г.

новела

јунаК са јасно формулисаним и наглашеним индивидуалним особинама

доГаЂај из јунаковог живота сукоб са самим и Eduka portal

собом или са окружењем индивидуална тема динамичан и емотивно оБојен начин Казивања саЖетост

наГло разреШење