Epsko-lirske vrste – narodna balada (Smrt Omera i Merime

Занимљиво је знати

ПреПоручена литература

Чувени немачки писац Гете коментарисао је и наше народне лирске песме и у тим коментарима уочио и истакао посебности

Недић, Владан, Антологија Српске дјевојке: народних лирских песама, „Остављајући по страни обредне и обичајне песме, претпоставио

СКЗ, Београд, 1969. им је љубавне. Њихову главну одлику видео је у томе што су осећања Пешић, Радмила, Милошевић Ђорђевић, увек најистакнутија, што је све дато кратко, али довољно јасно, и

Нада, Народна махом почиње каквим описом природе, осећањем предела или слутњом књижевност, Требник, Београд, 1997. какве елементарне силе. Да би се уживало у њима, Гете је предлагао Павловић, Миодраг, Огледи да се песме не читају појединачно већ заједно. Саму разноврсност о народној српској поезији, Београд, 1993. Креативни задаци ›› Састави малу антологију од десет најлепших лирских народних љубавних песама и, у виду предговора, образложи сопствени избор. ›› Изабери стилску фигуру (епитет, поређење, хиперболу...) и истражи њену заступљеност у овим песмама. мотива и обрта показао је набрајајући у сажетом виду педесет и три примера. Покаткад је овде додавао и кратку оцену: 1) Смерност српске девојке, која никад не подиже лепе трепавице: изванредно лепо.” (Владан Недић, Оцене и преводи женских народних песама од 1824. до 1841, поговор књизи: Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме, књига 1, Просвета, Београд, 1975, стр. 634) усваЈамо ново градиво У песми Српска дјевојка постоји низ лирских паралелизама. лирски паралелизам је заједнички назив за четири фигуре понављања: анафору (понављања се организују на почетку стихова), епифору (понављања се организују на крају стихова), симплоху (понављања се организују и на почетку и на крају стихова) и палилогију (понављање је на крају једног и на почетку другог стиха). Оне имају, с једне стране, циљ да покажу интензитет осећања и, с друге стране, да понављањем истих речи и израза у више стихова на разним местима у песми дају одређену емоционалну тоналност и да повежу разне мотиве у целину. Eduka portal

Подсети се... срПска дЈевоЈка примери лирских паралелизама

палилогија анафора

„Прекриле јој румен јагодице, „Нит сам луда, нит одвише мудра, јагодице и бијело лице...” нит сам вила да збијам облаке...”

ЕПСКОЛИРСКЕ ВРСТЕ

Смрт Омера и Мериме

Двоје мили у милости расло, Омер момче с Меримом дјевојком, измалена од три годинице. Кад је Омер на женидбу био, и Мерима била на удају, ал’ бесједи Омерова мајка: „Ајд’, Омере, рано материна, ајде, рано, да те жени мајка; ти се мани Мериме дјевојке; љепшом ће те оженити мајка, љепом Фатом, Атлагића златом, којано је у кавезу расла, нит је вид’ла сунца ни мјесеца, нити знаде на чем жито расте,

Смрт Омера и Мериме (народна балада)

Истражи и промисли

Подсети се одлика народне баладе. Шта је у овој књижевној врсти лирско, а шта епско? Подсети се народне баладе Хасанагиница из првог дела Читанке. Који су елементи у Хасанагиници лирски, а који епски? Које трагичке елементе уочаваш у раније обрађиваној народној балади Женидба Милића Барјактара? Размисли и закључи који су заједнички елементи тога текста и народне баладе Смрт Мајке Југовића. на чем жито, на чему ли трава; нити знаде што је мушка глава.” На то Омер ни слушати неће: „Нећу, боме, моја мила мајко! Нећу Фате за живота мога, већ ја оћу Мериму дјевојку.” Он огрће коласту аздију, под аздију седефли тамбуру, па он иде Мерими на пенџер: „Душо Меро! Отвори ми врата, јали врата, јали стаклен пенџер.” Ал’ се мајци не може на ино, неће мајка просити Мериму, већ му проси Атлагића злато, испроси му и прстенова му.

Смрт је вид борбе против разарања људског у човеку. Хатиџа Крњевић ПриПреми се за читање Пажљиво прочитај народну баладу Смрт Омера и Мериме. Прати како се развијају дијалози међу јунацима. Посебну пажњу обрати на то како главни јунаци изражавају своја осећања. Eduka portal аздија – скупоцени огртач седефли тамбура – жичани инструмент украшен седефом ино – друго

снимити – спустити ђипити – скочити дивит – кутија с мастионицом обједити – набедити, оптужити Мало јој је рока оставила, мало рока за недјељу дана, док је она свате сакупила, сакупила, оће по дјевојку: „Ајд’ Омере, моје бјело перје! Ајде, рано, по твоју дјевојку; мајка ти је Фату испросила, испросила и прстен јој дала.” Неће Омер мајке послушати, већ он оста у бјелому двору; оде мајка Фати са сватови. Пред њу шеће Атлагића злато, па је љуби у десницу руку: „Ој старице, Омерова мајко! Какав данак брез јаркога сунца? Каква ј’ ноћца брез сјајна мјесеца? Какви свати брез млада женика, брез женика, брез Омера твога?” Ал’ бесједи Омерова мајка: „Ој, бога ти, Атлагића злато! Ти с’ не брини за млада женика, за женика, за сина мојега; ође кажу гору виловиту, и у гору загоркињу вилу, која скида злато са коњица; ја се бојим за мојега сина, устр’јелиће мог сина једина, сина мога, Омер момче младо!” Кад су дошли Омеровом двору, сви сватови коње одсједнули, не одсједа Атлагића злато; ал’ бесједи Омерова мајка: „Одсјед коња, мила снао моја!” „Нећу, боме, Омерова мајко, док ми Омер коњица не прими, док не прими и с коња не сними!” Оде мајка горе на чардаке, па бесједи Омер младожењи: „Ајд’ Омере, рано материна! Ајде сними злато са коњица.” „Нећу, боме, моја мила мајко! Та тврђа је вјера од камена.” Вади мајка своју бјелу дојку, па заклиње својом бјелом дојком:

„Проклета ти моја рана била ако злато са коња не снимиш!” То с’ Омеру на ино не може, већ он ђипи на ноге лагане. Ђипио је, иде пред дјевојку, пак он прима злато на коњицу, он га прима и на земљу скида. Сад су божиј закон савршили. Кад је било вече о вечери, вечераше кићени сватови, и сведоше двоје младенаца. Леже злато у меке душеке, седе Омер на шарен сандуке; сам се свлачи, и сам распасује, а сам вјеша руо и оружје; сам говори, а сам одговара: „Сада ће ми моје злато рећи: ’Омер љуби Фатиму дјевојку, а на мене сада и не мисли.’ Нећу тужан вјере изгубити, макар знао изгубити главу!” Ал’ бесједи Атлагића злато: „Бог убио Омерову мајку! Што растави и мило и драго, а састави немило недраго!” Ал’ бесједи Омер момче младо: „Ој, бога ти, Атлагића злато! Довати ми дивит и артију да ти пишем до дв’је до три рјечи, да те моја не обједи мајка.” Кад је ситну књигу написао, он говори Фатими дјевојци: „Чу ли мене, Атлагића злато! Не пуст’ гласа до бијела дана, Eduka portal док се браћа вина не напију и сестрице кола наиграју, стара мајка пјесме не напјева!” То изусти, па душицу пусти. Кад ујутру бијо дан освану, дан освану и сунце ограну, оде мајка да буди младенце; али млада плаче и јауче, она кука кано кукавица, а уздиша кано удовица,

пишти, плаче, кано и дјевојка; ал’ бесједи Омерова мајка: „Мој Омере, моје мило перје! Не, Омере, ако Бога знадеш! Немој тући први данак љубе; од људи је зазор и срамота, а од Бога велика гријота.” Али Омер ништа не говори, већ он лежи мртав на земљици; писну, врисну Омерова мајка, писну, врисну, своју снау куне: „Бог т’ убио, Атлагића злато! Што учини од Омера мога, од Омера, од сина једина? Шта учини, да од Бога нађеш! Зашт’ г’ удави? Не било те мајци!” Ал’ бесједи Атлагића злато: „Не куни ме, Омерова мајко! Ја ти нисам синка удавила; већ ево ти ситне књиге мале, што је мени Омер оставио.” Књигу штије Омерова мајка, књигу штије, грозне сузе лије. Ситна књига њојзи ово каже: „Скупи мени, моја мила мајко, скупи мени младе носиоце, носиоце момке нежењене; пратиоце дјеве неудате; обуц’те ми танану кошуљу, што ј’ Мерима у милости дала; вежите ми везену мараму, што ј’ Мерима у милости везла; китите ме цвјећем каранфиљем, чим је мене Мерима китила; пак ме нос’те Шептели сокаком покрај бјела Меримина двора; нек ме види Мерима дјевојка, нек ме види и нек ме целива, кад ме није живог целивала.” Што је реко Омер момче младо, што је реко, то су учинили: скупили му младе носиоце, носиоце момке нежењене, пратиоце дјеве неудате; обукли му танану кошуљу, што ј’ Мерима у милости дала, везали му везену мараму, што ј’ Мерима у милости везла; китили га цвјећем каранфиљем, чим је њега Мерима китила; носили га Шептели сокаком покрај бјела Меримина двора. Везак везла Мерима дјевојка на пенџеру на дебелом латку; за главом јој два румена ђула, обадва јој на ђерђеф падоше;

Паја Јовановић, Кићење младе, 1888. г. Eduka portal ђул – ружа ђерђеф – рам на који се натеже платно за вез

заовица (заова) – мужевљева сестра биљур – кристал, избрушено стакло пашмаге – папуче к њој долази најмлађа снашица, ал’ бесједи Мерима дјевојка: „Богом теби, мила снао моја, два ми ђула на ђерђеф падоше, Бог би дао да би добро било! Врло мири цвјеће каранфиље, а још већма замириса коса чини ми се мог милог Омера.” Ал’ говори мила снаа њена: „Да бога ти, мила заовице! Зар ти не знаш за Омера твога? Омер ти се другом оженио, баш Фатимом лијепом дјевојком; саде Омер за те и не знаде, већ он љуби Атлагића злато.” Ражљути се Мерима дјевојка, од љутине сва је пребл’једила, од жестине мало потавнила, а од туге веће изумрла; везућ преби иглу од биљура и замрси шест пасама злата, па облачи на ноге пашмаге она оће авлији на врата; ал’ јој снаа мила говорила: „Не љути се, мила заовице! Омер ти се јесте оженио, ал’ је јадан ноћас издануо од жалости за тобом дјевојком;

сада мртва Омера ти носе, та носе га млади носиоци, носиоци момци нежењени, пратиоци дјеве неудате.” Бризну плакат Мерима дјевојка, па излази пред бијеле дворе, ал’ Омера на носила носе. Она брати младе носиоце, носиоце момке нежењене: „Богом браћо, млади носиоци! Спустите га на земљицу чарну да га јадна ја мртва целивам кад га нисам живога љубила!” То су они за Бога примили, мртво тјело на земљу спустише, три је јада над њим изјадила, жива никла, а мртва одникла. Док Омеру раку ископаше, дотле сандук Мерими стесаше, у једну и’ раку саранише, кроз сандуке руке саставише, и у руке зелене јабуке. Мало вр’јеме затим постојало, из Омера зелен бор никао, из Мериме зелена борика; борика се око бора вила, кано свила око ките смиља; чемерика око обадвога. разговор о делу Именуј јунаке ове народне баладе. Ко од њих највише доприноси трагичном исходу? Шта Eduka portal те је највише изненадило у мајчином поступању? Покушај да образложиш због чега. Којим речима Омер, а којим Мерима, испољава своја најдубља осећања? Упореди њихове изјаве са онима које исказује Омерова мајка. У чему се огледа посебна међусобна приврженост и љубав двоје младих? Посебну пажњу обрати на завршетак песме. Како је описан Омеров и Меримин гроб? Шта њихову љубав чини вечном? Подсети се речи које девојка изговара у раније обрађиваној песми Љубавни растанак. Шта је заједничко том исказу и речима Меримине патње у овој народној балади? Којим стилским средствима народни певач дочарава девојачку патњу у оба дела?

Примењујемо научено и проширујемо знање

Подсети се да је динамички мотив врста мотива чија је основна функција да покреће радњу напред. Међутим, у народним баладама динамички мотив има и једну посебну улогу, а то је да изазива заплет. Тако добијен заплет није полазни инцидент, већ резултат постојеће особине или осећања. Оваква специфичност динамичког мотива баладе чини ову књижевну врсту блиском драми.

усваЈамо ново градиво

Занимљиво је знати Крај песама о несрећним љубавницима није увек дочаран на исти начин. Најчешће на њиховим гробовима ниче биље, и то зелен бор и борика, који треба да подсете на испреплетену судбину несрећно заљубљених. Слика чемерике која расте око бора и борике односи се на мајку која се уплела и својим деловањем довела до трагедије. Народна балада Смрт Омера и Мериме припада групи најпознатијих примера балада о несрећној љубави. Баладе о несрећној љубави сврставају се у посебну врсту која се назива породичне и љубавне баладе, а поред њих, у општој подели овог књижевног жанра, постоје још: митолошке, легендарне и историјске баладе. Подсети се онога што ти је познато о интернационалним мотивима. Праћење судбина несрећно раздвојених љубавника иначе је познати интернационални мотив и у усменој и у писаној књижевности. Балада о Омеру и Мерими забележена је у преко сто варијаната, а најранији запис је с почетка XVIII века. У народу постоји и пева се као лирска песма веома скраћена варијанта ове народне баладе. Јунаци у многим песмама носе и другачија имена, као: Иван, Јова, Јелина, Мара и тако даље. • Koји омеров чин у народној балади Смрт Омера и Мериме заплиће радњу? које своје особине омер тим чином показује? какво га је осећање обузело? Шта он све исказује својим свирањем? какве ће последице имати доследност његових осећања и поступака на даљи ток радње? • Пронађи и подвуци у народној балади Смрт Омера и Мериме стихове којима се непосредно казује такав омеров поступак. које своје речи је омер потврдио и доказао овим поступком?Eduka portal

Симболика бора веома је распрострањена у свету. „Интересантно је да слика два бора и на истоку симболизује љубав и брачну верност. Према грчкој митологији, бог Дионис често држи жезло које је, у ствари, шишарка која симболизује трајност биљног живота. Такође, у овој традицији бор је био посвећен и Кибели, богињи плодности. Веровало се да је бор преображена нимфа коју је волео бог Пан.” (Из одреднице речи бор – Ален Гербран, Жан Шевалије, Речник симбола, Stylos, Нови Сад, 2004, стр. 81–82)

Креативни задаци

ПреПоручена литература

›› Пронађи и прочитај још неку од варијаната народне баладе

Карановић, Зоја, „Српске и бугарске народне баладе о смрћу растављеним љубавницима”, у књизи:

Небеска невеста, Друштво за српски језик и књижевност, Београд, 2010. Клеут, Марија, Народне песме у српским рукописним песмарицама 18. и 19. века, Матица српска, Институт за књижевност и уметност,

Нови Сад, Београд, 1995. Крњевић, Хатиџа,

Антологија народних балада, Београд, 1978.

Смрт Омера и Мериме у првој књизи Српских народних пјесама Вука Караџића – песме под редним бројевима од 340. до 345. (Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме, књига I, Сабрана дела Вука Стефановића Караџића, књига IV, приредио Владан Недић, Просвета, Београд, 1975, стр. 240–255). ›› Покушај да направиш табелу у којој ћеш записати уочене детаље: опис девојака које мајка хвали Омеру у жељи да јој постану снахе; врсте биља које ничу на гробовима несрећних љубавника; клетве које изговарају поједини јунаци. Које кључне разлике запажаш у варијантама? Размисли о томе шта им је заједничко. Eduka portal

урош Предић, Срби око гуслара, 1882. г.