Drama, struktura dramskog dela (Sofokle, Antigona

Можда би требало да их мрзим, али не могу.

Ја немам два срца: једно за мржњу, друго за љубав.

Меша Селимовић софокле (Σοφοκλης) (495. године п. н. е. – 406. године п. н. е.) Један од најзначајнијих представника хеленске трагедије, поред Есхила и Еурипида. Софокле је заузимао високе државне положаје. Поверавани су му дипломатски послови. Поред политичке и дипломатске, вршио је и Антигона свештеничку службу. Основао је заједницу за музе, која (одломак) је окупљала најславније уметнике, песнике, музичаре, глумце. Софокле је на Трећи чин трагичарским надметањима (Долази стражар и води Антигону.) победу однео двадесет и четири пута. У Александријској библиотеци налазило се сто тридесет драма под СофоХОР: Колебам се! Није л’ то можда божански лик? кловим именом. Сачувано их Кад знадем, не могу да изјавим јаје само седам: Ајант, Електра, Цар Едип, Антигона, да није Антигона девојка та. Едип на Колону, Трахињанке, О, јаднице тиФилоктет. Софокле сматра да јунаци трагедије треба да од јаднога оца – Едипа, ах! делују у складу са општим, исконским принципима и боШта слутим? Ваљда те не води тај жанским законима и да храбро подносе судбину. 106 / Књижевни родови и врсте

ДРАМА, СТРУКТУРА ДРАМСКОГ ТЕКСТА Истражи и промисли Подсети се драмских књижевних текстова које познајеш (Стеријина Покондирена тиква, Нушићево Сумњиво лице) и систематизуј своја запажања о форми драмског текста, о драмском сукобу, о етапама драмске радње. ПриПреми се за читање У хеленском добу, када је драма настала, јунаци књижевних текстова истовремено су били и јунаци митологије. Пронађи мит о Едипу и део Софоклове драме Цар Едип и пажљиво их прочитај. Упамти што више догађаја који су обележили судбину несрећног краља и његове деце – Етеокла, Полиника, Исмене и Антигоне. Прочитај Софоклову драму Антигона у целини. Покушај да образложиш драмски сукоб у делу. Обрати пажњу на особине јунака и на њихове односе. Eduka portal

што цареву заповест прекрши ти, затечену где безумно скриви? СТРАЖАР: Гле, то је она која преступ изврши. Код мрца ухватисмо је. Но где је цар?

ХОР: Из двора, ево, баш по жељи долази. КРЕОНТ: А шта је? Зашто баш у згодан стигох час? СТРАЖАР: О царе, никад се клети не треба, јер нова мисо стару мисо пориче; похвалих се да нећу амо долазит кад оних претња твојих одагна ме хук. Ал’ опет, у радости брзој, ненаданој, ја стигох, мада заклетвом порекох то, а водим ову мому; баш је ухватих где кити гроб. Ту није коцка вађена, откриће то је моје, никог другога. Сад сâм је, царе, узми, како желиш ти распитуј и осуђуј! А ја, ред је већ, од ових беда одлазим ослобођен. КРЕОНТ: Ти ову водиш? Како? Где је ухвати? СТРАЖАР: Мртваца она закопа. Сад знадеш све. КРЕОНТ: Да л’ знадеш право? Говориш ли истину? СТРАЖАР: Њу видех – мртвом спрема забрањени гроб. Да л’ јасно сад и разговетно говорим? КРЕОНТ: Па како виде је и како ухвати? СТРАЖАР: Овако беше. Кад од тебе дођосмо, а пошто чусмо твоје претње страхотне, ми одмах сав с мртваца прах ометосмо, и добро откријемо тело натруло, у заветрину на крај хриди седнемо, да од њега се к нама смрад не рашири. Ту један другог речима грдним псовасмо, у служби својој кад ко тром се покаже. То дуго трајаше, док у свом сјају круг сунчани насред неба није узишо, и припека припекла. Тада ненадно са земље ветар диже прах, јад небески, па покри поље, цело лишће кидајућ у шуми; силни ваздух напуни се њим. Ми жмирећ трпљасмо тај богодани бич. Тек вихор мину после дуга времена, кад ето девојке где горко закука ко птица гласом тананим кад угледа гнездашце пусто, празан лежај без млади’.

мрца – мртваца мому – девојку није коцка – није случајност прах – прашина, земљаEduka portal

склептамо – ухватимо И она, кад мртваца гола примети, зајауче, а оне страшним клетвама све проклињаше који то учинише. Донесе одмах сухог праха рукама, лепоков дигне тучан суд и троструку на мрца изли жртву, па га посвети. А ми, кад све то видесмо, потрчимо и склептамо је, ал’ је ништа не би страх. За први и за други псовасмо је чин, а она стајаше баш ништа не кријућ. А мени мило, ал’ и жао беше то.

Јер сâм се од зла спасти, то је најслађе, ал’ у зло вући пријатеља својега –то боли. Ал’ је моја таква природа да за све мање марим но за живот свој. КРЕОНТ (Антигони): А ти, да, ти, што главу земљи обори, да л’ признајеш да сврши то, ил’ поричеш? АНТИГОНА: Да, признајем, тај чин је мој, не поричем. КРЕОНТ (стражару): Ти можеш на пут поћи куда год си рад, од тешке кривице ослобођен си сад. (Стражар оде.) КРЕОНТ (Антигони): А ти не на дуго но реци укратко да л’ знаде да ја то забраних наредбом? АНТИГОНА: Да, знадох. Како не бих? Сваком јасно би. КРЕОНТ: И ти се дрзну закон тај да погазиш? АНТИГОНА: Та ваљда не даде ми Див ту наредбу, ни Правда, сустанарка доњих богова, што људма ове поставише законе. Не сматрах тако јаком твоју наредбу да божје, неписане, сталне законе претећи може; ти си ипак смртан створ. Од данас нису они, ни од јуче – не, но вечно важе, нико не зна откад су. Тек страхујући ма од чије обести, Див – Зевс, врховни богEduka portal ја не хтех за њих трпет казну од бога. Та знала сам да мрети морам, како не? Па да и не нареди ти. Но умрем ли пре времена, то ко добит само узимам. Ко живи, као ја, у многим јадима, зар не би њему смрт спасење донела? Па и ја нећу жалит ако дочекам удес – судбина овакав удес. Али да сам поднела да моје мајке син без гроба иструне, е, то бих жалила; ал’ за смрт не марим.

Па чини л’ ти се да сам лудо радила, пред лудим канда трпим прекор лудости. ХОРОВОЂА: Од страсног оца страсна одаје се ћуд у ћерке; не зна од зла да се уклања.

КРЕОНТ: Но, знај ми, таква пркосна и тврда ћуд да најпре клоне; и најчвршће железо што претврдим га жарки огањ учини, најчешће сломи се па ситни, видећеш. И знадем да се бесни коњи укроте маленим уздама. Јер обест ономе не доликује ко је слуга ближњем свом. Већ та је онда знала да ми пркоси кад оглашену преступи ми заповест; сад опет пркоси ми што се размеће тим делом, па се после њега подсмева. Ја, збиља, не бих био муж, већ она би та дрскост кад би некажњена остала! Па била ми од сестре кћи, и ближа још од свију што их породични чува Див; ни она а ни сестра неће најгорој умаћи судби! Јер и ону једнако окривљујем да с овом смисли сахрану. И њу ми зовите! Та овчас видех је где бесни по кући; полудела је већ. (Стража из пратње Креонтове оде по Исмену.) А душа зна се радо напред одати кад когод грешно дело трајно заснује. Дубоко мрзим кад се неко затекне у чину злу, а хоће да га искити. АНТИГОНА: Зар желиш више него да ме убијеш? КРЕОНТ: Ја ништа. Кад то имам, све сам постигао. АНТИГОНА: Шта чекаш, дакле? Ништа ми се не свиђа од речи твојих, нит се свиде икада: а тако ни теби не годи моја реч. Ал’ откуда бих лепшу славу постигла но отуд што сахраних брата рођеног? Та сви би рекли да се њима мили то кад језика им не би затварао страх. Ал’ с влашћу друга срећа иде подруку, па сме да дела и да збори по вољи.

КРЕОНТ: Ти једина од Кадмовића видиш то! АНТИГОНА: И ови виде, али ћуте пред тобом.

КРЕОНТ: Не стидиш се кад мислиш од њих друкчије? АНТИГОНА: Срамота није чинит пошту брату свом.

муж – мушкарац Eduka portal Кадмовића – из породице, рода Кадмовог пошту – почаст, поштовање

харô (харао) – пљачкао, пустошио Хад – бог подземља

КРЕОНТ: А није л’ брат и онај с њим што погибе? АНТИГОНА: По оцу и по мајци брат је рођени. КРЕОНТ: Па што му онда милост чиниш безбожну? АНТИГОНА: То неће пали покојник потврдити. КРЕОНТ: Кад њега ко и грешног оног поштујеш? АНТИГОНА: Брат уби брата, не роб господара свог! КРЕОНТ: А земљу харô нам, а онај бранио. АНТИГОНА: Хад, ипак, за све такве тражи законе. КРЕОНТ: Ал’ не да честит једнак буде рђаву. АНТИГОНА: Ко зна да л’ доле то за свето сматрају? КРЕОНТ: Ал’ душман никад, ни кад умре, није драг. раз АНТИГОНА: За љубав, не за мржњу, ја сам рођена! КРЕОНТ: Кад мораш љубити, љуби доле оба, а ја док живим неће жена владати! (Доводе Исмену.) ХОР: Ал’ ено Исмене пред вратима онде за сестрицом сузе где пролива, гле, а облак на обрви лице јој красно нагрђује и леповидне образе кваси. (Превео Милош Ђурић) Говор о делу О чему говори Софоклова драма Антигона? Где се одиграва радња драме? Колико траје радња драме? Зашто је то важно? Ко су главни јунаци Антигоне? Ко је уз Антигону, а ко је против ње? У чему се састоји драмски сукоб? Какву је забрану Антигона прекршила? Зашто је то учинила? Како Антигона реагује на претње смрћу које јој упућује Креонт? Какве особине има Антигона? У којој драмској ситуацији препознајеш врхунац драмског сукоба? Образложи своје становиште. Колико су Антигонини поступци условљени њеним пореклом? Зашто? Како разумеш идеју „предачког греха” који доноси несрећу? Чему нас Антигона може научити?Eduka portal

Примењујемо научено и проширујемо знање

Драма је, уз лирику и епику, један од три основна књижевна рода. Њена форма су и стих и проза. Настанак драме, какву данас познајемо, датира из V и VI века пре наше ере. У античкој Грчкој, из религиозних свечаности посвећених Дионису, богу вина, настала је трагедија. Она је првобитно била дијалог између хора (који у драми симболише глас множине, глас народа) и солисте

(једног глумца). Упоредо са трагедијом, развијала се и друга драмска врста – коме усвајамо ново Градиво дија, која је имала теме из народног живота. настанак драме – из религиозних

У античкој Грчкој биле су уобичајене свечаности посвећених Дионису драмске свечаности, које су се одвијале у амфитеатрима, наменски прављеним здаамфитеатри – наменски прављена здања, претече позоришта њима, из којих ће касније настати позориште. Најзначајнији драмски аутори хеленског правило три драмска јединства – правило драмског стварања које се односило на јединство места, доба, који су највише пута победили на драм јединство времена и ским свечаностима, јесу Есхил, Софокле и јединство радње Еурипид (писци трагедија) и Аристофан (ко драмскa ситуација – однос јунака у медиограф). Драма се у античко доба заснивала на јединству места, времена и радње. По угледу на античке ствараоце, ауторима драме су се, у каснијим епохама, постављала строга правила стварања. Једно од правила односило се управо на три јединства. Јединство места је захтевало да се целокупна радња драме мора одиграти на једном месту; јединство времена је значило да се драмска радња мора окончати у року од 24 сата; а јединство радње је подразумевало логичну и следствену, узрочнопоследичну везу између драмских ситуација. Драма се ствара да би била извођена на сцени и у тесној је вези са позоришном уметношћу. Драмски текст се састоји из текста намењеног публици (дијалози, монолози) и упутства намењеног редитељу или глумцима (дидаскалије). На почетку драме обично стоји списак лица (ликова) који је намењен и публици и редитељу. Драмски текст се дели на чинове (тематске целине), слике (измена на позорници у оквиру једног чина) и појаве (појава је промена лица на позорници). У драми се радња не приповеда, већ се њено одвијање постиже драмским ситуацијама, односом јунака у одређеној сцени (појави). Драмски јунак (протагонист) у драми је (нарочито у трагедији) оличење одређене идеје, дубљег значења књижевног дела, а насупрот одређеној сцени (појави) драмски јунак (протагонист) – носилац идеје, значења дела антагонист – супротстављен протагонисти катарза – поистовећење са јунаком трагедије; духовно прочишћење Eduka portal њему је један или више јунака који заступају супротне ставове – антагонисти.

Драма се заснива на драмском сукобу. Најчешће је то сукоб појединца са друштвом, сукоб појединачног (индивидуалног) и општег (колективног), заснован на различитим ставовима, идејама, емоцијама главног јунака и његовог окружења. Сукоб између драмских јунака такође је супротстављеност погледа на свет, ставова, гледишта, мишљења или интереса. Сукоб унутар драмског јунака психолошки је условљен раскорак између жеља и могућности, настојања и околности.

ПреПоручена литература

Фазе (етапе) драмског сукоба јесу: 1. експозиција (увод у драмски сукоб), 2. заплет (постављање сукоба), 3. кулминација (врхунац сукоба), Ђурић, Милош, Историја 4. перипетија (одлагање разрешења сукоба),хеленске књижевности Београд, Завод за , 5. расплет (разрешење драмског сукоба). уџбенике и наставна средства, 1988. Најстарије драмске врсте јесу трагедија и комедија, а драма Јанковић, Владета, Именик класичне старине, АШ у ужем смислу млађа је драмска врста.

Дело, Београд, 1998. Трагедију карактеришу трагички сукоб, трагичка кривица и Грејвс, Роберт, Грчки трагички јунак. Трагички јунак улази у трагички сукоб, са пуном свешћу о томе да може страдати или изгубити започету борбу, али не одустаје од своје намере. Трагичка кривица није намерна грешка или кршење законских норми, већ судбинско предодређење, неминовност страдања, због сукоба идеала и околности. Трагедија најчешће има трагично исходиште, а писана је узвишеним стилом јер јој је задатак био да у публици пробуди најплеменитија осећања и жудњу за моралним и духовним подвигом, поистовећење са јунаком и духовно прочишћење (катарзу). Комедија је, претпоставља се, настала из забавног дела обреда посвећеног богу Дионису. Најважнија карактеристика комедије јесте књижевно обликовање догађаја уз помоћ смешног, хуморног елемента. Комедија се често користи нескладом, изобличавањем, одступањем од уобичајеног. Према предмету који тематизује, комедија се дели на: комедију карактера, комедију ситуације, комедију интриге и комедију конверзације. Драма у ужем смислу има за предмет догађаје из живота. Она је најмлађа врста драмске књижевности у којој се преплићу елементи трагичког и комичког. • одреди експозицију (увод у драмски сукоб) у Антигони. размисли о митском митови, Нолит, Београд, 1989. Срејовић, Драгослав, Цермановић Кузмановић, Александра, Речник грчке и римске митологије, Српска књижевна задруга, Београд, 1987. Eduka portal

упоришту драме, које може бити и једна врста шире експозиције. • зашто је едипова судбина одлучила и судбине његове деце? објасни ко је у Антигони протагонист, а ко антагонист. Како се сукобљавају њихове личности и идеје? • Које особине трагедије има софоклова драма? на примеру антигониног лика, образложи појам трагичког јунака. Шта је антигонина трагичка кривица? • Кулминација (врхунац) драмске радње у Антигони јесте управо онај део који изазива најснажније емоције. Које су то емоције? објасни (на примеру конкретне драмске ситуације) своје виђење појма катарзе.

Занимљиво је знати

Своју јединственост у цивилизацијском развитку Хелени су потврдили и осмишљавањем јединствене архитектуре позоришта на отвореном простору. Изабрали би падину брега, у коју су усецани правилни степеници – седишта за гледаоце (кавеје). Седишта су прављена полукружно у равни терена, у препознатљивом облику амфитеатра, а у центру седишта је била кружна или полукружна оркестра, намењена глумцима. На њу се настављала скена, у почетку као заклон глумцима, а касније се развила у правоугаони облик, окружен стубовима, и користила се за потребе сценског збивања. Једно од најзначајнијих позоришта хеленског доба налазило се у Епидаурусу. Акустика је у грчким позориштима била изузетна. У последњем реду глас глумца чуо се једнако добро као и у првом. И данас се акустика позоришта показује знатижељним туристима: метални новчић се баца на средину скене, а тај звук се савршено чује у последњем, као и у првом реду кавеје.

Креативни задаци

У Именику класичне старине Владете Јанковића и у Грчким митовима Роберта Грејвса, потражи одреднице које говоре о Теби, „граду славе и несреће”. Анализирај део мита који приповеда о настанку града, о сукобима око власти и о казни богова. Начини табелу догађаја и јунака који су претходили миту о Едипу и његовом потомству. Пронађи елементе који спајају њихове судбине.

Подсети се... › Где је и када настала драма? › наведи основне одлике античке драме. Где се античка драма изводила? › опиши главне особености трагедије. › наведи три најзначајнија аутора античке трагедије. › наведи одлике комедије. › објасни правило о три драмска јединства. › из чега се састоји драмски текст? › Ко је протагонист, а ко антагонист? › објасни значење драмског сукоба. › По чему је особена драма у ужем смислу?

Позориште у Епидаурусу Eduka portal