Uloga kwi`evne umetnosti u dru{tvu (Ivo Andri}, O pri~i i pri~awu

Без уметности, грубост света била би неподношљива. Џорџ Бернард Шо

уЛОГА КЊИЖЕВНЕ уМЕТНОСТИ у ДРуШТВу

Истражи и промисли

Иво Андрић

(1892–1975) Романописац, приповедач, есејиста. Био је у дипломатској служби пре Другог светског рата. Добио је Нобелову награду за књижевност (1961). Најзначајнија дела: песме у прози – Еx Ponto О причи и причању (1918), Немири (1920); приповетке – Пут Алије Ђерзелеза (одломак из Андрићеве беседе приликом (1920), Приповетке (три примања Нобелове награде) књиге, 1924, 1931. и 1936), Нове приповетке (1948); романи – На Дрини ћуприја (1945), Травничка хроника На хиљаду разних језика, у најразноличнијим условима живота, из века у век, од древних патријархалних причања у ко(1945), Госпођица (1945), Пролибама, поред ватре, па све до дела модерних приповедача која клета авлија (1954); књига медитативне прозе Лица излазе у овом тренутку из издавачких кућа у великим светским (1960). Из пишчеве заостав- центрима, испреда се прича о судбини човековој коју без краја и штине постхумно су објављена следећа дела: збирка при- поведака Кућа на осами прекида причају људи људима. Начин и облици тога причања мењају се са временом и приликама, али потреба за причом и причањем (1976); незавршени роман остаје, а прича тече даље и причању краја нема. Тако нам понеОмерпаша Латас (1976); две књиге медитативне прозе кад изгледа да човечанство од првог блеска свести, кроз векове Знакови поред пута (1976) и прича само себи, у милион варијаната, упоредо са дахом својих Свеске (1981). плућа и ритмом свога била, стално исту причу. А та прича као да

Подсети се Андрићеве приповетке Аска и вук, коју познајеш из основне школе. О чему говори ова приповетка? Зашто се Аска разликује од свог стада? Које особине поседује? Приповетка Аска и вук има, између осталог, и пренесено значење јер се у њој говори о уметнику и уметности. уочи и издвој делове приповетке који објашњавају значај уметности. ПРИПРемИ Се ЗА чИтАње Текст који се налази пред тобом део је Андрићеве беседе коју је изговорио приликом доделе Нобелове награде за књижевност. Пажљиво прочитај текст и уочи на који се начин у њему говори о књижевном стварању, о настанку дела, о његовој улози у човековом животу.Eduka portal

жели, попут причања легендарне Шехерезаде, да завара крвника, да одложи неминовност трагичног удеса који нам прети, и продужи илузију живота и трајања. Или можда приповедач својим делом треба да помогне човеку да се нађе и снађе? Можда је његов позив да говори у име свих оних који нису умели или, оборени пре времена од живота крвника, нису стигли да се изразе? Или то приповедач можда прича сам себи своју причу, као дете које пева у мраку да би заварало свој страх? Или је циљ тога причања да нам осветли, бар мало, тамне путеве на које нас често живот баца, и да нам о том животу, који живимо али који не видимо и не разумемо увек, каже нешто више него што ми, у својој слабости, можемо да сазнамо и схватимо; тако да често тек из речи доброг приповедача сазнајемо шта смо учинили, а шта пропустили, шта би требало чинити, а шта не. Можда је у тим причањима, усменим и писаним, и садржана права историја човечанства, и можда би се из њих могао бар наслутити, ако не сазнати, смисао те историје. И то без обзира на то да ли обрађују прошлост или садашњост. Кад је реч о приповедању које има за предмет прошлост, треба напоменути да има схватања према којима би писати о прошлости требало да значи пренебрегнути садашњицу и донекле окренути леђа животу. Мислим да се писци историјских приповедака и романа не би сложили са тим и да би пре били склони да признају да сами стварно и не знају како ни када се пребацују из оног што се зове садашњост у оно што сматрамо прошлошћу, да с лакоћом, као у сну, прелазе прагове столећа. Најпосле, зар се у прошлости као и у садашњости не суочавамо са сличним појавама и са истим проблемима? Бити човек, рођен без свога знања и без своје воље, бачен у океан постојања. Морати пливати. Постојати. Носити идентитет. Издржати атмосферски притисак свега око себе, све сударе, непредвидљиве и непредвиђене поступке своје и туђе, који понајчешће нису по мери наших снага. А поврх свега, треба још издржати и своју мисао о свему томе. укратко: бити човек. Тако, и с оне стране црте која произвољно дели прошлост од садашњости, писац сусреће ту исту човекову судбину коју он мора Eduka portal уочити и што боље разумети, поистоветити се са њом, и својим дахом и својом крвљу је грејати, док не постане живо ткање приче коју он жели да саопшти читаоцима, и то што лепше, што једноставније, и што убедљивије.

Како да се то постигне, којим начином и којим путевима? Једни то постижу слободним и неограниченим размахом маште, други дугим и пажљивим проучавањем историјских података и друштвених појава; једни понирањем у суштину и смисао минулих епоха, а други са каприциозном и веселом лакоћом, као онај плодни француски романсијер који је говорио: „Шта је историја? Клин

о који ја вешам своје романе” укратко, може постојати сто начина и путева којима писац долази до свога дела, али једино што је важно и пресудно, то је дело само. Писац историјских романа могао би на своје дело да стави као натпис и као једино објашњење свега, и то свима и једном заувек, древне речи: „Cogitavi dies antiquos et annos aeternos in mente habui” (Размишљао сам о древним данима и сећао се година вечности). Па и без икаквог натписа, његово дело као такво говори то исто. Али, на крају крајева, све су то питања технике, методе, обичаја. Све је то мање или више занимљива игра духа поводом једног дела и око њега. Није уопште толико важно да ли један приповедач РАЗ описује садашњост или прошлост, или се смело залеће у будућност; оно што је притом главно, то је дух којим је надахнута његова прича, она основна порука коју људима казује његово дело. А о томе, наравно, нема и не може бити прописа ни правила. Свак прича своју причу по својој унутарњој потреби, по мери својих наслеђених или стечених склоности и схватања, и снази својих изражајних могућности; свак сноси моралну одговорност за оно што прича, и сваког треба пустити да слободно прича. Али допуштено је, мислим, на крају пожелети да прича коју данашњи приповедач прича људима свога времена, без обзира на њен облик и њену тему, не буде ни затрована мржњом ни заглушена грмљавином убилачког оружја, него што је могућно више покретана љубављу и вођена ширином и ведрином слободног људског духа. Јер, приповедач и његово дело не служе ничему ако на један или на други начин не служе човеку и човечности. То је оно што је битно. И то је оно што сам сматрао за добро да истакнем у овом свом кратком пригодном разматрању које ћу, ако ми допустите, завршити као што сам и почео: са изразом дубоке и искрене захвалности. гоВоР о ДелУ О чему говори Андрићева беседа? Зашто овај одломак има наслов О причи и причању? Зашто се каже да је људска потреба за приповедањем стара колико и човек? Eduka portal Откуда наша потреба да другима испричамо своје доживљаје и емоције? Шта је најчешћи садржај наших прича? А о чему говоре уметнички текстови? Зашто се каже да „од памтивека, човечанство прича исту причу”? Шта је садржина тих прича? Ко је била Шехерезада? Објасни идеју да је уметник „попут легендарне Шехерезаде”, која приповедањем одлаже смрт. На који начин уметничко дело продужава трајање уметника? Како нам уметност помаже „да се нађемо и снађемо у океану постојања”? Које уметничко дело је теби помогло да боље разумеш себе или свет у којем живиш? На који је начин то учинило?

Примењујемо научено и проширујемо знање

Књижевно дело се служи језиком, који је средство комуникације међу људима. То књижевност чини друштвеном творевином јер ПРеПоРУчеНА лИтеРАтУРА је њено постојање условљено друштвеним животом. Књижевна Еко, Умберто, Култура, дела садрже искуства и знања о разноликим природним и дру- информација, комуникација, штвеним појавама, која се обликују на уметнички начин. Београд, 1973.

Књижевно дело је израз појединачних осећања и ставова аутора Милошевић, Никола, Идеологија, психологија, али, преко њега, дело је израз идеја друштвене групе и времена стваралаштво, БИГЗ, којима писац припада. Београд, 1981.

Књижевност у друштву има мноштво улога: спознајну, образовну, моралну, политичку, филозофску. улога књижевног дела у друштву условљена је идејом и намером писца, његовом интенцијом. Неке савремене књижевне теорије сматрају да и сам текст садржи одређену интенцију, која представља његов идејни склоп. Аутор понекад може злоупотребити своје дело, заступајући идеје мржње, нетолеранције, насиља. Истински вредна уметничка дела носе хумане, човекољубиве идеје. Занимљиво је знати • Упореди Андрићеве ставове о смислу уметничког стварања које износи у беседи са онима које је исказао обликујући свет приповетке Аска и вук. У чему су ови ставови слични? По чему се разликују? • Како уметност може утицати на појединца? Како може утицати на друштво? објасни Андрићеву мисао да „приповедач и његово дело не служе ничему ако на један или на други начин не служе човеку и човечности”. • Зашто се уметност сматра друштвеном творевином? Која врста уметности може највише утицати на људе? Зашто? УСВАЈАмо НоВо гРАДИВо књижевност је друштвена творевина – њено постојање је условљено друштвеним животом интенција – идеја или намера писца; идејни склоп текста Eduka portal Спомен-музеј Иве Андрића отворен је 1976. године у Београду, у стану на Андрићевом венцу 8, у коме је писац живео од 1958. године. Сачувани су аутентични распоред и изглед улазног хола, салона и Андрићеве радне собе. у преосталом простору отворена је стална поставка, која хронолошки прати живот и стваралаштво добитника Нобелове награде. Заступљен је оригиналан музејски материјал из Легата Иве Андрића, фотографије, документа, уметнички и лични предмети, књиге и часописи, одликовања. Ту је и део личне библиотеке, у којој се издвајају

Спомен-музеј Иве Андрића

Гетеова сабрана дела на немачком језику и Балзакова, на француском. Андрић је поседовао и колекцију слика, цртежа и графика великана југословенске уметности, као и антикварне предмете примењене уметности, који још носе печат његовог приватног живота. у јуну 2011. године, у Вишеграду је започета градња Андрићграда (Каменграда). Овај комплекс гради се поред задужбине Мехмед-паше Соколовића – чувеног моста на Дрини о коме је Андрић писао у роману На Дрини ћуприја. Андрићград је једини град на свету који је у целини посвећен неком писцу и његовом књижевном делу.

Креативни задаци

›› Покушај да објасниш зашто се књижевна дела све мање читају. Какве последице то може имати по појединца, а какве по друштво? ›› Одабери једно књижевно дело које је највише утицало на тебе.

Спреми се да га представиш тако да увериш друге у његове вредности и подстакнеш их да га прочитају. ›› Направи ликовно решење корица књиге, које треба да садржи име писца и наслов, неколико реченица о књизи на предњој, и нешто шире представљање књиге, на задњој корици. Књигу можеш представити и у пауер поинт облику, путем текста, слике и музике.

ПоДСетИ Се... › образложи зашто је књижевност друштвена творевина. › објасни како је књижевно дело израз појединачних осећања и ставова аутора. › Наведи два значења појма интенција. › Наведи које све улоге у друштву има књижевност.

НАУчИлИ Смо... Андрићград у Вишеграду КњИЖеВНо Дело: спознајна, морална, образовна, политичка, филозофска улога→ Д РУШтВо КњИЖе В НоСт Eduka portal