Читанка за 1. разред гимназија и средњих школа

Улога књижевне уметности у друштву

Без уметности, грубост света била би неподношљива.

Истражи и промисли

Џорџ Бернард Шо

po

rta

l

Подсети се Андрићеве приповетке Аска и вук, коју познајеш из основне школе. О чему говори ова приповетка? Зашто се Аска разликује од свог стада? Које особине поседује? Приповетка Аска и вук има, између осталог, и пренесено значење јер се у њој говори о уметнику и уметности. Уочи и издвој делове приповетке који објашњавају значај уметности.

Припреми се за читање

uk a

Иво Андрић (1892–1975)

Текст који се налази пред тобом део је Андрићеве беседе коју је изговорио приликом доделе Нобелове награде за књижевност. Пажљиво прочитај текст и уочи на који се начин у њему говори о књижевном стварању, о настанку дела, о његовој улози у човековом животу.

О причи и причању

Ed

Романописац, приповедач, есе­јиста. Био је у дипло­ма­т­ ској служби пре Другог свет­­ ског рата. Добио је Нобелову награду за књижевност (1961). Најзначајнија дела: песме у прози – Еx Ponto (1918), Немири (1920); при­ поветке – Пут Алије Ђерзелеза (1920), Приповетке (три књиге, 1924, 1931. и 1936), Нове приповетке (1948); ро­ма­ни – На Дрини ћуприја (1945), Травничка хроника (1945), Госпођица (1945), Проклета авлија (1954); књига ме­д итативне прозе Лица (1960). Из пишчеве заостав­ штине постхумно су објављена следећа дела: збирка при­поведака Кућа на осами (1976); незавршени роман Омер-паша Латас (1976); две књиге медитативне прозе Знакови поред пута (1976) и Свеске (1981).

(одломак из Андрићеве беседе приликом примања Нобелове награде)

Н

а хиљаду разних језика, у најразноличнијим условима живо­ та, из века у век, од древних патријархалних причања у ко­ ли­­бама, поред ватре, па све до дела модерних приповедача која из­лазе у овом тренутку из издавачких кућа у великим светским центрима, испреда се прича о судбини човековој коју без краја и прекида причају људи људима. Начин и облици тога причања мењају се са временом и приликама, али потреба за причом и причањем остаје, а прича тече даље и причању краја нема. Тако нам понекад изгледа да човечанство од првог блеска свести, кроз векове прича само себи, у милион варијаната, упоредо са дахом својих плућа и ритмом свога била, стално исту причу. А та прича као да 26 / Уметност, књижевност