Narodna kwi`evnost – nau~ili smo

научили смо...

НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ

Подела народне (усмене) књижевности на родове и врсте и њиХове одлике*: Родови: Врсте: лирска ПоезиЈа – усмена лирика > обредне и обичајне песме посленичке песме религиозно-моралистичке песме митолошке песме породичне песме љубавне песме Епско-лирска поезија > баладе романсе песме о породичним односима легенде у стиху бајке у стиху Вук их назива песме „на међи”: „Овакве су пјесме наличније на јуначке, него на женске, али би се тешко чуло да и’ људи пјевају То је најстарији део народне књижевности; Вук их назива женским пјесмама (ове песме певају жене, девојке и момци „ради свога разговора”). Окренута је свакодневном животу појединца и задруге, природним циклусима, животним радостима и патњама. Eduka portal уз гусле (...) а због дужине не пјевају се нити као женске, него се само казују.”

* Подела и попис одлика начињени су према тексту Снежане Самарџије „Подела народне (усмене) књижевности на родове и врсте”, часопис Свет речи, број 29–30, Београд.

еПска ПоезиЈа – усмена епика > епске песме старијих времена (период феудалне српске државе)

Вук их је одредио као мушке пјесме које ра- епске песме средњих времена звијају догађаје и ликове из националне про- (робовање под Турцима) шлости. Савремени приступи деле их према дужини стиха: песме дугог стиха (бугарштице) и десетерачке. Постоји и груписање епске песме новијих времена (о Првом и Другом српском устанку; песама у тематске кругове око појединих црногорским бојевима с Турцима) догађаја (преткосовски, косовски, покосовски, за ослобођење Србије и Црне Горе) или јунака (хајдуци, ускоци, Марко Краљевић). Вук је народне приче поделио на мушке и женске на основу типа фантастике и реалног у њима: „Женске су приповијетке оне у којима се приповиједају којекаква чудеса што не може бити; а мушке су оне у којима нема чудеса, него оно што се приповиједа рекао би човјек да је заиста могло бити.” О предањима није директно говорио, али је у књизи Живот и обичаји народа српског према тематици разделио специфичне прозне форме на: „вјеровања ствари какијех нема”, о „постању гдјекојијех ствари” и „јунаци и коњи њихови”. – усмена проза > приповетке: басне бајке новеле приче о животињама шаљиве приповетке анегдоте легендарне приче предања: 1) митолошка и демонолошка (о вилама, вештицама, змајевима, вампирима) 2) етиолошка и есхатолошка (тумачења постанка космоса, живе и неживе природе, представе о смаку света) 3) културно-историјска (везана за поједине локалитете и личности националне историје) кратки говорни облици > пословицеEduka portal пословичка поређења

Заједничко својство свих ових врста свака- изреке ко је једноставност, али и њихова старост, загонетке поступци обликовања и начин трајања укапиталице зују и на засебне одлике. брзалице бројалице благослови клетве заклетве