narodna proza (narodna bajka Zmija mlado`ewa

Народна проза

Змија младожења (народна бајка)

Истражи и промисли

Подсети се у уводном делу Читанке шта је то мит. Прочитај антички мит о Амору и Психи (текст са одредницом „Психа” налази се у књизи: Драгослав Срејовић, Александрина Цермановић Кузмановић, Речник грчке и римске митологије, Српска књижевна задруга, Београд, 1992, стр. 365–367). Прати етапе у развоју радње. Посебно обрати пажњу на то како Психа губи Амора и поново долази до њега, као и на препреке и начин на који их савлађује.

Није оно змија шаровита, него јунак кô на гори сунце. (епска народна песма)

ПриПреми се за читање Подсети се шта смо научили у уводном делу Читанке о томе шта је бајка. Такође, обрати пажњу на то на које смо се детаље усредсредили у анализи народне бајке Златна јабука и девет пауница. Пажљиво прочитај још једну народну бајку – Змија младожења. Посебну пажњу обрати на то како је текст компонован. Подсети се шта означава појам епизода и издвој епизоде које се у овој бајци развијају. Обрати нарочиту пажњу на деловање главне јунакиње, као и њених помоћника и противника. Eduka portal

Zmija mlado`ewa

Бila jedna carica koja nije imala od srca poroda, pa se jednako molila Bogu dа joj dâ da rodi. Jedno ve~e, mole}i se tako, uzdahne i re~e: „Ta daj mi, Bo`e, od srca poroda, da bi i quta zmija bila!” Posle toga vremena ona se oseti trudna, i kad bude na tom doba, rodi zmiju, pa je stane negovati, hraniti, dojiti, kao svaka mati svoje dete. Ta zmija za dvadeset i dve godine nije od sebe pustila nikakva glasa, a kad joj se navr{e dvadeset i dve godine, ona progovori i re~e ocu i materi: „Sad ho}u da

me `enite.” A oni joj odgovore: „Ko }e dati za zmiju devojku, koja li }e devojka po}i za zmiju?” – „E”, odgovori im zmija, „vi ne gledajte od carskoga ili gospodskog roda, nego onu koja }e do}i u carstvo da `ivi.” Na to mu reku otac i mati da bi on sam sebi izabrao koju ho}e. On onda na|e sam jednu sirotu i po{qe oca da mu je prosi. Otac otide i devojku zaprosi, a ona onako u sirotiwi po|e rado i veselo. Posle je prstenuju, dovedu je i ven~aju ih, i zmija stane `iveti sa svojom nevestom, te ti ona bogme zatrudni. Onda re~e svekrva snasi: „Kako, }erko, zaboga, ostade trudna sa zmijom?” A ona joj ne htedne odmah kazati, ali kad je svekrva zaokupi nekoliko dana jednako za to pitati, najpenxer posle joj re~e da on nije zmija nego momak da ga lep{eg u svetu nema, „prekodan je”, veli, „zmija, ali kako ve~e do|e, on svu~e sa sebe onu zmijiwu ko{uqu te izi|e momak, lepota na svetu. Kad bi samo i dawu onakav bio kao {to no}u biva, ali kako zora zabeli, on se opet uvu~e u svoju ko{uqu i postane zmija.” Svekrva kad to ~uje, vrlo se obraduje, pa re~e snasi: „E kad je tako, to }emo mi u~initi da on takav ostane kakav je no}u s tobom.” Pa se dogovore {ta }e raditi. Kad bude uve~e, a on svu~e ko{uqu zmijinu sa sebe, te je kao i prije metne pod uzglavqe, pa legne spavati. Kad ga prvi san uhvati, `ena mu polako izvu~e ko{uqu ispod glave, i materi kroz penxer doda, a mati je odmah baci u vatru. Kako ko{uqa po~ne goreti, a on sko~i iz sna pa povi~e: „[ta to uradi, da od Boga na|e{! Sad me vidi{, pa me vi{e ne}e{ videti dok ne podere{ gvozdene opanke i ne satre{ gvozden {tap tra`e}i me, niti }e{ se s tim detetom {to ti je pod srcem pre rastati dokle ruku preko tebe ne prebacim.” To izre~e pa ga nestane. Ona je posle nosila ono dete pune tri godine, i naposletku joj dotu`i pa naumi tra`iti svoga mu`a. I tako na~ini gvozdene opanke i gvozden {tap pa po|e u svet. Idu}i tako i tra`e}i ga svuda, do|e k sun~evoj majci i na|e je gde pe} `ari i golim rukama vatru izgr}e. A ona kad to vidi, br`eboqe odre`e svoj skut pa joj ruke wim umota, a sun~eva je majka za– prozor Eduka portal pita: „Otkud ti ovde, rajska du{ice?” Ona joj odgovori: „Nevoqa me, majko, naterala”, pa joj pripovedi kako je stradala, kako je mu` prokleo i kako ide po svetu te ga tra`i, „pa sam”, veli, „do{la pitati tvoga sina ne bi li mogao za wega {to kazati, nije li ga gde video, jer on preko sveg sveta prelazi.” Sun~evoj se majci na to

винсент ван гог, Сејач пред залазак сунца, 1888. г. vrlo ra`ali, pa joj re~e da se skloni malo za vrata: „Eto ide sunce umorno, a mo`e biti da ga i oblaci naqutili, pak ti u qutini mo`e {to u~initi, ve} se pritaji dok se ono ne odmori.” I ona se skloni za vrata, ali eto ti sunca, pa nazvav{i majci dobar ve~e, re~e joj: „Majko! Tu miri{e rajska du{ica.” A majka mu odgovori: „Nema tu, sinko, nikoga; ta ne mo`e ovamo ni tica doleteti, a kako bi rajska du{ica do{la?” Sunce joj odgovori: „Ima, ima, majko, nego neka izi|e slobodno, ne}u joj ni{ta.” Ona onda izi|e, pak mu pripovedi svu svoju nevoqu, najposle mu re~e: „Jarko sunce! Ti sija{ po celome svetu, nisi li gdegod videlo takoga i takoga ~oveka?” Sunce joj odgovori da ga ono nije dawu nigde videlo, i po{aqe je k mesecu da pita wega nije li ga on gde video no}u. Na pohodu odande pokloni joj sun~eva majka zlatnu preslicu sa zlatnom kudeqom i sa zlatnim vretenom. Kad ona otide k mesecu, na|e mese~evu majku kod ku}e, pa je poqubi u ruku i nazove: „Pomozi Bog, mese~eva majko!” A ona joj odgovori: „Bog ti pomogao, rajska du{ice. A otkud ti ovde?” Onda joj ona ka`e svu nevoqu svoju, i kako je bila kod sunca i poka`e joj {to joj je wegova majka poklonila, i re~e kako jeEduka portal sunce poslalo da pita mesec nije li on gde video wezina mu`a. Mese~eva joj majka odgovori da se ona malo skloni za vrata, jer }e sad do}i mesec qutit i umoran, i ona se skloni; kad, ali eto ti meseca, kako do|e, nazva materi dobro jutro, pa joj re~e: „Ovde miri{e rajska du{ica.” A mati mu odgovori: „Nema, sinko, nikoga; ta ovamo ne mo`e ni tica doleteti, a kako }e rajska du{ica do}i?” Mesec joj opet re~e: „Ima, majko, ima, nego neka izi|e slobodno, ne}u joj ni{ta.” Ona onda izi|e, pa mu pripovedi sve {to je i kako je, pa mu najposle re~e: „Sjajni mese~e! Ti sja{ celu no} po svemu svetu, nisi li gdegod video takoga i takoga ~oveka?” A mesec joj odgovori:

„Rajska du{ice, ja ga no}u na zemqi nisam video, nego idi ti k vetru, te wega zapitaj nije li ga gde video, on prevr}e drvqe i kamewe i zavla~i se svuda.” Kad ona odande po|e, pokloni joj mese~eva majka zlatnu kvo~ku s pili}ima. Po tome ona do|e k vetrovoj majci, te joj pripovedi sve kako je stradala, i kako je do{la da pita wenog sina vetra nije li on gdegod video takoga i takog ~oveka. Vetrova joj majka na to re~e: „Ukloni se malko za vrata, rajska du{ice, м jer }e sad moj sin srdit do}i, pa te mo`e svu izdrapati.” I ona se skloni za vrata, kad ali eto ti vetra, duva, ru{i, kr{i, prevr}e gde god {to na|e, sav izgreben i poderan, pa kako do|e, nazva materi „pomoz Bog!”, pa joj re~e: „Majko! Ovde miri{e rajska du{ica.” A ona mu odgovori: „Bog s tobom sinko! Ovamo ne mo`e ni tica doleteti, a kako }e rajska du{ica do}i?” Vetar joj odgovori: „Ima, majko, ima, nego neka izi|e slobodno, ne}u joj ni{ta.” I tako ona izi|e pred vrata, i pripovedi mu nevoqu svoju; a vetar joj odgovori: „Ja sam ga video, on je ~ak u drugome carstvu, tamo se o`enio i caruje. Nego moja }e ti majka dati zlatan razboj sa zlatnom pre|om i ~ekrkom, pa kad do|e{ u onaj grad, a ti namesti prema carevome dvoru taj razboj pa tkaj, i pusti kvo~ku i pili}e pak ih hrani, i iznesi preslicu.” Ona tako i u~ini. Kad do|e u onaj grad, i opanci joj se poderu i {tap prebije; ona prema carevome dvoru namesti razboj, pusti kvo~ku s pili}ima, i iznese preslicu, pa stane tkati. Ali je carica ugleda s dvora, pa stane govoriti sama sebi: „O, Bo`e moj! Ja sam carica, pak nemam zlatnog razboja ni preslice, ni zlatne kvo~ke ni pili}a”, i po{qe svoga slugu k ~ekrk – to~ak артен ван Хемскерк, Портрет девојке са преслицом, 1531. г. Eduka portal `eni da je pita ho}e li prodati te stvari. Ona odgovori: „Ja ne}u prodavati, nego da me pusti carica da preno}im jednu no} oben|elu~iti – s carem wenim, pa }u joj dati preslicu.” Carica oben|elu~i omamiti opojnim travama cara i dopusti joj preno}iti s wime. Car kako legne u postequ, on se zanese i kao mrtav uti{a se, a ona kad ostane sama s wim, stane mu govoriti: „Svetli care, sunce ogrejalo! Baci desnu ruku preko mene ne bih li se rastala s tvojim detetom.” Al’ car povesmo – sve`aw niti {to vidi ni ~uje. Sutradan ona da carici zlatnu preslicu lana, vune ili kudeqe, {to se sa zlatnim povesmom i zlatnim vretenom, a carica zai{te i ve`e oko preslice kvo~ku s pili}ima, a ona joj rekne da }e joj dati ako je pusti jo{

jednu no} da preno}i s wenim carem. Carica pristane i na to, pa cara opet oben|elu~i, i tako se car opet zanese i ne ~uje kad ga ona stane vikati: „Svetli care, sunce ogrejalo! Baci desnu ruku preko mene ne bih li se rastala s tvojim detetom.” Kad bude ujutru, stra`a pripovedi caru kako ve} dve no}i ona `ena s wim spava, i jednako vi~e da prebaci desnu ruku preko we, ne bi li se rastala s wegovim detetom. Kad carica primi kvo~ku s pili} ima, zai{te i razboj sa zlatnom pre|om i ~ekrkom, i `ena joj obe}a ako joj dopusti jo{ jednu no} s wenim mu`em da preno}i. Ona dopusti u misli da mu`a opet opoji, ali on doznav{i od slugu {ta je i kako je, metne uve~e pod bradu sun|er, te u w saspe ono разговор о делу Ко је главна јунакиња народне бајке Змија младожења? Због чега је пристала да се уда за змију? Шта је учинила те је морала да крене у поход да врати мужа? По чијем наговору је деловала? Са којим се помоћницима сусреће у бајци? Шта јој они дарују? Како јунакиња користи добијене поклоне? Колико је била упорна у своме настојању? Како је на крају бајке за то награђена? Покушај да одредиш који догађај представља заплет, а који врхунац радње у овој бајци. Који јунак има најважнију улогу у тим деловима текста? После ког догађаја жена змије младожење постаје главна јунакиња бајке? Уочи шта је заједничко у њеним сусретима са фантастичним бићима: сунцем, месецом и ветром, као и са њиховим мајкама. Сусрети са овим бићима истовремено су и посебне епизоде у бајци Змија младожења. Уочи и подвуци делове у овим епизодама који се понављају. Како они додатно успоравају радњу? Размисли шта се таквим успоравањима могло постићи у ситуацијама pi}e koje mu carica donese, i tako ostane pri sebi. Kad legnu u krevet, on se u~ini kao da spava, a ona povi~e: „Svetli care, sunce ogrejalo! Baci desnu ruku preko mene ne bih li se rastala s tvojim detetom.” A car kad to ~uje, odmah ruku preko we prebaci, i onaj ~as po~ne se ona truditi, i rodi mu mu{ko ~edo zlatoruko i zlatokoso. Potom on ostavi onu zemqu i caricu, a s prvom se `enom i detetom vrati u pre|a{we carstvo svoje. Eduka portal када се бајка није читала, већ причала непосредно пред публиком. На који начин је приповедач држао пажњу слушалаца? Упореди брачну срећу коју змија младожења и његова жена имају у првом делу бајке и на њеном крају. Шта нас у овој бајци уверава у то да је једно од основних обележја ове књижевне врсте појава да се нарушена хармонија са почетка употпуњује и увећава на крају? Бајка Змија младожења сврстава се у широк круг типова приче о чудесном супругу. Које се још животиње и бића јављају као чудесни супружници? Како змија долази на свет? У којим још познатим бајкама мајка добија чедо које није уобичајен пород? Подсети се у претходним разредима обрађиване народне бајке Биберче. Упореди како и шта чини Биберче, а шта змија младожења. Шта је још заједничко, а шта различито у овим народним бајкама?