Uvod u prou~avawe kwi`evnosti – nau~ili smo

научили смо...

Лирика, структура лирског дела

– Битно својство лирике јесте мелодичност (ритам, рима, интонација). – Првобитни облик лирике, кратка форма ритмичног певања, развио се у устаљени ритмички образац, стих. – Сажетост (краткоћа) израза важна је одлика лирике. – Она је субјективна (преноси непосредно, тренутно, лично искуство). – Фигуративност спада у најважнија обележја лирике (велики број стилских фигура). – Структуру лирске песме чине појединачни елементи и њихово удруживање у целовито значење (мотиви, који се уједињују у тему песме, композиција, звуковна организација песме).

Епика, структура епског дела

– Епика је књижевни род заснован на приповедању и описивању. – Приповедање (нарација) јесте низање догађаја, праћење њиховог следа у времену. – Дескрипција је описивање особина ликова, предела, ствари. – Догађаји се приказују хронолошки и ретроспективно. – Ретардација је успоравање (задржавањем, понављањем).

Приповедање се успорава и дигресијом, а када се дигресија обликује у самосталну приповедну целину, онда настаје епизода.

Епика у стиху

– Фабула је низ узрочно-последично повезаних догађаја.

– Начин на који се делови књижевног текста повезују у целину јесте композиција. – Тема је јединствена и смислена целина дела, а чини је скуп мотива – Епска песма говори о појединачном догађају или јунаку, а еп (спев) јесте дело већег обима и ширег приказивања низа догађаја. Бајка – Бајка је епско дело у прози чија је основна одлика приповедање, у којем се на фантастичан начин говори о сукобу добра и зла, о тежњи ка повратку устаљеног реда ствари. – Јунак бајке и његови помагачи настоје да исправе неправду и да поврате равнотежу. То чине уз помоћ фантастичних бића или предмета, идући на фантастична места. Јунак такође може имати натприродне способности. Јунаци бајке су често безимени. – Теме и начини казивања у бајци су стереотипни. Бајке имају стереотипне почетке и завршетке, у бајци нема одређеног места ни одређеног времена радње. – Као књижевна врста, бајка постоји и у усменој и у писаној књижевности. Приповетка – Постоје две врсте нарације: у првом лицу Eduka portal („ја-форма”) и у трећем лицу („он-форма”). – Нарацаија се комбинује са дескрипцијом, дијалогом и монологом. У приповеци је честа појава и унутрашњег монолога.

Новела

– Новела има широк распон тема.

Најчешће приповеда о необичном, занимљивом догађају. Заснива се на сукобу у самом јунаку, или на сукобу јунака са окружењем. – Радња новеле је динамична, напета, емотивно обојена. – У новели се инсистира на сажетости казивања, које се најчешће завршава поентом.

Епско-лирске врсте

– Балада обједињује елементе епског, лирског и драмског стварања.

Епски елементи су садржани у фабуларности, лирски у наглашеној емотивности, а драмски у сликању унутарњих и спољашних сукоба јунака. – Романса садржи елементе епског и лирског стварања, а тема је увек љубав, која има срећан исход. – Поема oд епике узима развијену фабулу, а од лирике наглашену емотивност и субјективност.

Ствара се у писаној (ауторској) књижевности.

Драма, структура драмског дела

– Драма је један од три основна књижевна рода. Настала је у античкој Грчкој, из религиозних свечаности посвећених

Дионису. Играна је у амфитеатрима, наменски прављеним здањима, из којих ће настати позориште. Најзначајнији драмски аутори хеленског доба јесу:

Есхил, Софокле, Еурипид и Аристофан. – Правило о три драмска јединства односило се на јединство места, јединство времена и јединство радње.

– Драмски текст се састоји из дијалога, монолога и дидаскалија. – Драмски текст се дели на чинове, слике и појаве. – Драмска ситуација је однос јунака у одређеној сцени. – Драмски јунак (протагонист) носилац је одређене идеје, а насупрот њему су антагонисти. – Драма се заснива на драмском сукобу (сукоб појединца са друштвом, сукоб између драмских јунака, унутрашњи сукоб драмског јунака). Фазе (етапе) драмског сукоба јесу: експозиција, заплет, кулминација, перипетија, расплет. – Трагедију карактеришу трагички сукоб, трагичка кривица и трагички јунак. Трагедија најчешће има трагично исходиште. Она у публици буди жудњу за моралним и духовним подвигом, и подстиче духовно прочишћење (катарзу). – Најважнија карактеристика комедије јесте књижевно обликовање догађаја уз помоћ смешног, хуморног елемента. – Драма у ужем смислу има за предмет догађаје из свакодневног живота. Eduka portal

Eduka portal

Eduka portal