17 minute read
Tehnika istra`ivawa kwi`evnoumetni~kog teksta – spoqa{wi i unutra{wi pristup prou~avawu dela (Danilo Ki{, Rani jadi
Сва уметност је аутобиографска. Бисер је аутобиографија једне шкољке. Федерико Фелини Данило Киш (1935–1989) Песник, романописац, приповедач, драмски писац, есејиста, преводилац. До 1942. године живео је са родитељима у Новом Саду, а затим је прешао у Мађарску, у очев родни крај. Након одвођења његовог оца у Аушвиц 1944. године, са остатком породице одлази на Цетиње. На ФилоИстражи и промисли Подсети се књижевних дела у којима се говори о свету детињства, о невољама и радостима одрастања (Хајдуци Бранислава Нушића, Орлови рано лете Бранка Ћопића, Андрићеве приповетке Деца, Књига, На обали). Размисли о томе шта је овим делима заједничко, а шта их разликује. ПРИПРемИ Се ЗА чИтАње Пронађи што више биографских података о Данилу Кишу. Обавести се о томе када је и како настало дело Рани јади. У школској библиотеци пронађи списак свих дела Данила Киша. Обрати пажњу на књижевне врсте које је стварао. Шта ти тај податак говори? У књизи Горки талог искуства пронађи објашњење зашто су Рани јади први део аутобиографског циклуса који Киш назива Породичним циркусом (Рани јади, Башта, пепео и Пешчаник). Eduka portal Пажљиво прочитај у целини дело Данила Киша Размисли о времену и простору у делу. Рани јади. зофски факултет у Београду уписао се 1954. године, а у септембру 1958. године, као Уочи и издвој главне мотиве. први студент, дипломирао Обрати пажњу на везу између наслова и теме дела. је на Катедри за општу књижевност. Живео је и радио у Све пронађене податке прибележи у свој дневник читања. Београду, Стразбуру и ПариУ њега унеси и своја запажања и коментаре. зу. Најважнија дела: романи – Мансарда, Псалам 44, БашДневник читања обогати преписаним одломцима та, пепео, Пешчаник, Рани који су на тебе оставили посебан утисак. јади; збирке приповедака – Гробница за Бориса Давидовича, Енциклопедија мртвих, Лаута и ожиљци, Складиште, Varia; есеји – Поетика, Homo poeticus , Живот, литература, Час анатомије.
RA NI jA DI
(izbor)
S jeseni, kada po~nu vetrovi
Сjeseni, kada po~nu vetrovi, li{}e divqeg kestena pada strmoglavce, s peteqkom nani`e. Onda se ~uje zvuk: kao da je ptica udarila kqunom o zemqu. A divqi kesten pada bez i najmaweg vetra, sam od sebe, kao {to padaju zvezde – vrtoglavo. Onda udari o tle s tupim krikom. Ne ra|a se kao ptica iz jajeta, postepeno, nego se odjednom rasprsne dlakava qu{tura, iznutra beli~astoplava, a iz we iska~u vragolasti, tamni melezi, zacakqenih obraza, kao jagodice nasmejanog crnca. U nekoj se mahuni nalaze blizanci; ipak bi ih qudi mogli razlikovati: jedan ima na ~elu belegu, kao kow. Majka }e, dakle, uvek mo}i da ga prepozna – po zvezdi na ~elu. De~ak kupi divqe kestenove koji su se sakrili u rupe na travwaku i stavqa ih pod obraze. Usta su mu puna neke lepqive gor~ine. De~ak se sme{ka. Trebalo bi se popeti na granu, izabrati jedan grozd i ~ekati. Ne dati an|elu sna da te prevari. Trebalo bi bar tri dana i tri no}i, bez jela i pi}a, bez sna i po~inka, gledati plod. Kao kada se gleda mala kazaqka na satu. Bodqe su se stvrdle i pri vrhu malo potamnele. Ako ih dirne{ neve{to, na prstu }e ti napraviti rupicu, pa }e da pote~e tvoja lepa, crvena krv. Mora}e{ onda da si{e{ svoj prqavi prst kojim si malopre pravio grudve od blata i kowske balege. A mo`e da nastupi i trovawe krvi. Kada se to dogodi, onda deca umiru. Stave ih u male pozla}ene sanduke i nose ih na grobqe, me|u ru`e. Na ~elu povorke nose krst, a za sandukom idu de~akova mama i tata i, naravno, wegova sestra, ako je imao sestru. Majka je sva u crnini, ne vidi joj se lice. Samo tamo gde su o~i, crna je svila vla`na od suza. Jedna beloputna gospo|ica u crnoj keceqi gimnazijalke sedi u nekoj kristalnoj svetlosti {to dolazi kroz poluspu{tene `aluzine. Sunce crta na qubi~astim bocama s kolowskom vodom zvezdiceEduka portal od zlata. E, pa, evo tajne mirisa qubi~ica: gospo|ica koja prodaje sli~ice leptirova i divqih zveri, kao i parfeme, od svih mirisa najvi{e voli miris qubi~ica. I stavqa ga svuda {tedro: na dlanove, na svoju bujnu ri|u kosu (mada bi ri|oj kosi, po svoj prilici, boqe pristajao neki drugi miris)... Trebalo bi komponovati fugu za orkestar i jorgovan. Iznositi na podijum u mra~noj sali qubi~aste bo~ice oplemewenih mirisa. One koje bi tiho, bez krika, izgubili svest, iznosili bi u drugu salu, gde bi lebdeo detiwasti, lekoviti miris lipe i kamilice.
Ulica divqih kestenova
Гospodine, da li biste znali da mi ka`ete gde se nalazi Ulica divqih kestenova? Ne se}ate se? A mora da je negde ovde, imena se vi{e ne se}am. Ali znam pouzdano da je negde ovde. [ta ka`ete, nema ovde nigde ulice s drvoredom kestenova? A ja znam, gospodine, da ona tu mora da postoji, nemogu}e je da uspomene toliko varaju.
Da, jo{ pre rata... Na uglu se nalazila {kola, a pred {kolom arteski bunar. Ne mislite, vaqda, da sam sve to izmislio? U toj {koli sam i{ao u prvi razred, a pre toga u zabavi{te. U~iteqica se zvala gospo|ica Fani. Mogu vam, gospodine, pokazati jednu fotografiju gde smo svi na okupu: gospo|ica Fani, na{a u~iteqica, da, taj {to sedi pored we, to sam ja, Andreas Sam, moja sestra Ana, Fredi Fuks, vo|a na{e bande... Da, gospodine, odli~no, sada sam se setio. Ulica mora da se zvala Bemova ulica, jer ja sam bio borac u bandi ~uvenih bemovaca, ~iji je vo|a bio Fredi Fuks (zvani Aca Dugowa), folksdoj~er. Sjajno, gospodine, da nije bilo ovog na{eg razgovora, ja se uop{te ne bih setio da se ta ulica zvala Bemova ulica, po ~uvenom poqskom generalu, ~etrdesetosma{u. Da li vam, mo`da, gospodine, to ime govori ne{to: Bem, Bemova ulica? O, da, izvinite, naravno, vi se ne mo`ete setiti ukoliko niste tu `iveli pre rata, no bar biste mogli znati da li ima tu negde neka ulica s drvoredom divqih kestenova. Ti su kestenovi cvetali s prole}a tako da je cela ulica mirisala pomalo otu`no i te{ko, osim posle ki{e. Tada je, izme{an sa ozonom, miris divqeg kestenovog cveta lebdeo svuda naokolo. Oh, ja sam se zapri~ao, oprostite, mora}u da pitam jo{ nekog, mora da ima nekog ko }e se setiti te ulice, pre rata se zvala Bemova, a bila je zasa|ena drvoredom divqih kestenova. Zar se ne se}ate, gospodine? Ni vi? Eto, sve {to jo{ mogu da vam ka`em, to je da je na uglu bio jedan bunar, arteski, ispred {kole. U blizini je bila kasarna, levo, iza ugla, na drugom kraju ulice. Mi, deca, dotle smo smeli da odlazimo. Tu saobra}aj nijeEduka portal bio `iv. A na uglu, kod kasarne, po~iwale su {ine (mali `uti i plavi tramvaji). Da, gospodine, zaboravio sam vam re}i da je pored drvoreda kestenova, s desne strane, bilo uo~i rata iskopano skloni{te, u cikcak. Tu je boravila na{a banda. Da vam, mo`da, taj podatak ne}e pomo}i da se setite: bilo je iskopano veliko skloni{te. Naravno, svuda je bilo skloni{ta, ali dobro se se}am da divqih kestenova nije bilo, osim u na{oj ulici. Naravno, sve su to detaqi, no ho}u samo da vam ka`em da se sasvim pouzdano se}am da je ta ulica bila zasa|ena divqim kestenom, a ovo, gospodine, ovo je bagrem, bunar nigde ne vidim, pa ipak mi se ~ini da
je to nemogu}e, mo`da ste vi pogre{ili, mora da se neka ulica zvala Bemova, ova mi se ~ini premala. Uostalom, hvala vam, proveri}u. Zakuca}u na neka vrata i pita}u: Da li se ova ulica pre rata zvala Bemova ulica, jer sve mi je to vrlo sumwivo, gospodine, ne verujem da bi tolika kestenova stabla nestala, makar bi jedno ostalo, drve}e, vaqda, ima du`i vek, kestenovi, gospodine, ne umiru tek tako. Eto, ne verujem, gospo|o, svojim o~ima. Niko nije u stawu da mi objasni gde su nestali ti kestenovi, i da nije vas, ja bih posumwao da sam sve to izmislio ili sawao. Jer, znate, tako je to sa uspomenama, ~ovek nikad nije siguran. Veliko vam hvala, gospo|o, idem da potra`im ku}u u kojoj sam `iveo. Ne, hvala vam, vi{e bih voleo da budem sam. Onda on pri|e jednim vratima, mada to nisu bila ona vrata, i pritisnu zvonce. Izvinite, re~e sasvim obi~nim glasom, da li tu stanuje Andreas Sam? Ne, ne, re~e `ena, zar ne umete da ~itate? Ovde stanuje profesor Smerdel. Da li ste sigurni, ponovi on, da ovde ne stanuje Andreas Sam? Pre rata je stanovao ovde, znam pouzdano. Mo`da se se}ate wegovog oca? Eduard Sam, s nao~arima. Ili se, mo`da, se}ate wegove majke. Marija Sam, visoka, lepa, vrlo tiha. Ili wegove sestre, Ana Sam, uvek s ma{nicom u kosi. Eto, vidite, onde gde je ona leja s lukom, tamo je bio wihov krevet. Vidite, gospo|o, ja se sasvim dobro se}am. Tu je stajala {iva}a ma{ina wegove majke, Marije Sam. Bila je to „singer” ma{ina, s no`nom pedalom. O, ni{ta ne brinite, gospo|o, samo evociram uspomene, znate, posle toliko godina sve nestaje. Eto, vidite, na mom je uzglavqu izrasla jabuka, a „singerica” se pretvorila u bokor ru`a. Od kestenova pak, gospo|o, vidite, nema ni traga. To je zato, gospo|o, {to kestenovi nemaju svoje uspomene. ^uli ste, ku}e nema. Na mom je uzglavqu izrasla jabuka. Jedno kvrgavo, povijeno stablo bez ploda. Soba mog detiwstva pretvorila se u leju s lukom, a na mestu gde je stajala „singerica” moje majke – bokor ru`a. Pored ba{te se uzdi`e nova trospratnica, u Eduka portal woj stanuje profesor Smerdel. Kestenove su posekli, rat, qudi ili prosto – vreme. A evo {ta se tu zbilo, u Bemovoj dvadeset sedam. Pre dvadesetak godina, koje sam hteo da presko~im jednim lirskim skokom unapred. Ulazi moj otac, dva-tri meseca po na{em odlasku, u ku}u broj 27 u Bemovoj i iznosi na{e stvari: dva ormara, dva kreveta, „singericu” moje majke. Kad su izneli i posledwi deo name{taja, a to je bio onaj otoman u kojem pevaju federi, evo – gospo|o Smerdel, ja jo{ uvek s vama govorim – {ta se zbilo: „Kada smo izneli i posledwi deo name{taja, draga moja Olga, a to je bio
onaj otoman u kojem pevaju federi, ku}a se sru{ila kao kula od karata. Ne znam ni sam kakvim sam ~udom uspeo...” (Iz pisma Eduarda Sama, moga oca, svojoj sestri Olgi Sam Urfi.)
Sada je tu posa|en luk, lepi zeleni praziluk, gospo|o...
Eolska harfa*
Хarfa je instrument koji vi{e od bilo kojeg drugog instrumenta sjediwuje u sebi sredwovekovnu formulu lepog (perfectio prima) i svrsishodnog (perfectio secunda); da bude, dakle, lepa na oko, {to }e re}i napravqena po pravilima formalne harmonije; ali, iznad svega, da bude prilago|ena svojoj osnovnoj svrsi: da daje prijatan zvuk.
U svojoj devetoj godini imao sam harfu. Ona se sastojala od elektri~ne drvene bandere i {est pari `ica vezanih za porcelanske izolatore nalik na rasparen komplet za ~aj. (Jedan sam izolator okrwio, pra}kom pre nego {to sam otkrio, u okviru mog eolskog instrumenta, muzi~ku funkciju tog kompleta od kineskog porcelana.)
Kako je ovim opisan sistem za {timovawe, mogu pre}i na o- stale delove.
Da bi se, dakle, dobila eolska harfa, potrebno je jo{ (pored pomenutih porcelanskih dugmadi za {timovawe `ica) imati najmawe dve elektri~ne bandere od obi~nog nakatranisanog jelovog stabla. Idealna razdaqina izme|u stabala iznosi pedeset metara. Bandera treba da bude dugo izlo`ena (od pet do deset godina najmawe) naizmeni~nom uticaju ki{a, mraza i sun~ane `ege, tako da se, pod naglim promenama temperature (izme|u +36°C i –22°C) drvo raspukne, uzdu`. A raspuknu}e se, kao `alosno srce, kad shvati da je kona~no i neopozivo prestalo biti stablo, drvo, zelen-bor, i da je, kona~no i neopozivo, postalo elektri~na bandera.
Tada, kad raweno, napuklo stablo shvati da je zauvek tu ukopano do kolena i iznad kolena, i da mu, dakle, nema bekstva, tada mu ne ostaje ni{ta drugo nego da gleda u daqinu, ka {umama koje mu ma{u glavom.
I da shvati da su mu najbli`i prijateqi i drugovi, ona druga dva stabla na nekih pedeset metara od wega, levo i desno; isto tako oja|ena i ukopana do kolena u crnu zemqu.
Kada se, dakle, bandere spoje `icama i namesti im se na glavu, umesto zelenih grana, taj kineski komplet za ~aj ({est pari prevrnutih {oqa iz kojih ne}e mo}i piti ni ptice), tada }e propevati, tada }e po~eti da sviraju u svoje `ice. Treba samo na-
* Po `eqi pisca ova je pri~a naknadno u{la u zbirku Rani jadi. Eduka portal
каникуле – дани највећих летњих врућина
sloniti uvo na banderu; no to nije vi{e nikakva bandera, to je sad harfa. Neki neiskusni ~itaoci (koji nikad nisu naslawali uvo na drvenu elektri~nu banderu) pomisli}e da je tu sad potreban vetar. Ne. Idealno vreme za takvu harfu je vreli julski dan, kanikule, kada jara treperi u vazduhu a „baba tera kozli}e”; kad je stablo suvo i zvonko kao da je {upqe. Umalo ne zaboravih: idealno mesto za postavqawe takve harfe jeste uz obronke nekog prastarog druma. Ova o kojoj pri~am bila je postavqena uz Po{tanski put, izgra|en jo{ u doba kada su Panoniju naseqavali Rimqani. Zahvaquju}i toj ~iwenici, stub harfe, poput antene, hvata zvuke i iz davnina; melodije dopiru iz pro{losti i iz budu}nosti. Jedan komplet `ica hvata celu oktavu u molskoj skali i, preko dominante, lako prelazi u dur. Toliko o samom instrumentu. Sad se samo treba osvrnuti da se uverite da nema nikog na Carskom drumu, nikog u `itu, nikog u jarku, nikog na horizontu. Ukoliko nailaze kola natovarena senom, lucerkom ili `itom, hitro se skriti u odvodni kanal ispod druma i sa~ekati da kola pro|u. Jasno vam je: tu je potrebna samo}a. A i {ta }e vam to da pri~aju o vama da ste ludi kao va{ otac i da se pitaju {to li to naslawate glavu na elektri~nu banderu. Neko }e jo{ pomisliti da ste toliko blesavi da verujete da se u suvoj, napukloj elektri~noj banderi roje p~ele, pa ste se polakomili na med; neko }e mo`da re}i da oslu{kujete dolazak savezni~kih aviona i da o tome izve{tavate nekog; a neki mogu i}i u svojim fantazijama tako daleko da }e pomisliti kako primate neke tajanstvene poruke iz etera. Zato je (izme|u ostalog) najboqe proveriti da nema nikog na Carskom drumu, nikog u `itu, nikog u jarku, nikog na horizontu. Priznajem, kada bi neko neupu}en u muziku naslonio uvo na banderu, zaista bi pomislio da ~uje daleko brujawe aviona i odmah bi pobegao s druma i sakrio se u jarak; ili bi potr~ao glavom bez квазар – досад најудаљенији Eduka portal космички објекат, изванредног сјаја, obzira da obavesti selo da nailazi eskadrila bombardera. No, to неупоредиве густине и je samo prvi (pogre{an) utisak; to je samo pratwa, basovi, u koенергије joj sluh de~aka prepoznaje zvuk vremena; jer iz dubine vremena i istorije dopiru zvuci kao sa kvazara, dalekih zvezda. (Miris istopqene smole tu je samo nadra`aj, kao kad se u hramu pale miri{qave trave, sandalovo drvo ili tamjan.) Evo, dok dr`i sklopqene o~i, evo {ta mu peva harfa na uvo: da }e uskoro prestati da radi kao sluga kod gospodina Molnara; da se wegov otac ne}e nikad vratiti; da }e napustiti uxericu sa nabijenom zemqom umesto poda; da }e dospeti najzad u Crnu Goru
kod dede; da }e imati nove kwige; da }e imati 1500 olovaka, 200 nalivpera, 5000 kwiga; da }e mu majka uskoro umreti; da }e sresti devojku koju }e ve~no voleti; da }e putovati; da }e videti mora i gradove; da }e – prodiru}i u daleku istoriju i u biblijska vremena – istra`ivati svoje mutno poreklo; da }e napisati pri~u o eolskoj harfi od elektri~nih bandera i `ica.
РАЗгоВоР о ДелУ О чему говори роман Рани јади? Ко је главни јунак дела? Које јунаке још можеш издвојити? У каквом су односу са главним јунаком? Какво детињство има Андреас Сам? Шта је обележило одрастање Данила Киша? Које појединости из биографије писца препознајеш у делу? Колаж-фотографије Данила Киша и његове породицеEduka portal У ком лицу је исприповедан роман? Зашто је то важно? Размисли о промени у приповедању и размишљању које доноси промена приповедача (наратора). Које временске равни обухвата дело? Објасни преплитање прошлог и садашњег времена у приповедању. Који су мотиви из романа нашли место у твом дневнику читања? Образложи зашто се неки од њих понављају. Како разумеш везу између теме и наслова дела Рани јади? Уочи на који су начин делови збирке повезани у целину (каква је композиција). Подсети се тога како о добу одрастања говоре други аутори (Ћопић, Нушић, Андрић). Упореди њихова дела са Раним јадима. Образложи сличности и разлике.
Примењујемо научено и проширујемо знање
Техника или метода проучавања књижевности јесте низ осмишљених и одабраних поступака у приступу књижевном тексту и видова његових тумачења. Мноштво метода које се користе у проучавању дела може се поделити у две основне групе: спољашњу и унутрашњу (иманентну) технику. Спољашњи приступ књижевном делу бави се елементима и околностима изван књижевног текста. Спољашњим приступом се истражују утицаји историјског доба или епохе када је дело настало, друштвене средине и идеја, а скуп ових елемената назива се контекстом настанка дела. у елементе спољашњег приступа анализи дела често се укључује и биографија писца. Унутрашњи (иманентни) приступ проучавању књижевности заснива се искључиво на тексту, бавећи се његовим значењем и структуром дела (мотивима, темом, композицијом, формом приповедања). у поступку осмишљавања анализе најпре се креће од извора, одабране литературе. Примарну литературу (примарни извор) чини књижевно дело које се проучава. Секундарна литература се састоји од различитих текстова који објашњавају време и околности настанка дела или се баве пишчевом биографијом. Секундарна литература обухвата и књижевнокритичке или есејистичке текстове, који се баве тумачењем и вредновањем дела. Да би се стекао шири увид у стварање аутора чије се дело проучава, корисно је потражити библиографију – детаљан попис свих врста рукописа и издања дела која се налазе у библиотекама. Током рада на примарној и секундарној литератури, неопходно је правити систеУСВАЈАмо НоВо гРАДИВо техника или метода проучавања књижевности – осмишљени поступци у анализи књижевног текста спољашњи приступ књижевном делу – анализа елемената и околности који су изван књижевног текста унутрашњи (иманентни) приступ књижевном делу – анализа структуре и значења дела примарна литература – књижевно дело које се проучаваEduka portal секундарна литература – текстови који се баве настанком дела, пишчевом биографијом; матичне и тематски организоване белешке, дневник читања, који је драгоцена помоћ књижевнокритички у осмишљеној и утемељеној анализи и есејистички текстови књижевног текста. библиографија – детаљан попис свих врста рукописа и издања дела дневник читања – систематичне и тематски организоване белешке
• Какву је породицу имао Анди? Колико је очева судбина утицала на њега? Шта знаш о пореклу Данила Киша? • ослањајући се на свој дневник читања, направи упоредну табелу особина дечака Андреаса Сама и његовог одраслог двојника – наратора. Колико је таквих, заједничких, особина? Шта их разликује? • Неки тумачи Кишовог дела тврде да су Рани јади роман лабаве композиције, а други сматрају
Занимљиво је знати у петак сам отпутовао у Лил, на часове. Имао сам десетак студената; предавао сам им српски, један од језика из велике породице словенских језика, међу којима су руски и пољски... Покушао сам да их упутим у српске народне песме. Онда сам покушао са љубавним песмама. Сонет. Нису знали шта је сонет. у александринцу, као код Расина. Нису знали шта је александринац. (Без сумње, нека буржоаска смицалица.) Прешао сам на палатализацију и јотовање. То их је, изгледа, заинтересовало. Све су бележили у свеске. Тако сам и ја, у возу, морао да учим палатализацију и јотовање... (Данило Киш о свом боравку у Француској – из дела Складиште) да је то збирка приповедака, чврстог мотивског и тематског јединства. Покушај да образложиш ова становишта. Које мишљење ти заступаш? образложи. Eduka portal
ПРеПоРУчеНА лИтеРАтУРА
Креативни задаци
На интернету потражи страницу (сајт) на адреси http://www.kis. org.rs/. Пажљиво прочитај садржај који се односи на биографију Киш, Данило, Складиште, Данила Киша. Допуни свој дневник читања одабраним деловима
БИГЗ, Београд, 1994. текста које је о себи и својим делима написао сам Киш. Киш, Данило, Горки талог искуства, БИГЗ, Београд, 1994. Деретић, Јован, Историја српске књижевности,
БИГЗ, Београд, 1986. Речник књижевних термина,
Нолит, Београд, 2004.
ПоДСетИ Се... › Наведи шта подразумева техника или метода проучавања књижевности. › Подсети се значења појма контекст. објасни чиме се бави спољашњи приступ књижевном тексту. › Шта обухвата унутрашњи приступ проучавању књижевног текста?
Како још називамо овај приступ? › објасни шта припада примарној, а шта секундарној литератури у изучавању текста. › Шта је библиографија? › У чему се, у процесу изучавања текста, огледа значај дневника читања? НАУчИлИ Смо... теХНИКА ИСтРАЖИВАњА КњИЖеВНоУметНИчКог теКСтА спољашњи приступ унутрашњи (иманентни) приступ анализа елемената и околности изван књижевног текста
моје белешкеДНеВНИК чИтАњА – примарна литература – секундарна литература – библиографијаEduka portal
анализа структуре и значења дела контекст текст
