Радна свеска уз читанку за 1. разред основне школе

Mowa Jovi}

Radna sveska uz ^itanku za prvi razred osnovne {kole

GLAVNI UREDNIK Prof. dr Bo{ko Vlahovi}

ODGOVORNA UREDNICA Doc. dr Nata{a Filipovi}

RECENZENTI

Jelena @uri}, profesorka srpskog jezika Maja Cvijanovi}, profesorka razredne nastave O[ „Borislav Peki}", Beograd Nata{a Kov`an Kun, pedago{kiwa

ILUSTRACIJE

Qubomir Babi} Mladen An|elkovi}

DIZAJN Mario Lampi}

LEKTURA I KOREKTURA Spomenka Tripkovi}

IZDAVA^

Eduka d.o.o. Beograd Ul. Zmaja od No}aja br. 10/1 Tel./faks: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Sajt: www.eduka.rs; imejl: eduka@eduka.rs

Edukapromo

ZA IZDAVA^A Prof. dr Bo{ko Vlahovi}, direktor

[tampa: Cicero, Beograd

Izdawe br.: 1, 2018. godina Tira`: 3000

SADR@AJ

1.

Pri~a i pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

Jovan Jovanovi} Zmaj: Sunce i vetar (odlomak) . . . . . . . . . . . . . . . 6 Narodna pri~a Vetar i sunce (odlomak). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

Redosled doga|aja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

Dragan Luki}: Sme{na pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Veliko slovo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

Re~enica, re~, slovo i glas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

Jovan Jovanovi} Zmaj: Pod ambrelom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

^itamo i razumemo pesme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

Jovan Jovanovi} Zmaj: P~ela i cvet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

Mom~ilo Te{i}: Prvi leptir. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

Grigor Vitez: Zvon~i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

^itamo pesmu, ma{tamo i pi{emo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Edukapromo

Grigor Vitez: Kad bi drve}e hodalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

^itamo i razumemo pri~u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

Ezopova basna Lisica i roda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

^itamo pri~u, ma{tamo i pi{emo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

[aqiva narodna pri~a Lopov u bostanu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

Likovi u pri~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

Narodna basna Nije vera tvrda u ja~ega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

[aqiva narodna pri~a Pustio bih ja wega, ali ne}e on mene . . . 45

Mesto i vreme radwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

Valentina Osejeva: Tri druga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Desanka Maksimovi}: K}i vilinog kowica . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

^itamo i razumemo tekst iz ~asopisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

Dramski tekst . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

Branko ]opi}: @u}a i ra~unxija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

Likovi iz pri~e na pozornici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 [aqiva narodna pri~a Boqi je moj magarac no vi sva tri. . . . . 62

Re~enica kao obave{tewe, pitawe i zapovest . . . . . . . . . . . . 68

Narodna basna Je` i lisica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68

Ve`bamo: re~enica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

Narodna pri~a Nagrada za la`. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

Ispravqamo izokrenutu pri~u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

Zajedno istra`ujemo svet pri~e (grupni rad) . . . . . . . . . . . . 78

Edukapromo

Desanka Maksimovi}: Tri patuqka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 3.

ODEQEWSKI SAJAM KWIGA (samostalni rad, rad u paru i grupni rad) . . 88

DNEVNIK ^ITAWA (bele{ke o pro~itanim delima) . . . . . . . . . . . . . . . 91

MOJA PRVA KWIGA (prilozi za isecawe) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

1.

Prvo poglavqe u Radnoj svesci pomo}i }e ti da:

Edukapromo

N razlikuje{ pesmu od pri~e, N zapazi{ osobine likova, N uo~i{ redosled doga|aja u pri~i, N pravilno pi{e{ veliko slovo, N razlikuje{ re~, slovo i glas.

PRI^A I PESMA

1. Pa`qivo pro~itaj. U kru`i} iznad pesme upi{i , u kru`i} iznad pri~e upi{i h.

Hvalio se Vetar svuda, Uzdizô se preko sveta I Suncu je prkosio Da je ja~i i od wega.

„Nisi ja~i” – Sunce re~e –„Hvali{a si, Vetre, samo.” „Ja ti rekoh da sam ja~i!” „E, pa hajd’ da poku{amo!”

„Vi{’ putnika onog dole Gde kora~a pored Save Da vidimo ko }e prije [ubaru mu skinut s glave!”

2. Podvuci prva dva reda u pesmi. O kome se u wima govori?

Edukapromo

Jednom su se Sunce i Vetar prepirali ko je od wih ja~i. Dugo su se tako prepirali i najzad su odlu~ili da isprobaju svoju snagu na putniku koji je u to vreme jahao velikim drumom.

— Pazi — rekao je Vetar — kad se sru~im na wega, odmah }u mu skinuti ogrta~!

^im je to izgovorio, odmah po~e duvati iz sve snage. Ali, {to je vi{e duvao Vetar, to se ja~e putnik uvijao u svoj ogrta~...

3. Podvuci zna~ewe re~i „hvali{a”.

Onaj koji voli da hvali druge. Onaj koji voli da hvali sebe. Onaj kome ne{to nedostaje.

4. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. Izraz „uzdizô se preko sveta” zna~i da je Vetar: a) bio uobra`en; b) duvao visoko; v) bio va`niji od sveta.

5. Pravilno pove`i linijama: pisac koji pi{e pesme pripoveda~ pisac koji pi{e pri~e pesnik pisac koji pi{e drame dramski pisac

Edukapromo

6. Iz pesme i pri~e o Suncu i Vetru prepisane su re~i ~ije ti je zna~ewe mo`da nepoznato ili nedovoqno poznato. Napi{i pored svake od tih re~i {ta misli{ da ona zna~i. prkositi {ubara drum ogrta~

Uporedi sa drugovima i drugaricama iz odeqewa kako ste re{ili zadatak. Sa u~iteqicom proverite da li ste naveli ta~no zna~ewe re~i. Nakon toga, ako je potrebno, ispravi i dopi{i ta~no zna~ewe re~i.

7. Obja{wewe nepoznatih re~i u ^itanci }e{ na}i u delu koji se zove:

a) Razgovor o pri~i; b) Re~nik; v) U~imo i podse}amo se.

8. Pesmu o Suncu i Vetru napisao je pesnik koji je napisao i „Zimsku pesmu” u tvojoj ^itanci.

U Sadr`aju ^itanke prona|i ime tog pesnika i napi{i ga na liniji.

U Sadr`aju ^itanke prona|i pri~u koju je napisao isti pesnik. Naslov te pri~e napi{i na liniji.

ZADATAK IZ MALE [KOLE PISAWA

Zamisli kako se pri~a o Suncu i Vetru zavr{ila. Dovr{i zapo~eto:

Edukapromo

Jednom su se Sunce i Vetar prepirali ko je od wih ja~i. Odlu~ili su da poku{aju da skinu ogrta~ putniku koji je prolazio putem. Najpre je Vetar po~eo sna`no da duva u putnika.

REDOSLED DOGA\AJA

SME[NA PRI^A

Uvu~e se nesta{ni mi{i} u sanduk i izgrize babi nov novcati ko`uh. Zabrinula se baka kako }e do~ekati zimu, pa govori: — Veseqe ti glave do{lo...

Stane se mi{ od toga ~asa veseliti i smejati. Toliko se smejao da se nije mogao s mesta ma}i...

Vidi petao mi{a gde se vaqa od smeha, kqucne ga i proguta. Stane se sad petao smejati. Toliko se smejao da se nije mogao s mesta ma}i.

Vidi lisica petla gde se vaqa od smeha, zgrabi ga, odnese u {umu i pojede.

Stane se sad lisica smejati. Toliko se, sirota, smejala da se nije mogla s mesta poma}i.

Vidi kurjak lisicu gde se vaqa od smeha, zgrabi je i pojede. Stane se sad kurjak smejati. Toliko se smejao da se nije mogao s mesta poma}i.

Edukapromo

Vidi medved kurjaka gde se vaqa od smeha, zgrabi ga i pojede. Stane se sad medved smejati. Toliko se smejao da se nije mogao s mesta poma}i.

Vidi deda medveda gde se vaqa od smeha, dohvati batinu, ubije medveda i napravi baki za zimu novi ko`uh.

Dragan Luki}

RE^NIK ko`uh – krzneni kaput, bunda glave do}i – ubiti kurjak – vuk

Edukapromo

1. Navedi likove u ovoj pri~i po redu kako se u woj pojavquju. 1. baba, 2. mi{, 3. , 4. , 5. , 6. , 7. . 2. Zaokru`i u pri~i re~enicu koju je baba rekla mi{u.

3. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. Re~enicom „Veseqe ti glave do{lo” baba je po`elela mi{u: a) da bude veseo do kraja `ivota; b) da strada zato {to joj je uni{tio ode}u; v) da mu veseqe do|e blizu glave.

4. Brojevima od 1 do 8 obele`i redosled doga|aja u pri~i.

___ Petao nije mogao da prestane da se smeje i zato ga je lisica pojela.

___ Deda je ubio medveda.

___ Mi{ je babi izgrickao ko`uh.

___ Lisica nije mogla da prestane da se smeje i zato ju je kurjak pojeo.

___ Od medvedove ko`e deda je babi napravio novi ko`uh.

___ Baba je po`elela da mi{ nastrada jer joj je uni{tio ko`uh.

___ Kurjak nije mogao da prestane da se smeje i zato ga je medved pojeo.

___ Mi{ nije mogao da prestane da se smeje i zato ga je petao pojeo.

ZADATAK IZ MALE [KOLE PISAWA

Prepri~aj pri~u svojim re~ima. Vodi ra~una o redosledu doga|aja u pri~i.

Edukapromo

Edukapromo

VELIKO SLOVO

1. Precrtaj nepravilno napisane re~i. strahiwa Marija Mama pas majstor ni{ Beograd

2. Slede}e re~enice prepi{i pravilno: moja sestra sawa voli da se igra sa na{om macom anin brat marko `ivi u kraqevu sutra idemo na ru~ak kod petrovi}a marko voli da ide kod bake u selo melence

Edukapromo

3. Predstavi se nekome ko te ne poznaje! Pravilno dopi{i re~enice o sebi: kako se zove{, kako se zove mesto u kom `ivi{, ulica, {kola u koju ide{ i dr. Moje ime i prezime je: @ivim u: Moja ulica se zove: Moja {kola se zove:

Ovde nacrtaj sebe.

Moj u~iteq/moja u~iteqica se zove: Moj najboqi prijateq/moja najboqa prijateqica zove se: ^lanovi moje porodice zovu se: 4. Pa`qivo pro~itaj naredni tekst i re{i zadatke.

Anin tata sr|an voli da pri~a o svom detiwstvu. Jednom je ani pri~ao o svojim omiqenim kwigama. Za sedmi ro|endan dobio je kwigu koju je napisao branko }opi}. Glavni lik u toj kwizi bio je nesta{ni ma~ak to{a, koji je `iveo sa starim dedom tri{om. ana je odlu~ila da pro~ita tu kwigu zato {to i ona ima nesta{nog ma~ka mi{u. Ana voli da ~ita pesme jovana jovanovi}a zmaja i desanke maksimovi}. Kad krene na raspust kod bake u selo jablanica, ana }e iz beograda poneti bar jednu kwigu.

Podvuci u tekstu re~i koje su nepravilno napisane malim slovom.

Edukapromo

Iz teksta pravilno prepi{i: a) ime Aninog tate: , b) ime ma~ka o kom je pisao Branko ]opi}: , v) ime Aninog ma~ka: , g) naziv grada u kom Ana `ivi: , d) naziv sela u kom `ivi Anina baka: .

Zakqu~i kako bi mogao da glasi naslov kwige Branka ]opi}a koja se pomiwe u tekstu. a) Do`ivqaji ma~ka Mi{e, b) Do`ivqaji ma~ka To{e, v) Do`ivqaji ma~ka Tri{e. • Zaokru`i imena pisaca koji se u tekstu pomiwu. Branko Radi~evi} Branko ]opi} Qubivoje R{umovi} Desanka Maksimovi} Jovan Jovanovi} Zmaj Mom~ilo Te{i} 5. Pro~itaj pa`qivo narednu pri~u. Prepi{i je pravilno.

SUBOTA

Edukapromo

pro{le subote smo i{li na izlet u zoolo{ki vrt u beogradu. moja sestra marija prvi put je videla slona i mnogo se upla{ila. ~uvar joj je rekao da se ne pla{i jer je slon dobar i umiqat. zato su mu dali ime dobrica. ja se nisam pla{io i dao sam dobrici malo kikirikija. kasnije tog dana pro{etali smo pored reke u zemunu. videli smo kom{iju marka, koji je deda moje drugarice ane. odjednom je jedna patka sletela u reku sa mnogo buke. prijateq kom{ije marka, pavle, rekao nam je da ta patka svakog dana pla{i i rasteruje ribu. Pomislio sam da ona pravi ve}i nered nego slon dobrica.

Edukapromo

ZADACI IZ MALE [KOLE PISAWA

1. ZADATAK

Seti se nekog svog putovawa. Sa nekim starijim – roditeqima, dekom, bakom – razgovaraj o tom putovawu. Saznaj kroz koja se sve mesta prolazi na tom putu. Seti se {ta si sve na putovawu video ili videla. Napi{i kratku pri~u o svom putovawu. Navedi mesto u koje ste putovali, kao i mesta kroz koja ste pro{li usput. Napi{i s kim si putovao ili putovala. Pravilno koristi veliko slovo.

MOJE PUTOVAWE

2. ZADATAK

Edukapromo

Opi{i jednu svoju subotu ili nedequ. Priseti se {ta obi~no radi{ tim danima kad ne ide{ u {kolu. Podseti se nekog zanimqivog doga|aja koji bi bilo lepo da podeli{ sa drugima.

RE^ENICA, RE^, SLOVO I GLAS

1. Pro~itaj pa`qivo slede}u pesmu.

Podvuci u woj re~ ili re~i ~ije ti zna~ewe nije poznato.

Pro~itaj wihovo zna~ewe ispod pesme.

Mnoge Zmajeve pesme ve} su ti poznate. Uz wih su odrastali i tvoji roditeqi, tvoje bake i prabake.

U {kolskoj biblioteci potra`i kwigu Zmajevih pesama i pro~itaj je.

POD AMBRELOM

Napoqu je ki{a, a malena Lela u sobi je svojoj ambrel razapela.

Pod ambrelom stoji, pa kroz prozor gledi. Eto, tako s’ radi kad se ambrel {tedi.

Jovan Jovanovi} Zmaj

Edukapromo

RE^NIK ambrel – ki{obran razapela – ovde u zna~ewu: otvorila gledi – gleda s’ – se

2. Podvuci prvi stih u pesmi.

3. Prebroj stihove u pesmi. U pesmi ima stihova.

4. Kad se spoje stihovi u ovoj pesmi, dobijamo re~enice. Ve} ti je poznato da se re~enica sastoji od re~i. Koliko re~i ima u ovoj re~enici? (I jedno slovo mo`e da bude re~.)

Napoqu pada ki{a, a malena Lela u sobi je svojoj ambrel razapela.

U ovoj re~enici ima re~i.

5. Pro~itaj jo{ jednom posledwa ~etiri stiha u pesmi. Zatim prepi{i iz wih dve re~enice: 1. 2.

a) dve, b) tri, v) ~etiri.

Edukapromo

6. Od koliko se ukupno re~enica sastoji pesma „Pod ambrelom”?

7. Re~ Lela u pesmi je napisana velikim po~etnim slovom:

a) zato {to pesnik voli tako da pi{e; b) zato {to je pesnik pogre{io; v) zato {to je to ime koje se pi{e velikim slovom.

^ITAMO I RAZUMEMO PESME

1. Pro~itaj slede}e tri pesme. Nacrtaj srce u kru`i} iznad pesme koja ti se najvi{e dopada. U toj pesmi podvuci stihove koji ti se najvi{e dopadaju.

1.

P^ELA I CVET

Razvio se pehar mirisava cveta, a ka wemu p~ela vesela doleta.

Tu je slatki pra{ak brala zadugo: ta kanda su stvoreni jedno za drugo. Jovan Jovanovi} Zmaj

2. PRVI LEPTIR

3. ZVON^I]

Poleteo kroz zrak prvi leptiri}, leptiri}. Plavi cvet mu ponudio {e{iri}, {e{iri}.

A on re~e: „Ba{ ti hvala, cvete plav, cvete plav. Vi{e volim lepr{ati gologlav, gologlav...”

Mom~ilo Te{i}

RE^NIK

pehar – ve}a posuda za pi}e u obliku ~a{e kanda – kao na tri miqe – misli se: sa velike razdaqine, izdaleka

Qubi~asti zvon~i}u Na zelenom kon~i}u, Kome tvoje zvonce zvoni, ^uju li te oni?

O, ~uje me svaki put Leptir `ut.

^uje me biqe Na tri miqe. ^uje me p~ela Iz tre}eg sela.

Grigor Vitez

Edukapromo

2. Prebroj koliko stihova ima svaka pesma. Upi{i odgovore u tabelu.

Naslov pesme „P~ela i cvet”„Prvi leptir”„Zvon~i}” Broj stihova

3. O ~emu se u pesmama govori?

a) O drugarstvu. b) O cve}u, leptirima, p~elama. v) O zvonima.

4. Do`ivqaj opisan u pesmama doga|a se:

a) u gradu, b) na livadi, v) u parku, g) na moru.

5. Vreme opisano u pesmama je:

a) jesen, b) leto, v) prole}e.

6. Navedi naslove dve pesme u kojima se pomiwe p~ela. Navedi naslove dve pesme u kojima se pomiwe leptir.

Edukapromo

U kojoj pesmi se pomiwe plavi cvet?

Napi{i ime pesnika koji je napisao pesmu „Zvon~i}”.

7. Zakqu~i na kojoj se fotografiji nalazi cvet zvon~i}. Upi{i  u kru`i} pored te fotografije.

8. Podvuci re~ koja opisuje raspolo`ewe koje preovladava u pesmama. veselo tu`no ravnodu{no

ZADATAK IZ MALE [KOLE PISAWA

Edukapromo

Podseti se {ta se doga|a sa prirodom u prole}e. Na ~asovima Sveta oko nas u~ili ste o `ivotiwama i biqkama koje `ive na livadi i u {umi. Napi{i nekoliko re~enica o tome kako izgleda priroda u prole}e. [ta se u woj mewa?

^ITAMO PESMU, MA[TAMO I PI[EMO

KAD BI DRVE]E HODALO

Kad bi drve}e hodalo, [ume bi se razilazile na sve strane. Drve}e bi hodalo, A mahale bi wihove grane.

Kad bi drve}e hodalo, I parkovi bi {etali nedjeqom sa {eta~ima, A mo`da bi i zaigrali malo sa igra~ima.

Kad bi drve}e hodalo, Me|u pticama bi do{lo do velike pometwe Jer bi i gnijezda krenula u {etwe.

Kad bi drve}e hodalo, Ja bih pisao naran~i sa juga Nek do|e kod moga bolesnog druga.

Grigor Vitez

Edukapromo

Grigor Vitez je pesnik koji je voleo prirodu. O tome je sam zabele`io: „Moje detiwstvo je proteklo u malom slavonskom selu, u poqu, u {umi, u dvori{tu, na livadama, gde je priroda tako blizu, gde ose}am i najmawi wen dah i promenu.”

Preporu~ujemo ti wegovu zbirku pesama za decu Kad bi drve}e hodalo

RE^NIK naran~a – pomoranxa

1. Pro~itaj pa`qivo pesmu. [ta ti je u woj posebno zanimqivo? Podvuci deo koja ti se najvi{e dopada.

ZADATAK IZ MALE [KOLE PISAWA

Odaberi jedan od ponu|enih zadataka i napi{i kratku pri~u. Daj naslov pri~i.

1. Zamisli da si prolaznik u parku u kom odjednom drve}e po~iwe da hoda i opi{i svoj do`ivqaj.

2. Zamisli da si ptica koja ima gnezdo na drvetu koje je iznenada po~elo da se kre}e i opi{i {ta se sa tobom dogodilo.

3. Zamisli da si de~ak ili devoj~ica i da pi{e{ pismo drvetu pomoranxe da do|e i oraspolo`i tvog bolesnog druga. Napi{i kako bi izgledalo to pismo.

Edukapromo

Edukapromo

^ITAMO I RAZUMEMO PRI^U

LISICA I RODA

Mudra i lukava lija sprijateqila se nekako s rodom, pa ju je pozvala u goste. Kada je roda do{la lisici, stavi ova pred wu ravan tawir slatke ka{e, razmazane po tawiru. Roda, vide}i da ne mo`e iz takvog plitkog tawira jesti, po~ne se pretvarati kao da nije ni opazila tu lisi~inu {alu, pa je zamoli da i ona do|e woj {to pre u goste gde }e je gospodski po~astiti. Lisica je mislila da }e se roda osvetiti pa nije htela da prihvati poziv. No roda ne htede odustati i lisica napokon obe}a. U odre|eno vreme do|e lija rodi. Roda postavi pred wu jelo u jednoj duguqastoj posudi. „Ugledaj se na mene”, povi~e roda, „pa jedi kao kod svoje ku}e” i posr~e sve sama svojim dugim kqunom. Lisica nije mogla iz uzane posude ni{ta da izvu~e, ve} je samo gledala kako roda izvla~i komadi} po komadi} hrane. Roda je smeju}i se gledala liju kako se zlovoqno na svojoj stolici okre}e, pa joj re~e: „Nemoj se, prijateqice, qutiti! Ja se pona{am kao i ti, pa te tako i ~astim kako si i ti mene po~astila.”

Edukapromo

1. Navedi likove u ovoj pri~i:

Ezopova basna

2. Pro~itaj ponovo prvu re~enicu. Podvuci u woj dve re~i koje opisuju liju i prepi{i ih na liniju.

3. Lija je:

a) sebi~na i voli da se podsmeva drugima; b) dare`qiva, ali voli da se podsmeva drugima; v) sebi~na, ali po{tuje druge.

4. Napi{i nekoliko re~enica o rodi iz pri~e.

Edukapromo

5. Podvuci posledwu re~enicu u pri~i. Ko ju je izgovorio?

6. Obele`i redosled doga|aja u pri~i.

Roda je zvala liju u goste.

Lija je rodi sipala jelo u plitak tawir iz koga ova nije mogla da jede.

Lija je pozvala rodu u goste.

Roda je liji sipala jelo u duguqastu posudu iz koje ova nije mogla da jede.

ZADATAK IZ MALE [KOLE PISAWA

Napi{i ovu pri~u na drugi na~in. Odaberi jedan od ponu|enih primera.

1. Lija je lepo ugostila rodu i roda je oti{la ku}i zadovoqna. Navedi kako je roda uzvratila liji.

2. Lija se nije dobro pona{ala prema rodi i roda nije mogla da jede ponu|enu hranu. Roda je odlu~ila da liju nau~i pameti tako {to }e se prema woj lepo pona{ati. Napi{i kako je to izgledalo.

Edukapromo

3. Lija je lepo ugostila rodu, ali je roda woj ru`no uzvratila. Napi{i kako je to izgledalo. Navedi {ta bi lija u tom slu~aju rekla rodi.

^ITAMO PRI^U, MA[TAMO I PI[EMO

LOPOV U BOSTANU

Prolazio neki ~ovek kraj bostanxijina bostana. Zapele mu lepe diwe i lubenice za o~i, pa ne mogô srcu odoleti, presko~i plot pa ih stane u torbetinu trpati. Ali eto ti bostanxije:

— More, ~ove~e, {to radi{ u mom bostanu?

^ovek, kako prihvatio diwu da je ubere, okamenio se kraj we i izbuqio o~i u bostanxiju:

— More, bostanxijo, vetar me doneo.

— Ako te je vetar doneo, {to dr`i{ diwu u ruci? — pita bostanxija.

— Dr`im se da me daqe ne odnese — veli ~ovek.

— Ma kad se dr`i{ da te daqe ne odnese, za{to ih trpa{ u torbu? — pita opet bostanxija.

— Ni sam ne znam {to to od straha radim — odgovori ~ovek.

Edukapromo

Prema narodnoj pri~i

RE^NIK bostan – zajedni~ki naziv za lubenice i diwe; ovde u zna~ewu: bostani{te, ba{ta u kojoj se diwe i lubenice uzgajaju bostanxija – ~uvar ili uzgajiva~ lubenica i diwa plot – vrsta drvene ograde

1. Zapazi ko su glavni likovi u ovoj kratkoj narodnoj pri~i. Uo~i gde se i kada pri~a de{ava. Razmisli u koje doba godine su lubenice i diwe zrele. Ako to ne zna{, pitaj nekog starijeg.

2. Pravilno popuni:

Mesto radwe: Vreme radwe: Likovi: ZADACI IZ MALE [KOLE PISAWA

1. Napi{i pri~u koriste}i slede}i podsetnik:

Mesto radwe: vo}wak

Vreme radwe: jesen

Likovi: de~ak Marko, de~akov kom{ija Petar

Po~etak pri~e: Marko se popeo na drvo i uzima jabuke bez pitawa. Kom{ija ~ije su jabuke ugledao ga je i stao ispod drveta.

Edukapromo

2. Odaberi jedan od ponu|enih zadataka:

Zamisli kako izgleda bostanxijina ba{ta sa krupnim zrelim diwama i lubenicama.

Promisli o tome koje sve boje i oblike mo`emo u woj videti. Odaberi doba dana u kom sve to zami{qa{.

Zamisli kako izgleda ~ovek koji je odlu~io da ukrade bostanxijine diwe. Kako je obu~en? Koliko ima godina? Opi{i kako zami{qa{ lopova iz pri~e.

Edukapromo

Opi{i kako zami{qa{ ba{tu iz pri~e.

Edukapromo

Drugo poglavqe u Radnoj svesci pomo}i }e ti da:

Edukapromo

N uo~i{ osobine likova u pri~i; N prepozna{ vreme i mesto radwe; N upozna{ dramski tekst; N razlikuje{ obave{tewe, pitawe i zapovest; N nau~i{ da prepri~ava{.

LIKOVI U PRI^I

1. Pa`qivo pro~itaj narednu basnu.

NIJE VERA TVRDA U JA^EGA

Udru`e se tri vola, Belowa, Rudowa i Galowa, te se dogovore i odu u planinu veliku, gde su dosta trave i vode na{li. Odlu~e tu da `ive. Do|e vuk da ih ubije, ali oni se pribiju jedan uz drugoga pa do~ekaju vuka na rogove, te im vuk nije mogao ni{ta. Vuk se seti, pa upotrebi lukavstvo. Pri|e blizu Belowi, pa ga zovne i re~e mu: – Dogovorite se ti i Rudowa te mi izdajte Galowu, nemojte ga braniti, a to je i za vas korisno jer }e ostati sva pa{a vama dvojici. Belowa pristane na vukov savet, pa jo{ i Rudowu nagovori, te vuku izdaju Galowu.

Po{to vuk ubije Galowu, opet pozove Belowu i posavetuje ga da mu ovaj izda Rudowu, pa da za wega samog sva pa{a ostane. Belowa pristane i Rudowu vuku izda. Po{to vuk i Rudowu ubije, onda kidi{e put Belowe. Belowa mu re~e: – Zar }e{ pogaziti veru, vu~e? Vuk mu odgovori: – Nije vera tvrda u ja~ega! Narodna basna

RE^NIK

Edukapromo

kidisati – nasrnuti na nekoga, napasti nekoga tvrda – ovde u zna~ewu: postojana vera – ovde u zna~ewu zakletva, dogovor nije vera tvrda u ja~ega – onaj ko je ja~i ne dr`i se svoje zakletve i dogovora pa{a – trava koja raste na livadi i slu`i kao hrana `ivotiwama

2. Zapazi ko su likovi u ovoj basni. Uo~i ko od likova govori, a ko ne govori.

U basni govore i . U basni ne govore i .

3. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. Za{to su na po~etku pri~e tri vola uspela da se odbrane od vuka?

a) Zato {to su zajedno bili najja~i.

b) Zato {to je vuk na po~etku bio slab, pa je posle oja~ao. v) Zato {to su na po~etku imali vi{e hrane od koje su bili ja~i.

4. Razmisli o pona{awu likova. Za{to su Belowa i Rudowa izdali Galowu? Objasni za{to Rudowa nije o~ekivao da Belowa izda i wega. Zakqu~i {ta pona{awe ovih likova govori o wima.

Linijama pove`i imena likova sa osobinama koje oni ispoqavaju.

Edukapromo

Vuk Belowa Rudowa

lukav pohlepan sebi~an domi{qat naivan odlu~an

5. Podvuci posledwu re~enicu u pri~i. Podvuci je na jo{ jednom mestu u pri~i.

6. Koje bi od narednih poslovica tako|e mogle biti pouka ove basne? Zaokru`i onu koja ti se najvi{e dopadne.

Ko la`e za tebe, laga}e i protiv tebe.

Ko lopovu gleda kroz prste, i sam je lopov. Slogom rastu male stvari, a neslogom se i najve}e raspadaju.

Ko drugome jamu kopa, sam u wu pada.

7. Svojim re~ima napi{i pouku ove basne.

ZADATAK IZ MALE [KOLE PISAWA

Napi{i pri~u! Odaberi jedan od ponu|enih zadataka.

Edukapromo

Naslov pri~e SVA\A NA VELIKOM ODMORU

UZBUNA U CARSTVU VILA

Mesto radwe {kolsko dvori{te carstvo vila u za~aranoj {umi

Vreme radwe veliki odmor rano prole}e

Glavni likovi devoj~ica Marija i de~ak Jovan

Ostali likovi drugovi i drugarice Jovana i Marije

vila Cvetana i vila Ru`ica, zla vila Mrazica

druge vile i vilewaci Zadate pojedinosti pri~e

Marija i Jovan posva|ali su se zato {to je on prepisivao na ~asu od we, a ona ga je tu`ila u~iteqici.

Prole}e kasni u carstvo vila. Glavne junakiwe poku{avaju da o`ive prirodu svojom ~arolijom, i bore se sa zlom vilom Mrazicom koja `eli da zauvek vlada zima.

Edukapromo

Edukapromo

8. Pa`qivo pro~itaj narednu pri~u.

PUSTIO BIH JA WEGA, ALI NE]E ON MENE

Nekakav Tur~in svrati s puta u potok da se napije vode, pa ga uhvati hajduk, a on onda dozove svoga druga, koji je bio ostao na putu: — Hodi, uhvatio sam hajduka!

Drug mu odgovori: — Kad si ga uhvatio, a ti ga povedi amo.

Onda mu on ka`e: — Ali ne}e da ide.

Kad mu drug na to re~e: „Ako ne}e da ide, a ti ga pusti”, a on mu odgovori: — Pustio bih ja wega, ali ne}e on mene. [aqiva narodna pri~a

Edukapromo

RE^NIK

hajduk – odmetnik od turske vlasti i ~lan dru`ine koja {titi narod od turskog nasiqa

9. Zamisli kakve osobine poseduje Tur~in, kakve hajduk, a kakve Tur~inov drug. Nabroj jednu osobinu za svaki od likova.

Tur~in hajdukTur~inov drug

10. Napi{i naziv suprotne osobine za svaku od osobina lika koju navodi{ u prethodnom zadatku.

osobina lika suprotna osobina

ZADATAK IZ MALE [KOLE PISAWA

Tvoj zadatak je da ukratko opi{e{ dva razli~ita kwi`evna lika: de~aka i zmaja.

De~ak

Zamisli kako de~ak izgleda, koliko ima godina, gde `ivi i {ta voli da radi. Napi{i o tome nekoliko re~enica.

Zmaj

Edukapromo

Zamisli kako zmaj izgleda, kako izgleda mesto na kom `ivi i {ta zmaj radi. Napi{i o tome nekoliko re~enica.

Edukapromo

MESTO I VREME RADWE

TRI DRUGA

Vid je izgubio u`inu. Na odmoru su svi jeli, samo je on stajao po strani.

– Za{to ne jede{? – upita ga @ivko.

— Izgubio sam u`inu.

— To nije dobro – re~e @ivko i zagrize veliki komad belog hleba.

— Do ru~ka je jo{ daleko.

— A gde si izgubio u`inu? – upita Mi{a.

— Ne znam – odgovori Vid i okrenu se.

— Mo`da si je nosio u xepu. Treba da je nosi{ u torbi – re~e Mi{a.

Janko nije ni{ta rekao. On pri|e Vidu, prelomi svoj komad hleba na dva dela i jedan pru`i Vidu.

1. Navedi likove u ovoj pri~i.

Edukapromo

2. Koji od de~aka iz pri~e ima slede}e osobine?

dare`qiv, nesebi~an, saose}ajan

saose}ajan –onaj ko ima razumevawa za ose}awa i potrebe drugih qudi

Valentina Osejeva (preveo Viktor Cvitan)

3. Vreme radwe ove pri~e jeste:

a) veliki odmor u {koli; b) prole}ni raspust; v) zavr{etak {kolskog ~asa.

4. Prepi{i re~enicu iz koje zakqu~uje{ koje je vreme radwe u pri~i.

5. Mesto radwe ove pri~e jeste:

a) park; b) igraonica; v) {kola.

Edukapromo

6. Objasni na osnovu ~ega zakqu~uje{ koje je mesto radwe u pri~i.

ZADATAK IZ MALE [KOLE PISAWA

Napi{i {ta se u pri~i daqe doga|alo. Kako su se @ivko i Mi{a ose}ali kad su videli kako je wihov drug Janko postupio? [ta su rekli? Kako se prema Janku pona{ao Vid?

Edukapromo

7. Pa`qivo pro~itaj pri~u „K}i vilinog kowica”. Zapazi mesto i vreme radwe u pri~i.

K]I VILINOG KOWICA

(odlomak)

Ona je mala, mala devoj~ica, vesela i prozra~na kao vilin kowic. Svi do posledweg stvora u wenoj okolini vole je i maze.

Edukapromo

Ali se jednog jutra mala nesta{nica iskrade i sama pobe`e na reku. Htelo joj se da se malo po vodi provoza. Sedne na list bukve {to je stajao u vodi kraj obale i otisne se na wemu kao na ~am~i}u niz talase. Plovila je tako ona, plovila, i bila mnogo vesela, posmatraju}i krajeve kroz koje je tekla reka. Sve je bilo ne mo`e biti lep{e, ali nesre}a se uvek iznenada dogodi. Nai{av{i na nekakvu maticu, ~amac joj se prevrne i ona upadne u reku te se udavi. A posle izvesnog vremena talasi izbace na obalu telo male k}eri vilinog kowica. Tuda slu~ajno nai|e vrabac, wen sused, pa kad vide da je sirota mala devoj~ica umrla, prhnu odmah da javi wenim prijateqima. Tako se glas o wenoj smrti ra{iri po {umi, i patuqci odmah otr~e da odnesu vest wenom ocu vilinom kowicu. Tr~ali su {to su igda mogli i na|u ga kraj jednog potoka. ^im ~u {ta se dogodilo wegovoj devoj~ici, vilin kowic pojuri na livadu gde je le`alo weno telo, ali se patuqcima ~inilo da ne leti ipak dovoqno brzo.

^im su stigli na livadu kraj reke i ~im je vilin kowic oslu{nuo srce male utopqenice, zamolio je patuqke da odmah potra`e isto~ni vetar i dovedu ga na livadu jer, ako ga pre ve~eri ne na|u i devoj~ica zano}i obamrla, niko joj vi{e ne mo`e pomo}i.

^uv{i ovo, pojure patuqci da tra`e isto~ni vetar, ali, kao za pakost, od wega ni traga ni glasa jer je ve} bilo prevalilo podne. Jedva u zlo doba, kad se sunce stalo kloniti zalasku, na|u ga u jaruzi, zavukao se i }uti.

I vetar je mnogo voleo qubimicu patuqaka i buba, pa se odmah digne iz jaruge i za tren oka se na|e na livadi. Isto~ni vetar stade prvo tiho, tiho, pa onda sve ja~e duvati u krioca obamrle devoj~ice ne bi li ih pokrenuo. Zawiha se od wegovog daha okolna trava, potom {umica oko livade, a krila male devoj~ice jo{ le`ahu nepokretna. Weni drugari, misle}i da je ni vetar ne mo`e o`iveti, stanu plakati neute{no. Uto on jo{ jednom iz sve snage dunu, a wena krioca se lagano pokrenu, o~i joj se za~u|eno otvore kao kod dece probu|ene iz dubokog sna. — O`ivela je, o`ivela! — povi~u radosno weni prijateqi patuqci, a vilin kowic je uze u naru~je i obasu je poqupcima.

RE^NIK

jaruga – duboko, duga~ko i usko udubqewe u zemqi –provalija

vilin kowic – vrsta insekta prozra~an – providan nesta{nica – ona koja je nesta{na prhnuti – poleteti igda – ovde u zna~ewu: najvi{e zano}iti – do~ekati no} obamrla – be`ivotna prevaliti – pre}i krioca – krila matica – sredi{wi, najbr`i deo reke

Edukapromo

Pored pesama, Desanka Maksimovi} je pisala i pri~e za decu. Najlep{e su wene bajke. Kroz wih prolaze likovi vilinih kowica, jagoda, leptira, mrava, pu`eva, patuqaka. Potra`i ih u {kolskoj biblioteci!

Desanka Maksimovi}

8. Gde `ive likovi ove pri~e?

9. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. Kuda je k}i vilinog kowica oti{la sama?

a) Na planinu. b) Na reku. v) Na jezero.

10. Pravilno pove`i linijama.

Patuqci su prona{li vilinog kowica u jaruzi.

Telo male utopqenice le`alo je kraj potoka.

Patuqci su prona{li isto~ni vetar na livadi.

11. Linijama pravilno pove`i pitawe sa delom pri~e koji na wega odgovara.

Kada se k}i vilinog kowica iskrala od svojih drugova?

Edukapromo

U koje vreme su patuqci po~eli da tra`e isto~ni vetar?

Kada su uspeli da ga prona|u?

Kad se sunce stalo kloniti zalasku.

Kad je ve} bilo prevalilo podne. Jednog jutra.

12. Pro~itaj jo{ jednom deo teksta koji je ozna~en bojom. Razmisli o tome za{to je proticawe vremena va`no u pri~i „K}i vilinog kowica”. Podvuci ta~nu tvrdwu.

N Radwa u svakoj pri~i treba da traje ceo dan.

N Ako padne no} pre nego {to joj isto~ni vetar pomogne, k}i vilinog kowica osta}e zauvek mrtva.

N Va`no je da likovi u pri~i imaju dovoqno vremena da se me|usobno upoznaju.

13. Zaokru`i likove u pri~i. Navedi ih na liniji redom kako se u pri~i pojavquju.

Edukapromo

^ITAMO I RAZUMEMO TEKST IZ ^ASOPISA

Pro~itaj pa`qivo slede}i tekst.

VILINI KOWICI

Vilini kowici `ive pored vode. Tela su im duga~ka i tanka. Imaju dva para prozirnih krila koja se prelivaju u raznim bojama. Boje i {are na wima mogu biti razli~ite: od plavih, preko crvenih i zelenih, do `utih. Noge su im duge, a o~i su im toliko velike da im ispuwavaju celu glavu. Zbog takvih o~iju vid im je jasan i kad lete veoma brzo. Vilin kowic je izvanredno brz. Noge im ne slu`e za hodawe, ve} samo za odmarawe od leta i za lov. Vilin kowic obi~no lovi komarce, a ponekad mo`e da uhvati leptira ili muvu.

Edukapromo

1. Iz teksta prepi{i re~enicu u kojoj se ka`e gde vilini kowici `ive.

2. Tela vilinih kowica su: a) duga~ka i tanka, b) kratka i tanka, v) duga~ka i debela.

3. Krila vilinog kowica su „prozirna”. Podvuci re~ koja zna~i isto {to i re~ „proziran”. raznobojan providan tanak lak

4. Za{to su vilinim kowicima potrebne tako velike o~i?

a) Da bi videli daleko.

b) Da bi im vid ostao jasan i kad lete veoma brzo. v) Da bi dobro videli sitne stvari.

5. Podvuci u tekstu re~enicu koja govori o tome za {ta vilinom kowicu slu`e noge.

6. Navedi `ivotiwe koje vilin kowic mo`e da ulovi. , , .

7. Napi{i tri pitawa na koja mo`e{ na}i odgovor u tekstu o vilinom kowicu.

1. 2. 3.

8. Ovaj tekst ne odgovara na sva pitawa o vilinim kowicima. [ta te jo{ zanima u vezi s vilinim kowicima? Postavi pitawe.

Edukapromo

9. Ovde nacrtaj kako zami{qa{ vilinog kowica.

DRAMSKI TEKST

1. Pravilno pove`i linijama. pesma pri~a drama

Marko ima ma~ku Sivku. Ona je veoma nesta{na i ~esto se pewe na drvo ispred ku}e, ali onda ne ume da si|e. Markov tata joj obi~no pomogne da si|e sa drveta.

Marko: Mama, do|i brzo!

Mama: [ta je bilo?

Jedna ma~ka smela Pewati se htela Ali nije znala Da si}i nije {ala.

Marko: Ma~ka je opet pobegla na drvo!

Mama: Smiri se. Spusti}emo je kao pro{li put.

RE^NIK

smela – odva`na, hrabra

2. Zamisli razgovor izme|u devoj~ice Ane i de~aka Stefana. Nastavi kako je zapo~eto.

ANA: Zdravo, Stefane. Ide{ li danas u bioskop sa {kolom?

STEFAN:

Edukapromo

ANA: STEFAN:

ANA: STEFAN: ANA: STEFAN:

ANA: STEFAN: ANA: STEFAN: ANA: STEFAN: ANA: 3. Pro~itaj pa`qivo narednu pri~u. U woj je naveden razgovor izme|u dva zanimqiva lika.

@U]A I RA^UNXIJA

(odlomak)

@u}a, veliki ov~arski pas, odveden je da ~uva vinograd. U vinogradu nema ni ovaca, ni ma~aka, ni ostalih pasa – ni~ega, i zato je @u}i bilo stra{no dosadno.

— Auvau, ko }e ovako sam `iveti! — zevnu on od puste dosade progutav{i zauzgred jednu bezobraznu muvu. — Ba{ je te{ko biti sam.

— Niste sami, mnogopo{tovani — za~u se iza wega ne~iji sitan u~tiv glas. — Tu je jo{ i moja neznatna malenkost.

Edukapromo

@u}a se iznena|en okrenu. Na vrhu gomilice izrivene zemqe stajala je jedna mlada krtica i za~u|eno ga gledala.

— A ko si ti? — obradova se @u}a neobi~nom gostu. On dotad ne beja{e video nijednu krticu.

— Ja sam, uva`eni prijatequ, krt koji `ivi pod zemqom. Zovu me Dvaput Dva Jeste Pet.

— Dvaput Dva Jeste Pet — za~u|eno promrmqa @u}a, koji je ina~e odli~no znao ra~un. — ^udno ime, dru`e, a uz to jo{ i pogre{no.

— Mo`da je zaista tako, veleu~eni — skromno priznade krt. — To ime dao mi je na{ u~iteq iz Velikog Krti~waka zato {to slabo znam ra~un.

— Aha, aha! — uskliknu @u}a. — Sad razumem. Ti si, dakle, nekakav opasan ra~unxija.

— Tako je, premudri. A ko ste vi, ako smem da znam? Nikad jo{ ne videh tako veliko stvorewe.

— Ja sam ov~arski pas, zovu me @u}a. ^udi{ se koliki sam? A {ta bi tek rekao da vidi{ mog brata. On je duga~ak dvaput toliko koliko polovina mene.

— Jao, jao, ta nije mogu}no! — zaprepasti se krt. — To je onda prava grdosija.

— Tako je, dru`e — nasmeja se @u}a raspolo`en da zbija {alu s r|avim ra~unxijom. — A kako bi se ti tek za~udio kad bih ti ispri~ao kako sam jurio stra{nu zverku kratkouhog i dugorepog zeca. — Hajde, pri~aj, veleumni — zamoli ga Dvaput Dva Jeste Pet, koji je neobi~no voleo pri~e.

Branko ]opi}

Edukapromo

RE^NIK zauzgred – usput ra~un – ovde u zna~ewu: matematika neznatna – mala, neva`na malenkost – ovde u zna~ewu: mali, neva`an veleu~eni – veoma u~en i mudar grdosija – ne{to {to je vrlo veliko, ogromno, divovsko

Branko ]opi} je napisao mnogo divnih pri~a i pesama za decu. U {kolskoj biblioteci potra`i kwige Do`ivqaji ma~ka To{e ili Raspjevani cvr~ak. U ^itanci prona|i Je`evu ku}icu. U`ivaj u ~itawu!

ZADATAK IZ MALE [KOLE PISAWA

1. Prepi{i ovu pri~u u obliku drame. Nastavi kako je zapo~eto.

2. Ukoliko `eli{ vi{e, obrati pa`wu na re~i u zagradama. Poku{aj i ti da na nekim mestima napi{e{ kako se likovi u drami pona{aju.

3. Sa parom iz klupe odglumi ovu dramu.

@U]A I RA^UNXIJA

@U]A (zevaju}i): Auvau, ko }e ovako sam `iveti. Ba{ je te{ko biti sam.

DVAPUT DVA JESTE PET (sitnim, u~tivim glasom): Niste sami, mnogopo{tovani. Tu je jo{ i moja neznatna malenkost.

@U]A:

DVAPUT DVA JESTE PET:

@U]A:

Edukapromo

DVAPUT DVA JESTE PET:

@U]A:

DVAPUT DVA JESTE PET:

@U]A: DVAPUT DVA JESTE PET: @U]A: DVAPUT DVA JESTE PET: Zamisli kako bi izgledala pozornica za predstavu o psu i krtici. Nacrtaj ovde svoj predlog izgleda pozornice.

Edukapromo

LIKOVI IZ PRI^E NA POZORNICI

MUDRIJI JE MOJ MAGARAC NO VI SVA TRI

Sastali se napoqu pored jedne visoke kamene litice tokom leta tri nekakva velika gospodara. Svaki je imao svoga slugu uza se, koji su im dobar ru~ak pripremili. Po{to se dobro najedu a jo{ boqe napiju, po~ne svaki svoga slugu hvaliti kako mu je veran i koristan, a jedan od wih re~e: — Da ja sad mome ka`em: hajde sko~i s ove kamene litice i strmoglavi se, poslu{a}e me. Drugi odmah re~e: — I moj }e odmah. Tre}i nastavi: — Vala, ako se va{a dva slome, i moj }e.

Edukapromo

Zovne dakle prvi gospodar svoga slugu i naredi mu, a ovaj odmah, ni pet ni {est, no s one litice strmoglavce baci se i sav u komade; pa tako i drugi. Tre}i gospodar, kad vide, `ao mu bi svoga sluge, pa ga upita:

— Bi li se i ti za mene onako ubio?

— Ja, je li, gospodaru? Bogme ho}u, ne samo ja, nego i ovo moje magare na kojem sam jutros doneo jelo i pi}e. Tek {to ovo re~e, uzjaha ono magare dok ga dotera dovrh one litice odakle }e sko~iti. Kad magarac vide onu propast, ukopa se.

Sluga po~ne da bije magarca, no sve uzalud, ne}e pa ne}e da sko~i. Sluga na kraju re~e:

— Evo, gospodaru, nemoj posle re}i da je do mene.

Zavika{e mu onda sva trojica:

— Vrati se, vrati, vidimo tvoju vernost; ne `alimo toliko tebe koliko tvoga magarca.

A on wima: — Du{e mi, mudriji je on no vi sva tri.

Prema {aqivoj narodnoj pri~i

RE^NIK litica – visoka strma stena strmoglaviti – pasti, survati se u dubinu

1. Nabroj likove u pri~i:

Prvi gospodar, , ; Prvi sluga, , . 2. Navedi vreme i mesto radwe.

Vreme radwe: Mesto radwe: 3. Zapazi ko je najzanimqiviji lik u pri~i. Objasni za{to. Edukapromo

4. Ukratko prepri~aj pri~u.

Edukapromo

ZADATAK IZ MALE [KOLE PISAWA

Pa`qivo pro~itaj narodnu pri~u. Podelite se u grupe. Neka svaka grupa bude sastavqena od {est u~enika, koliko u pri~i ima likova. Va{ zadatak je da ovu pri~u napi{ete u obliku drame i da je zatim odglumite. Koristite naredni podsetnik.

1. Porazgovarajte o tome kako treba da izgleda pozornica. U zagradi opi{ite izgled pozornice.

2. Podelite uloge: dogovorite se ko }e biti prvi, drugi i tre}i gospodar, odnosno prvi, drugi i tre}i sluga.

3. Neka svako od vas ka`e kako zami{qa lik koji je dobio da glumi. Zamislite spoqa{wi izgled lika i wegove osobine. Ukratko zapi{ite kao podsetnik.

4. Na osnovu pri~e zamislite kako se odvija razgovor izme|u likova. Zajedni~ki odlu~ite {ta }e ko od likova da ka`e i na koji na~in.

5. Zapi{ite razgovor izme|u likova koji }e vam slu`iti kao podsetnik kad budete izvodili svoju dramu.

MUDRIJI JE MOJ MAGARAC NO VI SVA TRI

Edukapromo

Likovi: prvi, drugi i tre}i gospodar; prvi, drugi i tre}i sluga

Izgled pozornice:

Izgled i osobine likova:

Prvi gospodar: Drugi gospodar: Tre}i gospodar: Prvi sluga: _____________________________________________________________

Edukapromo

Drugi sluga: Tre}i sluga:

Razgovor izme|u likova:

Edukapromo

1. Pove`i linijama:

obave{tewe pitawe zapovest

JE@ I LISICA

Lisica pitala je`a:

— Koliko ima{ pameti?

— Jednu — re~e je` — a ti?

— Ja sedamdeset i pet — odgovori lisica.

— Ih, ne verujem ti! Ne verujem ti dok mi se ne zakune{ na Jevan|eqe. Po|i za mnom!

Pa je dovede nad zamku koju je lovac zapeo i zemqom tanko pokrio da se ne vidi, pa joj re~e:

— Podigni predwe noge uvis i wima o zemqu udari i reci: „Jest, tako mi ovog Jevan|eqa!”

Ona tako i u~ini; ali je zamka {~epa za obe noge.

Edukapromo

— Kako }u sad da se izbavim? — stade lisica pitati je`a za savet.

— Ne mogu ja tebe nau~iti sa jednom pame}u kod tolikih tvojih pameti — odgovori je`. Lisica mu re~e:

— Ja vidim da me je satrlo tvoje Jevan|eqe. Molim te, nau~i me! Onda joj je` rekne:

— Kad lovac do|e da te uhvati, ti se umrtvi. On }e te jedanput udariti kocem. Ti se ne mi~i! Kad on vidi da se ne mi~e{, misli}e da si mrtva, izvadi}e ti noge iz zamke i baciti te kraj sebe. A ti odmah sko~i, pa be`i!

Ona tako i u~ini i izbavi se.

Prema narodnoj basni

RE^NIK

Jevan|eqe – deo Biblije, sveti spis nad kojim se qudi obi~no zakliwu satrti – uni{titi

2. Pa`qivo pro~itaj basnu o lisici i je`u. Prepi{i iz we dva obave{tewa, dva pitawa i dve zapovesti.

Obave{tewe:

3. Pravilno pove`i linijama.

Lisica je mudra `ivotiwa, ali je je` mudriji.

Za{to je je` mudriji od lisice?

Zato {to je je` skroman. Lisica je uobra`ena. Nau~i, je`e, lisicu kako da se pona{a!

Po{aqi je u {kolu za je`eve!

[ta }e tamo nau~iti?

Tamo }e nau~iti da ne treba da bude hvalisava.

4. Postavi tri pitawa o ovoj pri~i.

Edukapromo

ZADATAK IZ MALE [KOLE PISAWA

Ovaj zadatak uradi sa svojim parom iz klupe. Jedno drugom postavite pitawa i napi{ite odgovore.

1. Postavi ~etiri pitawa svom drugu/svojoj drugarici iz klupe. On ili ona neka zapi{e tvoja pitawa.

2. Neka tvoj par iz klupe tebi postavi ~etiri pitawa. Zapi{i ih. 3. Zatim napi{ite odgovore na postavqena pitawa.

Edukapromo

1. pitawe: 1. odgovor: 2. pitawe: 2. odgovor: 3. pitawe: 3. odgovor: 4. pitawe: 4. odgovor:

VE@BAMO: RE^ENICA

NAGRADA ZA LA@

Prodavao trgovac diwe, pa nai|e i jedan kupac. Trgovac se htede na{aliti, pa mu re~e:

— A, bre, prijatequ! Brzo me sla`i! Ako me brzo sla`e{, da}u ti jednu diwu.

— [to }e mi dve diwe? Molim, gazda, dosta mi je i jedna — odgovori ~ovek.

— Pa jednu sam ti i kazao.

— Ali kazao si mi da }e{ mi dati dve diwe! — La`e{, prijatequ!

— Pa kad la`em, daj mi tu diwu {to si mi je obe}ao za la`! — re~e ~ovek i odnese diwu.

Prema {aqivoj narodnoj pri~i

1. Podvuci zapovest. Brzo me sla`i! La`e{, prijatequ! Pa jednu sam ti i kazao.

2. Iz pri~e prepi{i jo{ jednu zapovest:

Edukapromo

3. Iz pri~e prepi{i po jedno obave{tewe i pitawe.

Obave{tewe: Pitawe:

4. Napi{i tri pitawa na koja slede}a re~enica odgovara: Prodavao trgovac diwe, pa nai|e i jedan kupac.

1. 2. ____________________________________________________________

3.

ZADATAK IZ MALE [KOLE PISAWA

Tvoj zadatak je da napi{e{ po tri obave{tewa, pitawa i zapovesti.

Zamisli da sa drugovima i drugaricama iz odeqewa treba da organizuje{ zabavu.

Obave{tewe

Edukapromo

Obavesti svoje prijateqe o tome kako zabavu zami{qa{ (gde }e se odr`ati, kakvo }e biti poslu`ewe, kakvu }ete muziku slu{ati i sl.).

Obave{tewe:

Pitawe

Pitawe:

Upitaj svoje prijateqe da li su bili na sli~noj zabavi, kako bi oni voleli da sve izgleda, kakvu hranu i muziku vole i sl.

Zapovest

Zapovest:

Edukapromo

Ovde napi{i pozivnicu za svoju zabavu i ukrasi je.

Zamoli svoje prijateqe da ti pomognu u organizovawu zabave. Osmisli {ta bi svako od wih mogao da uradi da sve protekne kako treba.

ISPRAVQAMO IZOKRENUTU PRI^U

IZOKRENUTA PRI^A

[ETWA O PRI^I

Ideju za ovakvu, neobi~no izokrenutu pri~u pozajmili smo od tebi poznatog Branka ]opi}a. Prona|i „Izokrenutu pri~u” ovog pisca u wegovoj zbirci Ispod zmajevih krila i u`ivaj u ~itawu!

[etwa je iza{la u Marka i [vr}u. Na putu su sreli {arenu devoj~icu Anu i wenu plavokosu ma~ku Milu. [vr}a se odmah nakostre{io, a Mila je po~ela da laje. Pas je poku{ao da umiri Marka. Mila je po~ela da miluje upla{enu Anu. Drvo je ipak pobeglo i popelo se na obli`wu macu. Marko je brzo odveo ku}u [vr}i. „Drvo, si|i sa Mile!” – uzalud je dozivala Ana. „Maco, za{to si tako upla{ila [vr}u?” – pitao je Marko. Maca je ipak uspela da nagovori drvo da si|e sa Ane. Kod zdelice joj je dala ku}u toplog mleka.

Edukapromo

ZADATAK IZ MALE [KOLE PISAWA

1. Pro~itaj ovu neobi~nu izokrenutu pri~u. Poku{aj da prepi{e{ pri~u tako da svaka re~ do|e na svoje mesto.

Edukapromo

ZAJEDNO ISTRA@UJEMO SVET PRI^E

Ove zadatke radi}e{ u saradwi sa drugovima i drugaricama iz odeqewa.

Radi}ete ih ovim redom:

– U odeqewu se podelite u pet grupa.

– Prvo svi pro~itajte i pismeno prepri~ajte tekst kao {to je nazna~eno u zadatku ispod teksta.

– Svaka grupa neka odgovori na pitawa vezana uz jedan deo teksta.

– Svoje odgovore predstavite pred ostatkom odeqewa.

TRI PATUQKA

1. Daleko negde u planini `ivela je siroma{na seoska porodica. Roditeqi su po ceo dan orali, kopali i `eli kod drugoga da bi svoju decu ishranili. Za to vreme deca, dva mawa de~aka, ostajala su kod ku}e sama i igrala se. Wihove igre nisu bile sli~ne igrama varo{ke dece. Ovi mali{ani su pravili sviralice od vrbova pru}a, pleli kotarice, pravili vodenice na potoku {to je tekao pored ku}e. Ponekad su zidali ku}ice kraj obale i kr~ili staze kroz `buwe. Jednog dana rano ujutru odu Stojan i Milan, tako su se zvala deca seqakova, na potok i po~nu graditi vodenicu.

Edukapromo

1. Podvuci imena de~aka iz pri~e.

2. Podvuci re~enicu iz koje se vidi mesto radwe u pri~i.

3. Zakqu~i za{to su de~aci ostajali sami kod ku}e.

4. Ispod teksta prona|i obja{wewa re~i orati, kopati, `eti. Objasni kakvim su se poslovima bavili roditeqi de~aka.

5. Zakqu~i za{to su se de~aci igrali druga~ije nego deca u gradu.

2.

Ovaj posao bio je gotov tek uve~e, i deca se vrate ku}i kad je ve} uveliko pao mrak. Izjutra rano otr~e da vide da li vodenica i daqe radi. Kad imaju {ta videti: na onom mestu gde su je sagradili ni~ega nema. Potok samo te~e kao {to je i pre tekao. Potr~e deca niz vodu da vide da se nije to~ak gdegod zaustavio, zaka~io za kamen. Tako idu}i niz vodu daleko nai|u na svoju vodenicu, stoji ista istovetna, samo na sasvim drugom kraju potoka. Deca prosto nisu mogla da do|u sebi. Poku{aju da opet vrate to~ak na staro mesto, ali on se nije dao izvaditi iz ra~ava kao da je prikovan. Zato se Milan i Stojan tu`ni vrate ku}i, ~ude}i se {ta }e biti, ali ne mogu}i da se dosete.

1. Podvuci re~enicu iz koje se vidi kad su se deca vratila ku}i. Kad su se ponovo vratila na potok?

2. Pro~itaj obja{wewe re~i vodenica ispod teksta. Zakqu~i za{to su deca morala da sagrade vodenicu na potoku.

Edukapromo

3. A evo {ta se dogodilo. Kraj seqakove ku}e u najgu{}oj {umi `ivela su tri patuqka: Sedobradi, Crnobradi i Ri|obradi. Dok su deca pravila svoju vodenicu, patuqci su virili iza grana i, ~im su oti{la ku}i, Sedobradi }e re}i:

3. Podvuci re~enicu iz koje se vidi da su deca iznena|ena kad vide vodenicu na drugom mestu.

4. Zakqu~i za{to deca nisu mogla da vrate to~ak vodenice na staro mesto.

5. Kako su se de~aci ose}ali kad su se vratili ku}i? Objasni za{to.

1. Podvuci imena patuqaka. Zakqu~i kako su dobili ta imena.

2. Ko je predlo`io da deci ukradu vodenicu?

3. Za{to patuqci mogu da kradu samo kad je tamna no} bez mese~ine?

— Hajde da de~iju vodenicu premestimo na drugo mesto. Mogli bismo na woj bra{no mleti. Crnobradi patuqak pristade odmah, ali Ri|obradi primeti: — Pristajem na to samo ako no}as ne bude mese~ine, jer vi znate: vidi li nas na zlom poslu ma koje qudsko oko, odmah }u se ja pretvoriti u grumen zlata, Sedobradi u grumen srebra, a Crnobradi u grumen ugqa.

4. Koje boje je zlato, koje srebro, a koje ugaq? Zakqu~i za{to }e se ba{ Ri|obradi pretvoriti u grumen zlata, Sedobradi u grumen srebra, a Crnobradi u grumen ugqa.

5. Objasni {ta je „zli posao” o kom Ri|obradi govori.

Kako te no}i nije bilo mese~ine, patuqci slobodno izi|u na reku i premeste de~iju vodenicu, udesiv{i je isto onako kako su je deca bila udesila, pa samequ na woj vre}u bra{na za sutradan.

4.

Kroz nekoliko dana deca naprave na obali kamenu malu ku}u, ograde je pru}em i kroz dvori{te proseku stazu re|aju}i {qunak do {qunka. Uve~e, kad su bili gotovi, odu ku}i jedva ~ekaju}i da opet idu na igru.

Ali ~im su deca oti{la ku}i, patuqci, koji su virili iza `buna, izi|u na obalu reke i ku}icu prenesu daleko u {umu i sakriju je me|u `buwe. Kako su bili vrlo mali, mislili su da se sva trojica u woj nastane.

Edukapromo

Kad ujutru deca do|u na obalu i vide da im nema ku}ice, stanu je tra`iti po okolini. I zbiqa je na|u me|u `buwem, stoji ista onakva kako su je ona sazidala, i oko we

isti plot i ista staza od {qunka. Poku{aju deca da je vrate na staro mesto, ali se ni kamen ni drvce ne dadu s mesta ma}i, kao da su prikovani. Deca se pla~u}i vrate ku}i i re{e da idu}i put ~uvaju stra`u pored svoje rukotvorine, te da vide ko to prenosi na drugo mesto ono {to ona nameste kraj potoka. I tako, kad posle nekoliko dana sazidaju malu hlebarnicu, samo ~askom svrate ku}i da bi zavarala trag, i odmah opet kradom do|u da vrebaju lopove.

1. [ta su slede}e deca napravila na obali?

2. Gde su patuqci sklonili ku}icu? Podvuci re~enicu koja ka`e {ta su patuqci nameravali sa ku}icom. Za {ta bi im ona slu`ila?

Edukapromo

3. Zakqu~i za{to se ku}ica nije mogla poma}i kad su je de~aci na{li. Kakve mo}i poseduju patuqci?

4. Za{to su se de~aci pla~u}i vratili ku}i?

5. [ta su odlu~ili da urade da bi saznali ko im uzima stvari?

5. Tog ve~era mese~ina je sijala kao dan i napoqu se sve videlo. Videv{i mese~inu, Ri|obradi nije isprva hteo da ide u kra|u, pla{e}i se da ga kakvo qudsko oko ne opazi, ali ga druga dvojica nagovore: — Sad deca uveliko spavaju — reko{e oni — pa mo`emo spokojno u kra|u. Video si kako je lepa mala hlebarnica, treba da je prenesemo kraj ku}ice, pa da u woj pe~emo hleb.

1. Za{to se te no}i sve dobro videlo?

2. Za{to se Ri|obradi pla{io da ide u kra|u te ve~eri?

3. Za{to je patuqcima bila potrebna hlebarnica?

4. [ta se sa patuqcima dogodilo kad su ih deca ugledala?

5. Na {ta su deca potro{ila blago?

Tako i Ri|obradi pristade, te po|e u kra|u. Ali tek {to su oni po~eli da prenose hlebarnicu, a deca ih ugledaju, pa se Ri|obradi pretvori u grumen zlata, Sedobradi u grumen srebra, i Crnobradi u grumen ugqa. Deca sve to blago odnesu ku}i i posle su sa svojim roditeqima `ivela spokojno i imala ~ime da se {koluju.

Desanka Maksimovi}

RE^NIK varo{ki – gradski; kotarica – pletena korpica od pru}a; orati – obra|ivati zemqu prave}i u woj duboke krupne tragove; ovo se obi~no radilo spravom koja se zove plug; kopati – sitniti zemqu; ovo se radi motikom; `eti – se}i `ito; ovo se radi srpom; prikovan – pribijen; {qunak – krupniji pesak; plot – vrsta drvene ograde; rukotvorina – ono {to je na~iweno rukama; hlebarnica – prostorija gde se mesi i pe~e hleb; vodenica – mlin za mlevewe `ita koji se nalazi na vodi; ra~ve – drvo sa dva kraka, dve grane.

1. ZADATAK

Edukapromo

Da bi svako od vas boqe upoznao pri~u i pripremio se za slede}e zadatke, prepri~ajte ovu pri~u koriste}i podsetnik: 1. Stojan i Milan odlu~uju da izgrade vodenicu; 2. vodenica se pomerila tokom no}i i de~aci poku{avaju da je vrate; 3. patuqci su tokom no}i premestili vodenicu; 4. de~aci prave kamenu ku}icu koju patuqci ukradu; 5. de~aci stra`are no}u i hvataju patuqke.

Edukapromo

2. ZADATAK PO GRUPAMA

Va{ zajedni~ki zadatak je da predstavite pri~u „Tri patuqka” tako {to }ete napraviti zajedni~ku sliku. Za rad prve grupe bi}e potreban veliki papir (hamer). Za rad u ostalim grupama bi}e dovoqni papiri iz bloka za crtawe. Radite drvenim bojicama.

Edukapromo

1. grupa: na hameru nacrtajte okolinu u kojoj de~aci `ive: {umu, potok, staze. Ne crtajte gra|evine, nego samo prirodu pored koje de~aci `ive. Kad zavr{ite, uz pomo} u~iteqa pri~vrstite svoj hamer na pano.

2. grupa: na papirima iz bloka nacrtajte likove de~aka i wihovih roditeqa. Pogledajte pre toga slike na kojima je predstavqena ode}a kakvu su de~aci nekada nosili i poku{ajte to da nacrtate. Kad zavr{ite sa crtawem i bojewem, isecite ih. Uz pomo} u~iteqa ili u~iteqice pri~vrstite ih na odgovaraju}e mesto na hameru.

3. grupa: na papirima iz bloka nacrtajte i obojte vodenicu. Istra`ite pre toga kako vodenica obi~no izgleda. Neka vam u tome pomogne u~iteq ili u~iteqica, a mo`e vam pomo}i i slika vodenice u uxbeniku. Zatim je isecite i pri~vrstite na pano.

Vodenica

4. grupa: n a papirima iz bloka nacrtajte likove tri patuqka. Kad zavr{ite sa crtawem i bojewem, isecite ih. Uz pomo} u~iteqa ili u~iteqice pri~vrstite ih na odgovaraju}e mesto na hameru.

5. grupa: na papirima iz bloka nacrtajte malu seosku ku}u u kojoj de~aci `ive sa roditeqima. Istra`ite pre toga kako su

Edukapromo

Stara seoska ku}a

seoske ku}e nekada obi~no izgledale. Neka vam u tome pomogne u~iteqica ili u~iteq, a mo`e vam pomo}i i slika jedne takve ku}e u uxbeniku. Kad zavr{ite sa crtawem i bojewem, isecite ih. Uz pomo} u~iteqa ili u~iteqice pri~vrstite ih na odgovaraju}e mesto na hameru.

3. ZADATAK PO GRUPAMA

Pripremite se da postavite pitawa likovima ove pri~e. U svakoj grupi se podelite tako da jedan deo grupe smi{qa pitawa, a da drugi deo grupe smi{qa odgovore na pitawa. Dajte predloge za pitawa. Pitawa treba da sadr`e ono {to vas interesuje da saznate o navedenom liku iz pri~e. Odgovore smislite tako da imaju veze sa onim {to ste prethodno zakqu~ili o osobinama likova.

1. grupa: razgovor sa Milanom

2. grupa: razgovor sa Stojanom 3. grupa: razgovor sa Ri|obradim 4. grupa: razgovor sa Sedobradim

5. grupa: razgovor sa Crnobradim

Edukapromo

Zapi{ite svoja pitawa na jedan papir. Zapi{ite odgovore kao kratki podsetnik na drugi papir. Kada ih budete ~itali, mo`ete ih usmeno pro{iriti.

Pred odeqewem predstavite svoj intervju. Neka neko od vas bude lik iz pri~e, a neko drugi novinar koji mu postavqa pitawa.

3.

Tre}i deo Radne sveske pomo}i }e ti da:

N napravi{ svoju prvu kwigu, N predstavi{ kwigu svog para iz klupe, N sa drugovima i drugaricama iz odeqewa organizuje{ mali sajam kwiga,

N vodi{ svoj dnevnik ~itawa.

Edukapromo

ODEQEWSKI SAJAM KWIGA

1. ZADATAK – URADI SAM ILI SAMA

Tvoj zadatak je da napravi{ svoju prvu kwigu. Ti }e{ biti pisac i ilustrator. Na kraju Radne sveske nalaze se posebni prilozi za isecawe. Iseci stranice kako je nazna~eno.

Daj naslov kwizi. Ne zaboravi da na vrhu naslovne strane navede{ svoje ime i prezime.

Napi{i kratku pri~u, pesmu i dramu, o ~emu god `eli{. Svaku od wih ukrasi svojim crte`ima. To }e biti ilustracije u tvojoj prvoj kwizi. Na posledwoj stranici, korici tvoje prve kwige, napi{i ne{to o sebi.

2. ZADATAK – URADI SA DRUGOM ILI DRUGARICOM IZ KLUPE

Edukapromo

Pripremi se da drugima predstavi{ kwigu druga ili drugarice iz klupe. Tvoj drug ili drugarica iz klupe predstavi}e ostalima tvoju kwigu.

Pro~itaj pa`qivo kwigu druga/drugarice i smisli {ta }e{ ostalima o woj re}i. Navedi ko ju je napisao, o ~emu govore pri~a, pesma i drama iz kwige i za{to bi trebalo da je i ostali pro~itaju. Reci ne{to o crte`ima (ilustracijama) u kwizi.

Dok bude{ predstavqao / predstavqala kwigu, tvoj drug ili drugarica neka stoji pored tebe. Na kraju svakog predstavqawa, neka ostali postave nekoliko pitawa tebi ili piscu kwige. Isto tako, dok tvoj par iz klupe bude predstavqao tvoju kwigu, ti stani pored wega i nakon predstavqawa odgovaraj na pitawa iz publike.

3. ZADATAK – URADI SA DRUGOVIMA I DRUGARICAMA IZ ODEQEWA

Sa drugovima i drugaricama iz odeqewa organizuj mali sajam kwiga.

Edukapromo

Na sajmovima kwiga se predstavqaju razli~ite kwige i pisci. Tu kwige mogu da se kupe, a ponekad mo`e da se razgovara i sa omiqenim piscem.

Napravite mali sajam svojih kwiga. Pored kwiga koje ste napisali i ilustrovali, na sajmu mo`ete izlo`iti i svoje ~estitke ili grani~nike za kwige. Grani~nik za kwige je duguqasto par~e kartona koje stavqamo u kwigu da bismo znali gde smo stali u ~itawu, i obi~no izgleda ovako:

Edukapromo

Napravite grani~nik za kwige od raznobojnih kartona i ukrasite ih po svojoj `eqi. Evo nekih ideja.

Sve to iznesite na prodajni {tand. Pozovite svoje roditeqe i prijateqe i organizujte prodajnu izlo`bu svojih radova – svoj mali sajam kwiga.

DNEVNIK ^ITAWA

Ako voli{ da ~ita{, prostor sa bele{kama na narednim stranama iskoristi da napi{e{ ne{to o onome {to si pro~itao ili pro~itala. Neka to bude tvoj dnevnik ~itawa. Prostor u bele{kama je podeqen na slede}i na~in:

1. O piscu. U ovom delu napi{i ono {to zna{ o piscu ~iju si kwigu pro~itao ili pro~itala. O piscu }e{ naj~e{}e saznati na kraju kwige koju ~ita{. U kvadrati} pored mo`e{ zalepiti sliku pisca ako je prona|e{ u de~jem ~asopisu ili na internetu.

2. O kwizi. U ovom odeqku napi{i o ~emu govori pri~a, pesma ili drama koju si pro~itala ili pro~itao.

3. Omiqeni deo. Na ovom mestu prepi{i iz pri~e, pesme ili drame jednu re~enicu ili vi{e re~enica ili stihova koji su na tebe ostavili poseban utisak.

Edukapromo

4. Najvi{e mi se dopalo. Ovde objasni, svojim re~ima, {ta ti se u pesmi, pri~i ili drami najvi{e svidelo. To mo`e biti neki lik, opis nekog doga|aja i sl.

5. Ilustracija. U ovaj kvadrat nacrtaj svoju ilustraciju dela koje si pro~itala ili pro~itao.

Edukapromo

Edukapromo

Edukapromo

Edukapromo

Edukapromo

Edukapromo

Edukapromo

Edukapromo

MOJA PRVA KWIGA –PRILOZI ZA ISECAWE

Ovde su prilozi za isecawe koji }e ti pomo}i da napravi{ svoju prvu kwigu. Pri pravqewu svoje prve kwige slobodno mo`e{ koristiti kola`ni papir, karton, ukrasni papir, nalepnice, sli~ice i drugo. Va`no je da pusti{ ma{ti na voqu i da u`iva{ u ovom zadatku!

Edukapromo

Edukapromo

Edukapromo

Edukapromo

Edukapromo

Edukapromo

Edukapromo

Edukapromo

Edukapromo

Edukapromo