16. MERIDIJAN
list klu ba s tu d e n a ta ge o g rafije Zagreb
10. broj
Zagreb, p ro s in a c 2009.
izdavač
Klub s tu d e n a ta ge o g rafije Zagreb Geografski o d s je k P M F-a , M a ru lić e v t r g 19/2 10000 Zagreb, Hrvatska e . m a il- ksg .zag re b (a)g m a il.com
gla vni u r e d n ik p o m o ć n ic i g la v n o g u re d n ika
diz ajn n a s lo vn ic e i časopisa
Mario K rpanić V ale n tina Valjak David Furlan K azim ir S am o š ć a n e c e .m ail - k a zo 2 8 @ g m a il.c o m
le k tu ra
M a rta Jovanić V ale n tin a Valjak M ario K rpanić
a n k e te
M o m ka M a rtin a Sipina H alper M ario K rp a n ić Mateja H orvat
tis a k
d o d a ta k
UVODNA RIJEČ
PRODIGITAL T rn jan ski zavoj br.5 10000 Zagreb tel. - 0038516156027 w w w . p r o d ig it a l. h r časopis izlazi uz p o m o ć S t u d e n ts k o g z b o r a Sveučilišta u Zagrebu i b e s p la ta n je za č la n o ve Kluba s tu d e n a ta ge o g rafije Zagreb
Pozdrav svim a! N akon š to je i zadnji g e o g ra fs ki v je rn ik izgubio n adu, pred vas stiže ju b ila r n i 10. b ro j 16. M e rid ija n a u s tilu o n e “ Ko bi reko č uda da se d e s e ” . U o v o m broju d o n o s im o v a m reko rd a n broj članaka ( u k lju č u ju ć i puto p ise , s tr u č n e članke, te re n s k e n a stave, k lu p ske a k tiv n o s ti i dr.) za koje se n a d a m o da će, os im k v a n t ite t o m , p o dići razinu časopis a i u k v a lita tiv n o m pogledu. Po prvi p u ta uveli s m o n a g r a d n e igre, a u t e m i b ro ja s m o , p o v o d o m 10 g o d in a Kluba s tu d e n a ta i 16. M erid ija n a, nastoja li u o s n o v n im c r t a m a p rik azati n a s ta n a k i razvoj KSG-a Zagreb i časopis a koje g d ržite u ru k a m a , te p re d s ta v iti Klub s tu d e n a ta , nje gov u s tro j i a k tiv n o s ti. N a d o v e z u ju ć i se na p r e t h o d n i broj, g dje su n a m p r o fe s o ri prikazali s m je ro v e d ip lo m s k ih s tud ija , d o n o s im o v a m iz prve ru ke is k u s tv a s t u d e n a ta p rv e g e n e r a c ije svih p e t s m je r o v a d ip lo m s k ih stu d ija . Naravno, razn ora zne p o te š k o ć e nas nisu zaobišle, p rv e n s tv e n o u v idu p ro vo đ e n ja a n keta (0 t o m e ne š to kasnije) te p riku p lja n ja članaka s n e o p h o d n o m g n ja v a žo m I k o n s ta n tn im p o ds je ća nje m (po se b ic e n e o d g o v o r n i h a u t o r a ) ;) Što je tu je , c e n e r je, im a m o ga pa s to g a k re n ite is tra ž iti što s m o v a m sve prip re m ili! Vaše u re d n iš tv o !
SADRŽAJ
AUTORI ČLANAKA:
G E O G R A F S K I O D S JE K
A n k e te o n a s tav i Brač - te re n l . g. V elebit - te re n 2. g. Središnja H rv a ts k a - S la v o n ija - P e č u h - te r e n 2. g. Cres - te r e n 2. g. P la n im o r - te r e n 3. g. Istra - te r e n 3. g. Tereni s dru ge s tra n e A n k e te 0 te r e n im a D ip lo m s k i stu diji In te rv ju sa z n a n s t v e n im n o v a c im a iz
4 6 8
9 11 12 13 14 15 18 20
Ana V ujako vić Ines Križek Ivan Jenjič Elvedina T ra va re v ič M a rk o Kovač Goran Kepčija & M ario K rp a nič M arin C vita n o vič, p rof. S tu d e n ti 4. g o d in e M ario K rp a n ič (p ro v e d b a )
STRUKE
A n ta r k tik a - bijeli k o n tin e t P ro m je n a k lim e u H rva tsko j i Kyotski p r o to k o l N a cio n a ln i p a rk Sjeverni V ele b it A lbanci i Srbi - vje čn i neprijatelji? A ra lsko je zero Afrika - k o n tin e t c rn a c a i p le m e n a (p le m e Masai) Kanal D u n a v -S a v a : is p lativ pro je kt?
22
24 28 31 34 37 39
Dejan N e m č ič M la de n M a ra d in , prof. M ark o Kovač Goran M e d e n ja k (EGEA L ju b lja na ) C hristian Bašić Dejan N e m č ič M a rta Jovanić
K L U P S K E A K T IV N O S T I
M o tiv ac ijs k i v ik e n d i b ru c o š ija d a 2007. B ru c o šija d a i m o t iv a c ijs k i 2008. TEMA BROJA - 10. GODINA KSG-a TEMA BROJA - 10 BROJEVA 16. MERIDIJANA E du k a tivn a e k sk u rz ija Paklenic a - Zadar Egea - eur. u d r u ž e n je s tu d . g eografije Leigo - EGEA k o n g re s sj. i b a ltič k e regije WRC - Belgija Kao na zapad E u ro m e d - Korte Godišnji kon g res - P ushgory, Rusija R azm je na Zadar - Zagreb R azm jena M u e n s te r - N ijm e g e n - Zagreb Riječ p r e d s je d n ic e 2008. Riječ p re d sjen ik a 2009. NAGRADNA IGRA: NAJGEOFOTKA Ljetna te re n s ka nastava M u r te r 2008.
40 41 42 44 45 47 48 49 50 52 53 54 55 57 57 57 58
S vjetlana Višnić Filip Jakopović p r ip r e m io M ario K rpa n ič p r ip re m io M a rio K rp a nič M a rtin a Bajič & V alen tin a Valjak Tam ara M ih o ci V edran s a ftić Mateja H o rv a t M ark o L u k e tić M ario K rpa n ič M a rtin a C vitko vić Filip V ujasin ovič Jasm ina Azenič , prof. & Petra Radeljak, prof. M atea Ivanov M ark o Kovač Chris tia n Bašić, Elvedina T rava revič, Mateja H o rv a t
P U T O P IS I
Terra A ustra lis in c o g n ita Island - z em lja v a tre i leda Nihao! K on fu cije kaže: 'T ko u Kini bio nije' Švicarska M a k e d on ija - 'Tfie Sun, to o , is a s ta r ' Skup 0 b io e n e rg e tic i
62 65 68
71 73 74
Željko Čolak Ana V uja ković Luka Vuković Maja M a ta n ić Marijana M u s ta p ić Tea V la tk o vić
Z A N IM L J IV O S T I
Na Sljeme, na Sljeme, na R u n olis t Geografija svuda i svagdje U p u te a u to r im a za pis anje čla naka Jeste li znali Sponzori NAGRADNA IGRA KSG-a O s m o s m je rk a Rebus M ario V rb a nić (6.11.1988.-14.12.3008.)
77 78 78 79 79 80 80 81 82
M arta Jovanić David Furlan M arta Jovanić
S vjetlana Višnić S vjetlana Višnić
ANKETE 0 NASTAVI P oštovani č ita telji! D o n o s im o v a m p re g le d s t u d e n t s k o g o c je n jiv a n ja ko le g ija o d s lu š a n ih u a k a d e m s k o j g o din i 2007./2008. Istraživanje je, kao i svake g o d in e, bilo a n o n im n o , te je p r o v e d e n o na re la tiv n o v e lik o m u z o rk u s tu d e n a ta po g o d in i - na 1. g o d in i is pitali s m o 6 2 % , a na 2. g o d in i 54% s tu d e n a ta . N a ža lo s t, z b o g n e d o v o l jn o g b ro ja p r ik u p lj e n ih a n k e ta sa 4. g o d in e (ka o p o s lje d ic a z a v rš e tk a sa p r e d a v a n jim a i prijelaza s t u d e n a ta u a p s o lv e n ts k i s ta tu s ) , iste s m o o d lu č ili iz osta viti, d o k je kod a n k eta za 3. g o d in u d o šlo do p r o b le m a s p r o v e d b o m ' ta k o da do iste nije ni došlo. K o le g ij i p r e d a v a č ( i . g o d . )
K o n c e p c i ja k o l e g i ja
Stoga s m o o d lu č ili slje d e ću s tr a n ic u o s ta v iti p r a z n o m kako bi, pose b ice za b u d u ć e g e n e ra cije , ukazali na v a ž n o s t pro ve d b e a n k e ta , kako za s t u d e n t e i p ro fe s o re , t a k o i za s a m 16. M e ridijan.
Godina studija
Ocjena
1. godina
3,96
2. godina
3,58
O r g a n iz a c ija p r e d a v a n ja
Z a n im ljiv o s t p r e d a v a n ja
S u s r e t ljiv o s t i k o n z u lt a c ije
O r g a n iz a c ija is p ita
O b je k tiv n o s t n a is p it im a
U v o d u g e o g ra fiju (Š te rc )
3 ,1 3
3 ,2 0
3 ,9 0
4 ,0 0
3 ,9 0
4 ,1 0
S ta t. i g ra fič k e m e to d e (B a š ić )
4 ,1 6
4 ,3 0
2 ,9 0
4 ,5 0
4 ,1 5
4 ,6 0
V je ž b e iz s ta t. i g ra f. m e to d a (B a š ić )
4 ,0 0
4 ,3 2
2 ,8 0
4 ,4 5
X
X
K a rto g ra fija (T o s k ić )
4 ,0 6
3 ,7 0
3 ,3 2
4 ,3 0
4 ,2 0
4 ,4 0
V je ž b e iz k a rto g r a fije (S p e v e c )
4 ,9 0
4 ,9 0
4 ,7 0
4 ,7 0
X
X
K lim a to lo g ija (F ilip č ić )
3 ,2 0
2 ,9 0
3 ,1 2
3 ,1 6
3 ,7 2
3 ,8 4
V je ž b e iz k lim a to lo g ije (M a ra d in )
3 ,0 0
3 ,2 2
2 ,9 4
4 ,0 0
X
X
H id r o g e o g ra fija (O re š ić )
4 ,1 3
3 ,8 0
4 ,5 0
4 ,2 2
4 ,2 6
4 ,4 6
S e m in a r iz h id r o g e o g ra fije (Č a n je v a c )
4 ,3 2
X
X
4 ,6 7
X
X
D e m o g e o g ra fija (N e ja š m ić )
4 ,4 5
4 ,4 8
4 ,1 6
4 ,3 8
4 ,6 3
4 ,7 3
V je ž b e iz d e m o g e o g ra fije (B a š ić )
3 ,9 0
4 ,0 0
3 ,3 2
4 ,4 3
X
X
G e o g ra fija m o ra (O re š ić )
4 ,1 6
3 ,8 4
4 ,0 9
4 ,2 9
4 ,2 2
4 ,1 3
S e m in a r iz g e o g ra fije m o ra (Č a n je v a c )
4 ,3 9
4 ,2 6
4 ,2 6
4 ,5 8
X
X
K o n c e p c i ja k o l e g i ja
O r g a n iz a c ija p r e d a v a n ja
Z a n im ljiv o s t p r e d a v a n ja
S u s r e t ljiv o s t i k o n z u lt a c ije
O r g a n iz a c ija is p i t a
O b je k tiv n o s t n a is p it im a 4 ,0 0
K o le g ij i p r e d a v a č (2 . g o d . ) T u ris tič k a g e o g ra fija (C u rić )
4 ,0 2
3 ,8 5
4 ,3 1
4 ,1 7
4 ,2 8
S e m in a r iz tu r is t ič k e g e o g . (O p a č ić )
3 ,9 2
3 ,8 0
3 ,7 4
4 ,0 0
X
X
G e o m o r fo lo g ija (F a iv r e )
3 ,4 6
3 ,5 3
2 ,8 0
3 ,9 5
4,11
4 ,2 3
S e m in a r iz g e o m o r fo lo g ije (B o č ić )
4 ,2 4
4 ,4 5
4 ,2 6
4 ,4 1
X
X
In d u s trijs k a g e o g ra fija (S tip e rs k i)
3 ,9 3
3 ,8 2
3 ,8 7
4 ,0 5
4 ,1 0
4 ,2 2
S e m in a r iz in d u s trijs k e g e o g . (L o n č a r)
3 ,7 4
3 ,8 9
3 ,3 6
4 ,0 0
X
X
P r o m e tn a g e o g ra fija (J a k o v č ić )
4 ,0 9
4 ,1 2
3 ,8 5
4 ,4 8
4 ,3 3
4 ,3 5
S e m . iz p r o m e t n e g e o g . (G a š p a ro v ić )
3 ,9 2
3 ,9 7
3 ,9 2
4 ,1 7
X
X
P o litič k a g e o g ra fija (S tip e rs k i)
3 ,4 8
3 ,4 3
3 ,7 0
3 ,9 5
3 ,1 7
3 ,5 0
S e m in a r iz p o litič k e g e o g . (L o n č a r)
3 ,7 0
3 ,7 8
3 ,4 8
3 ,9 2
X
X
K u ltu rn a g e o g ra fija (Š a k a ja )
3 ,4 1
3 ,6 3
3 ,6 5
4 ,0 7
3 ,9 7
4 ,0 0
S e m in a r iz k u ltu r n e g e o g ra fije (S la v u j)
4 ,0 7
4 ,2 1
4 ,0 7
4 ,3 7
X
X
R u ra ln a g e o g ra fija (P e jn o v ić )
3 ,6 0
3 ,6 5
3 ,3 6
4 ,2 4
3 ,7 6
3,71
S e m in a r iz ru ra ln e g e o g . (L u k ić )
4 ,1 9
4 ,0 9
4 ,1 2
4 ,2 9
X
X
E k o n o m s k a g e o g ra fija (J a k o v č ić )
4 ,0 7
4 ,0 4
3 ,9 7
4 ,2 1
4 ,2 5
4 ,2 5 3 ,9 7
U rb a n a g e o g ra fija (N je g a č )
4 ,2 5
3 ,9 7
4 ,0 5
3 ,6 4
3 ,7 8
S e m in a r iz u rb . i e k o n . g . (P r e l. i J a k .)
4 ,2 8
3 ,9 4
4 ,1 0
4 ,2 0
X
X
G e o g ra fija E u ro p e (N e ja š m ić )
4 ,6 2
4 ,3 5
4 ,6 1
4 ,4 5
4 ,6 3
4 ,6 5
G e o g . A u s tra lije i O c e a n ije (F ilip č ić )*
4 ,0 7
4 ,0 7
3 ,9 6
4 ,2 0
4 ,1 5
4 ,3 0
G e o g ra fija JI E u ro p e (P e jn o v ić )*
4 ,0 0
3 ,5 0
3 ,6 6
3 ,8 3
3 ,6 6
3 ,6 9
S r e d o z e m lje (F u e rs t-B je liš )*
3 ,3 3
3 ,2 5
3 ,1 6
3 ,3 3
3 ,4 0
3 ,5 9
U v o d u ja p a n s k e s tu d ije (S tip e rs k i)*
4 ,5 2
4 ,4 2
4 ,6 1
4 ,5 7
4 ,7 0
4 ,7 5
G e o g ra fija A z ije (S tip e rs k i)*
4 ,5 3
4 ,6 1
4 ,3 8
4 ,3 0
4 ,1 8
4 ,4 5
G e o g ra fija A fr ik e (V u k)*
4 ,5 8
4 ,7 0
4 ,7 0
4 ,6 4
4 ,6 8
4 ,5 0
U rb a n i s is te m i s v ije ta (N je g a č )*
5 ,0 0
4 ,4 6
4 ,4 6
4 ,3 3
4 ,0 0
4 ,0 0
K lim a H rv a ts k e (F ilip č ić)*
3 ,2 0
3 ,0 0
3 ,2 0
3 ,0 0
3 ,7 5
3 ,5 0
G e o g . o s n o v e g lo b a liz a c ije (S tip e rs k i)*
4 ,0 7
3 ,9 2
4 ,0 7
4 ,2 3
4 ,3 0
4 ,2 0
G e o g ra fija L a tin s k e A m e r ik e (Fa ivre)*
4 ,0 0
4 ,0 6
3 ,8 0
4 ,0 6
4 ,4 1
4 ,1 6
G e o g ra fija A n g lo a m e rik e (Š akaja)*
4 ,0 0
4 ,0 0
4 ,3 3
4 ,0 9
3 ,9 5
3 ,9 5
* ispitanost ¡zbornih predm eta je varirala izm eđu 7 % I 27%
4
G E O G R A F S K I O D S JE K I A N K E T E 0 N A S T A V I
BRAČ-NAJVIŠI HRVATSKI OTOK S JEDNOM OD NAJPOZNATIJIH PLAŽA JADRANSKOGA MORA TEREN I. GODINE geografska okupacija vlaka
Pri u p isu na G eografski fa k u lte t, u v ije k i svakoga razveseli v ije s t 0 te re n s k o j n a s ta v i. Kako p u to v a n je od tr i do p e t d a n a na m o re ili u p la n in e ne bi d a lo v e ću te ž in u p o je d in o m s tu d e n ts k o m is ku s tv u ? P osebice kada je rije č o p e t da n a s u n č a n o g s vib n ja na _ p re d iv n o m o to k u B ra ču . D ugo se n ije z n a lo koji će nas p ro fe s o r v o d iti i g d je ć e m o u o p ć e ići. No, č e ka n je se is p la tilo . Kao vo đa te re n s k e d o d ije lje n n a m je p ro fe s o r Š te rc koji n a m je u je d n o d o n io ve se lu v ije s t da se ne m o ra m o d ije liti u d v ije g ru p e , već da c ije la g o d in a ide z a je d n o . I ta k o je p u to v a n je m o g lo p o č e ti. K re n u li s m o v la k o m u k a s n im v e č e rn jim s a tim a iz Zagreba p re m a S p litu . C je lo n o ćn a vo žn ja s p u n o d ru ž e n ja i m a lo s p a v anja bila je d o b ra u v e rtira u n a d o la ze će dan e . U S p lit s m o s tig li u o s a m s a ti u ju tro . P rvo s m o n a ra v n o p o p ili kavu na s p lits k o j rivi, a p o to m ra zg le d a va li g ra d sve do p o la ska tra je k ta . Na tra je k tu su n e k i n a p o k o n d o h v a tili m a lo sna, d o k su d ru g i i d a lje m a r ljiv o ća ska li, k a rta li ili na te ra s i g le d a li sve m a n ju s lik u S plita i sve ve ću i bližu s lik u B rača. Po d o la s k u u S u p e ta r p o h ita li s m o p re m a h o te lu . M alo sna, ra zg le d a va n je g ra d a i s lo b o d n o v rije m e su nas p re p o ro d ili i v ra tili n a m s ta ru sn a g u . Prvi h ra b ri k u p a či s k o č ili su u m o re . D rugi su ip a k s ta ja li po s tra n i i g le d a li k u p a če k o ji su se s m rz a v a li. Taj dan n is m o m o g li is k o ris titi za ra d ili d a ljn je is tra ž iv a n je o to k a , pa s m o v rije m e is p u n ili š e tn jo m po g ra d u . S u p e ta r o b ilu je k u ltu r n im s p o m e n ic im a m e đ u k o jim a je p o s e b n o z a n im ljiv a ž u p n a c rk v a N a vje š te n ja M a rijin a iz 18. s to lje ć a . Tu su jo š i C rk v e n i m u z e j, z v o n ik sa s a to m , a i n e k i d ru g i o s ta c i p ro š lo s ti. D rugi d a n k re n u li s m o a u to b u s o m u ra z g le d a v a n je o to k a . P lan je bila vo žn ja k ro z u n u tra š n jo s t o to k a sve d o ju ž n e o b a le . P rvo m je s to našeg itin e ra ra bila su N erežišća, m a lo n a selje u u n u tra š n jo s ti o to k a u k o je m u se, n a ž a lo s t, n is m o z a d rž a va li. D alje s m o n a s ta v ili p re m a p u s tin ji B laca, s m je š te n o j na ju g o z a p a d n o m d ije lu o to k a . A u to b u s nas je m a k a d a m s k o m c e s to m d oveo do z a d n je to č k e , od koje s m o n a s ta v ili pješice. Dva k ilo m e tra h o d a po u s k o m k a m e n o m p u tu d o v e lo nas je do G lago lja ško g s a m o s ta n a Iz 16. s to lje ć a . P u stin ja B laca bila je s k lo n iš te p o ljič k ih p u s tin ja k a . V odič nas je p ro ve o s a m o s ta n o m 1 is p rič a o n a m p o v ije s t ove s k riv e n e to č k e o to k a . S a m o sta n nas je iz n e n a d io s v o jo m v e lič in o m i o p re m lje n o š ć u . N a im e , s a m o s ta n je s v je ts k i p o z n a ta z v je z d a rn ic a o p re m lje n a b ro jn im a s tr o n o m s k im s p ra v a m a . U s a m o s ta n u se ta k o đ e r n a la z i k la v ir za k o ji je te š k o s h v a titi ka ko je d o ta m o tra n s p o rtir a n , lako p o z ic io n ira n u sre d o to k a i p u s tin je , s a m o s ta n im a i š ko lu , m a lu p ro s to riju s d rv e n im k lu p a m a i p o lic a m a p re p u n ih kn jig a . Na k ra ju ra zg le d a v a n ja p o n u đ e n i su n a m p rš u t i ra kija . Sve u s v e m u , p u s tin ja B laca n a m je o s ta la u lije p o m s je ć a n ju . A u to b u s o m s m o n a s ta v ili p u t V idove g o re , n a jv iše to č k e ja d r a n s k ih o to k a . S nje se pru ža kra sa n p o g le d p re m a Z la tn o m ra tu , p o z n a to j b o ls ko j plaži. Za d o b ra v re m e n a , š to se n a m a n a ž a lo st nije p o s re ć ilo , po g le d seže i do o s ta lih ju ž n o d a lm a tin s k ih o to k a . Nas je n a p ro tiv p o p ra tila tu č a . N e p o n o v ljiv o is k u s tv o . N a ko n s k riv a n ja pod k iš o b ra n im a , s lik a n ja i u ž iv a n ja u p o g le d u , s p u s tili s m o se d o B ola. Tu s m o s lo b o d n o v rije m e
6
is k o ris tili za š e tn ju d o plaže Z la tn i ra t. Ta plaža u o b lik u rta m ije n ja o b lik o v isn o 0 p lim i i o se kl, a ovaj p u t bila je z a k re n u ta p re m a z a p a d u . P rizo r u lje p š a va šu m a u p o z a d in i koja lje ti n u d i h la d b ro jn im tu r is tim a . Bol je b io za d n ja p o s ta ja p rvo g a dana te s m o se p re d v e č e r v ra tili nazad u S u p e ta r na v e č e ru . N akon v e če re u p u tili s m o se is tra ž iti n o ć n i ž iv o t g ra d a . B ilo je la ko je r je m e đ u n a m a b io i je d a n S u p e tra n ln , ko ji je zn a o k u d a valja ići, a š to s va k a ko tre b a iz b je g a va ti. S ljedeći dan z a p u tili s m o se b ro d o m p re m a z a p a d n o j s tra n i o to k a . Prva p o s ta ja bila je S u tiv a n . P ovije sn a je z g ra S utiva n a z a š tić e n a je z a k o n im a R e p u b like H rva tske kao s p o m e n ik k u l tu re , koji s v o jo m lje p o to m p riv la č i b ro jn e p o s je tite lje . Iz S u ti vana k re n u li s m o d a lje p re m a za p a d u. Plan je bio p ris ta ti i ru č a ti u B o b o v iš ćim a na m o ru , no na p ris ta n iš tu nas je d o č e ka o č u v a r re ka vši n a m da je m je s to re z e rv ira n o za v e lik u b ro d ic u i da za nas n e m a m je s ta . Stoga se naš plan p ro m ije n io te s m o p ro d u žili do o b liž n je u v a lic e g d je s m o ru č a li. Jesti svje že p rip re m lje n u rib u u h la d o v in i b ro d ic e u je d n o j od b ra č k ih uvala sva ka ko je li je p o isku s tv o ; to lik o lije p o da s m o p ro m ije n ili p ro g ra m te idu će g dana u m je s to a u to b u s a o p e t u n a jm ili b ro d . B rod je s lje d e će g ju tra iznova u p a lio m o to re i m i s m o k re n u li p u t M iln e , koja n a m
G E O G R A F S K I O D S JE K I T E R E N S K E N A S T A V E
i . godina 2007 ./2008 .
je ostala u s je ća nju kao ž iv o to p is n o m je s ta š c e k a m e n ih kuća u o k ru ž e n ju plavoga m o r a . Tu s m o upijali zrake sun ca sve do p o v ra tk a u hotel. Č e tv rti d a n s m o se p o n o v o u k rc a li na b r o d i o vog a p u ta k re n u li p r e m a is to č n o j s tra n i o to k a . Krajnje o d r e d iš te bila su P učiš ća, n o p u t e m s m o zasta jali na više m je s ta . Prošli s m o po re d Splitske i dalje n a s ta v ili p r e m a Postiri. Kako je b ro d k o jim s m o se vozili izgrađen u o v o m m je s tu , d o m a ć in i su nas pozvali u posjet. Razgledali s m o b rod koji je bio u izgradnji i po ku ša li z a m is liti k ako će iz gle d a ti n a k o n iz g ra d n je d o k s m o prola zili k ro z n je g o v u u n u t r a š n jo s t . N a sta vili s m o p r e m a P u č iš ć im a u k o jim a se nalazi p o z n a ta k a m e n o k le s a r s k a škola. Škola je Izvana u k ra š e n a b r o jn im k a m e n im u k ra s im a , v e ć in o m m a t u ra ln im r a d o v im a u č e n ik a . Iz b ro d a s m o vid jeli i k a m e n o lo m koji se nalazi n e p o s re d n o j blizini Pučišća i koji je zalo g k a m e n o k le s a r s k o g z a nata. Brač je o to k bijelo g m r a m o r a , a m r a m o r iz va đ e n iz k a m e n o lo m a krasi b r o jn e i z n a č a jn e g ra đ e v in e u H rvatskoj I šire. N akon ru čk a na b ro d u , š etn je m je s t o m i nikad d o s ta t n e už iva n c ije k re n u li s m o nazad p r e m a S up e tru . Čekala nas je z a dn ja n o ć na B raču I s u tra š n ji p u t za Zagreb. I d u ć e g d a n a s m o jo š je d n o m prošetali S u p e t r o m h v a ta ju ć i zadnje slike najvišeg h r v a ts k o g oto k a , a z a tim je d ošlo v rije m e za p o v ra ta k kući. Terenska nastava svakako n a m je dala je d n o novo I n e z a b ora v n o geo g ra fsko iskustvo. Svako iduće će n o v o m d e s tin a c ijo m i n o v im o tk r ić im a biti, n a d a m se, jo š i bolje. Ana V uja ković
16. M E R ID IJA N
7
tuča na Vidovoj gori - najvišoj toči jadranskih otoka
VELEBIT TEREN II. GODINE Teren na koji je pro šle g o d in e išao je d a n dio s t u d e n a ta drug e g o d in e o d r ž a v a o se na V e le b itu . V o d ite lji su bili p ro fe s o ric a Sanja Faivre i a s is t e n t N even Bočić . S astav s t u d e n a ta je bio iz m ije ša n , o tp rilik e pola is tra ž iv a č k o g s m je ra , a pola kolega sa p r o fe s o rs k o g p ov ijesti i g eo grafije.
Već p rv i d a n s m o ja k o p u n o to g a p rošli. Išli s m o a u to c e s to m d o K arlovca te od t a m o s ta r o m c e s to m , o d n o s n o lič k o m , pre m a R a sto ka m a i n a š e m p r v o m sta ja liš tu . Cilj s taja nja je bilo v id jeti ušće rijeke Slunjčic e u K oranu i p re d iva n pejzaž koji je ta m o n a s tao. Nakon Rastoka vozili s m o se vrlo k ra tk o p re m a ju g u i stali uz c e stu . N ism o im ali p o jm a gdje id e m o , ali ub rzo s m o pješačeći stigli do izvora S lu njč ic e. M o r a m nagla siti d a j e b ilo ja k o v ru ć e taj dan. id u će s taja liš te na p u tu bile su B araćeve špilje koje se nalaze v rlo blizu g ra n ic e sa B o s n o m i F le cegovinom . Taj p r o s t o r je prije la z no krški, a B araćeve špilje su na sta le u p ra vo na sp o ju d viju r a z lič itih v rs ta stije n a . T ekućic a koja na t o m m je s tu izbija iz p o d z e m lja na p o v rš in u s tv o rila je tr i o d v o je n e špilje z b o g p o m ic a n ja s tije n s k e m ase. Gornja B araćeva spilja, koja je u je d n o i najs ta rija je d in a je o tv o r e n a i u r e đ e n a za p o s je tite lje pa s m o nju m a lo p obliže u p o zn ali. S o b z iro m d a je u n u t a r špilja m r a k , m o ra li s m o nositi z a š titn e kacige, a n a r a v n o da su svi kolege h ajdukove! uzeli bijele je r plave n e m a šanse da stave na glavu. U o b ila s ku u n u tr a š n jo s t i neki su im ali bliske s u sre te sa s ta la g m itim a koji su im se našli na m r a č n o m p u tu I zabili se u njih u s p rk os b r o jn im „ u p o z o r e n jim a “ . Nakon B ara ć e vih špilja, izlaska na p o v rš in u i t o p lin s k o g ud ara koji s m o doživjeli zbog razlike u te m p e r a t u r a m a , k re n u li s m o p r e m a iz v o rim a Gacke. Posjetili s m o oba izvora te se n a k o n to g a provozali k ro z Gacko p olje I k re n u li p r e m a K ra s n o m polju u ko je m n a m je bio o r g a n iziran s m je š ta j. Pansion „ J u r e “ bio je r e la tiv n o p r is to ja n i fin, sa g o to v o k u ć n o m a t m o s f e r o m , te s m o je dva d o č eka li ve čeru i sp a va n je n a k o n c ije lo g dana. Drugi dan te r e n a bio je r e z e rv ira n za p o s je t lo k a c ija m a na k o jim a Izbijaju na p o v rš in u stije n e r a zličite g e o lo š k e s ta ro sti. Kretali s m o se c e s t o m od Gospića p r e m a K arlo bagu sa s ta ln im s ta ja n jim a i p ješa če n jim a do p o je d in ih lokacija. A n eg d o ta je bilo
i taj dan pa su se ta k o neki uspje li p o k liz n u tl se i u p as ti u l e đ q p o to k . Ups. N akon p rela ska na p r im o r s k u s tra n u spustili i ~ : se sve do Jabla nca, t r a je k t n e lu ke za Rab, ali n is m o prelazi " i o to k nego s m o o p e t pješačili do i kroz cijelu uvalu Z a v ra tn ic s - '= uvala je g e o m o r fo lo š k i s p o m e n ik p riro d e te se s m a tr a j e d r ; — od najlje p ših uvala c ijelo g Jadrana. I n a m a je t a m o bilo liie pf je r s m o n a k o n n a p o r n o g d a n a vidjeli m o r e i k o n a č n o se m a i o d m o rili, a n a ko n to g a se o p e t vratili n e b r o je n im s e rp e n tin a n -; u K rasno polje i p a n s io n Jure.
Treći dan s m o išli na P re m u ž ić e v u stazu. Sve nas je t o m alo z a b rin ja v a lo j e r su p ro fe s o ri priča li k ako ć e m o p je š ačiti oko 6 sati po V e le b itu i da je t o iz n im n o n a p o r n o pa se t r e b a m o o d m o r it i I p r ip re m iti, a taj d an je t e m p e r a t u r a bila viša od 30 s tu p n je v a . I ta k o nas je bus dove za o do Zavižana o d a k le s m o k re n u li pje ške p r e m a p o č e tk u staze. Prije polaska Im ali s m o i k r a t k o p re d a v a n je u s je d iš tu N a c io n a ln o g p arka „S je v e rn i V e le b it“ , koje se nalazi u K ra s n o m , 0 z n a č a jn im lo k a lite tim a i p o s e b n o s tim a parka. Na p u tu g o re susreli s m o jo š s a m o je d n o vozilo, a t o je bio d ru g i bus u k o je m su n a ra v n o bili geografi sa tre ć e g o d in e. Sama staza bila je dosta n a p o rn a , penjali s m o se o tp rilik e p e t sati po n a jv e ćo j v ru ć in i, ali vid ik ov c i i k ra jo lik su n e z a b o ra v n i i p r e tp o s ta v lja m da n ik o m e nije krivo š to se m a lo p o tr u d io I e v e n tu a ln o z a r a d io upalu m išića. Nakon dolaska n a z ad d o busa, popeli s m o se do m e t e o ro lo š k e p osta je i u po zn ali g o s p o d in a koji v e ć g o d in a m a t a m o radi I r e d o v ito izvje šću je 0 v r e m e n s k o m s ta n ju . T a m o s m o se m a lo I o d m o r ili, popili
G E O G R A F S K I O D S JE K | TE R E N S K E N A S T A V E
p o n e k o piće, uživali u po g le d u i borili se sa tis u ć a m a m u š ic a koje su nas n a pa d a le te se n a k o n to g a v ra tili u bus i u s ta ln u p os ta ju Krasno. Još je d n a od z a n im ljiv o s ti pa n s io n a Jure je ta da re d o v ito nije b ilo d o v o ljn o to p le vo d e n a v e če r za tu š ira n je . Sobe su bili ili d v o k r e v e tn e ili š e s te ro k r e v e tn e , a b o jleri su bili g o to v o is to g k a p a c ite ta . Tako je s va ko g dan a n e tk o d ru g i im a o p rivile g iju prvi se o tići tu š ir a ti je r već t re ć a ili č e tv rta osoba se m o r a la tu š ir a ti u h la d n o j vodi.
P redzad n ji dan, u č e tv r t a k , im a li s m o m a lo laganiji te m p o . U ju tr o s m o išli do Gospića i d o u p ra v e Parka P riro d e Velebit. T a m o su n a m n e š to u k r a t k o re kli o d je la t n o s t im a k o jim a se bave, a n a k o n to g a m a lo s m o ob išli u p r a v u i v id je li s ta ln e iz lo žbe ne p r im je r k e . N akon to g a v ra tili s m o se u K rasno polje i p o p o d n e se podijelili u šest g ru p a od kojih je svaka im a la drugi profil na t e r e n u koji je tre b a la iz m je riti i u c r t a ti na m i l i m e t a r ski p a p ir te g p s - o m o d r e d iti k o o r d in a t e p o č e tn e to č k e . Bilo je s tv a r n o z a n im ljiv o j e r s m o radili n e š to k o k r e tn o i t o sam i. N a ve č e r je bila o p r o š t a jn a fe š ta ( to n a r a v n o ne z n a č i da ih nije bilo i svih o s ta lih d a n a ) pa s m o se o p s krb ili „ g r ic k a lic a m a " i zabavljali se do ra n ih ju t a r n jih sati. Zadnji d a n, o d n o s n o u p e ta k , n a k o n d o r u č k a s m o k re n u li p r e m a Z agrebu. Na p u tu s m o s k re n u li u K u ta re v o i vidjeli dva p re s la tk a m a la m e d v je d ić a k o jim a s m o se m o g li p rib liž iti na svega pola m e t ra i n e k o lik o v e lik ih koji su n a r a v n o o g ra đ e n i za ra z lik u od o v ih m a lih . N akon K u te re v a k re n u li s m o dalje p r e m a Z a g re bu I z ad n je s ta jan je bila su P litvička Jezera. M is lim da o n jim a ne tr e b a d e ta ljn o p r ič a ti s o b z ir o m da svi z n a m o to lik o p u n o , ali m o r a m p rizn a ti da koliko god p u ta o n d je bila, n ik a d a m i n ije d o s a d n o 1 d o v o ljn o v re m e n a za o b ila z a k to g našeg n a jp o z n a tije g n a c io n a ln o g parka. U Zagreb s m o se v r a tili u v e č e r n jim s a tim a . Bili s m o u m o r n i ali z a d o vo ljn i j e r s m o vidjeli p o d ru č ja I lokacije do kojih s a m i nik ada ne bi m o g li i znali doći s o b z iro m na n jih o v p e riferni položaj od Ikakvih u o b iča je n ih t u r is ti č k ih ruta. Ines Krlžek
SREDIŠNJA HRVATSKA - SLAVONIJA - PEČUH TEREN II. GODINE N ekoliko dana prije pola ska na te r e n s k u bila su p o n u đ e n a tri p ro g ra m a te re n s k e nastave: 1. Cres 2. V elebit 3. Središ nja H r v a ts k a -S la v o n lja -P e č u h Većina m o jih kolega željela je ići na Cres te su od ra n o g ju t r a čekali p red fa k s o m da se upiš u p o s t o je broj s tu d e n a ta za svaki p r o g ra m t e re n s k e n a s tav e o g ra n iče n . Ja s a m la g a n im k o ra k o m s tig a o do fa ksa o k o p o d n e I v id io da su prva dva p r o g r a m a p o p u n je n a te sa m se u pis ao kod a s is te n tic e Lon ča r za treći. Stigao je i 26.5., p o n e d je lja k ra n o u ju t ro , d o la z im na a u t o bu sn i k o lo d v o r , u la z im u bus I n e d u g o n a k o n to g a k r e ć e m o p r e m a S v e to m Križu Z ačre tje. S p o m e n u ta o p ć in a nalazi se u s re d iš n je m dijelu K ra pin s ko - z a gorske ž u pa n ije , Im a p ovoljan p oložaj z b o g b liz in e Z a g re ba I d o b r o je p r o m e t n o p o ve zan a . Zbog d o b r o g položaja privu k la je d o m a ć e 1s tra n e in v e stito re što je p o ta k lo z n a č a ja n g o s p o d a r s k i razvoj. U s klo p u Istraživ anja posjetili s m o g o s p o d a r s k u z o n u i m o r a m is ta k n u ti da s m o bili v e o m a lije po u g o š ć e n l od s tr a n e n a č e ln ik a o p ć in e . Sljedeća naša d e s tln a c lja bila je K ra pin a ; t a m o s m o razgle d ali i n d u s tr ijs k u z o n u Ž u tn ic u koja je ne ka d im ala oko 3000 z a posle nik a, a sada s a m o 250.., I d o k se s j e d n e s tr a n e in d u s tr ija uzdiže
16. M E R ID IJA N
u o p ć in i Sveti Križ Z a č re tje s d ru g e s tra n e p ro p a d a u Krapini. Najveći p r o b le m je zastarjela te h n o lo g ija koja ne m o ž e k o n k u r i rati te n e p o v o ljn ljl p r o m e tn i položaj. N ako n K ra p in e I in d u s tr ijs k ih z o n a u p u tili s m o se p r e m a d v o rc u T rakošćan koji je sagrađen još u 13. sto lje ću . Uživali s m o u razg led a van ju d vorca koji je bio u v la sn iš tvu o b itelji Drašković, a poslije s m o se p r o š e ta li p a r k o m s c r n o g o r ič n o m š u m o m i u m je t n im je z e ro m koji d aju d v o r c u jo š veću draž. M uškoj p o p u laciji dan su uljepšale I z g o dn e o d b o jk a š ic e koje su ta j dan bile u razg le d a v a n ju . Lagano u m o r n i i Isprženi s u n č e v im z ra k a m a u p u tili s m o se nazad p re m a Z agrebu i ta k o je završio naš prvi dan te re ns ke . N ism o se uspjeli ni nasp a va ti i već s m o p o n o v n o m o ra li biti u 7 sati na a u to b u s n o m k o lo d v o ru . Drugi dan te re n s k e p u t nas je o d ve o do Siska i to do p o z n a te željezare. U n u ta r Kapračke š u m e u Sisku nalazi se cijeli k o m p le k s u k o je m je nakad radilo 10 000 radnika, a d anas s a m o 1000. Željezara k o n tin u ir a n o pro pa d a, ali u novije v rije m e n eki su se dijelo vi počeli s a n ira ti te se o tv a ra ju nove t v r tk e . U s k lo p u k o m p le k s a nalazi se t v r tk a Felis koja ima najveću lje v a o n ic u čelika u H rvatskoj, z a tim tv r tk a CMC, a oko 80 % s iro v in a se Izvozi. Pričali s m o s ra d n ic im a u t i m t v r t k a m a 1većin a se žalila na slabe plaće. Sljedeća naša d e s tln a c ija bila je jo š je d n a in d u s trijs k a zona, ali u Karlovcu. Tam o s m o im ali i p re z e n ta c ije 0 p o vijesti tv r tk e
9
uprava Parka Prirode Velebit
Pilana Spačva
Adria Diesel, bilo je v e o m a z a n im ljiv o ta k o da je p ro fe s o r S tip e r ski z a sp ao u je d n o m t r e n u t k u d o k je tra ja lo izlaganje i baš s m o se lijepo n a s m ija li. Inače, A dria Diesel je o sn o va n a 1949. i bila je je d a n d io n e k a d a š n je „ J u g o t u r b in e " ; t o j e tv o r n ic a za p ro iz v o d nju diesel m o t o r a za b rodove, re zervne dijelove, dijelove ostalih e n e r g e ts k ih p o s tr o je n ja te usluga servis a, r e m o n ta , s tro jn e i to p lin s k e o b ra de . Od 1998. im a lic e n cu za p ro iz v o d n ju m o t o ra MAN, Danas su vla snic i t v r t k e U lja nik i država, a broji oko 300 z a po sle nih . Kroz p u to v a n je i is tra ž iva n je bilo n a m je z a n im ljiv o i u b us u, p r o fe s o r S tip erski je p riča o 0 s v o jim p u to v a n jim a s v i j e t o m ta k o da s m o i tu n e š to naučili d o k se a s iste n tic a Lo n ča r p o b r in u la da z n a m o sve i 0 p o d r u č ju is tra ž iva n ja koje je bilo u k lju č e n o u plan te r e n s k e nastave. obilazak Parka Prirode Kopački rit
famozni vlakić
I n a p o k o n tr e ć i dan s m o k re n u li p r e m a Slavoniji, naša prva d e s tin a c ija taj d a n bio je Kopački rit. Park p riro d e Kopački rit je p o p la v n o p o d r u č je u B aranji, u k u tu što ga č in e rijeke Drava na ju g u i D u n a v na is to k u . K opa č k i r it je je d n a od n a jv e ć ih f l u v ij a l n o - m o č v a r n lh niz ina u Europi. Ovo p o d ru č je tije k o m g o dine zn a ča jn o m ije n ja svoj Izgled, o vis no 0 in te n z ite tu plavljenja, p r e te ž n o iz D u n a va , te m n o g o m a n je iz Drave. Vozili s m o se b r o d o m na K o p a č k o m je z e ru i im ali s m o prilike v id je ti r a z n o like v rs te flo re i fa u n e od čega se is tič u bijele v rb e , c rn e to p ole, h r a s t lužnja k, grab, a od fa u n e razne v rs te ptica (čaplje, orlovi, g alebovi). Nakon p u s to lo v in e b r o d o m , zap u tili s m o se p re m a Osijeku gdje s m o im a li n e k o liko sati s lo b o d n o za razgle d a va n je
10
g rad a , is p ija n je k a v ic e i in d iv id u a ln o is tra ž iv a n je . U k a s n i n i p o p o d n e v n i m s a t im a k re n u li s m o p r e m a V in k o v c im a i n a p o k o n došli do h o te la Slavonija gdje s m o se s m je s tili, v e ć in o m u t r o k r e v e t n e sobe, večerali, m a lo p opili i zaspali... Č e tv rti d a n te r e n s k e n a s ta v e k re n u li s m o iz ho te la p re m a š u m a r iji i pila ni Spačva koja je o sn o va n a 1956. u V ink o v c im a , b roji o ko 1100 z a p o s le n ih o d kojih 300 radi u p i l a n i u g la v n o m p ro izv od e p o lu p ro iz v o d e koje dalje izvoze - najčešće za Italiju i M a đ a rs k u . Poslije to g a s m o išli do š u m a r ije O t o k k c ;s je u je d n o i najv eća š u m a rija (11200 ha) u g la v n o m š u m e h r a s u lu žnja ka sta ra do 150 g o d in a . Glavni cilj je z a d rž a ti g e n o fo n đ ) r a sp ore d stabala ta k a v da svaka biljka im a 2 - 3 sata su n če vo g z ra če n ja . Posjetili s m o I L o ž e -p o s e b a n re ze rv a t š u m s k e v e g e t acije od 1975. g-, površine 110 ha stare slavonske h ra sto ve šume u kojoj su z a b ra n je n e g o to v o sve radnje . S je ćam se da je ta m a bilo p u n o k o m a r a c a i da s m o se jo š n a re d n i sat o b ra ču n a va !; 3 n jim a u busu. N akon tog a slije dio je m e n i d ra g d io koji se zove r u č a k i šta da k a ž e m nego „ p it , ist, p it " . Kad s m o f in o n a p u n S t r b u h e i s tv o rili k v a lite tn u p o d lo g u, k re n u li s m o p r e m a Ilo čk im p o d r u m im a p o d r u m im a i uživali u d egustaciji i k o n z u m a c iji v i r ; O nda je po nas d o š a o v la k ić koji nas je vozio p r e m a I l o č k i « v in o g ra d im a ... stali s m o na n e k o m b r e ž u ljk u , m a lo se slikali i k e nu li n a t r a g p r e m a Iloku. Tu ću v a m is p riča ti je d a n z a n i ~ Ijiv d og a đa j: ja s a m se osje ća o m o ć n o pa s a m p o č e o trč ka r= : ispred vla ka i u d a ljio s a m se n e k ih s t o t in ja k m e t a r a od n Onda je v ozač u b rz a o po n e p r is t u p a č n o m te r e n u i s ko ro su se p r e v rn u li da m e d o s tig n u , ali bio s a m brži od v la kića sve d o l m i nije p o n e s ta lo snage te s a m ta d a ne k a ko u s ko č io n a t r a g ; ! V lakić nas je o s ta v io ispred c rk v e sv. K ap istra n a ; poslije sm o se sp u stili d o h o te la koji je uz rije k u D u n a v na g ra n ici sa S rbijom , popili kavu, bacili koju ć a k u lu i k re n u li p re ko V ukova ra natrag u V in ko v ce gdje s m o se o d m o r ili i n a p u n ili b a te rije za 5, d a ' . Peti d a n te r e n a o d ja v ili s m o se iz h o te la i k re n u li p r e r ; Pečuhu, čekali s m o ne kih pola sata na g ra n ici, a u b usu je b : p r e v r u ć e . U P e č u h u s m o r a z g le d a v a li z n a m e n it o s t i g r a d i B uživali u g a s tr o n o m s k o j p o n u d i. U p o p o d n e v n im s a tim a s r : k r e n u li n a t r a g p r e m a Z a g re b u . M o g u reći da s a m se lijepoj; p ro v e o i n a u č io n e š to n o v o na o v o m t e r e n u i u g o d n o sar iz n e n a đ e n kako su svoj p o sao odra dili naši vo dite lji.
CRES T ER EN II. G O D IN E S to jim o u re d u na fa k s u , 7 je u ju tro , č e k a m o a s is te n tic u Lanu is pred n je n o g k a b in e ta za p rija v u te re n s k e na sta ve 2. g o dine. 15 do 9 d ola zi naša d u g o o č e k iv a n a n a j- a s is t e n tic a i n a k o n što je p o p r im ila n o r m a ln u b oju lica, vid je vš i broj z a in te r e s ira n ih probija se u k a b in e t i o tv a ra u t r k u za 30 s lo b o d n ih m je s ta za Cres. Par d a n a k asn ije ....n a po la sp ava jući s re tn ic i ispred M im a re u k rc a v a ju se u p r e d iv n i :) c rv e n i bu s ić i k re ć u p r e m a m o r u , d o ko je g nis u stigli ta k o brzo kako su o č e k iv a li. Put, tj. naše v o d ite ljic e , prof. Šakaja i p ro f. Slavuj, o d v e le su nas n a jp rije na t u r u po o b liž n jim k r a je v im a . Kroz T u r o p o lje i B a n o v in u stig li s m o d o s a m e g r a n ic e sa BiH s u s je d im a . M e te su n a m bile H rva tska i Bos anska K ostajn ic a k roz koje n a s je p r o v e o naš š a r m a n tn i v o d ič. U p rvo j K ostajn ic i posje tili s m o h o te l iz građen još k ra je m 19. s toljeća, ru še v ine iz rata, s tari dio grada, prošetali se uz Unu i stigli do g r a n ič n o g prijelaza. Glavni zazov n a m je bio p rijeći rijeku p u n u ada i stić i u d a le k o n a m in o z e m s t v o . :) I sve bi bilo s u p e r kada bi svi im a li važe će o s o b n e iskaznic e, i po m o g u ć n o s ti, o n e već izrađene, š to n a r a v n o nije b io slučaj... pa je dv o je kolega re v o lu c io n a r a o s ta lo na h rv a ts k o j obali Une i s 5 0 - a k m e t a ra u d a lje n o s ti g le d a lo š to se zbiva p r e k o p u ta . A preko p u ta . .. w o w živ ot, za ra zliku o d H rv a ts k e K ostajn ic e. Raz lika je bila i više n e go očita . D o k s m o u H rv a ts k o j K ostajn ic i sreli m o ž d a 2 - 3 osob e na ulici, u B osansko: je bila n e d je ljna špica. Sve o tv o r e n o , od b u tika , kafića, š ta n d o v a , trg o v in a ...n a r a v n o , mi, g eografi istraživači, o d m a h s m o istražili cije n e i navalili u m i n i - s h o p p i n g (kad s m o v e ć t a m o da is k o r is tim o ). Pažnju je d e fin itiv n o p riv u k la v is o k o p o s ta v lje n a c rv e n a p e te ro k ra k a z v i je z d a , z a osta la iz n e k ih d a v n ijih v r e m e n a . N akon v ra ć a n ja u d o m o v in u :) k re n u li s m o n a p o k o n na zapad i za par sati prešli Krčki m o s t koji je , u s p u tn o r e č e n o , o s im po buri p o z n a t i kao najv eći b e t o n s k o - a r m ir a n i m o s t u s vije tu . Iz Valbiske na Krku tr a je k t o m s m o stig li do Meraga na Cresu, i n eg dje o ko 8 n a v e če r bili u n a š e m h o te lu K im e n u , u m je s tu Cres. Naš prvi d an u Cresu i na Cresu r e la tiv n o je brzo z a v rš io u z im a ju ć i u o b z ir c je lo d n e v n o p u to v a n je , s u n c e i u m o r . Drugi d a n p o s je tili s m o G rad sk u v ije ć n ic u i im a li d u g i i n f o r m a t i v n i r a z g o v o r s g r a d o n a č e l n i k o m Cresa G a e t a n o m N e g o v e tić e m . On n a m je te o r ijs k i n a g o v ije s tio o n o š to s m o d o b r im d ije lo m v idje li n a re d n ih dana na o to k u . Kao na m n o g im o t o c im a i na Cresu je g la v n a g o s p o d a r s k a g ra n a t u r iz a m , a v la s ti u la ž u d o s ta s re d s ta v a u o č u v a n je k u lt u r n e b a š tin e i u n a p rije đ e n je p r o m e tn e i k o m u n a ln e m reže, te v o d o o p s k rb n o g sustava. N em a a p a r tm a n iz a c ije , š to je t o k o đ e r je d a n od važnih fa k t o ra razvoja t u r iz m a , ali is to v r e m e n o i znači i n e d o s ta ta k s m je š ta jn ih k a p a c ite ta , s t o j e g la vni p r o b le m tu r iz m a oto k a . Posjetili s m o i uljaru , 0 kojoj p o s to je zapisi jo š iz 16. stolje ća , a koja g o d iš n je p ro izv od i oko 300 t o n a m a s lin o v a ulja, te je veliki p o n o s m je š ta n a i o to č a n a . Sam grad Cres ima skoro 3000 sta n o vn ika, izdužen je u z o b a lu , lijepa riva, plaže, par kafića i r e s to ra n a č in e ga s tv a rn o lijepim, m ir n im m je s t o m za o d m o r . Š a r m a n t n o s t g ra d u daje i č in jen ica š to se nije p u n o m ije n ja o t ije k o m stoljeća. Dokaz je npr. Creski m uz e j, iz građen p o č e tk o m 16. stoljeća te i dalje p odsjeća na r e n e s a n sn o razdoblje, kao i m n o g e drug e g ra đe v in e . Z a n im ljv o je
16. M E R ID IJA N
da grad im a više od 100 s tu d e n a ta (koji n a ra v n o s tu d ir a ju izvan s vo g o to k a ), a 54 s tu d e n ta prošle g o d in e bila su s tip e n d ira n a od s a m o g grad a Cresa. D obro s m o u po zn ali ovaj g ra d ić čiji je „ c e n t a r “ bio u d a lje n 1 5 - a k m in u t a hoda od našeg h otela, a bio je naše g la v n o „ l o v i š t e “ za a n k e tira n je . Cilj n a m je bio d o b iti in fo rm a c iju od s ta n o v n ika 0 n jihovoj predodžbi 0 o to c im a Cresu i Lošinju, za š to su n a m p oslu žile najv iše m e n t a ln e m a p e koje su n a m neki crtali, a neki nisu n iti h tjeli p o k u š a ti. Z a n im ljiv o je da neki s ta n o v n ic i Cresa o d b ijaju uo p će c rta ti s usjedni Lošinj je r „ n e vole L o š in ja n e “ . A n k e tira n i u v ije k prvo o z n a če svoje m je s to s ta n o v a n ja , a v e ć in a naglasi m o s t koji spaja Cres i Lošinj, te V ransko je ze ro , što p okazuje z n ače n je koje oba e le m e n ta Im aju za lok a ln o s ta n o v n iš tv o . P osje tili s m o i m je s t o L u b e n ic e - n a s e lje na n a jv iš o j n a d m o r s k o j v isin i na Cresu, koje im a s a m o 12 s ta n o v n ik a , a svi im a ju iz n ad 60 g o d in a ! Iz L ub e n ic a s m o p o lu s a tn o m š e tn jo m stig li do m je s ta na k o je m su se nekad nalazile velike lokve ( d a n as o m a n je ) , iz kojih su se u p ro š lo s ti iz je d n o g dijela napaja le ovce, a dru g i je slu žio lju d im a . Ono što s m o uspjeli z a m ije titi v o ž n jo m po o t o k u je p rije la z p r e m a p r a v o j m e d it e r a n s k o j v e g e ta c iji p r e m a j u g u , g dje o n a seže g o to v o do s a m e obale , z a h v a lju ju ć i z a š tić e n o s ti od bure. Sjeverna i is to č n a s tra n e su p u n o o g o lje n ije i o s k u d n ije v e g e ta c ijo m . Na s je v e r n o m dijelu o to k a nalazi se m je s to Beli - naselje s m je š te n o na litici. U n je m u se nalazi Edukacijski c e n ta r C a p u t Insulae koji se brin e 0 zaštiti b jeloglavih supova i koji p reko ljeta p rim a v o lo n te r e z a in te r e s ir ane za z a štitu ovih ve likih ptica. Vidjeli s m o č a k i je d n o g a fr ič k o g supa, koji je n a s tr a d a o je r nije z na o letje ti uz v je tr o v e koji pušu na J adranu. O s o r je m je s t o na j u g u Cresa, t e r it o r ija ln o n jegov d io, ali a d m i n i s t r a t i v n o p rip a d a M a lo m L ošinju. N ekad j e bio v o d e ć e m je s t o Cresa, ali je tu u lo g u p re u z e o g ra d Cres u 13. sto lje ć u n a k o n š t o je m a la rija pokosila v e ćin u s ta n o v n ik a Osora. N ajveća a tra k c ija , k o ju s m o i m i čekali, d o č e k a li i p r e tje r a n o is fo to g ra fira ll, je klizni k ru ž n i m o s t. Dok s m o m l čekali fa m o z n i m o s t i a n k e tira li p o k o je g s ta n o v n ik a čak s m o dobili i z a n im ljiv u p o s lo v n u p o n u d u : lje tn i posao u je d n o j ko n o b i! Sve n a m je bilo ja s n o 0 z a in te r e s ira n o s ti za d o la z a k na rad u ovo m je s to . Sljedeća p o sta ja bili su n a m M io m iris n i v rto v i koji se nalaze u blizini i koji su zbilja m io m ir is n i; sva koja ko m e d ite r a n s k o bilje, m a g a ra c , s im p a tič n a d o m a ć ic a i nje ni pro izvo d i d e fin itiv n o su n a m uljepšali t o p o p o d n e . Posjetili s m o i o to k Lošinj, lako je Veli Lošinj ra n ije n a s ta n je n , Mali je Lošinj p re u z e o v o d e ć u u log u z a h v a lju ju ć i p o v o ljn ije m položaju. Tam o s m o posje tili Plavi s v i j e t - In s t it u t za is traž iva n je i z a š titu m o ra , istra živa n je i z a štita d o b rih d u p in a Jadrana, gdje je m o g u ć e i posvojiti je d n o g od njih! Im a li s m o z a n im ljiv u r a d io n ic u u kojoj s m o ra sp ra v lja li 0 a s p e k tim a z a š tite to g p o d ru č ja i k o ris tim a ili n e v o lja m a koje bi to d o n ije lo p o je d in im g r u p a m a ( tu r is tič k im d je la tn ic im a , ribarim a, v la s tim a , itd.). I kad se jo š c ije lo m t o m e d u k a tiv n o - p o s lo v n o m d ije lu p rik lju č i i s lo b o d n o v rije m e , k u p a nje , pokoji izlazak i naše d ru že n je s p r o f e s o r ic a m a ;) sve to ispadne ja k o d ob ro . Još je dn a o soba z aslu ž u je p o h v alu , n a jv je ro ja tn ije t o n eće ni stići d o n je g o v ih ušiju, ali neka se zna: naš le g e nd a rn i, n e u s tra š iv i s t r ič e k vozač, koji je bez s tra h a (ili m o ž d a bez z nanja - n is a m s ig u rn a ) p u k n u t e s tra ž n je g u m e ta k o vo zio po u s k im z a vo jim a da bi se i po je d ini vo za či fo r m u l e 1 postldili pred n j i m ! :) Elvedina Tra vare vić
11
PLANIMOR T ER EN III. G O D IN E na grebenu pred vrh Krajačevog kuka, Rožanski kukovi
Pri o d a b ir u te re n a d vojb a je bila: Šterc ili Pejnović, h e d o n iz a m ili izazov? Odlu čili s m o p r ih v a titi izazov i k re n u li s m o u 6.00 na P ejnović ev te r e n , s im b o lič n o g im e n a « P l a n i m o r » . Od K arlo vca, d r ž a v n o m c e s t o m D l k re n u li s m o p o s je titi Jelov Klanac, p r im je r e k o t u r iz m a u p o d r u č ju Rakovice. Poslije s m o stali u naselju Korana, a n a k o n to g a s m o se z a p u tili u K rbavsko polje gdje s m o bili u g o š će n i kod na č e ln ika o p ć in e U dbin a i d is k u t i rali 0 p o v ije s n o - g e o g r a fs k o m razvoju te o p ć in e te p r o b le m im a o d rž iv o g razvoja, C erovačke p e ć in e su bile sljedeća d estin acija , a z a tim s m o v id je li v re la Gacke i o ds je li u O t o č c u g d je s m o n a p u n ili b a te rije za sljedeći dan.
kartiranje na Rabu
pogled na Goli otok sa Zavižanske kose
D ru g i d a n p o s je tili s m o K ra s n o , p r e k r a s n o m je s t a š c e s m je š te n o n a S je v e r n o m V e le b itu . N a k o n p r e z e n t a c ij e 0 N P S V -u d e g u s tira li s m o p o z n a ti, v r lo u k u s n i k ra s n a r s k l sir. O nda s m o o tiš li na Za vižan , n a jv išu m e t e o r o lo š k u p o s ta ju u H rvatskoj, p o s ta v lje n u na 1594 m e t ra iznad razine m o ra , o dakle s m o p la n in a rili P r e m u ž ić e v o m s ta z o m do Velikog Ala na, p r i je v o ja koji djell Srednji od S je ve rn o g V elebita. O sam sati hoda « P r e m u ž i ć k o m » nas je is p u n ilo d u h o v n o , ali fizički u m o r ilo . A u t o b u s nas je o d v e o n a tr a g na Zavižan, na u k u s n u v e č e ru i n o ć is p u n je n u z v ije z d a m a . Zvijezde na neb u pada le su cijelu noć, a naše želje s te re n a su tu n o ć bile is p u n je n e s vim a koji su n e š to zaželili. Dan T kao tr e ć i je bio p r e k r e tn ic a te r e n a , p o š to s m o se s p la n in e s p u s tili na m o r e , na o t o k Rab. Prije d o la s ka u s a m o m je s to Rab, posjetili s m o eko c e n ta r N a tura Rab, koji se bavi u z g o je m a u t o h t o n o g lje k o v ito g I k u ltiv ir a n o g bilja. D o la sko m u h o te l dobili s m o s lo b o d n ih dva sata prije v ečere, koje s m o Iskoristili na d u g o o č e k iv a n o k u p a n je u uvali sv. Fum ija . N akon v e č e re s m o n o ć n im ra z g le d o m upo zn ali g rad Rab. Poslije s m o na s ta v ili d ru ž e n je na plaži a v e če r je završila u s itn im s a tim a , n a r a v n o u h o te lu . Č e tv rti d a n s m o k a r t ir a li p o d r u č je S u p e ta r s k e D rage po n a jja č e m s u n c u od 10.00 do 14.00; ne k i su završili prije, a neki kasnije. Većina je bila u m o r n a n a k o n k a rtira nja pa se odla zak na K a m e n ja k, n a jv iš u t o č k u Raba, o dg o d io . Par n e u m o r n ih s t u d e nata, koji su svoje s lo b o d n o p o s lije p o d n e o d lu č ili p o tr o š iti na s a m o s ta ln i o d la z a k na K a m e n ja k, nisu požalili. Ostali su n a r a v n o otišli na k u p a n je , a poslije na v e čeru . Zadnja v e če r te re n a
12
završila je k o le k t iv n im d r u ž e n je m na plaži. P os lje d n ji d a n te r e n a o tišli s m o na Lopar, ko je g k ra s e 22 pje ščane plaže. Najveća i n a jp o z n a tija « R ajsk a p la ž a » dugačka je 1,5 k ilo m e ta ra . Osim plaže posje tili s m o g e o p a r k i Goli o to k , bivši o t o k k a zn io n ic a , z a tv o r za v r ije m e Jugoslavije. Š e tn jo m po G o lom o to k u z a k lju č ili s m o kako je taj o to k pravi tu r is tič k i p o te n c ija l, koji se tre b a š to prije re vita liz ira tl. N akon p ov ra tka b r o d o m u Lopar, k re n u li s m o a u to b u s o m na tra je k t. M ln ib u s o m s m o je d v a stali u t r a je k t, t o lik o da se r a m p a t r a je k ta nije m o g la d ig n u ti, a v rata a u to b u s a nisu se m o g la o tv o r iti. Sva sreća što vožnja tra je 15 m in u t a pa s m o m o g li izdržati p riro d n e p o r e b e .
D o la s k o m u J a b la n a c k re n u li s m o u Senj. Posjetili s m o k u lu Nehaj, kojoj su z id o vi d eb lji od 2 m e t r a , a s a g ra đ e n a je 1558. g odine. Poslije n e h ajske tv rđ a v e , s im b o la Senja, spustili s m o se u Senj I razgledali ga s lo k a ln im v o d ič e m . Sljedeća d e stin a cija bila je Zagreb g rad i ta k o s m o završili te re n . P la n im o r je bio spoj a k tiv n o g rada i z abave u s lo b o d n o v rije m e . S v e to u p re k ra s n im k ra je v im a Lijepe naše. M a rk o Kovač
G E O G R A F S K I O D S JE K | T E R E N S K E N A S T A V E
ISTRA TEREN III. GODINE z n a m e n it o s t i gra da . N akon to g a s m o k re n u li pre ko Cerovlja i D ra gu ć a na sjever p r e m a B uz etu gdje s m o i ru ča li. Slijedeća d e s tin a c ija bio je izvor rijeke M irn e u m je s tu Koti 1. Ondje s m o p r e te ž n o u s p je š n o o b a v ili d r u g u GPS v je ž b u 1 n a k o n to g a se pola sata o p u s tili na s la p o vim a kod Izvora. Uslijedio je p o v ra ta k n a tr a g u Poreč.
svjetionik Savudri Hrvatske"'^t0Ck
silazak u Pazinski jamu
Terenska n a s ta v a po d v o d s t v o m p ro fe s o ra Toskića i a s is t e n tic e Spevec za p o če la je p o la s k o m s a u to b u s n o g k o lo d v o ra u Z agrebu u p o n e d je lja k 26. lipnja oko 8 u ju tro . A u t o c e s t o m A i došli s m o do Karlovca, o d a k le s m o d alje k re n u li m a g is tr a ln o m c e s to m p re m a Rijeci koja prati tra s u Lujzijanske ceste s početka 19. sto lje ća . Prvo s taja liš te bilo je u S everin u na Kupi gdje s m o obiš li k a šte l koji je p r ip a d a o o b ite lji F ra n k o p a n te s v je d o č ili p u s to š i m je s ta i s la b lje n u u g o s tit e ljs tv a z b o g o p a d a n ja p r o m e t n e v a ž n o s ti. U brzo s m o n a s ta v ili p u t da lje p r e m a Rijeci gdje nas je d oče ka la m la d a p ro fe s o ric a g e o g ra fije koja nas je provela k ro z grad i o d ržala z a n im ljiv o pre d a va n je . Prvo s m o bili u p o z n a ti s h is to r ijs k o - g e o g r a fs k im ra zv o je m Rijeke, z a tim s m o obišli c r p n u v o d o o p s k r b n u s ta n ic u Zvir uz p re d a va n je z a p o s le nika 0 p r o b le m a tic i v o d o o p s k rb e grada, a n a ko n to ga k re n uli p re m a T rs a tu g dje s m o posje tili c rk v u Gospe Trsatske. Tim e je o bilazak Rijeke z avrš io i k re n u li s m o is to č n o m o b a lo m is tarskog p o lu o to k a p re k o O p atije, Lovrana, P lo m in a i Labina do d o lin e rijeke Raše, n a k o n čega s m o k re n u li iz ra v n o p re m a Poreču u koji s m o stigli u k a s n im p o s lije p o d n e v n im s a tim a gdje nas je d o če kala ve če ra i n o ć e n je. Id u ć i d a n k r e n u li s m o o b a lo m od Poreča p r e m a s je v e ru , p r e k o N o v ig ra d a i U m a g a do rta S a v u d rija . Tu s m o o b a v ili GPS v je ž b u . Z a d a ta k je bio p ro n a ć i n a jz a p a d n iju t o č k u rta, a s a m im t i m e Istre i cijele H rvatske. N akon jo š je d n o g u sp je šn o o b a v lje n o g z a d a tk a k r e n u li s m o o p e t p r e m a u n u tr a š n jo s t i. S lije deća d e s tin a c ija bio je s r e d n jo v je k o v n i g ra d ić G ro žnja n . Sjajno o č u v a n a s r e d n jo v je k o v n a je z g ra s u s k im , k a m e n o m p o p lo č e n im u lic a m a i zidine, s kojih pogled za v e d ro g v re m e n a seže od Ćićarije do M o t o v u n a pa sve do ušća rijeke M irn e 1N o vi grada, zaista su n e š to p o s e b n o pa s toga ne č u di š to ovaj grad ić n azivaju i „ g r a d o m u m j e t n i k a “ z a h v a lju ju ć i b r o jn im k u lt u r n im m a n if e s t a c ija m a . N akon G ro žn ja n a k re n u li s m o u a u to b u s n i o bila z a k u n u tr a š n jo s t i Istre, p re ko O prtlja 1M o to v u n a pri č e m u s m o svje d o čili b r o jn im p r e k r a s n im pejzažim a 1v e lič a n s tv e n im p o g le d im a . Oko 4 sata p o s lije p o d n e v ra tili s m o se u Poreč gdje s m o is ko ristili p o s lije p o d n e za o d m o r 1 k u pa n je . Treći dan s m o n a k o n d o r u č k a k re n u li p u t Pazina gdje nas je d o č e k a o novi tu r is t i č k i v o d ič, n a r a v n o p ro fe s o r g e o grafije. N akon z a n im ljiv o g u v o d n o g p re d ava n ja k re n u li s m o u o bila za k g e o lo š k o g f e n o m e n a Pazinske ja m e u kojoj „ n e s t a je “ tj. p onire rijeka Pazinčlca. Z a tim s m o k re n u li u razgle d a va n je k u ltu r n ih
16 .
M E R ID IJ A N
Č e tv rti, u je d n o i zad n ji dan te r e n s k e n a s ta v e k re n u li s m o Iz Poreča p r e m a Rovinju, a p rvo s ta jališ te bilo je kod L lm s k o g kanala koji je n a s ta o u pro šlo s ti kao e s tua rij rijeke Pazinčice te je im e d o b io od R im lja n a ( lim e s = g ra n ica ; u r im s k o m r a z d o blju g ra n ica Italije 1 D a lm a cije ), a če sto ga se, z b o g tu r is tič k e p r o m id ž b e , p o g r e š n o naziva fj o r d o m . P u t e m p r e m a Rovinju z a tim s m o posjetili n a p u š te n i s re d n jo v je k o vn i g rad Dvigrad, koji je Izgubio s ta n o v n iš t v o u 17. s to lje ć u z b o g e p id e m ije kuge.
N akon k ra ć e g obilaska k re n u li s m o u Rovinj. Tu s m o d o bili n e k o lik o sati s lo b o d n o g v r e m e n a za svo je v o lja n o b ila z a k to g t u r is tič k o g i in d u s tr ijs k o g središ ta Istre s Iz n im n o lije p o m 1z a n im ljiv o m s ta r o m je z g ro m . Nakon toga, u s lije d io je p o v ra ta k za Zagreb u koji s m o došli oko ig h . P riliko m p o v ra tk a v o d ite lji su iskazali z a do vo ljs tvo d is c ip lin o m i a k tiv n o š ć u s tu d e n a ta , koji su ta k o đ e r u z vra tili p o h v a la m a te izrazili z a d o v o ljs tv o s a drž a je m , o r g a n iz a c ijo m i k v a lite to m ove te re n s k e n as ta v e u cjelini. Goran Kepčija & M ario K rp a nlć
13
ostaci Dvigrada
TERENI S DRUGE STRANE Tereni su u v ije k je d a n od n a jb o ljih d ije lo v a g e o g ra fije . P rilika da se sve (ili b a re m d io ) n a u č e n o g to k o m g o d in e u p re d a v a o n ic i, kod k u ć e ili u N S K -u sp o zn a u živo , Terenska n a sta va g e o g ra fije je u p ra ks i, a s k im b o lje o b a v iti p ra ks u ne g o sa ko le g a m a i p r i ja te ljim a s godine? S jećam se svo jih te re n a i nisu b ili ta k o d a vn o . U v ije k is te p e rip e tije , h o ć e li m in is ta rs tv o p la titi, h o ć e m o li ove g o d in e ip a k o s ta ti kod ku će ... Ipak, te re n n iti je d n o m n ije iz o s ta o - Is tra , Cres, V in ko v ci i Sipan b ili su n e ki od n a jd ra žih tre n u ta k a m o g s tu d ira n ja . N e k o lik o g o d in a p o s lije o p e t sa m se n a ša o na te re n u , a li ’ ovaj p u t kao p o m o ć u o rg a n iz a c iji. N ovo is k u s tv o ko je je z n a tn o d ru g a č ije od o n o g š to s a m o č e k iv a o . S am e p rip re m e p o če le su p u n o ra n ije . A s is te n tic a S pevec tje d n im a je te le fo n ira la s h o te lo m i s re đ iv a la p o p u s te , da bi jo j n a ko n n e k o lik o tje d a n a ja v ili da se fa k s koji je p o sla la ip a k za g u b io . P on o vn o te le fo n ira n je , p o n o v n o s la n je fa ks o va , o b a v lja n je p o slo va koji n is u u n je z in o j d o m e n i, ali na k ra ju je ip a k b ilo u sp je šn o - ove g o d in e za m a n je novca b o ra v ili s m o je d a n dan d u lje . P rof. F u e rs t-B je liš p la n ira la je d ije lo v e p ro g ra m a , n a ziva la lju d e , o rg a n iz ira la p o s je te . H oće li na s d o č e k a ti n e tk o u P azin u , kad da u b a c im o u ra s p o re d p o s je t In s titu tu ako je v o d ič p rije p o d n e ? O tka z iv a n ja u z a d n ji čas na koja n is m o m o g li u tje c a ti i p ro m je n e ip a k n isu p re viš e iz m ije n ile našu p rv o b itn u id e ju . U s vo m to m k re a tiv n o m kaosu o rg a n iz a c ije sve nas je m u č ilo is to p ita n je - š to ž e lim o p o s tić i od te re n a i ka ko ga u č in iti š to k v a lite tn ijim ? G rupa je im a la više od bo s tu d e n a ta , b ilo je tu i p re d d ip lo m a c a i d ip lo m a c a , a nas je ip a k s a m o č e tv e ro i svi s m o h tje li u b a c iti š to v iše p ra kse i te re n s k o g ra d a . S ta riji s tu d e n ti n is u b ili u d o m e n i p ro f. F u e rs t - B jeliš i m o je m a le n k o s ti. A s is te n tic a S pevec i p ro f. T oskić o d lu č ili su s v o je s tu d e n te u k lju č iti u iz ra d u m u ltim e d ija ln o g a tla sa Istre, a fo to g ra fije i d o k u m e n ta c ija k o ju će n a p ra v iti ove g o d in e tr e b a t će k o ris titi i id u ć e g o d in e na je d n o m o d s vo jih ko le gija iz v izu a llza c ije . S n e m a lo m z a vis ti p ro m a tra m s tu d e n te d o k fo to g ra fira ju is ta k n u te lo k a lite te i u n o se n jih o v e k o o rd in a te u GPS. T o ko m svo g s tu d ira n ja GPS n is a m im a o u ru k a m a , a GIS je bio je d n o s e m e s tra ln i ko le g ij u k o je m s m o n a p a m e t u č ili š to je d a to te k a , š to je d ire k to rij i kakve v rs te se rve ra p o s to je . N astava se n ije n iti o d rža va la na n a še m O dsjeku je r ra ču n a la n is m o im a li. Naši s tu d e n ti bili su n e š to m la đ i i jo š u v ije k n is u o d a b ra li s m je r. T re b a lo je p ro n a ć i z a d a tk e ko ji će b iti n e š to s v e o b u h v a tn iji, a koji će im a ti s m is la i k o ris ti. O d lu č ili s m o p o n o v iti i p ro š iriti rad od p ro š le g o d in e - na k a ta s ta r iz 19 . s to lje ć a s tu d e n ti će u c rta v a ti p ro m je n e u g ra d s k im s tr u k tu r a m a is ta r s kih a k ro p o ls k ih n a se lja . Tako će s te ć i p ra ks u iz o rije n ta c ije u p ro s to ru p o m o ć u k a rte , a i p ra te ć i p ro m je n e u u rb a n o j s tr u k tu r i m o ć i će s tv o riti n eke z a k lju č k e 0 p ro s to rn o m š ire n ju ili o d u m ira n ju g ra d o va . Neke od e le m e n a ta na k a rti u n ije t će u GPS radi s tje c a n ja p ra kse iz n je g o v o g k o riš te n ja . O sim to g a , uz k a rte iz D rž a v n o g a rh iva s tu d e n ti će d o b iti te re n s k i d n e v n ik u k o ji će u p is iv a ti te m e ljn e č in je n ic e i z a k o n ito s ti lo k a lite ta koje p o s je ć u je m o . T ere n ski d n e v n ik p o p ra ć e n je s n e k o lik o čla n a ka , p ra te ć ih te k s to v a i k a ra ta p ro s to ra ko ji p o s je ć u je m o . O d lu č ili s m o da n e ć e m o s tu d e n te p re o p te re titi p o s lo m pa s m o n a p ra vili rita m u ko je m se iz m je n ju ju ra d n o in te n z iv n i d a n i s o n im a m a lo m a n je g ra d n o g o p te re ć e n ja .
14
P et d a n a te re n a p ro te k lo je uz p re k ra s n o v rije m e i z b u n je n o g vozača a u to b u s a . Im a n e š to p o m a lo n a d re a ln o u a u to b u su p re p u n o m g e o g ra fa ko ji se sva ko g a d a n a b a re m m a lo izg u b i. T e re n ski d n e v n ic i su is p u n je n i, n e k i s tu d e n ti su o b a v ili svoj p o sa o , n e ki su p re p is iv a li z a d n ji dan u a u to b u s u . U k a rte su u c rta n e p ro m je n e , ia ko su neke m a lo s la b ije č itljiv e je r je n e k o lik o k a ra ta p re d a n o iz g u ž v a n o i s r a s to p lje n im flo m a s te ro m - na dan k a rtira n ja o k u p a o n a s je p lju s a k. D ije lo vi te re n a n is u o b a v lje n i u p u n o m s a s ta v u . U je d n o m od m a n je ra d n o in te n z iv n ih da n a d io s tu d e n a ta je n a p u s tio n e z a n im ljiv o p re d a va n je i o tiš a o na ka vu u g ra d d o k n a s je d io p ro m a tra o sjedeći u h la d u is p o d s ta b la . Ne pada im na p a m e t da je s a m o t r a ja n je p re d a va n ja b ilo k ra ć e od s a s ta vlja n ja te re n s k o g d n e v n ika , p re tra ž iv a n ja k a ra ta u D rž a v n o m a rh iv u , te le fo n ira n ja u h o te l ili je d n e s je d n ic e g d je se o b a v lja p a p iro lo g ija u v e z i te re n a . Što u č in iti sa s tu d e n tim a k o ji ne o b a ve s vo ju ob a ve zu ? I tre b a li sve u v ije k b iti zabava? V ra ć a m o se u Zagreb, a m e n e čeka č ita n je d v a d e s e t i n e š to te re n s k ih d n e v n ik a . S tu d e n ti ko ji n isu s u d je lo v a li u te re n u do kra ja d o b iv a ju d o d a tn e p ro je k te , d o d a tn e z a d a tk e za n jih d v a n a e st, ali i za m e n e je d n o g a . N eki p ro je k ti su u re d u , n e k i ne z a d o v o lja v a ju m in im u m m in im u m a . Više od o s a m m je s e c i n akon p o č e tk a rada na o rg a n iz a c iji, p rip re m i i p ro v e d b i, z a trp a n sam p ro je k tim a koji če ka ju na p o tp is i u p is iv a n je s e m e s tra . Ni sam n is a m s ig u ra n š to u č in iti - te re n za s lje d e ću g o d in u u s k o ro će o p e t tr e b a ti o rg a n iz ira ti. K oliko z a d a ta k a d a ti s tu d e n tim a , š to će o n i im a ti od to g a i kako z a d rž a ti k rite rije ? S ljedeća g e n e ra cija već kre ć e s n a s ta v o m . P onekad će im m a n jk a ti zn a n ja , ponekad tru d a , a p ris to jn o s ti v rlo rije tk o , š to se to g a tič e naši is ta rs k i t e re n i n ik a d n is u im a li p ro b le m a . M o tiv a c ija je ip a k je d n o sa sv im d ru g o p o g la v lje pod im e n o m „L in ija m a n je g o tp o r a “ . O staju m i n a re d n e g o d in e da p o ra d im o na to m e . M a rin C v ita n o v ić , p ro f.
G E O G R A F S K I O D S JE K | T E R E N S K E N A S T A V E
ANKETE 0 TERENIMA Za ra zliku od a n k e ta o p re d a v a n jim a , ovd je s m o se su sreli s p u n o m a n j i m p r o b le m im a ta k o da po s ta ro j, d o b r o j tra d ic iji m o ž e te v id je ti r e z u lt a te s t u d e n t s k o g o c je n jiv a n ja t e r e n s k ih na stava o d rž a n ih 2008. g odine. Za 1. g o d in u uspjeli s m o ispitati 6 5 % su d io n ika š to se uz te re n 2. g o d in e (Šakaja) p okazalo n a jv e ćim o d a z iv o m . Preostali te re n i 2. g o d in e im a li su o d a z iv od 4 5 % (Stiperski) te 4 0 % (Faivre). Šterc
Faivre
Na 3. g o d in i is p ita li s m o 5 0 % (T o sk ić ), 45% (Š te rc ), 35% (Pejnović) te 20% ( F u e rs t-B je liš ) s u d io n ika . A nk e te 4- g o d in e je iz o p r a v d a n ih razloga bilo o te ž a n o prove sti, ta k o da s m o za te re n p rof. Curica uspjeli a n k e tira ti d o voljan p o s to ta k sudio nika da bi r e z u lta te m o g li uzeti u o b z ir (2 0% ), d o k n a m t o nije pošlo za r u k o m s te r e n im a p rof. Njegača i prof. Orešića.
Šakaja
Stiperski
Šterc
Toskić
FuerstBjeliš
Pejnović
Curić
3-g-
1-gPravodobnost informiranja studenata 0 njihovim točnim zadacima na ter. nastavi
4 ,2 9
4,75
4 ,5 0
4 ,5 3
3 ,3 6
4 ,3 8
3,33
4,8 7
4,3 3
Odabir lokacije terenske nastave
5 ,0 0
4 ,2 3
4 ,6 2
4 ,2 0
4 ,8 6
4,14
4 ,3 3
4,75
4 ,8 9
Odabir smještajnih objekata na izabranim lokacijama
4,91
4,15
4 ,5 2
4,5 3
4,57
4,57
4 ,8 3
4,37
4 ,7 8
Organizacija terenske nastave na samom terenu
4 ,6 5
4 ,5 4
3,81
4 ,2 0
3 ,9 9
4 ,5 0
3 ,0 0
4 ,25
4 ,6 7
Susretljivost voditelja nastave na samom terenu
4,91
4 ,5 4
4 ,33
4 ,6 7
4,57
4,79
3 ,0 0
4,75
4 ,8 9
Motiviranje studenata od strane voditelja na samom terenu
4 ,6 2
4 ,0 8
3,91
4 ,0 7
3,57
4,71
2,33
4,37
4 ,0 0
Odabir stručnih suradnika na terenu
4 ,7 0
4 ,5 4
4 ,2 4
4 ,2 0
3,79
4 ,5 0
4 ,0 0
4 ,6 2
4 ,33
Ukupna uspješnost terenske nastave
4 ,8 5
4 ,4 6
4 ,3 8
4 ,4 0
4 ,5 0
4 ,6 4
3 ,5 0
4 ,5 0
4 ,78
U kupna u s p je šn o st terenske nastave Proteklu terensku nastavu doživljavam kao:
M kombinaciju aktivnog rada i zabave u slobodno vrijeme
■ kombinaciju pasivnog rada i zabave u slobodno vrijeme Za stručni dio terenske nastave pripremao/la sam se:
□ višednevni izlet s prevladavajućom zabavom u slobodno vrijeme
više od 7 dana ■ Curić □ Pejnović S Fuerst-Bjeliš ^Toskić ■ Šterc 3.g. □ Stiperski □ Šakaja S Faivre □ Šterc 1.g.
0%
16. M E R ID IJ A N
20%
40%
60%
80%
100%
15
i e re n s k a n a s ta v a tre b a la b i s e p r o v o d iti ka o :
m Igod. 60% -
■ 2. god. □ 3. god.
40% -
□ 4. god. 20%
1-2 3-4 3-4 dana jednodnevna jednodnevna izleta izleta
više od 6 dana
R a d n i d a n n a te re n s k o j n a s ta v i tre b a o b i tra ja ti:
100% -1
l.god.
2.god.
3.god.
4.god.
Prijave studenata za terensku nastavu trebale bi se vršiti:
100% 1
Sm atram da bi terenska nastava trebala biti organizirana po principu:
□ kod asistenata/profesora u zakazanom terminu ■ javnim izvlačenjem prijavnica
@ sve godine studija izmiješano
□ putem interneta
® po godinama studija □ po grupama unutar studijske godine Ig o d .
2.god.
3.god.
4.god.
Znanja/vještine koje želim unaprijediti kroz terensku nastavu:
vješt ine kom uniciranja, prezentiranja; tim skog rada, izrade projekata
1. godina 32% 65% 24%
■nemanima me unaprjeđivanje znanja i vještina, već zabava u slobodno vrijem e
12%
stručne i praktične vještine vezane uz kolegije znanja o prostoru u kojem se udfždvd let eribkd nabtdVd
16
2. godina 35% 45% T/% . 3%
3.godina 30% 49% 18%
4. godina 100% 89% 33%
3%
11%
G E O G R A F S K I O D S JE K | T E R E N S K E N A S T A V E
Jeste li z a d o vo ljn i p o s to je ć o m s a tn ic o m te r e n s k ih nastava? 3 . god
S m a tr a te li da bi s tu d e n ti tre b a li b iti d ir e k t n o u k lju č e n i u o r g a n iz a c iju ter. nastave? 2.god
3 . god
4 . god
13,00%
da 87 ,0 0%
Jeste li s p re m n i z b o g s m a n je n ja tro š ko v a te re n s k e n a sta ve i p ov e ća nja broja te r e n s k ih sati h o te ls k i s m je š ta j i p r e h ra n u z a m ije n iti n e č im niže kategorije? 3 . god
1-god.
Jeste li s p re m n i izd vo jiti p u n o više v re m e n a u v la s titu p r ip r e m u za s tr u č n i dio te re n s k e nastave? 1-god.
2.god.
¡,00%
da 76,00%
Jeste li s p re m n i izdvojiti veća fina n cijs k a s redstva za " i d e a ln u ” te r e n s k u nastavu? 4 . god
16. M E R ID IJA N
DIPLOMSKI STUDUi B A Š T IN A I T U R IZ A M
Kad s a m upisivao s m je r Baštin a i tu r iz a m , m is lio sa m da će ga o d a b ra ti više s tu d e n a ta , a ne s a m o nas šest. Moja o č e kiv a n ja bila su bolje u p o z n a v a n je sa p r o fe s o rim a i a s is te n tim a , kako kroz n a s ta v u ta k o i k roz s e m in a re . To se o č e k iv a n je i is p u n ilo.
Ovako kad nas je s a m o š e ste ro, im a m o više p rilik e i v re m e n a za bolje u p o z n a v a n je , a n a jb o lje s a m o se složili s p r o fe s o ro m O p a č ić e m s k o jim p r o v o d im o ve lik d io v r e m e n a i v rlo je s u s re tljiv I p ris tu p a č a n . U z im s k o m s e m e s tr u tre b a li s m o o d a b ra ti dva iz v a n m a tlč n a p re d m e ta . Najveći d io s tu d e n a ta , ne s a m o o v o g s m je r a , v e ć i o s ta lih , o d a b r a li su k ole gije sa B io lo šk o g odsje ka. To su u g la v n o m iz bo rn i kolegiji k o jim a se Ispostavilo da im a v iše posla ne go o č e k i v a n o . :) Što se tič e o rganizacije nastave, nisu svi najb olje organizirani, š t o je i p o m a lo o č e k iv a n o je r je ip ak o vo prva godin a održavanja d ip lo m s k o g s tu d ija . Možda i z b o g to g razloga p iš e m o v e lik broj s e m in a ra . TI s e m in a r i su o p š irn iji i z a h tije v a ju više istraživanja i tr u d a ne go s e m in a r i p r e d d lp lo m s k o g is tr a ž iv a č k o g s tu d ija . Može se reći da Iz sva k o g kolegija im a m o po j e d a n s e m in a r I esej koje t r e b a m o na p is a ti kako b is m o m o g li p r is t u p iti is pitu. Z a k lju č n o , s m je r B aš tin a i t u r iz a m je teži n e g o š to sa m o č e k iv a o . Ali, d o b r a s tv a r za v e ć in u s t u d e n a ta je ta š to Ima m a n je p r e d a v a n ja te se ta k o m o g u b a v iti i n e k im d r u g im a k t iv n o s tim a , za razliku od p r e d d lp lo m s k o g stu d ija kada i n is m o im ali p reviš e v r e m e n a . Alen Pažur
n o s ite ljica našeg s m je ra je m r.s c . Ružica V uk koja nas s vo jim e n c ik lo p e d ijs k im z n a n je m „ b r u s i " i u s m je ra v a da je d n o g d a n a p o s ta n e m o š to s tr u č n iji u s v o m pozivu. Z a k lju č n o , s v im a koji se p re m iš lja ju š to u p is a ti, ovaj s m je r t o p lo p r e p o r u č a m je r s m a t r a m da p re n o š e n je z nanja na drug e č o vje ka o b o g a ć u je u s v a k o m s m is lu , a i re a ln o g le d a ju ć i ovaj s m je r n a m pruža b a r e m k o lik e - t o lik e šanse zapošlja va nja . Marija K o d ž o m a n P R O S T O R N O P L A N IR A N J E I R E G IO N A L N I R A Z V O J
S m jer p r o s t o r n o p la n ira n je i re g io n a ln i razvoj p rv e n s tv e n o s a m o d ab ra la iz razloga š to m i j e t o n a jp riv la č n ije p o d r u č je g e o g r a fi je. B ud u ć i da s m o na p r e d d ip lo m s k o m s tu d iju imali, o r g a n iz a c i jski g le d a n o , t o t a ln i kaos, o č e k iv a la s a m da će na d ip lo m s k o m
N A S T A V N IČ K I S M JE R
Već pri s a m o m o d a b iru p ro fes o rs k o g sm je ra bila s a m svjesna da će nas biti jak o m a lo j e r većin a kolega nije pokazivala ni na jm a n ji in te res da je d n o g d a n a završe kao p ro sv je tn i d je la tnici. Zapravo, većin i je ovaj s m je r bio na z a d n je m m je s tu kada su razm iš ljali š to će d alje u pis iva ti, lako s m o na s m je r u s a m o nas tri, m o r a m p r iz n a ti da s a m p re za d o v o ljn a . O rganizacijski g le d a n o , sve je k ako tre b a . Glavni ra zlo g t o m e je š to je ovaj s m je r prije p o s to ja o i š to se t o č n o zna kako o rg a n iz ira ti p ojedini p r e d m e t bez ika kvih p o te š k o ća . Jedan dio p r e d m e ta su peda g o ški (oni nas o s p o s o b lja v a ju za naš b u d u ć i rad u školi, a tu s p a d aju m e t o dika, d ida ktika , pedagogija, psihologija) i te p re d m e te u g la v n o m s lu š a m o sa s t u d e n t i m a o b je d in je n o g s tu dija Geografija - p o v ijest, a dru gi dio p r e d m e ta č in e iz bo rn i m a t ič n i p r e d m e ti koje s lu š a m o sa s t u d e n t i m a niž ih god in a na G e o g ra fs ko m odsjeku. Ove g o d in e m o r a li s m o (ka o i svi o s ta li s m je ro v i d ip lo m s k o g s tu d ija ) s lu šati I iz b o rn e iz v a n m a tič n e p r e d m e te koji su n a m o m o g u ć ili p o v e z iv a n je sa d r u g im f a k u lt e t im a I u s k lo p u njih s lu š a m o p r e d m e te p re m a v la s tito m Izboru i a fin ite tim a . Glavna
18
s tu d iju sve to b iti r e g u lir a n o . M e đ u tim , v e ć p r ilik o m s a m o g up isa n a s ta v lje n je niz loše o r g a n iz a c ije sa p r e d d ip lo m s k o g stud ija . Prvi s e m e s t a r na s m je r u p r o s t o r n o p la n ira n je i r e g io n alni razvoj je bilo „ s t u d ir a n je u p r a z n o “ . Razlog to g a je bio taj da n iti je d a n kolegij koji s m o slušali u z im s k o m s e m e s tr u nije d e fin ira o š to je to za pravo p r o s t o rn o pla n ira nje . S ukla d n o to m e , s m a t r a m da je t o veliki n e d o s ta ta k o v o g s m je ra i da bi tre b a la reorga n izacija s m je ra te u v o đ e n je kolegija koji bi n a p ra v io uvod u s a m o p r o s t o r n o p la n ira nje . P rilik o m lje tn o g s e m e s tra s ituacija se n eš to m a lo poboljšala te s m o t e k ta d a saznali z a p ra v o što s t u d ir a m o i t o m o ž e m o z a h v a liti d o b r o j v o lji pro f. D ra žen a N je gača koji je bio s p r e m a n u s k lo p u s vo g kolegija o d rž a ti n a m p ar u v o d n ih riječi o p r o s t o r n o m p la n ira n ju . Z aključno, svi koji bi htjeli upis ati ovaj s m je r to p lo p re p o ru č a m
G E O G R A F S K I O D S JE K I D IP L O M S K I S T U D IJI
da se prije upisa f a k u lt a tiv n o i n f o r m ir a ju o t o m e što će za pra v o s tu d ira ti kako se ne bi zaletjeli kao većina nas. M e đ u tim , kako ne bi sve bilo c rn o i kako ne bi u n iš tila snove o n ih koji žele upisa ti ovaj s m je r, p r ilik o m lje tn o g s e m e s tr a je v e ćina stva ri „d o š la na svoje m j e s t o “ te je z a p ra v o s m je r p r o s t o r n o p la n ira n je d o bilo pravi s m is a o i doseg lo razin u svih m o jih o č e kiv a n ja . N ikolina Nlkolaš F IZ IČ K A G E O G R A F IJ A S G E O E K O L O G IJ O M
N akon tri g o d in e za vrš e n je p r e d d ip lo m s k i s tud ij sa s ta t u s o m p r v o s tu p n ik a . U s p o r e d n o s t i m p o n u đ e n o je p e t s m je r o v a n a s ta v n ič k i s m je r, p r o s t o r n o p la n ira nje , b a štin a i t u r iz a m , GIS i fizička g eo g rafija s g e o e k o lo g ijo m . Posljednje n av e d en i s m je r je s t o naj za koji s a m m is lio da o d g ovara m o ji m p re fe r e n c ija m a , tj. a fin ite tim a . Nastava je, s o b z iro m d a je prvi puta o rga n izira n a na ov a ka v n ačin d ip lo m s k o g s tu d ija, o b a v lje n a s o lid n im i n t e n z it e t o m . Z im s k i s e m e s t a r se s a s to ja o od 6 kole gija, od kojih su dva o b a v e z n a i o d r ž a v a ju se u p r o s t o r i ja m a g e o g r a fs k o g odsje ka. Ostala č e tiri sp a da ju u g r u p u m a t ič n ih i iz v a n m a tič n ih iz b o rn ih kolegija. Bez obzira š to bi se m a t ič n i m o g li o d rža v a ti u n a š im p r e d a v a o n ic a m a , o ni se u g la v n o m o d r ž a v a ju izvan n jih na o s t a lim o d s je c im a P M F - a ili d r u g im f a k u l t e t i m a koji su se našli na t o m p o p is u , s t i m e da m o r a ju im a ti o d r e đ e n broj ECTS bodova. Takva je s tv a r i sa iz b o rn im iz v a n m a tič n im k o le g ijim a , ta k o da se u o v a k v im o k o ln o s t im a m o ž e d o b iti k v a lite tn a na sta va i na d r u g im p o d r u č jim a , a ne is klju čiv o na g e o g ra fs k o m odsje ku. U je d n u r u k u to spada u k va lita tiva n oblik s im p lific ira n e m u lt id is c ip lin a rn o s ti, iako to prije svega ovisi o in d iv id u a lc u , kao n o s io c u z n a n ja . D ok s d r u g e s tr a n e p r e d sta vlja o te ž a v a ju ć u o k o ln o s t koja je s u p o t r e b o m s usta va ISVU
d o d a tn o z a ko m p licira la stvar s tu d e n tim a , iako je o p e t p o tre b n o nagla siti da je s va tko ovisan o sebi kao in d iv id u a lc u , n o s io c u svog s m je ra . Isti slučaj n ako n d r u g o g m je s ec a , tj. is p itn ih r o k ova koji su u s k la đ e n i m a n je - v iš e s is p itn im r o k o v im a d ru g ih fa k u lt e ta , dolazi do o p e t biran ja iz b o rn ih kolegija s ra z lik o m u t o m e da ne p o s to je više kolegiji s iz v a n m a tič n im p re d lo š k o m . Kako je ovo t e k prva takva g o d in a v je ru je m da će sljedećih god in a biti p re in a ka u s a m o m s u s ta v u p o n u d e kolegija s t e n d e n c ijo m p o b o ljš a va n ja . Bez obzira što sa m se tr u d io da ovaj o s v r t b u d e o b je k tiv a n , ip a k ga tr e b a u z e ti s j e d n o m d o z o m n e s ig u rn o s ti, je r s u b je k t iv n o s t je v je ro ja t n o s t greške. N ara vn o, je d n a od boljih s tv a ri na s m je r u fizič ke geo g ra fije je s u te re n i, kojih im a p u n o i u v ije k ima z a n im ljiv o s ti j e r uz t e renski rad im a i tr e n u t a k a o p u š ta n ja i m iš ić a i glave. Dobri g la sovi se d a lek o čuju , što se tič e te re n a , pa ta k o uvijek, i v je ru jte m i u v ije k, im a s v a k a k v ih d o jm o v a . Ipak kakav god ‘t r e n u t a k ’ o p u š ta n ja bio, on se iskorištava na vrlo k v a lite ta n način. N a kon z im s k e s ta n k e , tj. z im s k ih r o k o v a d o lazi p ro lje ć e ,
16. M E R ID IJ A N
p o č in je novi s e m e s ta r, a t i m e I nova g e og ra fs ka d ru že n ja . KSG (K lu b s t u d e n a ta g e o g ra fije) o rg a n izira te re n s k e izlaske s v la s t i t i m s u b v e n c ija m a :), ta k o da v ike n d i u g la v n o m o p e t o s ta ju u s klo p u to g a za o p u š ta n je . Jedan od glavnih događaja je s t i G e o tu lu m gdje se o k u p lja ju sve g o d in e na o d s je k u i je d n o s ta v n o se uz niže cijen e pića la g o d n o uživa uz DJ u v la s t ito m a ra n ž m a n u . M o r a m i n a p o m e n u t i da je r e z u lta t d o b rih o p u š ta n ja k o m p a k t n o s t s tu d e n a ta i gru p a stu d ija k o jim a oni p rip a d a ju , stoga je u č in a k vrlo p o z itiv a n ne s a m o na n a š e m s m je r u već i o s ta k u odsje ka. N a d a m se da ć e te o d a b ra ti s tu dij p o p u t m o g a i uživati na t e r e n im a i p r a k t ič n im z n a n jim a . ■) Dino Pečaver G E O G R A F S K I IN F O R M A C IJ S K I S U S T A V I
D ip lo m s ki istraživački s tu d ij g e o grafskih in fo rm a c ijs k ih sustava uz p r o s t o r n o p la n ir a n je i re g io n a ln i razvoj bio je n a jtra ž e n lji s m je r ove g o d in e . Od u k u p n o 20 koliko se p r im a s tu d e n a ta na svaki s m je r, nas 16 se o d lu č ilo za GIS. Glavni n o site lj ovog s m je ra je p rof. dr. sc A le k s a n d a r Tosklć. Prije s a m o g o d a bira ov o g d ip lo m s k o g s m jera , u p o z n a v a n je s G lS -o m im ali s m o na 3. g o d ini u s k lo p u kolegija G e o in fo rm a tlk a 1 i 2. Usvajanje v ještin e k o riš ten ja GIS s o ftv e ra (A rcV ie w 8.3) i rad s t e m e ljn im f o r m a t o m p o d a ta k a (sha p e file), g e o re fe re c lra n je i rad s v e k t o r s k im i ra s te rs k im p o d a c im a bile su o s no ve koje s m o učili u s klop u vježbi. Ovaj d ip lo m s k i s tu dij u s m je r e n je na u svajanje te o rijs k ih z n a n ja p o tr e b n ih za p r o s t o r n o - a n a llt ič k i rad, o d n o s n o rad s G lS -o m i s vla d a v a n je o d g o v a ra ju ć ih vje štin a . S o b z ir o m da s m o prva g e ne ra cija, n is m o znali što o č e k iv a ti od ov o g s m je ra . P re tp o s ta v lja m da je v ećin a s m o g s m je ra išla s t i m , d a je ovo n ajbolji s m je r z b o g širine koju o b u h v a ć a . Dakle, više m o g u ć n o s t i za z a p o š lja v a n je i s tr u č n o o s p o s o b lja v a n je . P re d m e ti (o ba ve z ni i iz b o rni) su š iro k o g s p e k tra . U p r v o m s e m e s tr u s m o slušali (kao i ostali s m je r o v i) iz v a n m a tič n e p r e d m e t e te s m o uz ob a v e zn a dva p r e d m e ta im ali i dva m a t ič n a Iz borna p re d m e ta . U d r u g o m s e m e s tru m o ž e m o se „ p o h v a lit i" da s m o je d in i s m je r koji sluša 5 p r e d m e ta kod p ro fe s o ra koji nisu s našeg fa k u lt e ta . Različiti p r e d m e ti, različiti k o n c e p ti učenja , različiti n a čin i o c je n jiv a n ja . Ideja slušanja tih p r e d m e ta je ja k o dobra, m e đ u t im kod nas nije u p o tp u n o s ti realizirana je r ni sami p ro fe s o ri z a je d n o s n a m a nisu znali š to o č e kiv a ti. P rv e n s tv e n o m is lim d a je p r e d z n a n je kod n e k ih kolegija veliki p r o p u s t s naše stra n e . Sve u s ve m u , s m je r se p oka zao z a h tje v a n i d o s ta d o b ro o rg a n iz ira n sa m a n ji m p r o p u s t im a koji su ra zu m ljiv i s o b z iro m da s m o prva g e ne ra cija . Koliko će nas ovaj s m je r o s p o s o b iti za d a ljn ji rad, jo š t re b a v idje ti. B arbara H o rv atlć f
19
INTERVJU SA ZNANSTVENIM NOVACIMA Jeste li se ikada z a p ita li ka ko je to b iti s d ru g e s tra n e k a te d re tj. z a m is lili se u u lo z i p ro fe s o ra ? V je ro ja tn o s te u p o z n a ti s č in je n ic o m da p rv i k o ra k od z a vrš e tk a re g u la rn o g s tu d ira n ja do d o b iv a n ja s ta tu s a s v e u č iliš n o g p ro fe s o ra , z a p o č in je sa z n a n s t v e n im n o v a c im a . U s v rh u to g a p ro ve li s m o in te rv ju sa č e tv e ro m la d ih z n a n s tv e n ih nova ka , kako bi sa zn a li š to je to š to ih je n a v e lo da p rih v a te ovaj p o z iv, ka ko su z a d o v o ljn i ra d o m na fa k u lte tu , o d n o s o m sa p ro fe s o rim a i s tu d e n tim a , o b a ve za m a u o rg a n iz a c iji i p ro v o đ e n ju n a s ta v e i is p ita , te jo š m n o g o to g a . A ko je vaš in te re s za g e o g ra fiju v e ć i od z n a n ja ko je d o b ije te to k o m s tu d ira n ja , a ko ž e lite z a n im ljiv i d in a m ič a n p o sa o te p re n o s iti svo je z n a n je b u d u ć im g e n e ra c ija m a , ra z m is lite i o m o g u ć n o s ti n a s ta v k a o b ra z o v a n ja i z a p o s le n ja na fa k u lte tu . N a d a m o se da će v a m ovi in te rv ju i p o m o ć i u to m e . P ita n ja koja s m o p o s ta v ili su g la sila o vako:
1. Što vas je potaknulo da postanete znanstveni novak? 2. Jeste li zadovoljni svojim radom na fakultetu? 3. Kojim područjima geografije se najviše bavite, a kojima biste se htjeli više baviti? 4. Bavite li se znanstvenim radom koliko ste očekivali? 5. Uspijevate li uskladiti obveze u nastavi s obvezama na postdiplomskom studiju? 6 . Jeste li zadovoljni odnosom sa studentima i profesorima? 7. Gdje se vidite u budućnosti? 8 . Imate li savjete za buduće znanstvene novake?
p is m e n i i u s m e n i, a nekad je to z a je d n ič k i rad sa p ro fe s o ro m , ta k o da za to isto tre b a iz d v o jiti p u n o v re m e n a , a n a jviše v re m e na n a m u z im a ju s tv a ri koje su za nas m a n je b itn e -p ro v o đ e n je is p ita , is p ra v lja n je s e m in a ra i si. 6) Sa p ro fe s o rim a sam p u n o z a d o vo ljn iji sada nego kada sam bio s tu d e n t. P rije sa m v id io s a m o p o v rš n u s tra n u -d rž a n je p re d a va n ja i is p ita , a sad v id im š to sve ide uz to . P rije sam m is lio da n e k i p ro fe s o ri ne o b a v lja ju svoj posao kako tre b a , a sada v id im da Im a ju to lik o n a to v a re n o g posla, ko ji u o p ć e n ije na n jim a da ga ra d e , ta k o da je d v a u s p iju to n e ka ko is k o m b in ira ti...d a k le , s d ru g e s tra n e je slika p o tp u n o d ru k č ija . S tu d e n ti su p a k svake g o d in e sve s la b iji i sve ih m a n je z a n im a , te k na d ip lo m s k o m , kada o d a b e ru s m je r, se v id i n a p re d a k , a sve d o ta d a je kao n a s ta v a k s re d n je škole. 7 ) Još u v ije k se v id im o vd je sa m o žd a n e k im s v o jim s a m o s ta l n im k o le g ije m , ali ne o č e k u je m neke d ra s tič n e p ro m je n e , ž e lim n o rm a ln o n a p re d o v a ti pa p o s ta ti d o c e n t, Iz v a n re d n i p ro fe s o r pa re d o v n i p ro fe s o r. N adam se, k a k o je n e d a v n o p rim lje n o d o s ta zn a n . nova ka , da će d o ći d o s vje žih Ideja i da ć e m o p o s ta ti z a h tje v n iji kako bi se p o d ig la k v a lite ta s tu d ira n ja . 8) T o ko m s tu d ira n ja b ira jte u v ije k ko le g ije i s m je ro v e koji vas z a n im a ju - je r a ko vas z a n im a ju , d o b ri s te u to m e , a ako s te d o b ri, p u n o ć e te se la kše p ro b iti, b ili vi z n a n s tv e n i n o v a ci ili ra d ili n e g d je d ru g d je .
LANA SLAVUJ, PROF.
1 ) N ije p o s to ja o n e k i v e lik i ra zlo g , v iše je s p o n ta n o to d o š lo . M a r in
c v it a n o v ić , p r o f .
1 ) N išta m e nije p o ta k lo u to j m je ri da sam ja to o d lu č io p o s ta ti, da je to bio m o j c ilj. Bio sam je d n o s ta v n o d o b a r s tu d e n t i g e o g ra fija m e o d u v ije k z a n im a la . Im a o sam s re ć e kad sa m d ip lo m ira o da se o tv o rilo p ra zn o m je s to n a je d n o m p ro je k tu , te sam za d o vo ljio sve š to se o č e k iv a lo od m e n e pa su m e p rim ili. 2) S ra d n im m je s to m s a m ja k o z a d o v o lja n . U te o r iji im a m d io u k o je m ra d im sa s tu d e n tim a , z n a č i n e š to s m la d im lju d im a , n e š to k re a tiv n o , a s d ru g e s tra n e je z n a n s tv e n i d io , sam is tra ž u je m neka svoja p o d ru č ja koja m e z a n im a ju te p ro u č a v a m i o b ja v lju je m rado ve . 3) N ajviše se b a v im p ro m je n a m a o k o liš a (je r je to te m a m o g d o k to ra ta ) te te m a m a koje su vezane uz m o je k o le g lje -S re d o z e m lje i P rin c ip i re g io n a liz a c ije . S d ru g e s tra n e m e n e ka ko u v ije k z a n im a la A frik a , ta k o da p o k u š a v a m n a ći p o v e z n ic e Izm e đ u ovo g č im e se b a v im i š to m e z a n im a , n p r. k u ltu rn a g e o g ra fija A frike ili p ro m je n e o k o liša u A fric i, i si. P rije m e više z a n im a la p o litič k a g e o g ra fija je r m i je uz n ju b io vezan d ip lo m s k i rad, ali sada m i je ip a k v iše iz h o b ija . 4) N im a lo , m o je z a n im a n je je z n a n s tv e n i n o v a k -a s is te n t, s tim e da na k ra ju dana svi g le d a ju tv o ju z n a n s tv e n u p ro d u k c iju ; a s is te n t je n e š to kao d o p u n s k o , a z a p ra v o o b u h v a ć a 90% m o g p o s la -o rg a n lz a c ija , p ro v o đ e n je 1is p ra v lja n je is p ita , Iš č ita v a n je i slanje s e m in a ra na d o p u n u , o d rža v a n je s e m in a ra , is p u n ja va n je p rija v n ic a , itd. 5) O sim š to s m o z n a n s tv e n i n o v a ci i a s is te n ti, m o ra m o jo š 1 d a v a ti is p ite na p o s lije d ip lo n m s k o m s tu d iju . N akon p re d a va n ja g ra d iv o tre b a n a u č iti i po p o tre b i n a p is a ti č la n a k. N ekad je is p it 20
Bila sa m d o b ra s tu d e n tic a , o tv o rilo se m je s to , p ru žila se p rilik a i p rim lje n a sa m . Već kad sa m u p isiva la fa ks m i se to č in ilo kao d o b a r p o sa o i n e š to š to bi m e m o g lo z a n im a ti. 2) D e fin itiv n o sa m z a d o vo ljn a , po m o m m iš lje n ju d o b ro sam se snašla i h tje la bih z a u v ije k ra d iti na fa k s u . Posao je d in a m ič a n , s va k i d a n je d ru k č iji, u v ije k tre b a n e š to p r ip re m a ti, s ta ln o d o la ze n o v i lju d i i s tv a rn o je s u p e r. 3) N ajviše m e n e ka ko z a n im a k u ltu rn a g e o g ra fija 1to jo š od kada sam je slušala kod p ro fe s o ric e Šakaje (k o jo j s m o b ili prva g e n e r a c ija ). V ećina k n jig a koje im a m je u p ra v o Iz k u ltu rn e g e o g ra fije . Još m e ja k o z a n im a p o d ru č je k v a lite te ž iv o ta u g ra d o v im a ; a to is to d je lo m ič n o u lazi u p o d ru č je k u ltu rn e g e o g ra fije . 4) D e fin itiv n o bi tre b a lo više, a izn e n a d ila sa m se k o lik o zap ravo v re m e n a ode na n a s ta v n e o b a ve ze . Za p is a n je radova si u p ra v o zb o g to g a tre b a ja k o d o b ro o rg a n iz ira ti v rije m e ka ko bi se našlo v re m e n a . U sva k o m s lu č a ju , vo lje la b ih im a ti više v re m e n a za z n a n s tv e n e ra d o ve . 5) U sp ije va m , ali n e m a baš s lo b o d n o g v re m e n a za ne ke d r u ge s tv a ri. O no š to se in a če g le d a kao vaše s lo b o d n o v rije m e , tre b a te is k o ris titi za p o s lije d ip lo m s k i s tu d lj- z a p rip re m u , p o la g a n je Is p ita , p is a n je o p s e žn ih s e m in a ra , itd . 6) Jesam , m is lim da su naši s tu d e n ti jo š u v ije k ja k o p ris to jn i, m o že se s n jim a lije p o ra z g o v a ra ti i ra d iti, n e m a n ik a k v ih k o n f lik a ta , p rilič n o su o d g o v o rn i i d o b ro o d g o je n i. Sa p ro fe s o rim a sa m is to ja k o za d o vo ljn a . 7 ) N a d a m se da ću u s p je šn o d o k to rira ti, da ću ra d iti na n o v im , z a n im ljiv im is tra ž iv a n jim a , b iti d o b a r p re d a va č i da će s tu d e n ti z n a ti p re p o z n a ti m o j tru d . T a ko đe r se n a d a m da će m e rad na fa k u lte tu Is p u n ja v a ti kao 1 sada i da ću b iti u sp je šn a z n a n s t
GEOGRAFSKI ODSJEK I INTERVJUI
v e n ic a . Zasad m i se č in i da ć u c ije lu k a rije ru p ro v e s ti na n a še m o d s je k u , ali da ću v je ro v a tn o p o n e ka d o d la z iti va n , je r se ta k o m o ž e s te ć i d ra g o c je n o is k u s tv o . 8) B u d ite u p o rn i i tr u d ite se b iti š to k v a lite tn iji, n e p re s ta n o id ite da lje i u v ije k se tr u d ite p o b o ljš a ti s a d a šn ju s itu a c iju .
PETRA RADELJAK, PROF.
1) N akon š to sam d ip lo m ira la n is a m z n a la š to ću i ka ko d alje, je d in o s a m h tje la se i d a lje b a v iti z n a n o š ć u i s tr u č n o se u s a v rš a v a ti. Sva s re ć a , u to m tr e n u tk u se o tv o r ilo s lo b o d n o m je s to na fa k u lte tu i m o ja je že lja o s tv a re n a . 2) Z a d o v o ljn a sam , ja k o je d in a m ič n o , N ije da d o đ e š na posao i svaki dan ra d iš is to i to m i se ja k o sviđa. 3) T re n u tn o se n a jv iš e b a v im r u ra ln o m g e o g ra fijo m i n e š to id e m u s m je ru g e o g ra fije krša za š to bih se u b u d u ć e h tje la više u s m je riti, je r to je s u p e r spoj fizič k e i d ru š tv e n e g e o g ra fije . 4) B avim se z n a n s tv e n im ra d o m , ali ne s tig n e se to lik o ko lik o sam o č e k iv a la je r ja k o p u n o im a obaveza u n a s ta v i. Za z n a n s t v e n i rad ta k o o s ta ju ve če ri, v ik e n d i i o p ć e n ito s lo b o d n o v rije m e . To se i slaže je r ovo ip a k nije tip ič a n posao, nego v iše kao n a č in ž iv o ta , s ta ln o s te u to m e . F le k s ib iln o ra d n o v rije m e je p re d n o s t i n e d o s ta ta k (u p ra v o je r u z im a s lo b o d n o v rije m e ), ali m e n i to o d g o v ara i ja k o sam m o tiv ira n a za rad. 5) Teško, ali n e k a ko u s p ije v a m . V ećina ko le g ija je o rg a n iz ira n a ta k o da ra d im o is tra ž iv a n ja i o n d a to p re ta č e m o u z n a n s tv e n i rad, š to m i se ja k o s viđ a je r je k o ris n o na više p o lja , a s a m im tim e to su i u v je ti da bi se u o p ć e m o g lo d o k to rira ti. Z a n im ljiv o je i š to n e m a p u n o te o re tiz ira n ja , već o d m a h ide p rim je n a š to je p ra k tič n o i k o ris n o . 6) Jesam , m is lim d a je d o b ra a tm o s fe ra na o d s je ku . Sa s tu d e n tim a im a m k o re k ta n od no s, m o g u m e u v ije k p ita ti ako im n e š to nije ja s n o i d o s a d a n is a m im a la n ik a k v ih p ro b le m a s n jim a . Sa p ro fe s o rim a im a m ta k o đ e r k o re k ta n o d n o s . 7 ) J e d n o s ta v n o to ć e m o v id je ti, da li ću o s ta ti ra d iti u z n a n o s ti, da li će b iti ra d n ih m je s ta na o d s je ku i s lič n o . 8) U vije k tre b a n o v ih lju d i i n o v ih id e ja , ako n e tk o u to m s m je ru n a g in je , a ko se v o li b a v iti z n a n o š ć u i a ko je m o tiv ira n za rad sa s tu d e n tim a -d a p a č e .
L U K A V A L O Ž IĆ , P R O F .
1 ) Kad sam d ip lo m ira o , d v o u m io sam se iz m e đ u z a p o šlja v a n ja u p riv a tn o m i d rž a v n o m s e k to ru . P okušao sam se z a p o s liti u ra z n im firm a m a , k o je se v e ć in o m ba ve G lS -o m ili b ilo č im e g e o g ra fs k im , a is to v re m e n o s a m v o lo n tira o na fa k s u . U pravo kad s a m tre b a o ići na je d a n M a ste rs u N je m a č k u , u kazala m i se p rilik a na n a š e m o d s je k u i p rih v a tio sa m je . 2) Z a d o v o lja n sam , im a m tre n u tn o 5 ko le g ija , a uz to s u ra đ u je m sa k o le g a m a s o d sje ka , ali i lju d im a s d ru g ih fa k u lte ta n p r. g e o de zije te p o n e k a d i š ire (n e d a v n o s a m , u svezi s G lS -o m , p o m o g a o je d n o j z n a n s tv e n ic i sa Š u m a rs k o g in s titu ta ). Sa s vo jim ra d o m i u lo g o m sa m z a d o vo lja n , s m a tra m da m o g u d a ti više k o n s ta n tn im u s a v rš a v a n je m i p o b o ljš a v a n je m . 3 ) N ajviše se b a v im g e o in fo rm a tik o m , a n e d a v n o sa m p o če o s d a ljin s k im is tra ž iv a n jim a . H tio bih se i d a lje b a v iti G lS -o m i G e o in fo rm a tik o m i p rim ije n iti to u s k lo p u b ilo k o je g p o d ru č ja g e o g ra fije . Ž elio b ih jo š p o ra d iti na p rim je n i s te č e n o g zn a n ja na k o n k re tn im p rim je rim a te p o b o ljš a ti v la s tito z n a n je u k v a n tita tiv n ije m , m a te m a tič k o m d ije lu (s ta tis tik a ). 4) Da, iako su m i o č e k iv a n ja bila r o m a n tiz ir a n a - m is lio sa m da
16. M E R ID IJ A N
ću kao a s is te n t ra d iti n e š to za n a s ta v u , is p ite i s i., a li da ću d o b a r d io p re o s ta lo g v re m e n a , p o p u t n e k o g re d o v n ik a , s je d iti u p ro s to riji, p ro u č a v a ti i iz u č a v a ti i n a p ra v iti n e š to na k ra ju d a n a . Ali n ije ta k o , je d n o s ta v n o tre b a š u s k lo p u svega o sta lo g a iz b a la n s ira ti sve o b a ve ze i n a ći v re m e n a , s v ije s ti i m e n ta ln o g k a p a c ite ta da bi u o p ć e n e š to i p o s tig a o na z n a n s tv e n o m p o lju . O če kiva o sa m da će b iti više to g z n a n s tv e n o g rada, ali p o ka za lo se da ta j s e g m e n t ti sa m m o ra š u b a c iti u d a n od 24 s a ta , a č e sto se desi da n eke n a s ta v n e s tv a ri tre b a rije š iti d o o d re đ e n o g roka, ko ji m o ž e b iti ja k o k ra ta k i m o ra š to n a p ra v iti, iako si ta j dan m o žd a p la n ira o p ro č ita ti 100 s tra n ic a n e ko g rada i si. U g la vn o m , in te n z iv n ije je nego š to sam o č e kiv a o , a č e s to je ta in te n z iv n o s t p re p u š te n a v la s tito j s a vje s ti, u s m is lu da li ti je s ta lo do to g a š to ra d iš, itd . 5 ) Da, ali se to u kla p a u ta j p ro b le m sa s lo b o d n im v re m e n o m . Č esto se g ra n ic e g u b e , ti n p r. d o k ra d iš n e š to za svo j d o k to r ski s tu d ij, s v re m e n o m n o n - s to p sp o zn a je š i više u la ziš u to z n a n s tv e n o d je lo v a n je . Isto ta k o i s n a s ta v o m , k o n s ta n tn o se u s a vrša v a š u p e d a g o šk o m d ije lu , a i s ku ž iš neke s tv a re ko je su ti p ro m a k le u iš č ita v a n ju , je r n a s ta v a je p ra ksa (iz m e đ u o s ta lo g ) i d o b a r je izvo r sp o zn a ja k o je k a sn ije m o že š p r im je n iti u z n a n s tv e n o m ra d u , ali i o b rn u to . 6) N a č e ln o da . Š to se tič e a u to r ite ta d o s ta s a m fle k s ib ila n , ta k o da ne tra ž im od s tu d e n a ta da m i se o b ra ć a ju sa “ v i” i si., a li ako je ta k o n jim a u g o d n ije -s lo b o d n o . P rim je tio sa m je d a n p ro b le m , a to je da č e s to kad se ta k o izađe u s u s re t s tu d e n tim a , o n i n a s to je to z lo ra b iti. Al to je ta k o , o b ič n o u s va k o j p o p u la c iji im a n e k ih lju d i ko ji su m a lo p ro b le m a tič n i, ia ko nisu u s a m o m s m is lu rije č i v e lik i p ro b le m , ali su d io p ro b le m a sa m a n jk o m k o n tro le v la s titih z a h tje v a . Takvi d o s ta o d v la č e p o z o rn o s t pa sve v iše p e rc ip ira š s lik u p re m a s v im s tu d e n tim a , ali to n ije ta k o . J e d n o s ta v n o svi o n i ko ji rade, š u te i k v a lite tn o o d ra ž u ju s vo j p o s a o , n jih č e s to i ne v id iš . To je s lič n o kao i u o s n o v n o j š ko li, p rv o p o p a m tiš im e n a s v im p ro b le m a tič n im lju d im a , a o n d a d a lje o s ta lim a . Z nači p o s to ji o d re đ e n a m asa lju d i na k o ju “ o tu p iš ” , a im a š i n e k ih k o ji ti z a p n u za u h o sa b is trim k o m e n ta rim a ili p ita n jim a , d o d a tn ih z a h tje v a u s m is lu v la s tito g u s a vrša va n ja , a ne ž ica n ja d v o jk i i si. Što se tič e o dn o sa s p ro fe s o rim a , ne m o g u se s je titi da je b ilo ik a k v ih p ro b le m a , s u ko b a i si. S vatko zna svoje m je s to u h ije ra rh iji, tj. s v a tk o im a svo j čin (z n a n . n o va k, d o c e n t,...) i p o s to ji n e k a kv o u z a ja m n o p o š to v a n je , p o g o to v o ako skuže da se tru d iš i ra d iš svoj posao. U g la vn o m sve je s u p e r, tim više o b z iro m k a kv ih sve p ro b le m a zna b iti na d ru g im fa k u lte tim a . 7 ) Na n a š e m fa k u lte tu , o s im š to v je ro ja tn o u lje tn o m s e m e s tru 2010. g o d in e id e m na 3 m je se ca u N je m a č k u (p re k o E ra sm u sa ). Sad kad s a m ve ć n e ka ko k re n u o u z n a n s tv e n e vode, tu se v id im i to m i o d g o v a ra . Ž e lim se z n a n s tv e n o u s a v rš a v a ti i o b a v lja ti svo je o b a v e ze koje i d a lje im a m te u s p in ja ti se po h ije ra rh iji, ra d u i d o p rin o s u . 8) Prvi s a v je t je da ne idu u to radi novaca je r tu io n a k o n isu n e ki v e lik i n o v ci. Dalje, neka to s h va te kao p o ziv, a ne posao. A ko su tip o so b e koja kaže “ ra d im od 8- 16 , a o s ta lo je m o je s lo b o d n o v rije m e ” ne će baš u ž iv a ti. Znači m o ra ju b iti s p re m n i na o d g o v a ra n je m a ilo va u p o n o ć , na k o n s ta n tn o u č e n je i u s a vrša va n je , da im m o tiv a c ija n ije n o va c, nego n a p ro s to da to d o la zi iz n jih s a m ih da ž e le to ra d iti, b a v iti se z n a n o š ć u , i p re m a v a n i da že le d a ti d o p rin o s , b ilo lo k a ln o j, re g io n a ln o j, n a c io n a ln o j ili m e đ u n a ro d n o j z a je d n ici. In te rv ju p ro ve o M a rio K rp a n ić
21
ANTARKTIKA - BIJELI KONTINENT Na s a m o m p o č e tk u pis anja ovoga čla nka naišao s a m na prvi p r o b le m , a to je n e d o s ta ta k ko risn e lite ra tu r e 0 o v o m e posve n e o b ič n o m k o n tin e n t u . Preda m n o m je bio te ž a k i is c rp lju ju ć i z a d a ta k , da u v rlo s k r o m n i m p o d a c im a iz v u č e m o n e koji su noviji i koji na n a jbolji na čin o p is u ju s a m u A n t a r k t ik u . Časopisi, a p o n a jv iš e s tra n a lite ra tu r a p osta la su m o ja s v a k o d n e v n ic a . No, sve se to ispla tilo, a kao r e z u lta t je p roiz ašao ovaj čla n a k koji će svakoga od nas u p o z n a ti sa k o n tin e n t o m koji m e o s o bn o u v ije k p r iv la č io i, koji se s v o jim o s o b in a m a ra z lik u je od svih o s ta lih na n a š e m p ia n e tu . Pojm ov i A n t a r k t ik i A n t a r k t ik a m o g u z b u n iti svakoga od nas, ali ip a k p o sto ji razlika iz m e đ u njih. A n t a r k t ik je p r o s t o r ju ž n o g a k o n tin e n ta s m o r e m i s vim p rip a d a ju ć im o to c im a kojih ima ja k o p u n o , d o k p o ja m A n t a r k t ik a o zn a ča va is klju čiv o m a t ič n i k o n t i n e n t. A n t a r k t ik a (od g r č k o g im e n a A vrapk, s u p r o t n o od A rk tik ) je k o n t i n e n t koji o k r u ž u je ju ž n i pol Z e m lje . Jedini je lju d im a nenaselje ni k o n tin e n t. Oko 98 % površin e p r e k r iv e n o je le d e nim p o k r o v o m p r o s je č n e d e b ljin e o k o 2000 m e t a r a ( n a jv e ć a d e SI. i . Pingvini su ist prizor uz obale Antarktike (Izvor: http://aletorro. files, wordpress. com/2009 /02 / antarctica.jpg)
SI. 2 . Brod specijaliziran za plovidbu do Antarktike (Izvor: http;//www. uisenorway.com/ iages/eeeeo 226 o8 .
jpg)
bljina je oko 4470 m e ta ra ) . Količina leda se p r o c je n ju je na oko 30 m iliju n a k m 2, i kada se sve t o r a z m o tr i, z a k lju č a k je da je to 90 % u k u p n e k o lič in e leda na Z e m lji. Led s k o n t in e n t a se sp ušta p re m a m o r u u f o r m i le denja ka, tv o r e ć i led e n e police od kojih se p a k od la m a j u ledeni b regovi koji z a tim p lu ta ju o k o ln im m o r im a . Kada se z b ro je sve le d e ne police (ledeni šelfovi) ovaj k o n t in e n t im a o ko 14 m iliju n a k m 2 p o v rš in e š to ga čini p e tim po ve ličin i na Zemlji. Rossovo i VVeddellovo m o r e te T r a n s a tla n tič k o g o rje dijele A n t a r k t ik u na is to č n i dio koji z a u z im a o ko 3A p o v rš in e k o n t i n e n ta , te za p a d n i d io koji z a u z im a oko lh p o vršin e . Is točni dio je k a r a k te r is tič a n po g ra đ i od gnajs a, g r a n ita i š k rilja v a c a te je d je lo m ič n o p re k riv e n p je š č e n ja c im a i e r u p tiv im a . Tu tre ba s p o m e n u ti i je d in i ugasli vu lkan - Gaussberg, te n a jd u b lju to č k u na k o n t in e n t u , 2.555 m e t a r a - B e n tle y e r ja r a k . Z a p a d n i d io k o n tin e n t a p r e d s ta v lja ju g o r o v iti o to c i m e đ u s o b n o povezani d e b e lim le d e n im p o k r o v o m . Na t o m p o d r u č ju nalazi se I najviši vrh k o n tin e n t a V in s to n o v Massif (4897 m e ta ra ) , ali i veći broj a k t iv n ih v u lk a n a m e đ u k o jim a je n a jp o z n a tiji M o u n t Erebus. B rojn a m o r a o k r u ž u ju A n t a r k t ik u u s m je r u od z a pada pre m a istoku . Među najznačajnija se u braja ju : Rossovo, A m u n d s e n o v o , B ellin g s h a u s e n o v o i VVeddellovo (si. 3), d o k neki g e o gra fi s m a tra ju D avis ov z aljev z a s e b n im m o r e m .
22
Za A n t a r k t ik u se m o ž e reći d a je k o n t in e n t pra vih k lim a ts k ih e k s t re m a je r p ro sječ n a t e m p e r a t u r a doseže i do ve likih ~55°C. Na o v o m p o d r u č ju iz m je re n a je i najniž a t e m p e r a t u r a ikada u p ovije sti; -89°C u ruskoj po sta ji V osto k. Z bo g o vakvih t e m p e r a t u ra p o s to ji s a m o je d n a rijeka i to p o v re m e n a koja se zove Onyx river. Najčešće o b o r in e su u o b lik u snijega. U s re d iš n je m dijelu k o n tin e n t a p ro sječ n a količina n a p a d n u to g snijega je o ko 400/ m 2. Kiša je rijetka pojava, p a d ne s a m o n e k o liko p u ta tije k o m g o d in e . Nad k o p n o m je v rlo v is o k a tm o s f e r s k i tla k pa p re m a o b ali n e p r e k id n o p u š u s n a žn i v je tr o v i. Najveća b rzin a v je tra iz m je re n a je d a v n e 1972. g o d in e , a iznosila je 330 k m / h . P os eb n o m je s t o is tra ž iv a n ja na o v o m e posve n e o b ič n o m k o n tin e n t u za z n a n s tv e n ik e je W ilk in so v ledeni g re b e n koji je na ru b u u n iš te n ja .W ilk in so v g re b e n o d r ž a v a je d in o ledeni m o s t š irin e 40 k ilo m e t a r a koji je na j u ž n o m d ije lu e r o d ira o na te k n e k ih 500 m e ta ra . T ije k o m 1 9 5 0 -ih širina m o s ta bila je g o to v o 100 k ilo m e t a ra . Kada m o s t p o p u s ti v je r o ja t n o s t je da će m o r e o d n ije ti v e ć in u p re o s ta lo g leda. T r e n u tn o je m o r e o ko g re b e n a p r e p u n o v e lik ih le d e n ih s a n ti koje se od njega lo m e t i je k o m rasp a d an ja . Na p o č e tk u 20. s to lje ć a s v je ts k e v ele sile nis u u o p ć e bile z a in te re s ira n e za taj dio svijeta. U t o m v r e m e n u dva svjetska rata su o k u p ir a la p o z o r n o s t c ije lo g č o v je č a n s tv a , ta k o da je k o n tin e n t pao u z a b o ra v.U sp rko s svim n e g a tiv n im č in je n ic a m a , prva t o č n a ka rta k o n tin e n t a n a c rta n a je t e k 1948. g o d in e . Prve e k s p e d ic ije na k o n t in e n t su se z a p u tile p o č e tk o m 20. s tolje ć a i prvi cilj je bio istražiti n je n u u n u tr a š n jo s t. Kao najveći is traživ ač to g a v re m e n a ističe se Ronald A m u n d s e n koji je prvi p ro ša o k ro z s je v e r n o z a p a d n i p ro la z te o t k r io da p o s to ji p lo v n i p u t iz m e đ u A tla n tik a i Pacifika.
Vrlo niske t e m p e r a t u r e te e k s t re m n i u v jeti d anas su najv eće zap re k e k ro ć e n ja na a n t a r t k t ič k o tlo. Prva s tv a r koja se osjeti s tu p iv š i na tlo A n t a r k t ik e je n e v je ro ja ta n s m r a d p in g v in s k o g iz m e ta . P in g vin i su g la v n i s ta n o v n ic i to g a p o d r u č ja i g la v n a atra kcija za po sjetite lje s a m o g a k o n tin e n ta (si. 1). O lakšavajuća o k o ln o s t za p o s je tit e lje je da za is k r c a v a n je n is u p o t r e b n i n ik a kv i d o k u m e n t i . P u to v n ic e , o s o b n e is kaz n ic e te b ro d s k e d o k u m e n t e a p s o lu tn o n itk o ne tra ž i. Na k o n t in e n t u t a k o đ e r n e m a ni carin e, policije, lu č kih k a petanija je r je k o n t i n e n t u p r a v o m s m is lu r ije č i-n ič ijl. Oni ljudi i z n a n s tv e n ic i koji su dolazili o v a m o u čin ili su s v o jim d rž a v a m a veliku i n e o p r o s tiv u grešku.
IZ S T R U K E
Nisu zabijali svoje za sta ve u led i p rogla šavali taj dio v la s t itim t e r it o r i je m kao š to se o nd a t o ra dilo u A us tra liji, A frici ili Južnoj A m e ric i. Danas za tu p o g re š k u n e m a o p r o s ta i isp ra vke j e r je A n t a r k t ik a iz v a n re d n o b o g a t k o n tin e n t , p o s e b n o le d o m . Danas m n o g i p o s ta v lja ju p itan je kako doći d o t a k o u d a lje n o g k o p n a i da li se u o p ć e m o ž e do ć i. Da bi n ek i o s tv a rili svoje snove i vidjeli "b ije li k o n t i n e n t ” m o r a ju p ro va liti d u g p u t p reko e u r o p s k ih z ra č n ih luka pa sve do j u ž n o a m e r ič k o g k o n tin e n ta . Ushuaia je p o la z no m je s to do kojega tre b a doći i ond a se b r o d o m , p o s e b n im za ta kve o ko ln osti, plovi sve do sam e A n ta rk tik e (si. 2). U sh ua ia je do prije n e k ih d e s e ta k g o d in a bila s a s v im n e p o z n a to rib arsko selo koje je z b o g svog g e o g ra fs k o g položaja postala g la v n o m ba z o m svih ( a v a n )tu ris tić k ih posjeta to j divnoj, d iv ljo j i jo š n e is k v a r e n o j lje p o ti z v a n o j A n t a r k t ik a . " E x p lo r e r li” po a m e r ič k im s ta n d a r d im a n a jb olji je e k s p e d ic ijs ki b rod za p u to v a n je na A n t a r k t ik u , T oje b ro d o k o m it o g t r u p a , le d o lo m a c , k a p a c ite ta 3 0 0 - tm ja k p u tn ik a i na n je m u osig urava 150 čla nova posade. U n u tr a š n jo s t "E x p lo re r a II” je na razini lu k s u z n o g h o tela s 5 zvje zdic a, a najv eća pos la stic a i ra zlo g z b o g koje g su p u tn ic i ludi baš za t i m m a lim b r o d o m je to što na najv išoj palubi
nosi 12 č v r s tih g u m e n ih č a m a c a k o jim a se e k sp e d ic ija m o ž e z a v u ć i i u n a js k r o v itije i n a jn e p r o h o d n ije k u tk e a n t a r k t ič k o g k o n t i n e n t a te t a k o u p o z n a t i m je s t a , p rilik e , ž iv o t in je koje m o ž d a neke d ru g e e k sp e d ic ije nisu m o g le ni z a m is liti. Svi oni s re tn ici koji su o d lu č ili p o s je titi ovaj k o n t ie n e n t m o r a ju d u b o k o p o te g n u t i u svoj dep j e r cijena za svakoga od nas da s u d je lu j e m o u ovoj č a ro b n o j ek sp ed ic iji košta o ko 25 tis u ć a kuna. L IT E R A T U R A I IZ V O R I:
- Paun, V., (2000): A n t a r k t ik a - s p in g v in im a na B ije lo m k o n t in e n t u , C roa tia n Traveller, 2 ,5 5 - 6 5 - Šutej, M., (2004): A n ta r k tik a , H rvatski z e m ljo p is , 83, 60-66 -
h t t p : / / w w w . p u t u r i s t . c o m , 2.3.2009. h t t p : / / w w w . g e o g r a f i j a . h r , 7.3.2009. h t t p : / / w w w . c u l m e n . i n f o / a n t a r k t i k a , 4.3.2009. h t t p : / / w w w . w o r l d p l a c e s . n e t / a n t a r c t i c a / , 2.3.2009. h t t p : / / w w w . a d v a n c e . h r , 4.3.2009. h t t p : / / p r o p a n i g h t m a r e s . n e , 5.3.2009. Dejan N e m č ić SI. 3- Antarktika s morima i oceanima koji je okružuju (Izvor: http;//icestories exploratorium. edu/dispatches/ w p-content/ uploads/assets/ maps/antarctics mcmurdo.jpg)
4-* South Orfa-tey is
Signy(UK)
y
DRONNING MAUD
:
laño
lA N D ,
&me ¡vaíky!¡g)
KE M P LAN D
E A S T A N T A R C T IC A E L IZ A B E T H LAND
B E L L fH G S H A U S B N
W EST
/ " ' “j i S
A N T A R C T IC A
LAND'S*
LAND
16 .
M E R ID IJ A N
23
PROMJENA KLIME U HRVATSKOJ I KYOTSKI PROTOKOL UVOD
Jedno od bitnih obiiježja k iim e je njezina p ro m je n ljiv o s t. Klima se o d u v ije k m ije n ja . N akon in d u s trijs k e re vo lu c ije u tje c a j č ovjeka na k lim u po s ta je sve izraženiji. Posljedice a n t r o p o g e n o g u t j e caja na k lim u d o izražaja n a r o č ito d ola ze u d a n a š n je v rije m e . Kako bi se o g ra n ič io u tjeca j čovjeka na k lim u p otp isa n je Kyotski p ro to k o l, k o jim je d o g o v o r e n o s m a n je n je e m is ije s ta k le n ič k ih plinova. P re m d a je ta p r o b le m a tik a i dalje vrlo a k tu a ln a , ona je zb o g svje tske g o s p o d a rs k e krize p o tis n u t a u d ru g i plan. Re pub lika Hrvatska je, kao dio s u v r e m e n o g svijeta, u k lju č e n a u p r o v e d b u K yo tsk o g p ro to k o la . P R O M J E N A K L IM E U H R V A T S K O J
U 20. s to lje ć u m e t e o r o lo š k a m je r e n ja p o tv r d ila su da t e m p e r a tu r a Z e m lje raste od p o č e tk a 20. s to lje ć a . Dva su g la v n a ra zd o b lja z a to p lje n ja ; od 1910. do 1945. te d r u g o od 1975. d o sl. i . Procjena promjene temperature u Europi 2080 . godine (Izvor: Lay i dr.,
2007.)
70
65
pnu. Najveći u tje caj na n a v e d e n o z a to p lje n je im a ju u p rio ba lju više t e m p e r a t u r e to p lije g d ijela g o d in e , d o k su u k o p n e n i m p o d r u č jim a najv iše rasle z im s k e te m p e r a t u r e . U n a v e d e n o m r a z d o b lju k o lič in a p a d a lin a s m a n jila se na c ije lo m p r o s t o r u H rv a ts k e , š to se p o d u d a ra s p r im ije ć e n im s m a n je n je m p a d alina na p r o s t o ru cijele H rvatske. O sušenje je ja č e iz raženo na s je v e rn o m Jadranu, d a lm a t in s k im o to c im a i u is to č n o j Slavoniji, a m a n je u g o rju i s je ve ro z a p a dn o j H rvatskoj. P re d v iđ a n je k lim e u b u d u ć n o s ti je n e p o u z d a n o , je r je te ško o d r e d iti p o č e t n o r e p r e z e n ta t iv n o ra zd o blje , kao i sve u v je te koji u tje č u na p r o m je n e k lim e (B u r ro u h g s , 2001.). Ako se pri t o m e o d r e đ u je k lim a n e k o g m a n je g p ro s to ra , kao š to je p r o s t o r H rvatske, o n d a su ti p r o b le m i još izraženiji. Neke s im u la c ije k lim e na p r o s t o ru H rva tske u k a zuju na p o v e ća n je p r iz e m n o g tla ka z im i, š to se m o ž e povezati s p o v e ć a n je m broja I/ill d u ljin e tr a ja n ja a n tic ik lo n a ln ih s itu a c ija , o d n o s n o s m a n je n je m broja ¡/ili d u ljin e tr a ja n ja c ik lo n a l n ih s itu a c ija . P riz e m n i v je tr o v i nad H rv a ts k o m tre b a li bi m a lo o ja č a ti i d o b it i n e š to iz raženiju s je v e r n u k o m p o n e n t u . Bez o b z ira na d o b a g o d in e p riz e m n a će se t e m p e r a t u r a p o v e ć a ti, a z a g rija v a n je će b iti v e ć e ljeti nego z im i. Količina p a da lin a će se s m a n jiti, p o g o to v o u lje tn im m je s e c im a , d o k za z im s k e m je s e c e p r o m je n a k o lič in e p adalina nije izvjesna. Opći p o r a s t t e m p e r a t u r e u z ro k o v a t će s m a n je n je z a d rž a va n ja snijega na tlu.
SS-N N E K E P O S L J E D IC E P R O M JE N E K L IM E
■45'ti
35 "N
2000. g o d in e . N a ro č ito je izražen tr e n d z a to p lje n ja u d r u g o m ra zdo b lju , a isti tr e n d je n a s ta v lje n i p o č e tk o m 21. stoljeća. To z a to p lje n je v e lik im se d ije lo m pripisuje lju d s k o m d je lo v an ju , a m ož e se povezati s p o r a s to m k o n c e n tra c ije s ta k le n ič k ih plinova u a t m o s f e r i. U ko liko se b it n o ne s m a n ji e m is ija s t a k le n ič k ih plinova u a t m o s f e r u o č e k u je se p o ra s t g lo b a ln e te m p e r a t u r e za 1,4 do 5,8 °C do 2100. g o din e . U cijeloj Europi do 2080. g o d in e o č e k u je se p o r a s t t e m p e r a t u r e (sl. 1.). N ajveće z a to p lje n je pre d viđ a se u ju ž n o j i s je v e ro is to č n o j Europi. Porast će v je r o ja t n o s t v ru ć ih ljeta, a h la d n e će z im e d o 20 2 0 -ih biti rijetke, a s m a tr a se da će n e s ta ti do 2 0 8 0-ih . U sje ve rn o j E uropi o č e k u je se veća količina p a dalina, a u ju ž n o j m a n ja , uz p o r a s t su šn ih razdoblja. Snježna g ra n ica i g o rn ja g ra nica š u m e p o m a k n u t će se na više n a d m o r s k e visine, š to će im a ti utjeca j na živi svijet. Na Zem lji će k lim a ts k e p r o m je n e im a ti b ro jn e p osljedic e, kao što je s m a n je n je r a s p r o s tr a n je n o s ti p la n in s k ih ledenja ka i k o n tin e n ts k o g le d a , s m a n je n je g o d iš n je g tra ja n ja leda na rije k a m a i je z e rim a , p o r a s t razin e s v je ts k o g m o r a i druge. Neke od n a v e d e n ih k lim a t s k ih p r o m je n a o p a ž e n e su i u H rvatskoj. U ra zd o b lja od 1901. do 2000. na obali je zabilježen veći p o r a s t s re d n je g o d iš n je t e m p e r a t u r e zraka neg o na k o
24
Posljedice p r o m je n a k lim e m o g u se v id je ti na b r o jn im p r i m j e r ima. Oni su m o ž d a najizraženiji na p r o m je n a m a re ž im a rijeka. Z bog p r o m je n a v e za n ih za p a d a lin e m o g u ć je n e d o s ta ta k voda u l je t n o m r a z d o b lju . Tako j e p o r a s t m je s e č n ih v o d o s t a ja na rije ci Dravi u r a z d o b lju 1 976.-2000, z a b ilje ž e n za s a m o u l i s to p a d u . Drava više n e m a izraženi gla cija In i re žim o tje c a n ja . Kako su se a lp s ki le d e n ja c i, kao i s n je žni p o k r iv a č z n a č a jn o s m a n jili, ta k o su k a ra k te ris tik e k išn o g re žim a p ostale izraženije. N ajveće s m a n je n je p r o to k a Drave z a b ilje ž en o je u lip n ju s rp n ju i k o lovo z u, kada se najv iše vo d e d o b iv a od le den ja ka i snijega u g o r n je m to k u rijeke, lako tr e n d p ro to k a rijeke D unav u Hrvatskoj pokazuje pad, e k s t r e m n o visoki v o do staji i popla ve sve se češće p o ja v lju ju . R ekordni v o d e n i val zab ilje ž e n j e u k o lo v o z u 2002. g odin e. P ro m je n e k lim e im a ju utje ca j na sve ljudske d je la tn o s ti, a najviše se t o vid i na p r im je r u p o ljo p r iv re d e (Caput, Jakopović , 1998., Petraš, Bašić, 1998.). U ra ta rsk o j p ro iz v o d n ji p r o d u ž e n o v e g e ta c ljs k o ra zd o blje u tje c a t će na p o v e ća n je p rin osa o z im ih k u ltu r a . Zbog viš ih te m p e r a t u r a u p ro lje će i n e d o s ta tk a vode u lje t n im m je s e c im a ja r e k u ltu r e bit će ug ro že n e, š to će z a h t i je v a ti p r o m je n u n a č ina o b ra d e tla, is h ra ne i za štite usjeva, te razvoj n o v ih s orti te u v o đ e n je no vih k u ltu r a (Novak I dr, 1998.). U ju ž n o j H rva tsko j p o ra s t t e m p e r a t u r e o m o g u ć it će p ro š ire n je p ro izv od n je na nove površine. Pozitivni učin ci m o g u se oč e kiv a ti i u p ro iz v o d n ji v o ća i v in o v e loze, koja će se p roširiti u p o d ru č ja koja da n a s za to danas nisu p rikla d n a , zb o g vrlo h la d n ih z im a ili k a sn ije g p r o lje t n o g m ra z a . Na p o ljo p r iv r e d n u p r o iz v o d n ju u t j e c a t će i p o v e ć a n a u č e s t a lo s t p a d a lina ja k o g in t e n z it e ta i ja k o g v je tra , š to će d ovesti do zasla n jlva n ja tala u p r io b a ln o m
IZ S T R U K E
p r o s to ru , o s iro m a š e n ja p a š n ja čk ih p o vršin a , s m a n je n ja p r o iz vo d n je b iljne m a s e i k rm iv a . P ro m je n e k lim e im a ti će u tje ca j i na š u m a r s tv o . P ro m je n e se prije svega o d n o s e na n e s ta ja n je p o s to je ć ih ili p o ja v u no vih tip o v a š u m a , p r o m je n i g u s to ć e p o p u la c ija p o je d in ih v rs ta d rve ć a, p r o d u k c iji š u m s k ih e k o s u s ta v a , z d r a v s t v e n o g s ta n ja š u m a , te na d ru g e p r o m je n e r e le v a n tn e za is k o riš ta v a n je š u m a (M a tić i dr., 1998.). Neki m o d e li razvijeni za p o tre b e p re d viđ a n ja u tje ca ja p r o m je n e k lim e na š u m e u H rv a ts k o j pokazali su da će d o ć i d o r e d u c ir a n ja a re a la b u k o v o - j e l o v i h š u m a u G o r s k o m k o ta r u , š irenja s u b m e d it e r a n s k ih lis to p a d n ih š u m a te r e d u c ir a n ja a rea la m e d it e r a n s k ih v a z d a z e le n ih š u m a . Zbog p r o m je n a v o d n o g re ž im a s liv n ih p o d r u č ja i o p a d a n ja razin e p o d z e m n e v o de , ne s a m o z b o g k lim a t s k ih p r o m je n a , v e ć i zb o g lju d s k o g d je lo v a n ja , m o g u ć e je sve v e će s u še n je š u m a . Širenje n e k ih bole sti i š te tn ik a na š u m s k o m d rv e ć u t a k o đ e r se m o ž e p o veza ti s k lim a t s k im p r o m je n a m a . Dugi i sušni perio di tije k o m lje tn ih m je s e c i p o v e ć a t će v je r o ja t n o s t za n a s ta n a k i lakše šire n je š u m s k ih požara. P r o m je n e k lim e u t j e č u na p r o m je n e u m a r i n s k i m e k o s u s t a v im a , š to im a za p o s lje d ic u p r o m je n e riblje g b o g a ts tv a J a d ra n s k o g m o r a i u tje c a j na r ib a rs tv o . Za b ilje ž e n je p o r a s t t e r m o f iln ih v rs ta i njiho va r a s p r o s tr a n je n o s t sve s je ve rn ije u J a d ra n s k o m m o r u . To se m o ž e o bja s n iti p o r a s to m t e m p e r a t u r e vode Jad ran sko g m o ra z bog op će g porasta te m p e r a t u r e u širem p r o s to ru , ali i ja č a n ju s je v e r o z a p a d n o g s tr u ja n ja d u ž is to č n e o bale Jad ran a ( Z o r e - A r m a n d a i dr., 1999.), koje nosi više h ran e i p la n k to n s k ih o r g a n iz a m a p o g o d u ju ć i t o m e da v o d e p o s ta ju b o g a te h r a n o m v r s ta m a čije je s ta n iš te ju ž n ije . P ro m je n e su u tv r đ e n e u razdoblju m rijes ta srdele, čije je razdoblje p ro d u že n o i tra je od ru jn a do lipnja u m je s to od lis to p a d a do svib nja . Neke v rs te srdela p ro širile su svoj areal p re m a s je v e r n o m Jadranu, čak i u k o m e r c ija ln im k o lič in a m a . Kako na srdelu u h r v a t s k o m p o m o r s k o m r ib a rs tv u o tp a d a o ko 75°/° ulova, to bi m o g lo im a ti v eliko z n a č e n je za razvoj rib ars tva . U tjecaj k lim a t s k im p r o m je n a p o s e b n o će biti izražen u o b a l n o m p o ja s u . P re d v iđ e n i p o r a s t ra zin e m o r a od 80 do 90 c m do k raja 21. s to lje ć a d o v e sti će d o v e lik ih p r o b le m a na obali. P osebno će biti u gro že n i dijelovi obale s a lu v ija ln im n a n o s im a , fliš n im s e d im e n tim a , p ješča ne plaže te dijelo vi naselja koji će se na la ziti uz ra zin u m o ra . U tjecaj će biti v e lik na kanalizacijske s u sta ve i o s ta lu In f r a s t r u k tu r u , p rista n iš ta za b ro d o ve i m a rin e , a veliki će dio plaža biti p o to p lje n . Ugroženi će biti Rovinj, Pula i Split, za p a d n a o bala Istre, z a d a rs ko p o d r u č je , ušće N e re tve I p o d r u č je Rijeke D u b ro v a čk e te o to c i Košljun na o t o k u Krku i K ra p a n j. P r o d ir a n je m o r s k e v o d e u v o d o n o s n a p o d r u č ja i v o d o to k e , n pr. V ra n s ko je z e ro na Cresu i V ra n s ko je z e ro kod B io grada, n e g a tiv n o će u tje c a ti na o p s k r b u s ta n o v n iš t v a v o d o m i na uzgoj p o ljo p r iv re d n ih k u ltu r a . Porast m o r s k e razine p o v e ća ti će rizik od p lavljenja ja d r a n s k ih rijeka, n a r o č it o Mirne, Z rm a n je , C etine i Neretve. P ro m je n e će u tje c a ti i na tu r iz a m . Povišenje s re d n je t e m p e r a tu r e za 2 °C p r o d u ž it će t u r is tič k u s e zo n u na p e t m je seci, ali se o č e k u je nestašica vode, po v e ća n je z d ra v s tv e n ih te g o b a, p o r a s t en ergije za h la đ en je z a tv o re n ih p ro s to ra i dru g i n e g a tiv n i učinci. K Y O T S K I P R O T O K O L I N J E G O V A R A T IF IK A C IJ A U RH
Na tr e ć o j k o n fe re n c iji država p o tp is n ic a K on v e nc ije 0 k lim i u Kyotu 1997. g o d in e usvo jen je Kyotski p ro to k o l. U je d n o m d o d a t n o m p r o to k o lu uz K onv e n c iju 0 k lim i p ro p isa n i su razni d o
16 .
M E R ID IJ A N
k u m e n ti koji de finira ju ciljeve za s m a n je n je e m is ije s ta k le n ič k ih plinova. Države p o tp is n ic e K yotskog p ro to k o la obvezale su se da će d o ra zd o b lja od 2008. do 2012. g o d in e s m a n jit i e m is ije s ta k le n ič k ih na 5,2 % ispod razin e e m is ije 1990. g o d in e . P re m a n e k im z n a n s t v e n ic im a s tv a rn o s m a n je n je , kada ne bi bilo p r o v e d b e K y o ts k o g p r o to k o la I s o b z ir o m na t r e n d p o ra s ta e m is ije s ta k le n ič k ih plinova, u o d n o s u na 1990. g o d in u iznosi 29 % . Važno je nagla siti da je Kyotski p r o to k o l d o n e s en na ko n te š k ih p re g o vo ra , pa i o p s tr u k c ije n e k ih m o ć n ih drža va te je re z u lt a t p o k u š a ja v la d a s vije ta da se d o g o v o r e 0 s m a n je n ju em is ija s ta k le n ič k ih plinova (Lay i dr., 2007.). N akon što je p r o to k o l ra tific ira lo 55 država, z a k lju č n o s R usijom, on je 16. veljače 2005. g o d in e s tu p io na snagu. Hrvatska je Kyotski p r o to k o l p o tpisa la 11. ožujk a 1999. g o d in e, a n je g o v o m ra tifik a c ijo m se o b vezu je da će s m a n jiti e m is iju s ta k le n ič k ih p lin o v a za 5 % u ra z d o b lju od 2008. do 2012. g o d in e u o d n o s u na ba znu , 1990. g o d in u . Već pri p o tp is iv a n ju K yo tsko g p ro to k o la z nalo se da je s m a n je n je e m is ije u o d n o s u na e m is iju bazne g o d in e, uz p la n ira n i g o s p o d a rs k i razvoj, teško o stvarivo . Godine 1997- iz o b n o v ljiv ih izvora e nergije d o b lje n o je 1 1 3 % u k u p n e e nergije, što je bilo d v o s tru k o više od prosje ka EU ( P o to č n ik , Lay, 2002.). Razlog z b o g ko jeg je H rv a ts k a z atražila p o v e ć a n je e m is ije s ta k le n ič k ih p lin o v a u b a z n oj g o d in i je ta j š to je do 1991. g o d in e H rvatska 2 2 % e le k tr ič n e e n ergije d o biv ala od e n e rg e ts k ih izvora u d r u g im re p u b lik a m a bivše SFRJ (najviše u Srbiji i B os ni i H e rc e g o vin i), t e m e lje m s p e c ifič n ih u g o v o ra 0 u la g a n ju i is p o ru c i e le k tr ič n e ene rgije te z a k u p o m u te r m o e l e k t r a n a m a , b u d u ć i da se ra d ilo 0 je d in s tv e n o m e n e r g e ts k o m trž iš tu . S to ga se u h r v a t s k o m z a h tje v u pri iz ra č u n u e m is ije s ta k le n ič k ih plinova u b aznoj g o d in i koris tila m e t o d o lo g ija koja se te m e ljila na p r o s je č n o j e m is iji iz g a ra n ja g o r iv a po s t a n o v n ik u bivše SFRJ. Ta k vim iz ra č u n o m Hrvatska je Im ala n e š to veću e m is iju s ta k le n ič k ih plin o va u b aznoj g o d in i. K ra je m 2005. g o d in e na 11. z a s je d a n ju K o n fe r e n c ije drža v a s tr a n a k a UN o p r o m je n i k lim e d o n e s e n a je o d lu k a k o jo m je H rv a ts k o j d o z v o lje n novi iz ra č u n e m is ije s ta k le n ič k ih p lin o v a u b a z n o j g o d in i. Na 12, K on fe re nciji država s tra n aka O k virn e k o n ve n c ije UN 0 p r o m je n i k lim e te 2. K o n fe re n c iji drža va s tr a n a k a K yo tsk o g p r o to k o la pod z a je d n ič k im n a z iv o m K on fe re ncija U N -a 0 p r o m je n i k lim e , H rva tsko j je o d o b r e n a d o d a tn a em isija s ta k le n ič k ih p linova u baznoj go d in i. Takva o d lu k a je p o vo ljn a b u d u ć i da će o m o g u ć iti p ro v e d b u K yotskog p ro to k o la , a neće u gro ziti razvoj e n e rg e tik e i g o s p o d a rs tv a . H rv a ts k i Sabor je 27. tr a v n ja 2007. izglasao Za kon 0 p o tv r đ iv a n ju Kyotskog p ro to k o la uz O k virn u k o n v e n c iju U je din je n ih n aro d a 0 p r o m je n i k lim e , č i m e j e H rvatska izvršila svoj dio obveze pri ra tifikaciji K yo tsko g p ro to k o la . E M IS IJE S T A K L E N IČ K IH P L IN O V A
Slika 2. p rik a z u je e m is iju , o d n o s n o u k la n ja n je s t a k le n ič k ih p lin o v a p r e m a s e k t o r im a za ra z d o b lje 1990.-2003. N a vedeni s e k to ri o d re đ e n i su m e t o d o lo g ijo m pra će n ja e m is ije I p o n o ra s ta k le n ič k ih p lin o v a K y o ts k o g p r o t o k o la . N ajveći d o p r in o s e m is iji s t a k le n ič k ih p linova 2003. g o d in e im a la je e n e rg e tik a (75,8 % ), z a tim p o ljo p riv re d a (10,8 % ) , in d u s tr ijs k i p rocesi (9,0 % ) I g o s p o da re n je o tp a d o m (4,3 % ) (Lay i dr., 2007.). U kla njanje s t a k le n ič k ih p lin o v a o d n o s i se na p ro c e s e k o jim a se s m a n ju je u d io s ta k le n ič k ih p lin o v a, n pr. u p ija n je u g ljlk o v o g d i o k sida p o r a s t o m d rv n e m a s e u š u m a m a , a naziva se p o n o r im a s ta k le n ič k ih plinova. Za hod e m is ije s ta k le n ič k ih plinova b itn o je n a g la s iti s m a n je n je e m is ije n a k o n p o č e t n e 1990. g o d in e ,
25
I P r o m j k o ris t, z e m ljiš t a i š u m a rs tv o j G o s p o d a r e n je o tp a d o m
SI. 2 . Emisija i uklanjanje akleničkih plinova po sektorima u razdoblju od 1990 . 0 2003 . godine (Gg CO2 e q ).) (Izvor: Drugo, treće i etvrto nacionalno zvješće Republike Hrvatske prema ikvirnoj konvenciji Ijedinjenih naroda 0 promjeni klime, 2006 .)
P o ljo p r iv r e d a in d u s trijs k i p r o c e s i H
1990
1991
1992
1993
1994
199S
1998
z b o g D o m o v in s k o g rata, ali i p r e s t r u k tu r ir a n ja g o s p o d a rs tv a , p o s e b n o in d u s trije , u u v je tim a tra n z icije . S ta k le n ič k i p lin o v i čije je s m a n je n je e m is ije o d r e đ e n o K y o ts k im p r o t o k o lo m su ug ljik o v d io k s id (CO2), m e t a n (CH4), d id u š ik o v ok sid (N2O), fl u o rir a n i u g ljik o v o d ičn i spojevi (HFC-i i P FC-i) i s u m p o r o v h e k s a flu o rid (SF6). Svaka drža va koja se obvezala p r o v o d iti Kyotski p ro to k o l, m o r a p ra titi i v o d iti e v id e n ciju 0 e m is ija m a tih plinova. Slika 3. p okazuje da je u u k u p n o j em is iji s ta k le n ič k ih plinova 2003. g o d in e najviše bio z a stu p lje n ugljikov d io k sid sa 7 8 % . Emisija d id u š ik o v o g o k sid a i m e t a n a bila je p o d je d n a k a , d o k su svi ostali s ta k le n ič k i p lin o v i bili z a s tu p lje n i s o ko 1 % . Mjere koje se p la n ira ju p ro ve s ti kako bi se s m a n jila em isija s ta k le n ič k ih p linova i p rove o Kyotski p r o to k o l su bro jn i. Oni se odnose na s tvara nje za ko n skih okvira, fo r m ira n je o d g o v ara ju ć ih tijela i m e h a n iz a m a koji bi o m o g u ć ili p ro ve d b u K yotskog p r o to k o la . P ro v e d b a K yo tsk o g s p o r a z u m a m o r a im a t i svoje z a kon ske o kvire. P rih v a ć a n je m Zakona 0 p o tv r đ iv a n ju Kyotskog p r o to k o la uz O k virnu k o n v e n c iju U je din je nih n a roda 0 p ro m je n i k lim e m o r a t će se, uz već p o s to je ć e , d o n ije t i i novi z a k o n i, u re d b e i p ra viln ici. Neki od d o k u m e n a t a v a žnih za p ro v e d b u SI. 3- Struktura akleničkih plinova u Hrvatskoj, 2003 . godine (Izvor: Lay i dr., 2007 .)
F lu o rira n i u g ljik o v o d ici {H F C , R F C ) i S F 6
1997
1998
1999
2000
E n e r g e tik a
2001
2002
2003
ZA K L JU Č A K
K lim a tsk e p r o m je n e u tje č u na sve ze m lje , n e o v isn o od tog a k o liko koja s u d je lu je u em is iji s ta k le n ič k ih plinova, s to ga je n u ž n o da sve z e m lje od n a jb o g a tijih , pri č e m u se p r v e n s tv e n o misli na SAD, do n a js ir o m a š n ijih p o č n u p ro v o d iti p r o g ra m e s m a n je n ja s ta k le n ič k ih plinova, u v a ža v a ju ći pri t o m e z a h tje v e g o s p o d a r s kog ra zvo ja . Pri t o m e g o s p o d a r s k i r a z v ije n e d rž a v e tr e b a ju p ru žiti p o m o ć n e ra z v ije n ijim a p r o g r a m im a koji će u o b z ir uzeti g o s p o d a rs k i razvoj tih z e m alja. Mjere koje z e m lja koja ra tific ira K yotski p r o to k o l m o r a p ro ve s ti su opsežne. One ne u k lju č u ju s a m o p r o v e d b u m je r a koje se tič u g o s p o d a r s tv a . P o s eb n o je va žn a a k t iv n o s t n e v la d in ih u d ru g a koje se b ave z a š t ito m o koliša. Jedan od b itn ih e le m e n a ta z a š tite okoliša je s tv a ra n je s vijesti 0 to j p r o b le m a tic i, pri č e m u je velika uloga o b r a z o v n o g s u stava od o s n o v n o g o b ra z o v a n ja do s veu č iliš n e razine. Važna je u log a drža v e koja u g o s p o d a r s k o m ra zv o ju m o r a p o tic a ti o n e te h n o lo g ije koje im a ju m a n je š te ta n utje caj na okoliš, kao i istraživanja koja se p ro vo d e na t o m polju. P rovođenje K yotskog p ro to k o la s u k la d n o je k o n c e p tu o d rž iv o g razvoja. S m a n je n je m e m is ije s ta k le n ič k ih plinova, a t i m e i o č e k iv a n im s m a n je n je m in te n z ite ta k lim a ts k ih p ro m je n a , o m o g u ć it će se b u d u ć i m g e n e ra c ija m a o snova za n jih o v razvoj.
D id u š ik o v o k s id (N;>0>
!1% ,
^
M e ta n (C H 4)
10%
L IT E R A T U R A I IZ V O R I:
Ugljikov dioksid (CO2) 78% K yo tsko g p ro to k o la su S trategija i akcijski plan za u b laž a van je k lim a t s k ih p r o m je n a u R e p u b lici H rv a ts k o j, Z a k o n 0 z a š titi okoliša, N a cio n a ln a stra te g ija za štite okoliša i N acio na ln i plan d je lo v an ja na okoliš, Zakon 0 za štiti zraka, Zakon 0 Fondu za z a š titu okoliša i e n e rg e ts k u u č in k o v it o s t i drugi. Važna je uloga b ro jn ih In s titu c ija , kao š to su Agencija za z a š titu okoliša, Fond za za štitu okoliša i e n e rg e ts ku u č in k o v ito s t, M in ista rs tv o zaštite okoliša, p r o s t o r n o g u re đ e n ja i g ra d ite ljs tv a i dru g e.
26
- B urro ug h s, W. J. (2001): C lim ate c hange - A M u ltid is c ip lin a ry A p p ro a c h . C a m b rid g e U n iv e rs ity Press, C am b ridg e , 298 pp. - C a p ut, P., Ja ko p o v ić , I. (1998): M o g u ć i u tje c a ji p r o m je n e k lim e na s to č a r s tv o . Z b o r n ik ra do va z n a n s t v e n o g sku p a s m e đ u n a r o d n im s u d je lo v a n je P rilagodba p o ljo p r iv re d e i š u m a r s t v a k lim i i n je n im p o s lje d ic a m a , HAZU, Zagreb, 3 23327 - Lay, V., K ufrin, K., Puđak, J. (2007): Kap pre ko ru b a čaše: K lim a t s k e p r o m je n e - S v ije t i H rv a ts k a . H rv a ts k i c e n ta r « Z n a n je za o k o liš » Zagreb, Zagreb, 84 pp. - M a tić , S., O rša nić, M., A nić, I. (1998): U tje caj k lim a t s k ih
IZ S T R U K E
p ro m je n a na s tr u k t u r u i razvoj š u m s k ih e k osu sta va. Z b o rn ik radova z n a n s tv e n o g sku pa s m e đ u n a r o d n im s u d je lo v a n je m P rila g od b a p o ljo p riv re d e i š u m a r s t v a k lim i i n je n im p o s lje d ic a m a , HAZU, Zagreb, 239-250. - N ovak, B., B oro š ić , J,, Lešić, R., T o th , N., Ban, D. (1998): M o g u ć n o s t u z g o ja n e k ih s u p t r o p s k i h k u l t u r a p o v rć a u H rv a ts k o j. Z b o rn ik radova z n a n s tv e n o g sku p a s m e đ u n a r o d n i m s u d je lo v a n je m P rila g o d b a p o ljo p r iv r e d e i š u m a r s t v a k lim i i n je n im p o s lje d ic a m a , HAZU, Zagreb, 201-208. - P o to č n ik, L., Lay, V. (2002): O bnovljiv i izvori en ergije i zaštita okoliša u H rvatskoj. M in is ta rs tv o z a š tite okoliša i p r o s t o rn o g u re đ e n ja , Zagreb, 143 pp. - P etraš, J., Bašić, F. (1998): Erozija u H rv a ts k o j u s v je tlu p r e d v iđ e n ih k lim a t s k ih p r o m je n a . Z b o r n ik radova z n a n s t v e n o g s k u p a s m e đ u n a r o d n i m s u d je lo v a n je m P rilag o d ba p o ljo p riv re d e i š u m a rs tv a k lim i i n je n im po s lje d ic a m a , HAZU, Zagreb, 103-114. - Z o r e - A r m a n d a , M., Grbec, B., M o ro v ić, M. ( i 999) : O c e a n o g r a p h ic p r o p e rtie s o f th e A d r ia tic Sea - A p o in t o f v ie w . A cta A dria t., 40 ( l ) , 39-54 - D ru g o , tr e ć e i č e t v r t o n a c io n a ln o iz vje šć e R e p u b lik e H rv a ts k e p r e m a O k v irn o j k o n v e n c iji U je d in je n ih n a ro d a 0 p r o m je n i k lim e (UNFCCC). M in is t a r s tv o z a š tite o k o liša , p r o s t o r n o g u r e đ e n ja i g r a d ite ljs tv a , Zagreb, 2006. - I n t e r g o v e r n m e n ta l Panel on C lim a te Change. h t t p : / / w w w . ip c c.ch , tra v a n j 2007. - P re g o v o ri 0 h r v a t s k o m z a h tje v u . M in i s t a r s t v o z a š t ite o koliša, p r o s t o r n o g u re đ e n ja i g ra d ite ljs tva , h ttp ://k e n n y 2 .g lo b a ln e t.h r/k lim a .m z o p u .h r/d e fa u lt. aspx?id=26, siječanj 2007. - P rijed log zakona o p otvrđ ivan ju Kyotskog protokola uz O k virnu Konvenciju Ujedinjenih naroda 0 prom jeni klim e,
h t t p : / / w w w . s a b o r . h r / f g s . a x d ? id =6107, tra v a n j 2007. - P ro je kcije i u k u p n i e fe k ti p o litik e i m je ra za p o tre b e D rug o g n a c io n a ln o g iz vješća R e p u b like H rv a ts k e p r e m a UNFCCC. M in i s t a r s t v o z a š t ite o k o liš a , p r o s t o r n o g u r e đ e n ja i g r a d ite ljs tv a , Zagreb, p ro s in a c 2003, - P ro to k o l iz Kyota. M in is ta rs tv o za štite okoliša, p r o s t o rn o g u r e đ e n ja i g ra d ite ljs t v a . , h t t p : / / k l i m a . m z o p u . h r / d e f a u l t . aspx?id =45, s vib a nj 2007. - Prvo n a c io n a ln o iz vješće R e p u b like H rv a ts k e p r e m a O k v irn o j k o n ve n c iji U je d in je n ih n a ro d a 0 p r o m je n i k lim e (UN FCCC). M in is t a r s tv o z a š tite o k o liša i p r o s t o r n o g u re đ e n ja , Zagreb, 2001. - U n ite d N atio n s F r a m e w o rk C o n v e n tio n on C lim a te Change. h t t p : / / u n f c c c . i n t / 2 8 6 0 . p h p , s vib anj 2007. Mla den M ara d in , prof.
16 .
M E R ID IJ A N
NACIONALNI PARK SJEVERNI VELEBIT UVOD
N a c io n a ln i p a rk S jeve rn i V e le b it (u d a ljn je m t e k s t u NPSV) p ro g la š e n je 09.06.1999. g o d in e . P o d ru č je je p r o g la š e n o n a c io n a ln im p a r k o m z b o g izrazite ra zn o lik o s ti k rš k ih fe n o m e n a , b o g a ts tv a ž iv o g s v ije ta i Iz n im n ih p r iro d n ih lje po ta na r e la tiv n o m a lo m p r o s t o ru . Površina p arka iznosi 109 km 2, a u n u t a r is t o g nalazi se s tro g i r e z e rv a t H a jd u čk i i Rožanski k u k o v i, koji p r e d s ta v lja s p e c ifič a n g e o m o r fo lo š k i f e n o m e n na k o je m u je do sada o t k r iv e n o više od 150 j a m a , od kojih je n a jp o z n a tija L u k ln a ja m a , je d n a od n a jd u b ljih u s v ije tu u o p ć e , o t k r iv e n a 1999. g o d in e . U s k lo p u parka nalaze se jo š b o ta n ič k i re ze rv a t “ V is ib a b a ” , na k o je m u se nalazi najveće n alazište e n d e m ič n e h r v a t s k e s ib ire je , te b o t a n i č k i r e z e r v a t Z a v iž a n - B a l i n o v a c Vellka kosa, koji se ističe b o g a t s t v o m v ls o k o p la n in s k e flore. U n u ta r re z e rv a ta nalazi se i p o z n a ti V e le b its k i b o t a n ič k i v rt, kojega je o s n o v a o p ro f. Fran Kušan 1967. g o d in e . N a cio n a ln i p a rk je p r o s t r a n o , p r e te ž n o n e lz m je n je n o p o d r u č je k o p n a i/ ili m o r a iz n im n ih I v iš e s tr u k ih p r iro d n ih v rije d n o s ti, o b u h v a ć a je d a n ili više s a č u v a n ih ili n e z n a tn o iz m je n je n ih e k o lo šk ih s u s tava, a p r v e n s tv e n o je n a m je n je n o č u v a n ju iz vo rnih p riro d n ih v rije d n o s ti. U n a c io n a ln o m p a r k u je z a b ra n je n a g o s p o d a rs ka u p o ra ba p r iro d n ih d obara. N a c io n a ln im p a rk o v im a I p a rk o v im a p riro d e u p ra v lja ju Javne u s ta n o v e koje osniv a Vlada Republike Hrvatske. Uprava parka s m je š te n a je u v e le b its k o m selu Krasno, koje se nalazi u n u t a r parka p riro d e veleb it. S l.i. NPSVIogo
koje da n a s n a la z im o na p ov rš in i gra d e c e n tr a ln o p o d r u č je d o line Š tlrovače. S tv ara n e su u n e k a d a š n jim m o r s k im p lić a c im a u r a z d o b lju od p rije 241 d o 227 m iliju n a g o d in a , ta l o ž e n je m a Igalnih v a p n e n a c a . Geološki, to je v rije m e s re d n je g trijasa koje je bilo o b ilje ž e n o j a č o m te k t o n s k o m a k tiv n o š ć u , uslije d koje je d o š lo d o r a z la m a n ja i ra z m ic a n ja p o v rš in s k o g dijela Z e m Ijlne kore. U r a z m a k n u t im p o d r u č jim a p r e t h o d n o p l l t k o m o r s kog o k o liša n a s ta ja la su uska i d u b o k a k o rita . U n a jd u b ljim d ije lo v im a korita ja v lja le su se p o d m o r s k e v u lk a n s k e erup cije . Paralelno s izljevim a lave odvija se i ta lo že n je v u lk a n o k la s tič n o g m a te rija la Iz kojih su nastaja li tu fo v i, tu fiti, rožnjacl i k la stič n e s tije n e : š ejlovi i p je š č e n ja c i. Takvi su se d o đ a g a jl o d ig ra li na t e r e n im a koji d a n a s p rip a d a ju V ele b itu , o s o b ito u d a n a š n jo j S enjskog dragi I D o n je m Pazarištu, gdje im a o s ta ta k a v u lka n a i v u lk a n s k ih stijena. Najveće m a s e k a rb o n a ta - p r e te ž n o v a p n e n ac a, m a n je d o lo m it a Istaložile su se u g e o lo š k o m p e rio d u ju re koji je tra ja o 64 m iliju n a god in a (206 - 1 4 2 mil. God.). Prije 65 m il. g o d in a , k ra je m k rede, n a s tu p ilo je Izdizanje I o k o p n ja v a n je č ita v o g k rš k o g p o d ru č ja . Glavno Izdizanje Velebita je, g eolo ški g le d a n o , r e la tiv n o m la d i p ro c e s koji se o d v ija z a d n jih 3 0 - a k mil. g o d in a , a tra je I danas. U je din o ta d a z a p o č in je in te n ziv a n p roces d e s tru k c ije , tro š e n ja i razaranja iz d ig n u to g Velebita. V e like k o lič in e s tije n s k o g m a te rija la o b ru š a v a le su se d u ž s tr m ih padina u p r a d a v n im k o p n e n im d o lin a m a , p rio b a ln im p a d in a m a i m o r s k im p lić a cim a . To su bili pravi sipari ili to č ila . K ru p n i i sitni u lo m c i, u g la v n o m k a rb o n a tn ih stijena ra zličitih s ta ro s ti (jurske, kre d n e , p aleo g en ske), te velike količine s itn o z r n o g m a te rija la d o n e s e n o g p o to c im a i b u jic a m a iz u d a lje nih p o d ru č ja k roz m i l i j u n e g o d in a c e m e n tir a o se i fo r m i r a o u n o v u s tije n u - k rš n ik ili b re ču - koja po s v o m sa sta vu prip a da k a r b o n a t n im k la s titim a , a koju geolo zi danas zovu j e la r breče.
SI. 2. Strogir
G E O L O G IJ A
P o d ru č je NPSV-a iz g ra đ e n o je od s e d i m e n t n i h s tije n a . P re v la d a v a ju k a r b o n a t n e s tije n e nad k la s t ič n im s tije n a m a . K a r b o n a tn e s tije n e su v a p n e n d i d o lo m it i n a s ta ja li t a l o ž e n je m u p lit k o m m o r u i c e m e n t a c i j o m k a rb o n a t n ih m u lje v a i s k e l eta o rg a n iz a m a k ro z d u g o tr a jn a razdoblja ge o lo ške p ro šlos ti. K la s tič n e s tije n e k o n g lo m e r a ti, p je š č e n ja c i i g lin o v iti šejlovi n astale su u ra zd o b ljim a k o p n e n o g režim a, a po tje ču od riječnih i p o to č n ih ta lo žin a . Ovoj s k u p in i stije na p rip a d a ju i k a rb o n a tn i k la s titi - k rš n ic i ili bre če od kojih su iz g ra đ e n i i na jlje pš i d i je lo vi NPSV-a, H ajd u čki i Rožanski k uko v i. P odru čje na k o je m su na s ta le najve će m ase k a rb o n a t n ih stijen a našeg d a n a š nje g krša p rip a d a lo je d i n a m i č n o m i s lo ž e n o m t a l o ž n o m s u s ta v u kojeg geolozi nazivaju Jadranska k a rb o n a tn a p la tfo rm a . U širem sm islu p la tfo r m a je traja la 220 m iliju n a go din a. Najstarije stijene
28
IZ S T R U K E
V O D A 1 KRS
Din arski k r š je d n a je od n a jm a r k a n tn ijih k rš k ih c jelina u s vije tu . U u s p o re d b i s o s ta lim k rš k im t e r e n im a , H e r a k ( i9 7 7 ) g a n avodi kao p r o t o t i p krša u k o je m su s a č u v a n i svi n je g o v i f e n o m e ni, od m o r f o lo š k ih do h id r o g e o lo š k ih . Z a h v a lju ju ć i g e o lo š k o j gra đ i, p rije svega s tije n a m a k a r b o n a t n o g sasta va d e b ljin e i po više tis u ć e m e ta ra , te n jih o v o j t e k t o n s k o j p o r e m e ć e n o s ti, o k rš a v a n je je tije k o m g eo lo š ke pro šlo s ti razvilo sve p ov rš in s ke i p o d z e m n e krške ob like . O ta p a n je s tije n a p o t p o m o g n u t o je a t m o s f e r s k i m u g ljič n im d i o k s id o m k o je ga s a d rž a v a o b o r i n ska v o da . N jen im p ro c je đ iv a n je m k ro z t lo o na se o b o g a ć u je i u g ljič n im d io k s id o m ko je g p ro iz v o d e k o rije n i biljaka, b a k te rije i d ru g i o r g a n iz m i koji žive u tlu te ta k o p o s ta je v rlo a gresiv na, z b o g čega in t e n z iv n o razara k a r b o n a t n e stije ne . U š u p ljin a m a , n a s ta lim uz rasjede, v oda o ta p a i n jih o v e svodove, uslije d čega dolazi d o u ru ša v a n ja i s tv a ra n ja p o n ik a va. P ro c je đ u ju ć i se k ro z k a r b o n a t n e s tije n e , v o d a p o s ta je z a s ić e n a k a lc i je v im k a r 1500. Zbog svoje iz n im n e lokacije na ra zm e đ i dvaju ve likih v e g e b o n a t o m . D o la sk o m d o svoda spilje koja je is p u n je n a z ra k o m , ta c ijs k ih regija, na s je v e r n o m e V ele bitu m o ž e m o naći m n o š tv o p ro c je đ u je se k ro z n je n s tro p . U la sk om u p o d z e m n i p r o s t o r iz raznih biljnih v rs ta koje se k re ć u u ra s p o n u od s u b m e d it e r a n k a p ljic e v o d e se o s lo b a đ a n e š to u g ljič n o g d io k s id a t e odlazi skih d o v is 0 k o p la n in s k ih flo rn ih e le m e n a ta . V eg e taciju s je v e r u s p iljs k u a t m o s f e r u . Tako z a p o č in je p r o c e s n a s ta ja n ja siga. no g Velebita o p ć e n ito m o ž e m o p o dijeliti na š u m s ke , tra v n ja č k e Količina o b o r e n o g k a lcije vo g k a rb o n a ta v r e m e n o m ra ste k roz (p a šn ja č k e ) i fito c e n o z e stijena. U veg e taciji s je v e rn o g Velebita svaku k apljicu vode, fo r m ira ju ć i s ta la k tit. O s tatak kapljice pada veliki u d io im a ju rijetke, z a š tić e n e i e n d e m ič n e biljke, od kojih na d n o spilje, pri č e m u se o s lo b a đ a p re o sta li ug ljič n i dio k sid, se v ećina m o ž e v id je ti u p o z n a to m V e le b its k o m b o ta n i č k o m d o k se k a lc ije v k a r b o n a t o b a ra na t lo sp ilje is po d s t a la k tit a . v r t u s m j e š t e n o m p o d n o p la n in a r s k o g d o m a Z a v iž a n . Na A k u m u l a c i j o m ta lo g a k ro z tis u ć e g o d in a n a s ta je s ta la g m it. p o d r u č ju n a c io n a ln o g p arka n a jr e p r e z e n ta t iv n iji su e n d e m i Kada se s poje s t a l a k t i t i s ta la g m it, f o r m i r a se s tu p . Voda u hrva tsk a sibireja (Sibiraea c ro a tic a ) i v e le b its k i z v o n č ić ( C a m pan ula ve le b itic a ), d o k p o z n a ta ve leb its k a degenija (Degenia p o d z e m lju od d a v n in a privlači pažnju čovje ka , koji je u općoj b ezvodic i k rških te re n a ulazio u spiljsko p o d z e m lje (spilje, ja m e v e le b itic a ) ne n a s ta n ju je p o d r u č je parka, a p ro n a đ e n a je jo š i p o n o re ) kako bi se n jo m e o p s k rb io . N e ra v n o m je r a n ra sp o re d i na V elik oj Kapeli, na o ko 300 m e t a r a n.v. Raste na s r e d n o b o r in a i v arija biln a p r o p u s n o s t k rš k o g p o d z e m lja dovo d ili su je m i j u ž n o m V elebitu. K a r a k te r is tič n o s t ve le b its k e ve g e ta cije do p o ja v e da se č o v je k u k rš u s ta ln o bo ri “ bilo za v o d u ” Ili o č itu je se i u t e m p e r a t u r n i m in v e rz ija m a u p o n ik v a m a , kao “ p r o tiv v o d e ” . Za h v a lju ju ć i slo že no j g e olo š ko j građi te v e lik im t i p ič n o m k rš k o m f e n o m e n u , pri č e m u se te m p e r a t u r a u n u ta r k o lič in a m a o b orin a (26oom m ), d olina Š tirovače o d lik uje se svim p o n ik v e s p u šta i za n e k o liko s tu p n je v a , š to u tje če na v e r t ik a h id r o g e o lo š k im f e n o m e n im a krša. ln o r a s p r o s tir a n je v e g e ta c ije , t a k o da se v r s te koje bi inače in t e n z iv n a t e k t o n ik a na o v o m p o d r u č ju d ov e la je u k o n dola zile na v e ć im v is in a m a ovd je p o ja v lju ju na d n u p o n ika va t a k t s tije n e ra zličitih h id r o g e o lo š k ih svo jsta va. B okovi d o lin e i o b r a tn o . Vegetacija š u m a je n a jra š č la n je n ija biljna zaje d nica g ra đ e n i su o d s la b o p ro p u s n ih d o lo m it ič n ih stije na i n e p r o p u s s je v e rn o g V elebita. K renuvši s p r im o r s k e s tra n e p r e m a h r p tu n ih k la s t ič n ih s e d im e n a ta . Na k o n t a k t im a tih s tije n a nalaze p la n in e n a ila z im o na d e g ra d ira n u š u m u h ra sta m e d u n c a i b i se m n o g o b r o jn i iz vori. P o d z e m n i v o d e n i p u to v i su n a jč e šć e je lo g graba. Na te š u m e se ja v lja ju š u m e c r n o g graba I hrasta v r lo k o m p lic ir a n i, u d e ta l jim a jo š n e p o z n a ti, p r e d is p o n ir a n i m e d u n c a , a uz njih se p o ja v lju ju jasen, ja v o r, k itn ja k I ob ič a n t e k t o n s k o m p o r e m e ć e n o š ć u i s t r u k t u r n o m g r a đ o m te r e n a , g ra b. S ljedeća je š u m s k a z a je d n ic a p r im o r s k a b u k o va š u m a , m e đ u s o b n im ra s p o r e d o m i o d n o s o m p ro p u s n ih , s la b o p r o p u s k o jo m z a p o č in je poja s v e le b its k ih b u k o v ih š u m a . Ova z a je d nih i n e p r o p u s n ih s redin a i barijera. Tako se na m a lo m r a z m a k u nica prid ola zi na vis ini iz m e đ u 700 I 1300 m e ta ra , I poslje dn ji m o g u o č e k iv a ti prijelazi od lo k a ln o p o v e za n ih p o d z e m n ih voda je p re d s ta v n ik , o s im a u t o h t o n e za je d n ice ilirskog c r n o g bora d o p o t p u n o iz o lira n ih i p r iv ile g ira n ih p o d z e m n ih to k o v a . B o s u b m e d ite r a n s k e , t e r m o f iln e g r u p e š u m s k ih fito c e n o z a . Na ja n je m te tr a s ir a n je m p o n o ra rijeka Like i Gacke (1974, I n s t itu t k o n tin e n t a ln o j s tr a in z a p o č in je zo n a b r d s k ih b u k o v ih š u m a , za g e o loška is tra ž iva nja ) u tv r đ e n a je n jih o v a veza s p r io b a ln im z a u zim a uzak pojas n e k ih 3 0 0 - n ja k m e ta ra (600 - 900 m .n .v .). iz vo rim a i v r u lja m a . U k rš k o m p o d r u č ju g o to v o d a i n e m a dijela Na p r im o r s k e b u k o v e š u m e s j u ž n e s tr a n e i g o rs k e b u k o v e t e r e n a koji ne bi m o g a o b iti iz lo ž en o n e č iš ć e n ju , a da se to š u m e s k o n tin e n t a ln e s tra n e n a d o v e z u ju se š u m e b u k v e i jele. o n e č iš ć e n je ne bi po ja vilo n iz v o d n o u slivu . D o d a m o li t o m e i Ove š u m e p rid o la z e na v is in a m a 1200-1400 m e t a r a . Na ovu p o ja v u da o n e č iš ć e n e v o d e z b o g k r a t k o g b o ra v k a u s e k u n d a r se z a je d n ic u n a d o v e z u je p r e tp la n in s k a b u k o va š u m a s u r e z in o m p o r o z n o m k r š k o m p o d z e m lju (š u p ljin e i p u k o t in e n a s t c o m . Ova š u m a z a u z im a najviše po lo žaje s je v e r n o g Velebita ale t e k t o n s k o m a k tiv n o š ć u , t e k e m ijs k i m d je lo v a n je m v o d e ) - p re ko 1600 m. To je čista bu k o va š u m a s v e lik im b r o je m p la neće a u t o p u r if ic i r a t i kao u o s t a lim t e r e n im a , p roizlaz i da su n in s k ih biljaka. Stabla su u ovoj š u m i k a r a k te r is tič n o savijena od o n e č iš ć e n ja je d in o s ig u rn i o n i izvori u čije s a b irn o p o d r u č je u d o ljn je m d ije lu d e b a la, z b o g p ritis k a d u g o t r a jn o g snijega i ne p o n ire o n e č iš ć e n a voda. v je tr a . Na s je v e r n o m V e le b itu nalaze se n e k e od n a jlje p š ih i živi S V IJ E T n a jo č u v a n ijih š u m a s m re k e . Vlažni tip s m r e k o v e š u m e p o s e Kao rije tk o koja p la n in a u Europi, a n ijedna u H rvatskoj, V ele b it b ic e je razvijena na Š tirovači, d o k d ru kč iji tip s m r e k o v lh š u m a o b ilu je r a z n o lik o š ć u i b r o jn o š ć u b iljn ih v rs ta - na p o d r u č ju - p r e tp la n in s k a s m re k o v a š u m a s č o p o c e m i gorska s m re k o v a Velebita im a ih oko 2700, a u s a m o m n a c io n a ln o m p a rk u ne kih š u m a s m il a v o m p r e k r iv a ju viša p o d r u č ja iznad 1400 m .n .v .
16 .
M E R ID IJ A N
29
Najviše v r h u n c e s je v e rn o g V elebita n a s ta n ju je za je d n ica bora k riv u lja . D o m in a n tn a je v rs ta bo r k riv u lj - P inus m u g o . Grane su v rlo d u g e i polegle, te čini velike, n e p r o h o d n e pre d je le, što je po s lje d ic a o š tr e k lim e p la n in s k ih v rh u n a c a . Na S je v e rn o m se V ele b itu , o s im n e p re g le d n ih š u m a , to č ila i s tje n ja ka, nalaze i b ro jn e p la n in s k e livade, tr a v n ja c i i pašnja ci koji u p o t p u n ju j u n je g o v u b io lo š k u i k ra jo b r a z n u r a z n o lik o s t. U p o s lje d n je su v rije m e , n a p u š ta n je m s ta rih s to č a rs k ih s ta n ov a , p r e p u š te n e z a ra š ta n ju i p ro p a d a n ju , u č e m u n a jz n a ča jn iju u lo gu im a s m reka. Kako god bilo, u n a c io n a ln o m se p a rk u još u v ije k m o ž e naići na n e b ro j livada i pašnja ka na k o jim a se m o ž e o d m o r it i, r e k r e ir a ti ili j e d n o s t a v n o u ž iva ti u lje p o ti k ra jo b ra z a . V e g e t acija t ih p o v rš in a se u g la v n o m sa stoji od biljaka iz p o r o d ic a tra v a , ali i m n o g ih d ru g ih . U p a r k u o b it a v a ju č e tiri v r s te v e likih g ra be žljiva c a - m r k i m e d v je d , ris, v u k I divlja m a č k a . Na p o d r u č ju parka živi I e n d e m ič n a v e le b its k a g u š te r ic a , areal joj je d o s ta m a le n - zabilje žena je jo š u is to č n im A lp a m a I na s je v e r n o m dijelu Din arida. V is k o ko p la n in sk a je v rs ta I prid ola zi na p o d r u č jim a do g o rn je g ruba š u m s k e v e g e tac ije - n e k ih 1600 m e ta ra . Prije tr id e s e t g o d in a , na V ele b it je p o n o v n o naseljena div o ko za i č e s to je se m o ž e vid je ti po p la n in s k im v r h u n c im a . Od o s ta lih b iljo jed a , n a ja z a s tu p lje n ija su srn a, je le n , zec i dr. Na p o d r u č ju parka o b ita va i velik broj v rs ta ptica , č e m u o s o b ito p o g o d u ju g u s te š u m e . Na V elebitu je r e g is trira n o o ko 180 v rs ta p tica , od kojih n jih s t o t in ja k s ta ln o g n ije z d i na p r o s t o r im a v e le b its k o g m as iv a . S im b o l s je v e r n o g V ele bita je veliki te tr ije b , naša najv eća kokoška, kojega u o v im k ra je v im a zovu “ p iv a c ” , pa su č a k i neki v rh o v i dobili im e po n je m u (Piv čevac). Jedna od n a jm n o g o v r s n ijih ž iv o tin js k ih s k u p in a na V eleb itu su danji le p tiri. Njih se m o ž e vid je ti p o s vu d a - po š u m a m a , liv a d a m a , s tije n a m a . Od o s ta lih ž iv o tin js k ih s k u p in a p o tr e b n o je s p o m e n u ti fa u n u spilja i ja m a ( tro g lo b lo n te ), od kojih su m n o g e e n d e m ič n e , a n a jp o z n a tija je M e š trov lje v a h rva tsk a š krg a vica , v rsta pijavic e, p ro n a đ e n a u L u k in o jja m i. K U L T U R N A B A Š T IN A
Prvi p o z n a ti s ta n o v n ic i ovo g a p o d r u č ja b ija h u ilirska p l e m e na Japodi i Llburni, koji su se tu n a s tan ili o tp rilik e 2000 pr. Kr. P o č e tk o m 7. vijeka, u ove kra je ve (uz n e š to s ta ro s je d ila č k o g ilirs ko g n a r o d a ) d o la z e H rva ti. U p o č e tk u je č ita v o p o d r u č je Like te p r im o r s k e I k o p n e n e pad in e V elebita bilo u s a sta vu tzv. “ B a n o v in e ” , kao d io k r a lje v in e H rv a ts k e , a k asn ije U g a r s k o h a b s b urš k e m o n a r h ije . U t o je doba na t o m p r o s to ru sa g rađ e n č ita v niz zda n ja , u tv r d a te c e sta; o rg a n iz ir a n a je tr g o v in a te razvijen s v je to v n i I s a kra ln i živ ot. Uslijed t u r s k ih osva ja n ja k r a je m XV. i p o č e tk o m XVI. vijeka, Turci na iseljena p o d ru č ja s kojih su se H rvati p o v u k li na se lja va ju p ra vo s la v n e vlaške p a s tire iz d aleke u n u tr a š n jo s t i Balkana. O s lo b o đ e n je m Like 1689. g o dine, u te se kra je ve r e in tr o d u c ir a ju Hrvati - B un jevci, Gorani, K o t o r a n i i O to ča n i. Brojni a rh e o lo šk i lo k a lite ti te nalazi (kule , g r a dine, c rkve, s a m o s ta n i, g rob lja , s u ho zid i, pisani d o k u m e n ti. .. ) s vje d o č e 0 dale koj p ro šlo s ti i ž ivo tu raznih n a ro da i p le m e n a koji su dali svoj o bol razvoju i k u ltu r n o j baštin i Velebita i šire m u okolice. Tragovi k o n tin u ir a n o g boravka čovjeka na Velebitu sežu na p r o s t o ru p la n in s k e z o ne do 700 m e t a ra n a d m o r s k e visine, gdje je e v id e n tir a n najveći broj d re v n ih naselja. U više p la n in ske p r e d je le ljudi su odlazili z b og lova, pašarenja i s to č a re n ja , a d ije lo m i tr g o v in e , d a k le v e ć in o m s e zon s ki, s t o j e i razlog č in je n ic i da na v e ć im v is in a m a nije e v id e n tir a n a k o n tin u ir a n a n a z o č n o s t ljudi - Japoda, Llb u rn a , R om ana i Hrvata. S ta no v nici p r im o r s k e s tra n e m o ra li su se k re ta ti u više pred je le u potrazi
30
za p lo d n o m z e m ljo m te p a š n ja cim a , d o k je k o n tin e n t a ln i dio p u č a n s tv a t o sve im a o u n e p o s re d n o j o k o lin i, što o b jaš n ja va ta k o v e lik u r a s p r o s tr a n je n o s t k u l t u r n o - p o v ije s n ih o b je k a ta s prisojne strane. Na p o d r u č ju Velebita p o stoje i brojn i p ra vn i akti koji su u t o doba bili klesani u stije n e (Pisani k a m e n kod Kosinja, k a m e n s ja b la n a č k o g Panosa i s tije n e B ovana). Na p r o s t o r u Parka p r ir o d e V ele b it, a v e lik im d ije lo m i N a c io n a ln o g parka S je ve rn i V ele b it, nalazi se č ita v niz ra z n ih z d a n ja - s ta n o v a , vrela, lokava, štern l, crk v ica , kapelica, b u n a ra itd., od kojih se m n o g e p lanira p r e d lo ž iti za z a š tić e n e k u l t u r n e o b je k te . Park je is p re sije ca n b r o jn im p la n in a r s k im s ta z a m a , od k o jih j e n a jp o z n a tija P re m u ž ić e v a staza, na zvan a po g r a d ite lju ing. Anti P re m u ž ić u koji ju je p r o je k t ir a o jo š d a v n e 1930. g o d in e , d o k je s a m a g ra d n ja d o v rš e n a 1933. g o d in e . Staza p ro la zi k ro z na jlje p š e i n a jz a n im ljiv ije d ije lo v e s je v e r n o g V ele b ita . S p la n inskih v rh u n a c a p ruža se p re k ra s a n pogle d na J a d ra n s ko m o r e i o to k e Pag, Rab, Goli, Prvić i Krk, te na lič k o z a le đ e s k o n t i n e n ta ln e stra n e . K u ltu r n a b aš tin a parka o č itu je se u b r o jn im r u š e v in a m a s ta rih s to č a r s k ih s ta n o v a , k u ć a i s u h o z id a , koji s vje do č e 0 p ro šlim v r e m e n im a kada je ovo p o d ru č je naseljavao z n a tn o veći broj ljudi, koji se kasnije raselio po s vije tu , o stavivši s a m o tra g o v e svoje n a z o č n o s ti na o v o m iz n im n o lije p o m i n e p o n o v ljiv o m p ro s to ru . L IT E R A T U R A I IZ V O R I:
- Poljak, Ž. (2007): H rvatske Planine, p la n in a r s k o - t u r is t ič k i v o d ič s a tla s o m , č e tv rto , Iz m ije n je n o i d o p u n je n o izdanje, Golden m a r k e tln g - T e h n lč k a knjiga, Zagreb - Skorup, V., Kovačić, S. i dr. (2008): V ele b its ki b o ta n ič k i v r t - oaza na 1500 m, v od ič, Javna u sta n o v a N acio n a ln i p a rk “ Sjeverni V e le b it” , Krasno, - F o re n b a ch e r, S. (2001): V ele b it I n je gov biljni svijet, II. o b n o v lje n o i d o p u n je n o izdanje, Školska knjiga, Zagreb, - Javna u s ta n o v a N acio n a ln i p a r k "S jeve rni V e le b it” : Plan up ra vlja n ja , Krasno, 2007. - h t t p : / / w w w . n p - s j e v e r n i - v e l e b i t . h r / , 17.1.2009.
M a rk o Kovač
IZ S T R U K E
ALBANCI I SRBI-VJEČNI NEPRIJATELJI? N itk o ne m o ž e r a z u m je ti k a t a s t r o f a ln o s ta n je , koje vla d a u m e đ u s o b n i m o d n o s im a A lb a n a c a i Srba, iako o t o m n e p r i ja t e l j s t v u d e t a ljn o piš u svi m e d iji. P o litič k i g e o g ra fi ga p o z o rn o an a liz iraju , a p o litič a ri m n o g ih država p rid a ju m u ve liku p o z o r n o s t u s v o jim ra s p r a v a m a . U d a n im o k o ln o s t im a , bilo bi n e m o g u ć e tv r d it i da ta k v i o d n o s i nis u plod v iš e s to lje tn o g n e p rija te ljs tv a k ro z p ovijest, a u s p rk o s to m e , lako m o ž e m o u t v rd iti da A lbanci i Srbi nisu vje čn i n e prija te lji. Od kraja s ta ro g vije k a, od n a s e lja va n ja s la v e n s k ih p le m e n a na B alka n i k roz cijeli s re d n ji vijek, sve do d ru g e p o lo v ic e d v a d e s e to g stoljeća lako n a la z im o b r o jn e d o k a ze o r e la tiv n o s k la d n im o d n o s im a iz m e đ u ova dva n a ro d a . D ra s tič n o p o g o r š a n je m e đ u s o b n ih o d n o s a p r im je ć u je m o u z a d n jih 150 g o d in a . P ogoršanje o d n o sa d o g o d ilo se u s p o re d n o s p o ja v o m n a c io n a liz m a , kao nove p o litič k e ideologije u Europi. A lb a n s k o - s r p s k i o d n o s i se od to g v r e m e n a nisu poboljšavali, a poslje d ica to g a je s adašnja s i t u acija na Kosovu. Takve m e đ u s o b n e o d n o s e ova dva n a ro d a m o ž e m o p r o m a tr a t i k ro z više ra zv ojn ih faza. Od p rv o b itn ih , koji negiraju tv rd n je 0 p o s to ja n ju v j e č n o g n e p r ija te ljs tv a iz m e đ u A lb a n a ca i Srba, d o ka sn ijih , koje su lokalne n a c io n a ln e elite u p o tr e b lja v a le u m it o v im a i na s p e c ifič a n način in te rp r e tir a le različite p ovijesne d o g ađa je . U 19. i r a n o m 20. s to lje ć u A lb a n ci i Srbi su bili izloženi n a c io n a ln o j p ro p a g a n d i od s tra n e n e k o liko v o d e ć ih ljudi, koji su težili p o n o v n o j u s p o s ta v i nacije i drža ve iz p ro š lo g v re m e n a . Z b o g to g a je d o la z ilo do s ta n o v ito g u n iš ta v a n ja m o g u ć n o s t i u s p o s ta v e d o b rih o d n os a iz m e đ u ra zličitih e tn ič k ih i religijskih s k u p in a u regiji. H o r v a t i V ick e rs su pis ali 0 p o s t o ja n ju r e la t iv n o s k l a d n ih o d n o s a iz m e đ u A lb a n a c a I Srba u s re d n je m v ije k u . H o r vat, na p rim je r, o p is u je kako je c a r D ušan s klo p io r a tn i savez s A lb a n c im a , pa kada je z a u z e o p o d r u č je d a n a š n je Grčke, u z a m je n u za n jih o v u v je rn o s t i usluge, d o d ije lio im je z e m lju u Epiru i Tesaliji (H o rv a t, 1988). U t o m is to m savezu o s tv a re n e su 1 z n a č a jn e k rv n e veze. Po n e k im p o d a c im a , m a jk a cara Dušana je bila A lb a n ka ( H o rv a t, 1988), a m ajka S ke n d e rb e g a Srpkinja. Također, je d a n od S ke n d e rb e g o vih sinova se ož e n io s Je rin o m , koja je bila kćerka s rp s k o g d e s p o ta Lazara B ran k o vić a. Po padu srpske drža ve 1459-, Stefan L a z a re v ić je p ro n a ša o u to č iš te na S ke n d e rb e g o v o m d v o ru (H o rv a t 1988). Prije to ga , u z n a č a jn o j Kosovskoj bitci, A lbanci i Srbi su se z a je dn o s u p ro ts ta v ili invaziji O t o m a n s k o g Carstva (Vickers, 1988). P otv rd u za t o im a m o i u a lb a n s k o m o b ič a ju , a koji je sada u v elikoj većin i z a b o ra v lje n , da na d a n s rp s k o g p oraza na Kosovu ne z a p o č in ju s n o v im p o s lo v im a i p r o je k tim a . Dobri od n os i A lb an a ca i Srba op stali su i n ako n poraza na K osovu. V ic kers piše da je v e ć in a A lb a n a c a u regiji o s ta lo u d o b r im o d n o s im a sa lo k a ln im s r p s k im s t a n o v n iš t v o m z b o g k a s n ijih saveza. Ta kođe r, s ta n o v n ic i g r a n ič n ih p o d r u č ja sa C rn o m G o ro m , A lb a n ijo m i K o s o v o m , v e ć in o m su a lb a n s k o s rp s k o g p od rije tla . C rn og o rs ko p le m e Kući je o d lič a n p r im je r za p o tv r d u te teze. Vođa t o g p le m e n a , M arko M ilja no v je v je ro v a o da je n je g o v o p le m e m ije š a n o g a lb a n s k o - s r p s k o g p o d rije tla (G re m a u x, 1996). Kasnije, kada je većin a alb a n s ko g s ta n o v ištv a prešla na Islam sku v jero isp ov ijes t, m n o g i su lokalni i s tra n i p u t nici iz vještavali 0 t o m e kako su neka m u s lim a n s k o - a lb a n s k a p le m e n a i d ru ž b e z a š titili p r a v o s la v n e s rp s k e s a m o s t a n e i
16 .
M E R ID IJ A N
g r o b lja , ne s a m o od lo k a ln ih r a z b o jn ik a , v e ć i od v la d a ju ć ih Turaka. Osim toga, p o z n a t je i srpski s o c i o - d e m o k r a t D im itrije Tu co vić v je ro v a o da Srbija i Crna Gora im a ju je d in s tv e n položaj u iz g radnji p r im je r e n ih o dn o s a s A lb a n c im a na o s n ovi m n o g ih k rv n ih veza, koje o p s ta ju m e đ u lo k a ln im p le m e n im a i e tn ičk i m je š a n im s u s je d im a (Srbija i A lbanci..., 1989). S d r u g e s tr a n e , e tn ič k i k o n flik ti Iz m e đ u A lb a n a c a 1 Srba zap o če li su u s re d n je m vije k u . Z a č e ta k k o n flik a ta n a la z im o u v je rs k im r a zlika m a i s p o ro v im a iz m e đ u m u s lim a n a , k o jim a p r i pada v e ćina d a n a š n jih A lbanaca, te p ra v o s la v n ih Srba. Z apravo su se prijašnji sp o ro vi započeli kao p osljedic a v je rs k ih razlika iz m e đ u m u s lim a n a i k rš ć a na , k ro z n a d o laz e će g o d in e sp o rovi su se p r v e n s t e n o razvili z b o g e t n i č k ih razlika, t e r it o r i ja ln ih težnji, p o litič k ih o b la s ti i ž e ljeza b o g a ts tv o m . Te e tn ič k e razlike su vodile u s ta n je p r ik r iv e n o g rata, kojeg su vodili Srbi, k o jim a je uspjelo d o b iti p o litič k u v la s t na Kosovu, iako su t a m o već dulje v rije m e p re d sta vlja li m a n jin u . A lb an sko s ta n o v n iš t v o se o r g a niziralo u gerilske je d in ic e kako bi se b o rilo za p ra vd u i za štitu A lba n a ca p red s rp s k im n as ilje m . K o n fro n ta c ija d v iju s tra n a je postala ta k o snažna da su m o r a le p o s re d o v a ti m o ć n e sile da bi d o p rin ije le s ta b iln o s ti u regiji. In te rve n c ija U N - a i SAD -a je svije tu p re d sta vila s itu a c iju i prvi puta u s tv a rn o s ti je s r p s k o a lb a n s k i s u k o b p o s ta o c e n t a r s v je t s k ih d o g a đ a n ja . U n a to č p r o g la š e n ju n e o v is n o s ti Kosova b u d u ć n o s t s u ko b a je nejasna. Još u v ije k o s ta ju velike n a p e to s ti iz m e đ u d v iju e tn ič k ih skupina p o s to ja n je is tin s k o g m ira na c je lo k u p n o m teritoriju za sada se čini n e m o g u ć im ( im a m i, 2000). S p a d o m O t o m a n s k o g im p e r ija su se g r a n ic e na B a lk a n u o b likovale ta k o da se m n o g o Alb anaca našlo pod s rp s k o m e tič n o m obla sti. Takve g ra n ic e su bile p o v o d za n o v i s rp s k o - a l b a n s k i k o n flik t. Koliko god su u p o v ije sti p o s to ja li p r ija te ljs k i o d n o s i iz m e đ u Srba i Albanaca, oni su danas n e m o g u ć i. Korijene srpsko a lb a n s k ih k o n flik a ta m o r a m o tr a ž iti u d o b a u s p o n a d a n a š n jin e u r o p s k ih n a c io n a llz a m a . N a c io n a ln e s k u p in e n a c io n a ln u r a z n o lik o s t i m ije š a n je ne u z im a ju kao p r e d n o s t v e ć u p o t r e bljavaju je z ik i a rh e o lo šk a o tk r ić a da lo c ira ju „ s v o je " lju d e i da s d je lim a p o tk r ije p e svoje z a h tje v e za te r it o rij na k o je m u žive d ru g e e tn ič k e i religijske s k u p in e (Geary, 2002). Činjenica je da se n a c io n a lis ti u velikoj m je ri os la n ja ju na š iro k u u p o tr e b u m i to lo gije , kako bi sakrili n e d o s lje d n o s ti koje bi inače sp u ta v a le n a c io n a lis tič k o dje lo va nje . Teritorijalni m it, koji p o s je d u je ideju da nacija im a izvor s d o tič n o g te r it o rija na k o je m je doživjela svoj v e lič a n s tv e n i u s p o n, sve d o k je „ n i s u “ dru g i preuzeli, p r e d stavlja d o b a r p rim je r. Ako su ti d ru g i t r e n u t n i s ta n o v n ic i t e r i to rija , o n d a je m o b iliz a c ija za “ o s lo b a đ a n je “ is p ra v n a . M it je izobličena p ovijesna p rič a u kojoj je E rnest Renan u o č io greške u in t e rp r e ta c iji kao k lju č a n e le m e n t u n a s ta n k u nacije. Kako se O t o m a n s k o c a rs tv o p o č e lo ra s p a d a ti, ta k o su se srpski i a lb a n s ki in te le k tu a lc i počeli b aviti m iš lju 0 naciji. Reli g io zna p ita nja , koja p re d s ta v lja ju p r o b le m m e đ u srp s k o - a l b a n s k im o d n o s im a , bila su p rita je n a u v r e m e n im a rata p ro tiv Turaka (Janjlć, 1994). U P riz re n sk o j s k u p in i koja je o s n o v a n a 1878.g. d o m in ir a li su a lb a n s k i n a c io n a lis ti, koji su se s u p r o t stav ili ž e lja m a k o n z e r v a t iv n ih a lb a n s k ih s tr u ja , že le ći o s n o v a ti Is la m sk u d rža v u svih M u s lim a n a na B alkanu. S ku p in a je težila o k u p lja n ju A lb a n aca svih v je ro is p o v ije s ti (H orva t, 1998) i u t o m je s m is lu bila r e la tiv n o s e ku la rn a . Tako su A lb a n ci, kao i
31
Srbi. sanjali o svojoj državi (H o rv a t, 1998), s K oso vo m kao s a s s ta n o v n iš tv a dala se u d v o m je s e č n i bijeg p re ko Kosova, Crne gore I A lbanije p r e m a a lb a n s k o m g ra d u D u rre s (Drač) o d a k le ta v n im d ije lo m b u d u ć e d o m o v in e . U to im e n a c io n a lis ti oba su ih sile A n t a n te e v a ku ira le . Na s v o m p u tu su izbje glice bile na ro d a p o k u ša v a ju p ro n a ć i svoje p re tk e u vezi jezik a i dokaza n a p a d a n e od s tra n e lo k a ln o g a lb a n s k o g s ta n o v n iš tv a , m n o g o 0 a r h e o lo š k im o tk r ić im a , a koja im daju p ravo na taj te r ito rij. srp skih civila i vojnika na t o m p u t u j e p oginulo. Na p u tu d o m o ra Susreli su se sa k o s o v s k o m s itu a c ijo m . S to lje tn a o t o m a n s k a bilo je o k o 150 000 s rp s k ih žrta va ( im a m i, 2000). v la d a v in a je na Kosovu o sta vila m n o g o s rp s k ih s p o m e n ik a , koji K ra lje v s to Srba, H rvata 1 Slovenaca je na s ta lo k ra je m 1. s v u k a zu ju na to da su Srbi u s re d n je m v ije k u tu bili p r is u tn i; op e t, je t s k o g rata i ka o š to s a m o im e g ov o ri, A lb a n c i u to j državi s d ru g e s tra n e bio je ja k o m a li broj ljudi koji su govo rili s rp s k im nisu p riz n a ti kao k o n s t it u t iv n i n a ro d nove države, već su bili je z ik o m . S d r u g e s tra n e A lb an ci nisu im a li z n a tn ije do k a ze 0 p r e t h o d n o m b o r a v k u na Kosovu, ali z a to su to n a d o k n a d ili v e n a c io n a ln a m a n jin a . A lb a n ci su na neki način bili ta d a d i s k r i m in ira n i. Položaj u K ralje vin i i želja za p r ik lju č e n je m a lb a n s ko j lik im b r o je m s ta n o v n iš tv a , koje g o vori a lb a n s k im je z ik o m . Srbi državi, m n o g e je A lb a nce vodila u p r o t u - s r p s k e o rganizacije tzv. su o p e t p o tk rije p ili ideju svoje g „ z la t n o g d o b a “ p re k o m n o g ih Kacac ( Im a m i, 2000). U 2. s v je ts k o m ra tu su se A lbanci o d u p rli epskih p jes a m a 0 svojoj s re d n jo v je k o v n o j državi s p r ije s to lje m na Kosovu. U 19 st. je bio velik broj Srba koji su se s m a tr a li p o t o ok u p a ciji Srba te se p ridružili Albaniji koja je bila pod ta lija n s k o m m c im a cara Lazara, koji je p o g in u o u kosovskoj bitci (G rem a ux, v la š ć u . Kosovo i d io M a k e d o n ije su bili a n e k s lr a n i od s tr a n e 1996). Kosovski m i t je širio ideju da Srbi m o r a ju o s lo b o d iti Ko „Velike A lb a n ije “ . S d ru g e s tra n e dio A lb a na ca se p rid ru ž io p a r sovo i p o s ta o je o s n o va s rp s k og n a c io n a liz m a (Duijzings, 2003). tiz a n im a Josipa Broza Tita, n a d a ju ć i se j e d n a k o p r a v n o m s t a tu s u u b u d u ć o j fe de ra c iji. U isto v rije m e srpsko s ta n o v n iš tv o Na d r u g o j s tra n i a lb a n s ki m u s lim a n i nisu im a li s red s ta v a da bi Kosova bilo je d is k r im i n ir a n o od s tr a n e ta l ija n s k o - a lb a n s k lh našli svoje „ z la t n o d o b a " pa su ta k o počeli tra ž iti svoje korijene vla sti i velik dio je p ro g n a n ( Im a m i, 2000). Od 1946., koja je bila prije dola ska Srba na te p ro s to re , o d n o s n o u doba Ilira, Tračana p o č e ta k z a F e d e ra tiv n u n a r o d n u r e p u b lik u J ugosla viju (kasnije 1 d a r d a n s k ih p le m e n a . Slavene su tr e t ira li kao p r id o šlice koji S oc ija listič ku fe d e r a tin u r e p u b lik u Jugosla viju), A lb a nci su bili su o k u p ira li n jih o v u d a v n u z e m lju . Pored svega, da bi dokazali svo ju s re d n jo v je k o v n u p r is u t n o s t na Kosovu, počeli su i n t e n po d ije lje n i u dva nova e n tite t a : S oc ija listič ku a u t o n o m n u p r o v in c iju Kosovo i S o c ija lis tič k u r e p u b lik u M a k e d o n iju . A lbanci zivnije sla viti S ke n de rb e ga i nje g o vu b o r b u p r o tiv o t o m a n s k o g su o p e t p riz n a ti kao „ n a c io n a ln a m a n ji n a " , a ne kao n a ro d . o s va ja n ja (G re m a u x, 1996). Ni prvi ni d ru g i n a c io n a liz a m nisu p o p r im ili e le m e n t e g r u p J u g o s la v e n s k a v la d a je p r o t iv A lb a n a c a v o d ila te š k u r e p r e s iv n u p o lit ik u , iz m e đ u kojih se izdvajala UDBA (ta jn a slu žba) nih r a z m je ra i s u d je lo va n ja u p ro šlo s ti. Baš s u p ro tn o , srpski su pod v o d s t v o m A le ks a n d ra R anković a. Tito i Edvard Kardelj su n a c io n a lis ti, poreci m it a 0 te r it o riju , u velikoj m jeri iskoris tili m it u s ta n o v ili da je Kosovo tr n u peti Jugoslavije, te ga bi na jra d ije 0 re lig io z n o m p re o b ra ć e n ju te su prikaziv ali A lb an ce kao Turke ili p a k Srbe koji su bili p r is ilje n i p re u z e ti is la m s k u v je ru . U p p re p u s tili A lb aniji na š to se u s p ro tiv io m o ć a n srpski e le m e n t u državi ( im a m i, 2000). o tre b lja v a li su ga z a to da bi izgradili e tn ič k e i religijske g ra nice M a k n u ć e m R a nko v ić a s p o lo ža ja UDBE 1966., p olo ž a j j u iz m e đ u Srba i A lb a n a c a . Z a p ra v o m n o g i A lb a n ci su s m a tr a li g o s la v e n s k ih A lb a n a c a se p o b o ljš a o . M n o g e d e m o n s t r a c ije da je is la m religija s lo b o d n ih ljudi, a p r a v o s la v n o k rš ć a n s tv o a lb a n s k ih s t u d e n a t a 1974- su im a le za p o s lje d ic u v e ć u a u religija sluga (Vickers, 1988). Srbi i A lbanci su iskoris tili razlike to n o m i j u pod v o d s t v o m lo kaln e k o m u n is tič k e p a rtije koju su koje su m e đ u n jim a p o s to ja le da bi o bra n ili, ali i zasjeli s po rn a v e ć in o m sastavljali A lb an ci. Situacija se ta k o p re o k r e n u la da z e m ljiš ta . Religija se pokazala k o ris n o m u to j s itua c iji. Kad se su sada bili d is k r im in ir a n i Srbi koji su živjeli na t o m p o d ru č ju . u s ta n o v ilo da Srbi i A lb a n ci ne n a m je r a v a ju p r o b le m Kosova K o m b in a c ija slabe socijaln e s t r u k t u r e Kosova i d is k rim in a c ija , riješiti na o b o s tr a n u k o ris t (Janjić, 1994), ta da su n a c lo n a lis tč k e prisilili su Srbe na se o b u van Kosova. Tako je to postala p o k r a s tr u je m e đ u n jim a p o č e le ra d iti n e m ir e koji se nis u pre više jina u kojoj su v e lik u v e ć in u im ali A lbanci. Razvoj dog ađa ja je ralikovali od o n ih iz m e đ u Srba i Bugara ili Srba i Hrvata. v o d io u p o n o v n o oživlja van je s rp s k og n a c io n a liz m a i sjećanja G ra n ič n a c rta iz m e đ u A lb a n a c a i n jih o v ih s u sje d a je bila na g e n o c id i e t n ič k o č iš ć e n je koje je bilo u s m je r e n o p r o tiv p o v u č e n a 1912. i 1913. kad je do šlo do raspada v e ć in e država na Balkanu, a do ta d a su bili pod vla šću O t o m a n s k o g carstva. s rps k e p o p u la c ije ( Im a m i, 2000). P ro b le m i k o s o v s k ih srba su N o vo n a s ta le g ra n ic e nisu o dg o vara le e t n ič k im s k u p in a m a u n u bili p o v o d za u s p o n S lo b o d a n a M ilo š e v ić a u k a s n im o s a m d e s e tim g o d in a m a . 1989. je M ilo še v ić u ve lik oj m je r i u m a n jio ta r p o je d in ih te rito rija , ta k o d a je velik broj Albanaca o s ta o izvan a u t o n o m iju Kosova i u s p o s ta v io m o ć a n r e p re s iv n i re ž im koji g ra n ic a A lba n ije . V ećina t o g s ta n o v n iš t v a je ra sp o d ije lje n a u Crnoj Gori i Srbiji (koja je ta da uključivala i sadašnju M ake d o niju ). je bio pod k r it ik o m m e đ u n a r o d n e ja v n o s ti koje su se bo rile za ljudska prava. Do n e m ir a je d o š lo n a ko n o s va ja č k ih ra to v a u Velik broj A lbanaca se n ašao pod s rp s k o m vla šću ( im a m i, 2000). bivšoj Jugoslaviji. 1996. alb an ski radi kali o sn iva ju o s lo b o d ila č k u P o č e tn e is kre p r v o g b a lk a n s k o g u s ta n k a (1912.) j e z a p o č e la v o js k u kosova (OVK), koja se b ori za n e o v is n o s t Kosova. Napadi a lb an ska re vo lu c ija iz m e đ u 1908 i 1910. A lb a n ci su se ta k o đ e r s u p ro ts ta v ili po litici m la d ih Turaka. P o s tu p n im s la b lje n je m O t o na srpske policijske snage i c iviln e m e te su k u lm in ira li 1998. lako u s ta n ju p rip ra v n o s ti, pravi su ko b se do g o d io 1999. koji je u brzo m a n s k o g c a rs tv a je jača la vo jn a m o ć Srbije, Grčke i Bugarske, z a k lju č e n p o s re d o v a n je m sila NATO-a, koje su prisilile srpske I koje su t a k o đ e r željele u k lju č iti u svoj te r it o r ij v elik d io t u r s k ih posjeda. A lb a n iju su ta k o napali Srbi na sje ve ru i Grci na ju g u , ju g o s la v e n s k e je d in ic e na p o v la č e n je s Kosova ( Im a m i, 2000). Od lipnja 1999 je Kosovo bilo pod n a d z o ro m U N -a . P rib ližno što j e d rž a v u s m a n jilo na m a le n dio u o k o lic i o b a ln o g gra d a Vlore. Godine 1912. je proglasila n e o v is n o s t i s p o m o ć u A u s t r o p olo v ica s rp s k o g s ta n o v n iš ta , koja Iznosi o k o 200.000 ljudi, se preselila III su bili na to pris iljeni po z a v r š e tk u sukoba. Srbi koji u g a rsk e su velike sile z a crta le njezine da n a š n je g ra n ice , te se su ostali na Kosovu su se o rga n izirali u e n k la v a m a o k r u ž e n im z b o g to g a velik dio a lb a n s ko g sta n o v n ištva našao van u tv r đ e n ih g ra nica ( Im a m i, 2000). U 1. s v je ts k o m ratu , z bog r a tn ih n e u s a lb a n s k im s ta n o v n iš t v o m . Napadi su se i n a k o n to ga n a stavili na srps k e e nklave. O b s to jn o s t Srba na ko n p ro g la še n ja s a m o s pjeha je srpska vojska ujesen 1915-g- bila prisiljena p o v u ći se ta ln o s ti Kosova nije baš najjasnija .izvještaji g o v o re 0 o p s e ž n im pred a u s t r ijs k o m in v a z ijo m . V ećin a s rp s k e v o jsk e i c iv iln o g
32
IZ S T R U K E
d is k r im in a c ija m a i n a silju nad n jim a . O tv o re n i s u k o b iz m e đ u A lb a n a ca i Srba se d o g o d io ¡m e đ u 1999. i 2001. i u d e m il it a r iz iranoj zoni Preševo u Srbiji. S ukob je završen kad je o p e t ta zona m ilita liz ira n a po o d o b r e n ju NATO-a. Baš pred p o č e tk o m s u ko b a na Kosovu d vije s tra n e su živjele ne m ije š a ju ć i se je d n i d r u g im a u k u lt u r u i v je ru . Javne ra sp ra v e koje su bile u k a s n im 8 0 - i m i na p o č e tk u 9 0 - ih su p o k a za le da su A lb a n c i u o č im a Srba v iđ e n i kao e k s t r e m n o n e g a tiv n i. Istraživ anja 1994- su pokazala da bi 33% Srba im a lo so cija ln ih d o d ira s A lb a n c im a ; 5 2 % je p r ih v a tilo A lb a n ce kao s ta n o v n ik e iste države, 4 8 % kao ra d n e prijatelje, 4 0 % kao prija te lje , 2 2 % kao vo đe , 2 2 % kao r o d b in u . Istra živa n ja iz 1997. su pokazala da Srbi m is le za A lb a n ce da su u je d in je n e 6 2 % , k s e n o f o b ič n e 5 5 % , p o d m u k le 4 6 % , n e ra z v ije n e 37% i o s o rn i 2 0 % . M a n je od 1 0 % je o s u d ilo A lb a n ce za k u ltu r n e , civilizira ne , č iste ali i kao p rija telje p re m a d r u g im lju d im a .Is to is tr a ž iv a n je je p okazalo da su u istoj m jeri i a lbanci nep o v je rljivi p re m a srpskoj popula ciji te su ih o pis ivali kao k s e n o fo b e 8 1 % , a g resivne 39% , s e b ičn e 2 7% i n e o te s a n e 2 6 % (Nikolić, 2003). Z bog to g a p r e tp o s ta v lja m o da je u r a tu koji se o d v ija o na Kosovu svaka s tra n a 0 d ru g o j im ala s lič n o m išljen je . Ne p o s to ji n ik a k v o v je č n o n e p r ija t e lj s t v o m e đ u S rb im a i A lb a n c im a i m n o g o p r im je r a g o v o ri u p rilo g t o m e da su u p ro š lo s ti p o s to ja li m n o g o bolji o d n o s i iz m e đ u ta dva n a ro d a . Glavni a r g u m e n t u t e k s tu je da je v e ć in u p r o b le m a iz m e đ u Srba i A lbanaca izazvao n a c io n a liz a m , koji je tež io ka u s p o sta vi č istih e tn ič k ih država. S p r e o b lik o v a n je m prič a i o d a b r a n ih m ito v a 0 podje li i razlici dva ju n aroda, a da se p r id o b ije o d r e đ e n i te r ito rij, lo k a ln e su elite n a m je r n o p o g o rš a v a le o d n o s e iz m e đ u Srba i A lb a n a c a . Z b og svega to g a d o š lo je do po ja v e nasilja koje je o b ilje ž ilo p r o te k lo s to lje ć e . M a lo Srba i A lb a n a ca je s p r e m n o p rih v a t iti č in je n ic u da Kosovo prip ad a is to je d n im a i d ru g im a , je r p r io r i t e t daju n a c io n a ln o j državi. A l t e r n a t iv n o g p u ta nije b ilo na v id ik u te će Srbi i A lb a n c i m o r a t i ž ivje ti z a je d n o u is to j d rža v i. K o n t a k ti iz m e đ u d v a ju n a r o d a su n e iz b je žn i, n a jv iše z b o g s vih tra g e d ija koje su se d o g o d ile na t i m p r o s t o r i m a . P o litič k a b u d u ć n o s t K osova je neja sn a i p re d sta vlja v elik u p r e p re k u za n o r m a liz a c iju s r p s k o a lb a n s k ih o dn o s a, koje je m o g u ć e p o b o ljš a ti ako bi oba n a ro da našla liberalne i p ro d e m o k r a ts k e p o litičke v ođe sa c ilje m daljnje in te g ra c ije regije. Pored to ga je da vn a p ro šlo s t ob iju s ku p in a na s tra n i istih, koji v je ru ju u o ž ivljava n je d o b r ih s rp s k o - a lb a n s k ih o d n os a. Na k raju je sasvim n e v a ž n o je li m a jka cara D ušana bila s tv a rn o alb anka, a m a jk a S ke n d erb e g a Srpkinja. Važno je to da o bje n a cije p o č n u u p o tr e b lja v a ti m ito v e 0 k r v n o m s r o d s tv u i v e z a m a te m ir o lju b iv im o d n o s im a iz m e đ u s re d n jo v je k o v n ih Srba i a lb a n s k ih p le m ić a , kako bi p o v ije sn e p r im je r e iskoris tili za iz g ra d n ju b u d u ć ih o d no s a. N e p rija te ljs tv o je, p o t p u n o ja s n o , dio s u v r e m e n ih o d n o s a d v a ju n a ro d a , a n e d a v n i n e m ir i ne bi s m je li im a ti u tje ca ja na n jih o v m e đ u s o b n i od n o s.
o d n o s i i in te g ra c ija Balkana, 118 str. - Nikolić, L. (2003): E th n ic P re ju d ic e s a n d D is c r im in a t io n : The Case o f Kosovo, U n d e rs ta n d in g th e War in Kosovo, str. 55-56. - Srbija i A lb a n ci: Pregled Politik e Srbije P re m a A lb a n c im a od 1878. do 1914. g o d ine , 1989., L ju bljana, 12. str. - Vickers, M. (1998): B e tw e e n Serb and A lb a n ia n - H is t o r y o f Ko sovo, L o n d o n , 84. str. - Duijzings, G., (2003): E th n ic u n m ix in g u n d e r t h e Aegis o f th e West: a T ra n s n a tio n a l a p p r o a c h t o t h e B re a k u p o f Y ugoslavia, h ttp ://w w w .riifs .o rg /jo u rn a l/e s s y _ v 5 n o 2 _ D u ijz in g s .h tm , 16.5.2009. Goran M e d e n ja k (EGEA Lju b ljan a ) Prijevod: M a rta Jovanić
L ite ra tu ra i izvori: - Geary, P. J. (2002): The M y th s o f N ations: th e Medie val Origins o f E urope, N ew Jersey, 18. str. - G re m a ux, R. (1996): Politics o f E th n ic D o m in a t io n in th e Land o f th e Livin g Past, N ije m e g e n , 16. str. - H orvat, B. (1988): Kosovsko Pitanje, Zagreb, 84. str. - Im a m i, P. (2000): Srbi i A lb a nci k ro z vekove, Beograd, 560 str. - Janjić, D. (1994): N a cio n a ln i id e n t ite t , p o k r e t i n a c io n a liz a m Srba i A lb a n a ca , S u b o tic a , S u k o b ili Dijalog: S rp s k o - A lb a n s k i
16 .
M E R ID IJ A N
33
ARALSKO JEZERO Je ze rom se naziva velika količina s ta ja ć e v ode s m je š te n a u n u ta r k o n t in e n t a i koja je od o s ta le v o d e n e m a s e o d v o je n a sa k o p n o m . Voda u je z e ru m o ž e biti slatka, slana, g o rka , alk alna, itd. Jezera se fo r m ir a ju , ali i n e s ta ju i n jih o v se o b lik t a k o đ e r m i jenja . Postoji više n ačin a na koji je zera m o g u nastati, ali najčešći n ačin i su p u t e m t e k t o n s k ih procesa i r a d o m le denjaka. Voda u je ze ra dolazi iz a t m o s f e r e p u t e m o b o rin a ili p u te m te k u ć ic a , a t a k o đ e r p u t e m te k u ć ic a i odlazi iz je zera. A ko u je z e ro ne dolazi d o v o ljn a količina v o de je z e ro p o č in je n e s ta jati o s ta v lja ju ć i iza sebe m o č v a r u ili p u s tn ju . Neka se je zera u a r id n im k ra je v im a s m a n ju ju i po v e ćav a ju sa s m a n je n je m , o d n o s n o p o v e ć a n je m k o lič ine o b o rin a , a m o g u se i is ušiti i na duže v rije m e . M noga jezera su e k o n o m s k i važna kao izvori ribe i m in e ra la , kao m re ž e p lo v n ih p u te v a i kao tu r is t i č k e d e s tin a c ije . Svako je z e ro im a n e k u svoju k a ra k te r is tik u , a A ra lsko je z e ro je n a jb o lji p r im je r k ako loše g o s p o d a r e n je p r ir o d n i m re s u r s im a i n e p la n ir a n je posljed ica lju d s kih a k tiv n o s t i u a r id n im k ra je v im a m o ž e d o v e sti do k a ta s tro fe b iljn o g i ž iv o tin js k o g svijeta, u z ro k o v a n e u g l a v n o m a n tr o p o g e n im č im b e n ic im a . A ra lsko se je z e ro z b o g svoje v e lič in e č e s to n az iva (lo) i A r a l sko m o r e . Naziv Aral dolazi iz t u r k m e n s k o g jezika i znači o to k . A rals ko je z e ro nalazi se u j u g o z a p a d n o m dijelu s re d iš n je Azije i t e r it o r ija ln o je p o d ije lje n o iz m e đ u Kazahstana i U zb ekistan a . N a d m o rsk a visina m u je 52 m e tra , pa je od s u sje d n o g Kaspijskog je ze ra više za 80 m e t a ra i od njega u d a lje n o o ko 390 k ilo m e ta ra u s m je r u is toka. U 6 0 - i m g o d in a m a 20. sto lje ća p o v rš in a m u je iznosila 66.740 k m 2 i ta d a je A rals ko je z e ro bilo 4- po v eličin i je z e ro u s vije tu , ali se o d lik o va lo m a lim d u b in a m a , š to m u je i d an a s k a ra k te ris tik a . Prosje čna d u b in a u 6 o - im g o d in a m a 20. stoljeća iznosila je 16 m e ta ra , a m a k s im a ln a 68 m e ta ra . Najveća d u b in a iz m je re n a je u z a p a d n o m dijelu jezera. U g e o loš ko j p ro šlo s ti se na m je s tu A ra ls k o g je z e ra nalazio T e th ys ki o c e a n čiji su o staci da n a s S re d o z e m n o i C rno m o re , te Kaspijsko i A rals ko je ze ro . Ovi su v o d e n i p ro s to ri n e kada bili s p oje ni, a razdvojili su se p o č e tk o m le d e n o g d o b a kada je došlo Sl.i. Promjene u površini Aralskog jezera od i 960 , do 2002 . (Izvor: tp://w w w .o - 4 os. .edus. si/gradiva/ geo/azija/foto/ aLzmanjsevanje.
Hie changed sftape of the Ara! Sea since 1960
2002
jpg)
do izdiz anja U s tju r ts k o g p la to a i K u m o - M a n ič k e d o lin e. Bazen A ra ls k o g je zera je r e lik t A r a ls k o - K a s p ij s k o - P o n t s k o g m o r a i po t o m e A rals ko je z e ro prip a d a g ru p i t e k t o n s k ih r e lik tn ih je zera. A ra ls k o je z e r o leži u p o d r u č ju iz ra z ito s u h e k lim e (BVVk po K o pp e n u), g dje je t i je k o m g o d in e s ta la n n e d o s ta ta k v o d e je r je k o lič in a vo d e koja ispari veća od k o lič in e p a d a lin a . V e lika u d a lje n o s t od m o r a i u tje ca j v is o k o g tlaka o n e m o g u ć u ju p r o d ira n je v la ž n o g zraka u z im s k o m d ije lu g o d in e u h la d n ije azijske p u s tin je . Kiša i snijeg u g la v n o m su c ik lo n s k o g p o s ta nk a ,
34
ali je v rlo važan i o ro g ra fs k i e fe k t. H la dne p u s tin je Im a ju iz ra z ito h la d n u z im u , pa je npr. s re d n ja s iječanjska t e m p e r a t u r a u g ra d u A ralu (koji je nekada bio s m ije š te n na s jeve rn oj obali A ra ls k o g je z e ra ) - 13.9° C, d o k je s rednja s rp an js k a t e m p e r a tu ra + 26,1° C. Iz to g a je v idljiv a i velika god išn ja a m p litu d a u p o d r u č ju A ra ls k o g je z e ra koja iznosi 40" C, a d n e v n e a m p litu d e t e m p e r a t u r e su veće ljeti nego zim i. Boja v ode A ra lsko gjeze ra je plava i zb o g to ga ga s im b o lič n o naziv aju i "P la v o m o r e ” . Takva boja o m o g u ć a v a v e lik u p r o z irn o s t, koja p o n e g d je d o s tiž e i do 27 m e ta ra . Živi s v ije t A r a l s k o g j e z e r a o d lik o v a o se r e la t iv n o m a li m b r o je m v rs ta . U A ra ls k o m je z e r u je p o lo v ic o m 20. s to lje ć a živjelo 39 v rs ta fito p la n k to n a , 24 v rs ta z o o p la n k t o n a , 48 vrsta z o o b e n to s a i 24 v rs te ribe. Ulov je iznosio od 8 do 10 k ilo g ra m a po h e k ta r u , š to znači da je je z e ro u to v rije m e bilo s labije riblje p ro d u k c ije . Po sad ržaju o rg a n sk e m a te rije i u v je tim a za njen razvoj A rals ko je z e ro pripa d a g ru p i o lig o t ro f n ih je zera . Što se v e g e ta c ije o k o je z e ra tič e , u g la v n o m p r e v la d a v a p u s tin js k o g r m lje sa o s k u d n o m v e g e ta c ijo m n ik lo m na g lin e n im i p ije s k o v itim tlim a p o lu p u s tin ja i p u stin ja . Ima i p ro s to ra bez vegetacije. Ž iv otinjsk i svijet oko je ze ra je m je š a v in a e u ro p sk o g , a fr ič k o g i is to č n ja č k o g , s n e š to e n d e m s k ih vrsta. Na ne k a d aš n jo j obali A ra ls k o g je ze ra razvilo se d o s ta naselja, a n a jv e ća su N u k u s (o k o 50.000 s ta n o v n ik a ) u U z b e k is ta n u i Aral (o k o 25.000 s ta n o v n ik a ) u K a z a h s ta n u . Od v e ć ih naselja jo š se ističu u U z b e k is ta n u C h im b a y , A l t y n k u l ’ i M u y n o q , a u K aza h sta n u Z h a n g aq a z a ly i Zhosaly. Svi ovi g ra d o vi tr p e velike po s lje d ic e z b og is ušivanja A ra ls k o g je z e r a , a u r e la tiv n o lošoj g o s p o d a rs k o j situ a ciji u kojoj se nalaze K azahstan I U zb ekistan s u d b in a ovih gra d o va je v e o m a neiz vjesna. A ra lsko je z e ro p rip ad a g ru p i je zera koje n e m a ju rijeke koje Iz njih izviru, već s a m o rijeke koje se u je z e ro ulije vaju i stoga n a jv e ću k o lič inu v o de ovo je z e ro d obiva od p rito k a . O v a k v im je s ta n je m bio o d re đ e n i v o d n i bala ns s re d in o m 20. s to lje ć a . Tada su p r ito k e d o n o s ile g od išn je 57,5 k m 3 vode. U j e z e r s k o m b a z e n u b ilo je s r e d in o m 6 0 - i h g o d in a 20. s to lje ć a a k u m u lir a n o o ko 1.023 k m 3 v o d e . A ra ls k o je z e r o je g u b ilo v o d u is p a r a v n je m , koje je o d u v ije k b ilo v e lik o z b o g p u s tin js k o g o k ru ž e n ja I n e p o v o ljn ih k lim a t s k ih u tje ca ja . M a k s im a ln i vo d o sta ji bili su u lipnju i s rp n ju, a m in im a ln i u p ro s in c u i s ije č n ju š to je v e z a n o uz o ta p a n je le d e n ja k a iz k o jih iz viru g la v n e p rito k e A ra ls k o g je z e ra . Z b o g ve like p o v rš in e , ali iz n im n o m a le p r o s je č n e d u b in e , A ra ls k o je z e ro im a m a li k a p a c it e t vode. To se n a jb o lje vidi u u s p o re d b i sa d r u g im je z e rim a : s r e d in o m 20. sto lje ć a A rals ko je z e ro bilo je dva p u ta veće od B ajkals kog je ze ra, ali je im a lo č a k 22 p u ta m a n ju k o lič in u v o d e , a od je z e ra T a n g a n y ika 12 p uta m a n je vode. Dvije g la v n e p r ito k e A r a ls k o g j e z e r a su (b ile) A m u d a r ’ja i S yrdar'ja . Slivovi tih rijeka su se u 1 9 5 0 - im g o d in a m a sve više počeli k o ris titi za n a v o d n ja va n je , a p o g o to v o n a k o n izgradnje kanala K a ra k u m (u s vrh u uzgoja p a m u k a , riže i soje - d u g je o k o is s o kilo m e ta ra ). P ro b le m je d o d a tn o p o te n c ira n č in je n ic o m da z b o g velike k oličine pijeska i d r u g o g m a te rija la (i e v a p ora c ije z b o g arid ne k lim e ) A m u d a r ’ja i S y rd a r’ja s a m e z a trp a v a ju svoja ušća pa se č e sto znalo d o g o d iti da u je z e ro v oda u o p ć e ne dođe, a sa iz g ra d n jo m K a r a k u m s k o g kanala se iz A m u d a r ’je počela
IZ S T R U K E
S R P A N J -R U J A N 1989 .
10. LISTOPADA 2008.
o d v o d iti jo š je d n a z načajn a količina vode. Već s e je ta d a pojavila boja za n da će d oć i d o n a ru š a v a n ja v o d n o g bala nsa A ra ls k o g je zera i njegovih p ritoka. P re tp o sta vk e su govorile da bi sniženje nivoa je ze ra na k r it ič n u k otu od 40 m e ta ra d o v e lo d o raspada A ra ls k o g je zera na dva dijela i n je g o v o g d r a s t ič n o g s m a n je n ja , da bi se s a lin ite t u t o m slučaju povisio i do 90 p ro m ila , a sla no je z e rs k o d n o bi bilo z a h v a ć e n o e ro z ijo m . Sve bi ovo do v e lo do velikih p r o m je n a u ž ivom e svijetu, p ro m je n a režim a p o d z e m n ih voda, sm a n je n ja prin osa pašnjaka i loših posljedica na ž ivo t ljudi o ko A ra ls k o g je z e ra . S am o 30 g o d in a kasnije ove c rn e p ro g n o ze su p o s ta le s tv a rn o s t! Onaj k ra k v ode koji ide p r e m a K aspijskom je z e ru nije više m o g u ć e s k r e n u ti p r e m a A ra ls k o m je z e ru n a kon n a v o d n ja v a n ja K a ra k u m s k e d o lin e z b o g to g a je r A rals ko je z e ro leži na većoj n a d m o r s k o j visini nego Kaspijsko u kojeg kanal u tje č e . O č ito je da je s a m a ideja iz g ra d n je k an a la bila d o b ra , ali ne u z im a n je u o b z ir m o g u ć ih poslije dica s k re ta n ja v od e iz A m u d a r ’je i p ro m ije n e koje bi z bo g to g a m o g le nastati, p rika z u ju K a ra k u m s k i kanal kao još j e d a n loš p o te z čovjeka u o d n o s u p r e m a n jegovoj okolini. Danas, p o č e tk o m 21. stoljeća, A rals ko se je z e ro nalazi u iz n im n o te š k o m p olo žaju i isušivanje o vog neka da č e tv r t o g je z e r a po v e ličin i je g o to v o n e m o g u ć e za u sta viti. Uspjeh d o v rš e n ja k a nala K a ra k u m 1986. g o d in e p o t p u n o je za sjen io d o g a đa j iz 1988. g o d in e kada se A ra ls k o je z e r o r aspalo na dva dijela - na sjeveru je n a s ta lo Malo A rals ko je zero , a na ju g u je o s talo Veliko A ra l s k o je z e r o . No t o nije bio kraj k a ta s tro fi, 2003. g o d in e se i ju ž ni
d io je zera raspao na za p a d n i i is to č n i d io i p o č e o se isušivati brže od o č e k iv a n o g , pa se p re d v iđ a da će k ro z 15 g o d in a z a p adni dio u p o t p u n o s ti n e s ta ti, d o k će is to č n i dio, do kojega jo š p o v r e m e n o d o đ e n e š to v ode iz A m u d a r ’je, zasada o p s ta ti u o b lik u ve lik og s la n o g je ze ra, p r e s la n o g da bi se u n je m u u z gajale č a k i m o r s k e ribe. Ovo sve je posljedic a p r e o p te r e ć e n o g n a v o d n ja v a n ja p lan ta ža p a m u k a i riže sa rije k a m a A m u d a r 'ja i Syrdar ‘ja koje više nisu im a le d o v o ljn o v od e da bi “ n a h r a n ile ” A ra ls k o je ze ro . S o b z iro m na n e p o v oljn e k lim a ts k e u v je te je ze ro se p o č e lo u b r z a n o s m a n jiv a ti. Tako je g o d in e 2000. p o v rš in a A ra ls k o g je z e r a iznosila 31.220 k m 2, a k r a je m 2008. p o v rš in a m u j e iznosila je d v a 7000 k m 2 i više od 40.000 k m 2 n e k a d a š n je g je z e rs k o g dna p o s ta lo je suha p odlo ga, a više od 70 % u k u p n e v o d e je z e ra je izgubljeno. K onc e n trac ija soli se u č e tv e ro s tru č ila (o tp rilik e 100 g /L ), a to je u n iš tilo sav živi s vije t u i oko jezera, koje je io n a k o bilo s iro m a š n o rib o m (od 24 v rs te rib e da na s ih još im a s a m o 4!). Svaki dan se p u te m v je tra u ra d iju su od 300 k ilo m e ta ra rasprši oko 200.000 to n a soli i pra šin e sa is u še n o g je z e rs k o g dna. I p r o m je n e u lo k a ln o j k lim i su o č ite - sa s m a n je n je m p o v rš in e je z e ra ja ča utjeca j k o n tin e n ta ln o s ti, pa su ljeta sve to plija, a z im e sve oštrije. M ožda n a jb o lji p r im je r p ro p a d a n ja A ra ls k o g j e z e r a su p o daci 0 n je g o v o m is ušivan ju u je d n o j g o d ini, iz m e đ u 1995. i 1996. g o din e: u s a m o je d n o j g od in i je z e ro se s m a n jilo za 3885 k m 2, a v o lu m e n je zera za 36 k m 3, d o k j e razina vo d e pala za 1 m e t a r u o d n os u na B altičko m o re . S alin itet se povećao na 46 g /L . Godine
16 .
M E R ID IJ A N
35
SI. 3- Zaostali brodovi nakon svlačenja jezera (Izvor: http://4bp.blogspot. com /_Q PuSGjFHvY/ SfNRYiaj8kl/ AAAAAAAAD4g/ rpJqT-o34/s640/ a ra l-p ic .jp g )
1994. o d lu č e n o je da se A ra ls k o je z e ro p o k u ša s p a siti, pa su Kazahstan, K irgis tan, Tadžik istan i T u r k m e n is ta n d o g o v o rili da će izdvojiti 1 % g o d iš n je g p r o ra č u n a za spas A ra ls k o g je z e ra , a n eke su z e m lje p rista le da b a r e m m a lo s m a n je p o tr o š n ju vode koja te č e p r e m a A ra ls k o m je z e ru . No danas, 15 g o d in a n a kon to g d o g o v o r a , situ a c ija se nije po p ra vila v e ć je postala jo š gora. Posljedica is ušivanja je ze ra je š irenje p u s tin je i soli, soli koja je uništila d o b a r dio pašnja ka koji su se nalazili u d e lta m a A m u d a r 'je i S yrdar ‘je. To je dovelo d o to g a da lo k a ln o s ta n o v n iš t v o više ne m o ž e uzgaja ti s to k u i b a v iti se p o ljo p r iv r e d o m kao nekada je r je tlo previš e z asoljeno. Ovaj je kraj o d u v ije k bio s to č a rs k i o r ije n tir a n , ali su ta p ro iz v o d n ja i uzgoj u v ije k bili n a m ije n je n i za d o m a ć e p o tr e b e , r ije tk o kada za t r g o v in u . Stoga se m o ž e reći da je trž iš n o g o s p o d a r s tv o regija o ko A ra ls k o g je z e r a n e r azvijen o , a u g la v n o m se p roizv o d i m e s o , m lije ko , v u n a i koža, te n eke ž ita rice . Lo ka ln o s ta n o v n iš tv o uz A rals ko je z e ro se bavi s to č a r s tv o m , a od d o m a ć ih ž ivo tin ja najv a žn ije su ovce, konji, goveda i deve. Razni “ p o d u z e t n ic i '1 iz d ru g ih regija, u p o z n a ti sa te š k o m s itu a c ijo m ljudi na o v o m p r o s to ru , n e m ilo s r d n o e k s p lo a tira ju i one p re osta le sirov in e i d o b ra od ljudi po niskoj c ije ni. Broj d o m a ć ih ž ivotin ja se u posljednjih nekoliko god in a to liko s m a n jio da su vlad e z e m a lja u o kolici A ra ls k o g je z e ra z a k o n o m z a b ra n ile u b ija n je d o m a ć ih ž ivo tin ja za v la s tite p o tre b e . Glavna grana u in d u s triji o v o g kraja bilo je rib a rs tvo , ali o n o je p ro p a lo sa p ro p a š ć u A r a ls k o g je z e r a , Ostale tv o r n ic e ili ne rade ili rade s a m o p o v re m e n o . Neke d o b r o o p r e m lje n e tv o r n ic e za p re ra d u kože, o b u ć e , izradu e le k tr o m e h a n ič a r s k ih sklo p o va i dr. su t a k o đ e r p re sta le sa r a d o m , pa je s ocijalni s ta tu s lo k a l n o g s ta n o v n iš tv a sve lošiji i ljudi m ig rira ju u p o tra z i za p o s lo m , p o g o to v o m u š k i d io p o p u la c ije . Raspad SSSR-a je ta k o đ e r p r id o n io jo š težoj e k o n o m s k o j situa cji z e m a lja c e n tr a ln e Azije koje su iz gu b ile v e lik o trž iš te . O p s krb a v o d o m s t a n o v n iš t v a o ko u m ir u ć e g A ra ls k o g je z e ra je loša, i p ogoršava se. U v rije m e SSSR-a s u s ta v o p s k rb e v ode bio je re la tiv n o d o b r o razvijen, a ljudi su im a li i r e la tiv n o d o b r u e d u k a c iju . M e đ u t im , d ugi niz g od in a bez ula ganja u in f r a s tr u k tu r u o p s k r b e v o d o m u č in io je svoje. Danas loka ln o s ta n o v n iš tv o pije v o d u izra vn o iz Syrdar'je, A m u d a r ’je, A ra ls k o gje ze ra ili č a k kanala za n a v o d n ja v a n je , a ta je v oda zag ađe na p e s tic id im a , te š k im m e t a lim a I sa soli. H ig i je n s k i uvije ti su loši. Sve ovo z a je d n o sa o t r o v n o m p ra š in o m , soli i p ije s k o m koji raznosi v je ta r u tje č e na zd rav lje ljudi, pa su česte p oja ve bole sti p o p u t a n e m ije , raka, tu b e r k u lo z e i raznih alergija. M noga se dje ca ra đaju sa o š te ć e n jim a . Kraj oko A r a l s k o g je z e r a im a i do tri p u ta veći p o s to t a k o vih bo le sti nego š to je n a c io n a ln i p ro s je k neke od država c e n tr a ln e Azije. N a ro č ito se u p o sljednje v rije m e širi rak grla. Zdravlje b iljn o g i ž ivo tin js ko g svijeta je ta k o đ e r u v e o m a lo š e m s tanju .
36
Z a s ig u r n o da je k o m b in a c ija p r o p a s t i A ra ls k o g je z e ra i p r o p a s t i s o c ij a l is t ič k o g g o s p o d a r s tv a p o g o d ila lju d e o v o g k ra ja na n a jg ori m o g u ć i n a č in . N e s ta n a k r ib a rs k e In d u s trije , r ib a rs tva i p re ra d e ribe, kao I g u b it a k trž iš ta doveli su o vdašnje s ta n o v n iš tv o u g o to v o b eziz gle dan položaj, je r se m la d e države u k o jim a se nalaze ne m o g u p o b r in u ti za njih, a s tra n i kapital g o to v o da ovdje i ne dolazi je r n e m a ne ko g p o s e b n o z a n im ljiv o g i p r iv la č n o g f a k to ra za s tra n e ulagače. No t r a č a k n a d e ip a k p o s to ji. U k o lo v o z u 2005. g o d in e d o v rš e n a je brana Dike Kokaral koja je fizički razdvojila najniž e d ijelo ve dna iz m e đ u s je v e rn o g i ju ž n o g dijela je zera i s kre ć e svu v o d u iz S yrda r'je s a m o u s jeverni dio A ra ls k o g je z e ra . U s a m o 3 g o d in e razina s je v e r n o g je z e ra se podigla za n e k o lik o m e t a ra i voda se p očela v ra ć a ti p r e m a r ib a rs k im g r a d o v im a na sjeveru. Taj dio je z e ra prip ad a b o g a tije m K az a h s tan u koji k o ris ti svoje n a ft n o b o g a ts tv o za ovaj p ro je k t. S iro m a šn iji U zb ek is ta n n em a ni p o litič k u ni fin a n c ijs k u volju za spas većeg, ju ž n o g dijela A ra l sko gje ze ra. U m je s to sličnih p rojekata, oni istražuju is ušeno dno u p o tra z i za n a f t o m i ta k o jo š d o d a tn o p o g o rš a v a ju situ a c iju . I m n o g e d ru g e svjetsk e o rg a n iza c ije su se u k lju č ile p r o je k te za s p a sjez e ra pa će m o ž d a u b u d u ć n o s ti m e đ u n a r o d n a z aje dnica u s p je ti o b n o v iti b a r e m dio “ P la vog m o r a ” i p o n o v n o d o v e s t v o d u do gra d a Arala gdje na s u ka n i rib a rski b ro d o vi na pijesku č e ka ju da o p e t n a p u n e svoje m re ž e rib o m iz A ra ls k o g je z e ra . Arals ko je z e ro ka kv o je bilo nekada te š k o da se m o ž e o p e t o b n o v iti. Vla de država koje ga o k ru ž u ju ip a k n e m a ju d ov o ljn o fin a n c ijs k ih sre d sta va za ta k v e p ro je kte , a t e š k o je za o č e kiv a ti i da će o n e z e m lje koje Im aju velike s u sta ve za n a v o d n ja v a n je ( n p r. T u r k m e n is t a n ) p ris ta ti na t o da ne k o ris te to l ik o v ode i p r o p u s te je d a n dio do A ra ls k o g je z e ra . Voda znači živ ot, a A r alsko je z e ro ostaje bez nje. I u m ir e . No, ako se već i ne uspije z a u s ta v iti p o tp u n a k a ta s tro fa “ Plavog m o r a ” n a d a jm o se da će ovaj slučaj os ta ti kao tra g ič n a o p o m e n a lju d s k o m e ro d u za b u d u ć e p o s tu p k e pri u p r a v lja n ju p r ir o d o m . P riro d u m o r a m o s a ču v a ti za o n e koji dolaze iza nas da bi I oni m og li k v a lite tn o ž ivje ti u njoj I sa n jo m . M is lim o na b u d u ć n o s t. A bez Arals kog je ze ra I Plavi će p la n e t izgubiti dio svoje boje. L it e r a t u r a
i iz v o r i:
- S ta n ko vić, S. M. (1983): Jezera sveta, Srpsko g e o g ra fs ko d ru š tv o , Beograd - Šlezak, H. (2005): Arals ko je z e ro , M e ridija n , br. 99, 54-57 - W lk ipedia, Aral Sea, h t t p : / / e n . w i k ip e d la . o r g / w ik i / A r a l_ S e a , 8.1,2009, - Earth O b s e rv a to ry , Aral Sea, 2000-2008, h t t p : / / e a r t h o b s e r va to ry .n a s a .g o v /IO T D /v ie w .p h p ? id = 9 0 3 6 , 4.1.2009. - S cien tific A m e ric a n , R e cla im in g th e Aral Sea, h t t p : / / w w w . s c le n tiflc a m e n c a n .c o m /a rtic le .c fm ? ld = re d a j m in g - t h e a r a l-s e a & s c = r s s , 19.1.2009. C hristian Bašić
IZ S T R U K E
AFRIKA-KONTINENT CRNACA I PLEMENA (PLEME MASAl) Afrika je poslije Azije drugi k o n t in e n t po v eličin i, koji pokriva j e d nu p e tin u u k u p n e k o p ne ne po v rš in e Zemlje. Na zapadu o m e đ e n je A t la n t s k im o c e a n o m , na sje veru S r e d o z e m n im m o r e m , na is to k u C rv e n im m o r e m i In d ijs k im o c e a n o m , a na ju g u v o d a m a A tla n t s k o g i Indijskog o c e a n a koje se m ije ša ju . Pov ršina Afrike je o k o 30 365 000 k m 2. Na sje veru, Afrika je im a la k o p n e n u vezu s A zijo m p re ko Sinajskog p o lu o to k a sve do izg ra dn je Sueskog kanala. P om a lo z a č u đ u ju ć e , ali a frička o bala je k rać a od e u r o p ske, z b o g s voje m a n je ra zv e d e n o sti. A frika se o d lik u je v e lik im b r o je m o to k a koji su dio n je n ih država, a od kojih je najv ažniji M adagaskar, je d a n od n a jv e ćih o to k a na s vije tu . K o n t in e n t je p o d ije lje n nap ola e k v a t o r o m , ta k o da se s v o jim z n a č a jn im d i je lo m A frika nalazi u p o d r u č ju t r o p s k e k lim e . G eografski A friku m o ž e m o p o d ije liti u dva dijela, ju g o is to č n i i s je ve ro z ap a dn i. Na s je ve ro z a p a d u , koji u k lju č u je S aharu i M agreb, p o s to je dva p la n inska lanca, A tlas u M a g re b u i H oggar u Sahari. J u g o is to č n i d io sastoji se od e tio p ijs k e v is o ra v n i, is to č n o a fr ič k e v is o ra v n i i ju ž n o a fr ič k o g dijela. A frika je bo g a ta ra z lič itim r u d n im b o g a ts tv im a , u k lju č u ju ć i i neka n ajveća svjetsk a nala zišta goriva, m e t a ln ih ruda, zlata i d ija m a n a t a . A frik a im a 30 % s v je ts k ih za liha m in e r a la š to u k lju č u je 5 1 % d ija m a n a ta i 47% zlata; im a i 1 1 % s irove n afte, 5 8 % k a k a o v c a , 2 3 % kave, sve u s v je t s k im r a z m je r im a . To b o g a t s t v o je d n a k o je i b o g a ts tv u b io lo š kih resursa, od tr o p s k ih š u m a u e k v a to rija ln o j Africi do s vje tsk i p o z n a tih re ze rva ta na is to k u i ju g u k o n tin e n t a , lako p o ljo p riv re d a jo š u v ije k d o m in ir a u e k o n o m iji, e k sp lo a ta cija ru d n ih b o g a ts ta v a i tu r iz a m pola ko p o s ta ju sve više z a stu p lje n i i a frič k o j e k o n o m iji. O s im š to j e d ru g i k o n t i n e n t po v e lič in i, A frika je t a k o đ e r i d r u g i k o n t i n e n t po b r o ju s t a n o v n ik a . U njoj živi p r e k o 900 m iliju n a ljudi, š to čini o k o 14 p o s to s v je tsk o g s ta n o v n iš tv a . No, p r iro d n i p r ira s t n ag lo raste, o d n o s n o s t a n o v n iš t v o se d an a s u d v o s t ru č ilo u o d n o s u na g o d in u 1960., ta k o d a je s top a p r ir o d n o g prira s ta 3 % , š to je 10 p u ta više nego u Europi. Od toga, 2 7% s t a n o v n iš t v a je p o t h r a n je n o , a 25 m iliju n a g la d u je. G la vn in u s ta n o v n iš tv a č in e c rn c i, iako je u p ro šlo s ti bilo p o k u š a ja k o lo nizacije, od kojih je n a jz n a ča jn ija ona ara p sk a na sje ve ru Afrike. U A frici se g o v o ri više od tis u ć u je zik a, n a jv ažn ije s k u p in e su k o rd o fa n ija n s k i (koji se g o v o re u p o lo v ini država - tu spa da ju b e m b a , b a n tu i s lič n i), n il o - s a h a r s k i , a fr o a z ijs k i i jo š n e k i m a n je za stu p lje n iji. Najveći g ra d o vi, koji b ro je više od m iliju n s ta n o v n ik a , su Kairo, Alžir, Lagos, Kinshasa, A bidjan, Capetovvn, Nairobi, Casablanca, El Giza, Addis A beba, Lua n d a, Dar es S ala a m , Ibadan, M o g a d is h u , M a p u to , J o h a n n e s b u r g i Harare. Danas je te š k o o d re d iti t o č n e s ta tis tič k e p o d a tk e 0 b ro ju 1 s t r u k t u r i s ta n o v n iš tv a Afrike. Još u v ijek im a k re ta n ja b ro jn ih p le m e n a i n jih o v ih dije lo va, a s ta n o v n iš t v o u k r e t a n ju te š k o je o b u h v a t it i p o p is im a . B ro jn o s t s ta n o v n iš tv a nije o d lu č u ju ć i fa k t o r, ali je je d a n od o s n o v n ih za e k o n o m s k i razvoj p o je d in ih ze m a lja . Godine 1986. Afrika je im a la 553 m iliju n a s ta n o v n ik a ili g le d a ju ć i u p o s to c im a - o ko 11 % s v je ts k o g s ta n o v n iš tv a . Prosječna g u sto ća s ta n o v n ika je bila 18 s ta n o v n ika na k ilo m e t a r k v a d r a tn i. R e la tiv n o m a le n a o p ć a g u s to ć a n a s e lje n o s ti ne p o k a zu je p ravo s ta n je n a p u č e n o s ti Afrike. Ako se g le da na n e nase lje n e i slabo n aseljene p u s tin je , p o lu p u s tin je , s te p e u t r o p
16. M E R ID IJ A N
skom p o d r u č ju Afrike z a u zim a ju oko tr e ć in u svih p ovršina ,o nd a se dolazi d o z a klju č k a da s tv a rn o naseljeni p ro s to ri su z n a tn o gu šće n aseljeni. G ustoća s ta n o v n ik a varira od z e m lje do ze m lje 1 to od p r o s t o ra sla be n a s e lje n o s ti pa sve do p r o s t o ra g u s to n a s e lje n ih . P o d ru č je ja č e n a s e lje n o s ti č in e o b a ln a p o d r u č ja uz s u s je d n e o c e a n e . Kada se g o v o ri 0 u n u t r a š n jo s t i o n d a su s avane p o d ru č ja s n a jv e ć o m n a s e ljen o šć u. Ljudsko naseljavanje o v isilo je 0 fa k to ru k lim e . Neka po d ručja u A frici bila su naseljena od p ra d a v n ih v r e m e n a , d o k su velika p o d ru č ja p u s tin ja i pla n in a g o to v o n en a selje n a . Ljudi su u Africi živjeli m n o g o duže nego bilo gdje drugdje . Naši daljnji preci su se ovdje pojavili prije 7 m iliju n a g odin a. Crnci su još do 1400. godin e živjeli na n a jv e ć e m p o d r u č ju A frike. Od j u ž n o g dijela S a h a r e d o o b a ln o g p o d r u č ja z a p a d n e A frike, od S ud an a do j u g o is t o č n e o bale ju ž n e A frike. Bijelci su živjeli u s jeve rn oj A frici od Egipta ; Libije do M aroka. V ećina a fr ič k ih crn a c a i b ijela ca živi o d z e m l jo r a d n je ili sto č a rs tv a ilii ze m ljo ra d n je i stoč ars tv a . Za razliku o d njih, d vije g ru p e - Pigmeji i K hoisan su lovci 1sakupljači plodova koji ne o b r a đ u ju z e m lju i ne bave se s to č a r s tv o m . P o p u t c rn a c a . Pig m eji su t a m n e p u ti, m e đ u t im , njihova koža j e v is e c rv e n a nego c rn a i z n a tn o n iže g su rasta. Žive u s k u p in a m a r a š t r k a n im po t r o p s k im p r a š u m a m a u p o d r u č ju s re d n je Afrike 1t r g u j u 55 s u s je d n im c r n im z e m ljo r a d n ic i m a ili r a d e z a n jih - K h o i s ; ■ ; g rup a koja je prije živjela na v e ć e m d ije lu ju ž n e A frik e . a M e su je dvije s ku p in e : lovci i sa ku p lja č i : : : : -a I i " : : : Khoi i San izgledaju (ili su izgledali) ra z lič ito o d c r n a c a j e r n p hova koža je više ž u ta . Broj p rip a d n ik a s k u p in e K h o i z n a t n o j e s m a n je n d o la s k o m e u r o p s k ih k o lo n is t a i s v r e m e n o m s u s e m iješali s o s ta lim s k u p in a m a i E u ro p lja n im a i t a k o j e n a s ta la p o p u la c ija koja je d a n a s u Južnoj A frici p o z n a ta k a o C o lo re d s
37
ili Basters. A fr ič k e religije su p r a s ta re tr a d ic io n a ln e r e lig ije a fr ič k ih c r n a č k i h p le m e n a . Tim p le m e n s k im re lig ija m a p rip a d a o k o 12 % s ta n o v n iš tv a , p o g la v ito ju ž n e i s re d n je Afrike, š to je oko 70 % svih p rip a d n ika p le m e n s k ih religija na s vije tu. P le m e n a š tu ju p re tk e Iz ra zličitih razloga: radi u m n a ž a n ja ž iv o tn e snage, tra ž e n ja savje ta Ili ud a lja v an ja zlih sila. Ple m e koje se Ističe po svojo j tra d ic iji, n a č in u ž ivo ta te kako ga ljudi d ož ivlja va ju je s ig u rn o p le m e Masai u Keniji. Masai ili Maasai, je d n o je od n a jz a n im ljiv ijih r a tn ič k ih p le m e n a Afrike. Pod p o jm o m Masai u užem s m is lu s m a t r a m o p le m e koje živi na g r a n ič n o m p o d r u č ju iz m e đ u Kenije i Tanzanije. Jezik Masaja svrsta va se u n ilo ts k u s k u p in u jezika. Masai su u p r v o m redu pastiri, no p o v re m e n o se bave lo v o m i s k u p lja n je m p lodova. Oni v je ru ju da su o d a b r a n i na ro d k o je m u je B og - Engai na p o č e tk u p o s to ja n ja p o v je rio goveda pa se stoga č ita v ž iv o t t r a d ic io n a lnih M asaja v rti o k o s toke. N jihova g o v e d a su z b o g p o s e b n e njege i k v a lite tn ije is hrane veća i n a p re d n ija od o n e iz o k o ln ih p le m e n a . Broj s to k e koju n e tk o p o s je d u je p re d sta vlja s ta tu s n i s im b o l i m je rilo b o g a ts tv a . Stoka M a sajim a osig u rava sve što lm je p o tr e b n o za život: m lije ko , sir, m lije č n u m a s n o ć u , m e s o I krv; goveđi Izm et se koristi kao g o rivo i kao g ra đe v n i m a te rija l, a koža za od je ću. Masai ne s tv a ra ju nik akva o tp a d a je r ne b acaju ništa. S t i m u svezi z a n im ljiv o je da Masai u p o tra z i za b o ljo m is p a šo m za svoju s to k u s ta ln o sele s je d n o g p o d ru č ja na d ru g o , a prije s elidbe svoja p r iv r e m e n a sela spa lju ju , ne o s ta v lja ju ć i za s o b o m n ikakva tra g a . B u d u ć i da je sto k a n u ž n a za n jih o v o p s ta n a k , c ijene je iznad svega. O sn ovu njih o ve p re h ra n e čin i kra vlje i kozje m lije ko , a j e d n o m m je s e č n o m u š k a r c i za b a d a ju s tre lic e u v ra t o v e goveda kako bi izazvali k rv a re nje i d obili k rv koju m ije ša ju s m lije k o m je r s m a tr a ju da ih k rv čini izrazito sn a žn im a . K rvarenje z a u sta vlja ju č e p ić im a od s m je s e g o v e đ e g iz m e ta i bla ta. Ne je d u v o ć e ni žitarice i zaziru od o b ra d e zem lje. M e s o je d u rije tk o i to n ajč ešće p r ig o d o m o d r e đ e n ih c e re m o n ija I u v rije m e o s ku d ic a . Žive u m a lim n a s e o b in a m a od 8 -1 5 koliba koje č in e j e d a n kraal, a je d a n III više kraalo va, njih p ro s je č n o 20-5 0 , č ine selo koje se zove borna ili e n k /a n g . N aseobina je o k ru ž e n a o g r a d o m od g rm lja Izrazito oštra trn a , za čiju su izradu zaduženi m u škarci. P re d v e č e r se g o v ed a, koze i d ru g e d o m a ć e ž iv o tin je u v o d e u selo kako bi se z a štitili od div ljih ž ivo tin ja . U n u ta r o g r a đ e n o g p r o s t o r a n ala ze se kolibe koje žene p o d iž u od g ra n ja , tra v e , g o v e đ e g iz m e ta i m o k r a ć e . Balega p re d sta vlja iz vrs n o vezivo i kada se ta m je š a v in a na s u n c u p o s u ši, ne s m r d i i p o s ta je č v rs ta p o p u t c e m e n ta . Kolibe su m a le ta k o da se u n jim a ne m o ž e sta ja ti niti ležati is pružen, a je d in i su o tv o ri v ra ta I m ala
38
rupa u s tr o p u ili zid u k roz koju izlazi d im od v a tre koja s taln o tinja. Gorivo za oganj je suhi g oveđi Izm et, a s a m a va tra služi za o d rža v a n je to p lin e u kolibi tije k o m s ezone kiša. O bitelj spava na postelji od rije tk o Istkanih gran a o b lo ž e n o j s u h o m tr a v o m I ž iv o t in js k im k rz n o m . M a s a js k e ž e n e t a k o đ e r p r o la z e s v o je v r s n u In ic ija c iju p o p r a ć e n u o b r e z iv a n je m , n a k o n koje su z rele za u d a ju . Ovo se o z na ča v a b r lja n je m glave, n a n o š e n je m bijelih šara na lice i s ta v lja n je m n a r o č it o g o r n a m e n t a na g la v u od š a re n ih niski koje pad a ju preko čela. U d u ž n o s ti m a s a js k ih žena i d je voja ka os im k u ć n ih poslova, u braja se I g ra d n ja kolibe, m u ž n ja krava i d o n o š e n je v ode koja p o n e k ad zna biti u d a ljen a k ilo m e t r im a Žene se b rin u 0 o d g o ju djece. Veliki dio v r e m e n a p o s ve ć u ju iz radi n a k ita kojim u kra šava ju živ otin jske kože, tik v ic e za čuvanje v o d e ili n a m ir n ic a . Izrađuju I ra zličite u k ra s n e niske i a m u le te po k o jim a su u p r a v o p r e p o z n a tljiv i. Te nis ke su o b ič n o živih boja i igraju z n a č a jn u ulo gu u u k ra š a v a n ju tijela, na š to Masai p olažu v e lik u pažnju. Uzorci za izradu nis ki su to č n o o d r e đ e n ; za s ta r o s n u s k u p in u i o z n a ča v a ju položaj m u š k a rc a Ili žene u planu, U d a n a š n je v r ije m e sve više o pa d a In te re s i z a n im a n je za M asaje. Kenijska I ta n z a n ijs k a vla d a p o t i č u M asaje da p r ih v a te s u v r e m e n a d o s tig n u ć a te da se o d r e k n u m o r a n lz m a kao n a č ina živo ta , da p re u z m u f o r m a l n u n a o b ra z b u i da t i m e bu d u a s im ilir a n i. U n a to č p r itis k u iz vana, v e ćin a Masaja o d b ija b iti z a ve d e n a s u m n jiv im d o b r o b itim a s u v r e m e n e civ ilizacije i jo š u v ije k se č v r s to drži svojih tr a d ic ija . Masai su p o n o s a n i slo b o da n n a ro d koji je p roša o m n o g a teška v re m e n a , ali nažalost. Izgleda da im najteža te k pre d sto je . Oni g u b e z e m lju , p ravo na s lo b o d u k re ta n ja i v la s titi na č in života. Masai su u p ra v o tip ič a n p r im je r n e g a tiv n o g u tje c a ja (n e k i p u ta i u n a jb o ljo j n a m je r i) z a p a d n ja č k e civilizacije na k u ltu r e koje se ne u kla p a ju u njezine o kvire. L it e r a t u r a
i iz v o r i :
- C rk v en čić , I. (1990): Afrika: re g ion a ln a g e o grafija, Školska knjiga, Zagreb - D avid son, B. (2000): Afrika u p ovijesti: t e m e I o s n o ve razvoja, Globus, Zagreb, 60-80 -
h t t p : / / w w w . h o s t e l s c l u b . c o m , 14.1.2009. h t t p : / / w w w . p u t u r i s t . c o m , 14.1.2009. h t t p : / / w w w . k e n y a s a f a r i. a l t e r v is t a . o r g , 15.1.2009. h t t p : / / t r a v e l - t o - a f r i c a . c o m , 15.1.2009. Dejan Nemčic
iz s t r . - :
KANAL DUNAV-SAVA: ISPLATIV PROJEKT? M a lo je p o z n a to da ideja o iz g ra d n ji k anala D u n a v - S a v a p o s to ji jo š od 18. s to lje ć a, kada je v e lik d io H rv a ts k e bio pod H a b s b u r š k o m M o n a r h ijo m . Iz t o g v r e m e n a p o s to ji m n o g o n a crta, no z b og ra zličitih razloga, p r o je k t do d a n as nije realiziran. Od p r v ih ideja k anala s a m o za p lo v id b u , dola zi se d a n a s do v iš e n a m je n s k e u lo g e kanala D u n a v -S a v a . P re m a n a jn o v ije m p rije d lo g u plana (P au n o v ić i sur., 2007.), v iš e n a m je n s k i značaj b u d u ć e g kanala s adržan je u njegove 3 gla v n e fu nk c ije : plovidba, n a v o d n ja v a n je i o d v o d n ja v a n je , te u nizu s p o re d n ih . P r o je k ti ran je kao spojn i kanal dva ju velikih v o d o to k a , p lo v a n c ije lo m s v o jo m d u ž in o m . P ro m e tn a fu n k c ija se ogle da u iz gradnji 61,4 k m d u ge tra se s a m o g kanala D u n a v -S a v a t e p o p r a tn ih ob je k a ta , n e o p h o d n ih za nje g ovo fu n k c io n ir a n je (p re v o d n ic e , ustave, c rp n e s ta n ic e i dr.). Za p o t p u n o o s tv a re n je u č in k o v it o g p o ve ziva n ja Srednje E urope i C rnog m o r a sa J a d ra n s k im m o r e m , p o tr e b n o je i k a n aliz ira ti 306 k m rijeke Save (o d S la vo n s ko g Š am ca d o Siska) što je n e o p h o d n o za p lo v id b u v e ć ih b ro d o va , te izg ra diti p reko 200 k m niz inske p ru g e S is a k -Z a g re b -R ije k a , čija bi se n u ž n o s t iz g r a d n jo m k an a la jo š više p o te n c ir a la . Dakle, ideja 0 o v o m p o v o ljn o m p o v e z iv a n ju S re d n je E uro p e sa J a d r a n o m se z a s niva na k o m b in ir a n o j r ije č n o - željezn ičko j vezi. N a v o d n ja v a n je p reko 30 000 ha p o ljo p r iv re d n o g ze m ljiš ta uz kanal D u n a v -S a v a je od v e lik og z n ača ja na razin i cijele R e pu b like H rv a ts k e. N a ta p a n j e m p o ljo p r iv re d n ih p o v rš in a kako iz s a m o g kanala, ta k o i iz v o d o to k a koji g r a v itira ju k analu , o k o ln im p lo d n im p o ljim a na ovaj na čin se osigu ra va d o s ta tn a ko lič ina v o de i s m a n ju ju se o s c ila c ije u ko lič in i p a d alin a t i je k o m c ije lo g v e g e ta c ijs k o g r a z d o b lja . Na ovaj n a č in , o m o g u ć a v a se s ta b iliz a c ija p o ljo p rivre d n e p roizv o d nje i d o s tig n u tih prinosa, ali i u v o đ e n je novih, za p r o iz v o d n ju z a h tje v n ijih k u ltu r a , č im e se o s ig u ra v a veća is p la tiv o s t p o ljo p r iv re d n ic im a . Uloga kanala u o d v o d n ja v a n ju o g le da t će se u većoj p ro to č n o s t i i č isto ći niz inskih rijeka (ESosuta, Biđa, Vuke n p r.) te o d v o d n ja v a n ju s u v iš n ih voda. S pore d n e fu n k c ije (ja ča n je t r a n z itn e fu n k c ije o v o g p o d ru č ja , p o v eća n je m e đ u d r ž a v n e s u ra d n je , g o s p o d a r s k ih a k t iv n o s t i 1 u la g a nja , o tv a r a n je ra d n ih m je s ta p r ilik o m g ra d n je te za o d rž a v a n je k a
nala, p o te n c ija ln i razvoj rib ogojs tva, i si.) koje bi tre b a le osnažiti r a to m ra z ru š e n o g o s p o d a r s tv o i d u h cijele sla von ske regije, te v ra titi s ta n o v n iš tv o i p o v e ća ti s ta n d a r d življenja. M o r a m s p o m e n u ti da su v rlo a k tu a ln e b ro jn e p o le m ik e na z n a s t v e n o j razini 0 is p ra v n o s ti iz g ra d n je kan a la . Ne p o s to je Istraživ anja p o d z e m n ih v o d o to k a koja bi bila p r o v e d e n a u d o v o ljn o d u g o m p e rio d u stoga se ne m o ž e sa s ig u rn o š ć u o d g o v oriti na najv a žnije p ita n je: h o ć e li kanal presijeći p o d v o d n e p u to v e i u z ro k o v a ti s u še n je iz u z e tn o v rije d n o g s la v o n s k o g hrasta lu žnja ka, koji d o m in ir a (sa 70 % ) S pa č v a n s k im b a z e n o m . No, ako se i iz u z m e ovo va žn o e k o lo šk o pita n je , ne zna se h o ć e II kanal biti isplativ. Vrlo je sku p a izgradnja s a m e trase, a za f u n k cio n iran je u p u n o m sjaju (poveziv anje P odunavlja sa J a d ra n o m ) p o tr e b n o je I k a n a lizira n je Save d o Siska te izg rad n ja 200 k m d v o k o lo s ije č n e pru g e S is a k - Z a g re b - R lje k a . Također, u p it n o s t is p la tlv n o s ti ovog p ro je k ta je i z b o g s a m e v rs te te r e ta koji se najv iše prevozi r ije č n im p r o m e t o m - ra su ti te sipki te re t, koji su m a le v rije d n o s ti. Započeti su radovi na o n im dije lo v im a kanala koji služe za n a v o d n ja va n je p lo d n ih po v rš in a, a koji će, uz p o tr e b n o p ro š ire n je i d o g ra d n ju , biti b u d u ć a trasa. No, te k kada kanal bu d e Izgrađen u p u n o m profilu, z n a t ć e m o n jeg o v u e k o n o m s k u o p ra v d a n o s t. Ili ć e m o se tad a pit a ti, im a li e v e n tu a ln a eko lo ška k a ta s tro fa u n iš te n ja h ra sta lu žnja ka cijenu? L it e r a t u r a
i iz v o r i:
- P aun o vić i sur. (2007): P rije d lo g plana p o d r u č ja p o s e b n ih obilježja V iš e n a m je n s k o g kanala D u n a v -S a v a , M in is ta rs tv o za štite okoliša, p r o s t o r n o g u re đ e n ja i g ra d ite ljs tv a . Zavod za p r o s t o r n o p la n ira n je , Z a g re b -O s ije k . - Prpić, B., S eletković , Z., Tikvić, i. (1997): 0 u tje c a ju kanala D u n a v -S a v a na š u m s k e e k osu s ta v e , Š u m a rs k i list, 11-12, 579-592. - Pršić, M., K u n š te k, D., Obrdalj, M., Miš ković , I. (2002): V iš e n a m je n s k i kanal D u n a v -S a v a , M in is ta rs tv o p o m o r s tv a , p r o m e ta i veza, H rva tske vode, Velika Gorica. M a rta Jovanić Kanal D u n a v - Sava
Medioeuropske ritske šume vrba, topola i poljskog jaseaa, te močvarne šume crne johe
a) SalUci-PopuIeium b) Frangulo-Aisetum gluiinosae i Carici elongoiae-AlneSum glutinosae c) Leucoio~fraxmetura angusfifoliae Subpanonske, juzmske šume hrasta lužnjaka a) genisto elatae-Quercetum roboris ram inn rnhnris
SI. 1 . Planirana trasa kanala u odnosu na Spačvanski šun bazen (Izvor: Pi Seletković, Tikv 1997 .) (modifici Marta Jovanić)
MOTIVACIJSKI VIKEND I BRUCOŠIJADA 2007... I LITI VATRENO-SNJEŽNO KRŠTENJE NA OBRONCIMA MEDVEDNICE N a oru ž an i to p l o m o d je ć o m , p o z a m a š n o m d o z o m e n tu z ija z m a vin a da se a tm o s fe ra u p la n in a r s k o m d o m u zagrije, a izgubljeni i d e b e lo m m o t iv a c ijo m , o k u p ili s m o se u p r o h la d n o s tu d e n s k o pogledi z a m ije n e bla go z a m u ć e n im . Vatra je u k a m in u p u c k p o p o d n e na o k r e t iš t u na Č rn o m e rc u . Cilj: d o d a tn o se m o t i v i etala, p je s m e su se redale je d n a za d r u g o m , a vani je p adao rati i in f o r m ir a t i 0 h v a ta n ju k riv in a u s t u d e n ts k im d a n im a koji - snijeg! Da, baš ta k o . Čak ni z n a n je iz k lim a to lo g ije ne bi n am slijede, u p o z n a ti se s k o le g a m a , z a b a v iti se... Ali, izgleda da tada p o m o g lo da p re d v id im o da će k ro z pa r sati nap a d ati d o b rih je v e ćin a b ru c o š a već bila d o v o ljn o m o t iv ir a n a i in f o r m ir a n a , 7 c m snijega... R a zu m ije se da s m o svi bili i a d e k v a t n o o b u je r se u a v a n t u r u p e n ja n ja d o p la n in a r s k o g d o m a na Glavici veni - u g la v n o m u te n is ic a m a , a našla se i koja niska cipelica, o d lu č ilo nas cijele 3 b ru c o š ic e ;). N e m a veze, stariji kolege nas e tik e tira n a kao « o d je ć a za s u h o v r ij e m e » . Gusti snijeg z a m u tio sokole i o h r a b ru ju , ta k o da p u n i elana k r e ć e m o p la n in a r s k o m je fa n t a s tič n u p a n o r a m u p r e m a Z agrebu, a to nas nije z a b r in s ta z o m do Glavice! ja v a lo sve do s itn ih ju t a r n jih sati kad su p o gle di postali previš e Da s m o ta d a znali i m r v u k lim a to lo g ije , n a r a v n o da se ne z a m u ć e n i pa s m o je d n o g la s n o m o d lu k o m šefa p la n in a r s k o g bi iz n e n a d ili kad su iz t a m n o s iv ih ob la k a iznad M e d v e d n ic e d o m a d e p o r tir a n i na m ilo s t i n e m il o s t s u r o v im v r e m e n s k im za le p rš a le p a h u lje snijega. Ovako, p e n ju ć i se po u s k im stazi - u v je tim a . Hm, a k a m o sad? Jedan dio se p o b r in u o za p riv a tn i č a m a bez k raja i ko n ca i u s p u t se b o re ći sa m ik r o k li z iš t i m a , prijev oz , a o s ta lim a v a n t u r is t im a p r e o s t a lo j e s p u š t a n je niz p o č e li s m o r a z m iš lja ti š to je n a m a ovo tre b a lo ? ! S u m n je su skliske s n je ž n e s ta z ice n a t r a g d o c iv iliz a c ije . P rav o v a tr e n o n e s ta le č im se p la n in a r s k i d o m p o ja v io na h o r iz o n t u . Topla krš te n je ! U o k rš a ju s p la n in a r s k o m s ta z o m s tr a d a lo j e n e k o a t m o s f e r a p r a v o - n a r o d s k o g o k u p lja liš ta (0 č e m u s v je d o č i liko k išo b ra n a , pa r koljena, p o k o ja j a k n a , ali k o lo n a od 3 0 - a k i sve č a n i p o z d ra v m la d e n c im a ) p o m o g la je da se v r a t i m o u g e o g rafa i par p r o m ila u z ra k u na k ra ju se u p u n o m s a sta vu život. P ro m r z le ru k e zagrijali s m o uz d o m a ć i čaj, k o č n ic e su d ok o p a la civilizacije. Neki na dvije n o ge. n ek i na četiri, 0 t o m se o tp u s t ile te s m o uživali u u g o d n o m č a v rlja n ju s EGEA k o le p o t o m . :) g a m a . A sad, k o n a č n o , d e lik a tn e stvari! In filtrira n je u s tu d ij sa S p u š ta n je n a d m o r s k e v is in e g o t o v o n e m i n o v n o v o d i do s t u d e n t s k e s tr a n e - in f o r m a c ije 0 p r o fe s o r im a iz p rve ruke, p o diz an ja te m p e r a t u r e , pa se snijeg p r e tv o rio u b ljuzgu i kišu, o tk r iv a n je sla bih to č a k a , p ro n a la ž e n je prola za na is p itu s n a a ljepota s n je žn o g k rajo lika u n a m o č e n e ulice i b u jice v o de koje j m a n j e m u k e ... Da, da, svi s m o m i željni z n a n ja , n e k a d više, su se slijevale z a vo jim a p o d s lje m e n s k e zone. Ništa nas u t o m neka d m a n je ;), ali p u n o p u ta k o ris n o je slu žiti se i v je š tin a m a t r e n u t k u nije više rad o va lo od p rvo g j u t a r n je g busa... s nala ženja , a tk o će n a m t u bolje p o m o ć i nego kolege, stariji, Rastali s m o se na is to m m je s tu gdje je e k sp e dic ija i počela. iskusniji, a k t o m e j o š i b la g o n a k lo n i p r e m a n e u k im b ru co š i(ca ) U m o r n i, is crplje n i, ali i o b o g a ć e n i! N o v im is k u s tv o m , n o v im ma ;). z n a n je m (iz k lim e , n a r a v n o :D), all I n o v im p o z n a n s t v im a .. . O bred in ic ijacije n a s ta v lje n je u v e č e r n jim s a tim a kada su u V a t r e n o k rš te n i, u p o z n a t i s n e f o r m a l n o m s t r a n o m s tu d ija , d o m počeli n a v ira ti g e o g rafi sa svih s tra n a , m a n je - v iš e n e p s p re m n i za nove izazove, f o r m a ln e I n e fo rm a ln e ...:) A va n tu ra o z n a ti, sta riji, ali gle, pa im a tu i pa r iz g u b lje n ih p o g le d a , to s tu d ir a n ja m o gla je za p oče ti! m o r a ju biti naši! Nije tr e b a lo p u n o v r e m e n a , glazbe i k u h a n o g S vje tla na Višnić
BRUCOŠIJADA I MOTIVACIJSKI 2008
sv. Nikola u dru: geografkinja
B R U C O Š IJ A D A - P D R U N O L IS T
Po d o b r o j s ta r o j tr a d ic iji i ove g o d in e KSG je o r g a n iz ir a o b r u c o š ija d u za 2 0 - a k m a lih b ru c o š a ž e ljn ih d r u ž e n ja , u p o z n a v a n ja i n a ra v n o , d o b re zabave. Ove g o d in e b r u c o š ija d a se o držala 14.11. u p r o s t o rim a PD R un o lis t na S lje m e n u. Zabava je počela oko 2 i h kad su prvi b ru c o š i stigli na te ra s u ispred Runolista i uz zvuke gitare, d o b ro s tim u lira n i ra z n im s re d s tv im a k re n u li sa sla vlje m . U skoro je i n a jiz d rž ljiv ijim a p o s ta lo p re h la d n o , pa se t u l u m n a s ta v io u n u tr a . Uz d o b r u g lazbu DJ-a K rp a n ic ha i je f t in u c u g u ekip a se p o la k o počela o p u š ta ti i a t m o s fe r a je bila sve o p u š te n ija . N ara vn o, b ru co š i su prvi k re n u li sa p le s o m d o k su ih svi ostali gledali u č u d u i sm ija li im se. Za m a n je od pola sata svi su im se prid ru ž ili. T očno u p o n o ć došlo je v a tr e n o k rš te n je b ru co ša. U već p rilič n o lije p o m s ta n ju p o d m a z a n o s ti svaki od njih m o r a o se p u n a tr i kru g a o k r e n u t oko svoje osi na stolici, e k s a t čašu najg ore rakije koju s a m p ro b a o u ž iv o tu i iz d e ra t se iz p e tn ih žila “ Ja s a m g e o g r a f!" . Kao šećer na k ra ju do šao je u d a ra c po čelu n a š e g d a n a š n je g p re d sjed n ik a Kovača, u m je s to p e č a ta ko je g su s p o s o b n i KSG-ovci n a k ra tk o izgubili. U po sje ti na z abavi su bili i kolege geografi iz su sje d ne n a m dežele, koji su se t a k o đ e r o d lič n o zabavili. N akon što su se s vje tla upalila i glazba ugasila, t u l u m se n a s ta v io p je s m o m a capella, koja p re tp o s ta v lja m u ra n im ju t a r n jim s a tim a , na ko n litara i litara piva i vin a i svega, nije z vu č a la uh u u g o d n o . U to v r ije m e kolege Slovenci pokazali su se kao pravi po z n a va te lji h rv a ts k e estra d e, te su do kraja zabave s n a m a u glas pjevali a p s o lu tn o svaku p je sm u . N aža lo s t, n a k o n o d lič n e noći č e s to dola zi o d v r a t n o j u t r o , kakvo je bilo m n o g im g e o g ra fim a ovo. Na sreću, spasio nas je bla ženi d o r u č a k u d o m u . I ta k o , i oni n a ju p o rn iji koji su ostali spa vati u d o m u su se p ola ko k re n u li razilaziti, neki a u t o m , neki b u s o m , a neki pješice, te je i ovoj b ru c o š ija d i do šao kraj. M is lim da u im e svih b ru co š a m o g u reći da se o r g a n iz a to r Matija M a r k u š ić d o b r o p o tr u d io o k o svega i č e s t it a m o m u na to m e . N a d a m o se da će i sljedeća b iti takva.
7. p ro sinca . Za razliku od bru co š ija d e , g dje je t u l u m p o č e o te k n a v e č e r, na m o t iv a c ijs k o m je t u l u m k r e n u o već na u s p o n u p r e m a Lipi. N akon dola ska na Lipu, svi su bili p r e u m o r n i za bilo kakav o b lik m o t iv ira n ja , pa je o d lu č e n o da se taj d io o d g o di za j u t r o . N akon la g a n o g z a g rija v a n ja d o š lo je i v r ij e m e za pravi tu l u m . S u m n ja m da bi itko Izdržao cijelu n o ć bez poslje dica da kao spas nije d o ša o pravi s lje m e n s k i g rah s k o b a s ic o m . Nakon k r a t k o g p re d a h a uz g ra h, z abava se n a s ta v ila . U o r g a n iz a c iji d a n a š n je g el p re sid e n te a Marka Kovača za b ru c o š e je o drža n n jih o v prvi g e o g ra fs ki D C ( D rin k in g C o n te s t, za o n e n e u p u ć e n e i p ro fe s o re ). 0 r e z u lt a tim a ne bih ovako j a v n o . U g lu h o doba n oći u Lipu je došao i Sveti Nikola, g la v o m i b r a d o m , te r a z v e selio v e ć in u g e ografa, a p o s e b n o g e o g ra fk in ja , r u n d a m a koje je po častio . I ovaj p u ta , n a k o n o d lič n e v e če ri, za m n o g e je u s lije d ilo o d v r a t n o ju t r o , te su m n o g i r e c e p t p r o tiv m a m u r lu k a po tražili u staroj n a ro d n o j izreci “ Klin se k lin o m " , te u z s v im a n a m drago V elebitsko pivo je d va d očekali p o č e ta k o noga z bog čega s m o se svi i o k u p ili (jea rajt), m o tiv a c ije . Glavnu riječ u m o tiv a c iji nas m a lih b ru co š a ž e ljn ih z nanja vo d ili su M a rio K rp a n ić i M a rijana entuzijazam na licima brucoša M u s ta p ić , te im se o v im p u t e m z a h v a lju je m o . N a kon u vod a s v im a n a m a u faks, p ro feso re, is pite i sve s kupa, do šlo je v r i početku puta k PD Lipa je m e za o dla z a k kući, te je još je d a n p r e k ra s a n v ik e n d došao s v o m kraju. Filip Jakopović sudionici motivacijskog vikenda (bez S\ i Mislava koji si morali na raniji
M O T IV A C IJ S K I V IK E N D - PD L IP A
Nije p u n o v re m e n a p rošlo od b ru co š ija d e , a b r u c o š im a je već uslje d io novi te s t izdržljiv osti. V ikend na k o je m su se brocoši tr e b a li m o t iv ir a t i za te ške n a p o r e koji ih o č e k u ju id u ć ih g o dina o drža o se u PD Lipa, na is to č n im o b r o n c im a M ed v e d nic e, 6. i
16. M E R ID IJ A N
41
10 GODINA KLUBA STUDENATA GEOGRAFIJE ZAGREB! Tko bi rekao da je 10 g o d in a ta k o brzo pro šlo . Iz sa da šnje s t u d e n ts k e p e r s p e k tiv e , 1999. n a m se č in i d o s ta d a le k o m , no u o č im a p r o fe s o ra i p r v ih g e n e r a c ija KSG-a, s je ć a n ja na to ra d o b lje su p r ilič n o svježa. 27. sije č nja 1999. Klub s tu d e n a ta geo grafije, k a k v o g ga z n a m o danas, je k o n a č n o o s n o v a n i, za razliku od n e k ih d ru g ih v r e m e n a , zasad u sp je šn o radi. ŠTO SMO Ml ONO?
Klub s tu d e n a ta geografije Zagreb je n e p ro fita b iln a , n e p o litičk a i n e v la d in a s tu d e n ts k a u d rug a s tu d e n a ta svih s m je ro va G eo g raf s k o g o d s je k a P M F - a , re g is t r ira n a pri M in i s t a r s t v u z n a n o s ti, o b r a z o v a n ja i š p o rta . O s n o vn i ciljevi KSG-a Zag re b su o r g a n iz ira n je i u s m je r a v a n je č la n o v a k p o s tiz a n ju i o s tv a r iv a n ju z a je d n ič k ih , p rv e n s tv e n o g e o g ra fs k ih in te re s a i ciljeva te p r o ~ : a " e £ 5 : 5 ' = “ = -3 2 z na n o sti, n a s ta v n o g p re d m e ta i p o tr e b e s u . re m e n o g d ru š tv a . Kako bi o s tv a rili n a v e d e n e ciljeve, s tu d e n ti č la n o vi KSG-a se bave o r g a n iz a c ijo m s ku po va , pre d a va n ja , izleta, te r e n s k ih n a s tava. zabava, s p o rts k ih s usreta, iz d a v a n je m glasila te s u r a d n jo m s u s ta n o v a m a , o rg a n iz a c ija m a i u d r u g a m a sličn ih ciljeva u H rv ats k o j i in o z e m s tv u . U s k lo p u s u r a d n je s m e đ u n a r o d n i m o r g a n iz a c ija m a s lič n ih in te res a , KSG Zagreb je pod im e n o m EGEA Zagreb r e g istrira n pri e u ro p s k o j s tu d e n ts k o j org a n iza ciji g e og ra fa European Ge o g ra p h y A sso cia tio n for stu d e n ts and young g e o g ra p h e rs (EGEA) i s v o jim č la n o v im a p ru ža m n o g o b r o jn e , a t r a k t iv n e m e đ u n a r o d n e a k tiv n o s ti. N a s t o jim o o m o g u ć it i s t u d e n t i m a da dio s vo g s lo b o d n o g v r e m e n a p ro v e d u u d r u š t v u prija telja i kolega, iz ra ža va ju ći v la s t i t u k r e a t iv n o s t i p ro š iru ju ć i z n a n je 0 geografiji, ali i c iv iln o m d r u š t v u i d e m o k r a c iji u o p ć e , je r d je lu ju ć i u s tu d e n ts k o j udruzi i s a m i p o s ta je m o a k tiv n iji i o d g o v o rn iji č la n o vi z ajednice. U klju č ite se u rad Kluba š to prije, kako ne bis te p re ka s n o saznali š to s te sve p ro p u s tili! P o v ij e s n i r a z v o j K SG -a Z a g r e b Ne r a č u n a ju ć i p re k id e i ra z lič ito s t u a k tiv n o s ti, m o ž e m o reći da Klub s tu d e n a ta ge o g ra fije Zagreb dje lu je g o to v o pola stoljeća. K roz n a v e d e n i p e rio d Klub je o s n iv a n č e tir i p u ta : p rv i p u t p o č e tk o m p e d e s etih g o d in a, d ru g i p u t 1972. g o d in e , z a tim 13. lipnja 1997., a Klub k a k v o g d a n a s p o z n a je m o o s n o v a n je 27. siječnja 1999. g o dine. Pisani d o k u m e n t i Kluba sežu u p o č e ta k 1972. g o d in e kada je z a p o č e o d je lo v a n je pod n a z iv o m 'K lu b s tu d e n a ta g e o g r a fije '. Tadašnji Klub dje lu je p r o m je n ljiv o m a k tiv n o š ć u do s re d in e o s a m d e s e tih g o din a . Njegov najv eći uspje h je iz dava nje s k rip te 'U vo d u g e o g r a fiju ' (Zagreb, s viba n j 1972.) p r e m a p r e d a v a n jim a p rof. V. Rogića, a u redakciji K re š im ira K urečića (g la vn i u r e d n ik) te Ivice N e ja šm lća, Ružice P e tr ić - K u r e č ić i Dane Pejnovića (član o v i u re d n iš tv a ). Klub je re d o v ito o rg a n iz ira o b ru c o š ija d e za s tu d e n te 1. g o d in e (u pra vilu u p la n in a r s k im d o m o v im a na M e d v ed n ic i, S a m o b o rs k o m g o rju i Ravnoj g o ri kod T ra koš ć an a ) te apso lve n tske večeri za s tu d e n te 4. godine. Osim toga, koristeći p o p u s t na tr o š k o v im a p u to v a n ja i s m je š ta ja , č la no vi Kluba su d o s ta p u to v a li i d ružili se na e k s k u rz ija m a š iro m Hrvatske.
42
Sljedeća faza Kluba z apočinje 13. lipnja 1997. g o d in e o s n iva č k o m s k u p š tin o m 'K lu b a g e o g r a fa '. Klub g e o gra fa o s m iš lje n je kao n a s ta v a k tr a d ic ije n e k a d a š n je g Klu ba s t u d e n a t a g e o g ra fije te kao širi k lu b o k u p lja n ja g e o g r a fa , p rije svega s t u d e n a t a d o d i p lo m s k o g i p o s lije d ip lo m s k o g s tu d ija , ali i d i p lo m i r a n ih g e og ra fa . Ideja 0 n je g o v o m o s n iv a n ju ( r e a k tiv ir a n ju ) p o te k la je od s a m ih s tu d e n a ta , a p o tr e b u i želju za n je g o v im d je lo v a n je m p o tv r d ila je 1 p re p u n a velika g e og ra fs ka p re d a v a o n ic a na o s n ivač k o j s k u p š tin i Kluba. Glavni cilj o s n iva n ja Kluba geografa bio je p r o m ic a n je in te resa s tu d e n a ta g eografije o r g a n iz ira n je m r a z lič itih a k tiv n o s t i i d ru ž e n ja s tu d e n a ta na s t r u č n im p r e d a v a n jim a , e k s k u rz ija m a i iz le tim a , s p o r t s k im n a tje c a n jim a i z a b a v a m a . P ovezano s t i m , o s n o v a n o je s e d a m o d b o r a za: a d m in is tra c iju , z n a n s t v e n o - s t r u č n i rad, s u ra d n ju s in o z e m s tv o m , s p o rt, gla zb u, z a b a ve i p u to v a n ja . Najviše tije lo u p ra v lja n ja u o v oj fa z i b io je S a b o r K lu b a g e o g ra fa k o je g je s a č in ja v a lo 20 s tu d e n a ta (p o 5 p r e d s ta v n ik a sa svake g o d in e studija). Nova faza d o n o s i i ' n o v o ' im e - 'K lu b s t u d e n a ta g e o g ra fije Z a g re b ' (KSG Zag re b). Ova faza Klu ba z a p o č in je o s n iv a č k o m s k u p š tin o m 27. siječnja 1999. g o d in e na kojoj je d o n e š e n S ta tu t Kluba s tu d e n a ta g eo g ra fije Zagreb. Od 1. ožujka 1999- Klub je re g is trira n pri t a d a š n je m M in is t a rs tv u z n a n o s ti i te h n o lo g ije . Naziv n o v o o s n o v a n e u d r u g e , s je d iš te , p o d r u č je d je lo v a n ja , ciljevi, d je la tn o st, način upra vlja n ja o r g a n iza c ijo m , fin a n c ira n je i druga p itanja vezana uz rad KSG-a Zagreb uređena su S ta tu to m Kluba. Č la novim a Kluba m o g u p o stati s tu d e n ti svih g eografskih sm je ro va S veučilišta u Zagrebu. Najviše tijelo u p ravlja n ja naziva se Veliko vijeće i s a činja v a ju ga svi č lan o vi Kluba. Ono donosi najv a žnije o d lu k e 0 b u d u ć im p la n o v im a Kluba, I o no , je d n o m g o d iš n je bira č la n o v e M a lo g vijeća - iz v r š n o - o p e r a t lv n o g t i jela . M alo v ije ć e KSG-a Za g re b s a č in ja v a ju p r e d s je d n ik , d o p r e d s je d n ik te po je d a n p r e d s ta v n ik svake g o d in e s tu d ija . Malo vijeće d o n o s i o d lu k e 0 t r e n u t n i m a k tiv n o s t im a Kluba koje su u k lju č e n e u god išn ji plan Kluba d o n e š e n na g o d iš n jo j iz b orn o j sje d nici Velikog vijeća. Zbog istih ciljeva svih faza Kluba od p e desetih na dalje, a k tiv n o s ti KSG-a Zagreb p o d u d a ra ju se s a k t iv n o s t im a svih d o s ad aš njih klu bova geografa Sveučilišta u Zagrebu. M e đ u n a ro d n a s uradnja KSG-a Za g re b s o rg a n iz a c ija m a s tu d e n a ta g e o g ra fije o s ta lih e u ro p s k ih s veučiliš ta je a k tiv n o s t koja m o ž e izdvojiti rad KSG-a Zagreb o d p rija š n jih k lu b o v a g e o g ra fa S ve u č iliš ta u Za gre b u . N a im e, KSG Zagreb je t r e n u t n o (uz Z adar) je d in i p r e d s t a v n ik e u r o p s k o g u d r u ž e n ja g e o g r a fa (E G E A -e ) u H rv a ts k o j i kao ta k a v s v o jim č la n o v im a p ru ža m n o g o b r o j n e m e đ u n a r o d n e a k tiv n o s ti. KSG Zagreb k o n t in u ir a n o i s ig u rn o po staje velika org a n iza cija s p o r a s t o m ugleda u H rva tsko j i Europi. Za o s tv a riv a n je z a c r ta n ih ciljeva i k o n tin u ir a n rad o rg a n iza c ije bez d a ljn jih prekida, KSG Zagreb poziva sve s tu d e n te G e o gra fs ko g odsje ka P M F -a u Zagrebu, a o s o b ito s tu d e n te nižih g o d in a s tu d ija , da se u k lju če u rad Kluba te s v o jim id e ja m a , p rije d lo z im a , p o h v a la m a , ali i k r itik a m a , u tje č u na daljn je ja č a n je KSG-a Zagreb. K A K O SE U K L J U Č IT I U R A D K S G - A Z A G R E B ?
U ključiti se m o ž e te na više na čin a. U s a m e a k tiv n o s t i koje nisu
T E M A B R O JA
m e đ u n a r o d n o g k a ra k te r a m o g u se u k lju č iti svi s tu d e n ti, pa i o d r e đ e n broj n jih o v ih prijatelja, bez obzira na č la n stvo . Razlike n a r a v n o po sto je , b u d u ć i da su c ije n e ta k v ih u k lju č e n ja ( p r v e n s tv e n o za izlete) više n e g o za č la n o ve Kluba. Također, u s lu čaju ve će g broja z a in te re s ira n ih za o dre đen i broj m je s ta na p o je din oj a k tiv n o s ti, p r e d n o s t im a ju č la n o vi Kluba, z a tim o s tali s tu d e n ti g e o g ra fije t e na k ra ju prija te lji geografije. Č la n o v i i m a j u s t a n o v i t e p r e d n o s t i - m e đ u n a r o d n e a k t iv n o s ti, p r is t u p a č n i je a k t iv n o s t i, v e lik b ro j in f o r m a c ija , b e spla tn i p r im je r a k časopis a KSG-a 16. M e rid ijan , p ra vo glasa,... Č la n o m se p o s ta je v rlo je d n o s ta v n o : tre b a p o s je titi d e ž u rn o g čla na M a lo g vijeća KSG-a u u r e d o v n o v r ije m e (n ajče š ć e 12 -13 sati tj. p r e m a r a s p o re d u iz v je š e n o m na og la sno j ploči KSG-a). P riliko m u č la n je n ja tr e b a is p u n iti p r is tu p n i list i u p la titi sokn. Z a u z v ra t ć e te d o b iti s lu ž b e n u m a jic u KSG-a ( k r a tk ih ru ka v a) i je d n o g o d iš n je č la n s tv o koje se dalje m o ž e o b n a v lja ti za i s k n g o d iš n je . T a k o đ e r, d o b it ć e te p r i m j e r a k 16. M e rid ija n a koji izlazi u g o d in i vašeg u č la n je n ja . Z a p a m tite , d e ž u rn i k ole ge su tu radi vas, s p r e m n i o d g o v o r iti na vaša p ita n ja, s aslu šati vaše p rije d lo g e , k ritik e i p o h v a le . Kod njih se t a k o đ e r p r ija v lju je te za različite a k tiv n o s ti, v rš ite pre d b ilježb e , u p la te i si. Kao član KSG-a na e - m a i l ć e te d o b iv a ti re d o v ite i n f o r m a c ije i poziv e na a k tiv n o s t i t e razne d r u g e o b a v ije sti. Ako s te na n e k o m z a n im ljiv o m m je s tu , s je tite se d r u g ih s t u d e nata pa p o š a ljite r a z g le d n ic u na; Klub studenata g eografije Zagreb Geografski o dsjek PM F-a M arulićev trg 19/2 10000 Zagreb Hrvatska Kada u v id it e da vas K lu b in t e re s ir a više n e g o š to s te m is lili, v ra ta i z v r š n o - o p e r a t i v n o g tije la K lu b a - M a l o g vije ća su v a m u v ije k o tv o r e n a . M alo v ije ć e čin e p re d s je d n ik , d o p re d s je d n ic a te p r e d s ta v n ic i svake g o d in e s tud ija . Oni vo d e Klub t o k o m svog m a n d a t a - g o d in u da n a . B iraju se j e d n o m g o d iš n je ( k r a je m s iječnja) t i je k o m s je d n ic e Velikog vijeća (k o je g s a čin ja v a ju svi č lanovi Kluba). Članovi M a lo g vijeća sastaju se p r e m a p o tre b i, a najče šće je d n o m m je s e č n o . Svoje sa sta n ke n a ja v lju ju p u te m o g la s ne plo č e KSG-a i e - m a i l a . Takve s je d n ic e p r e d s ta v lja ju p ra vo na vaše z a m is li, id eje te vaše u k lju č e n je u a k tiv n i rad. N ajčešće im p r is u s tv u je 10 -1 5 s tu d e n a ta . Ako s m a t r a t e da bi s v o jim a k tiv n ijim a n g a ž m a n o m m o g li d o p r in ije ti n a p r e t k u Klu ba, vaše m je s t o je u n u t a r M a lo g vijeća. Iz a b e rite je d n u ili više f u n k c ija na koju se ž e lite k a n d id ira t i (p re d s ta v n ik svoje g o d ine , d o p r e d s je d n ik ili p r e d s je d n ik Kluba) te s lije d ite u p u te 0 n a č in u k a n d id a tu r e i i z b o r n o m s u s ta v u . N a v e d e n e u p u te m o ž e te d o b iti u S ta tu tu Kluba pod P ra v iln ik o m 0 iz b orim a . 0 v a še m izb o ru o d lu č iv a t će članovi Kluba na V elikom v ije ć u. Po S t a t u t u KSG-a na istu fu n k c iju m o ž e te biti b ira n i n ajv iše 2 p u ta (2 m a n d a t a ) u v r e m e n s k o m t r a ja n ju od po 1 g o dine. K lubu s tu d e n a ta g e o g ra fije Zagreb je ip a k o s n o v n i c ilj o p s ta n a k . M n o g i v id o v i p rija š n jih o rg a n iz a c ija s tu d e n a ta g e o g ra fije su se u g a s ili n a k o n o d la s k a p o k re ta č k ih g e n e ra c ija - n jih o v o g z a vrš e tk a s tu d ija . Od “ u m iro v lje n ja ” o sn iva ča KSG-a je p ro šlo v e ć 6-7 g o d in a i KSG je za sada, z a h v a lju ju ć i a k tiv n im g e n e r a c ija m a i p o je d in c im a , u s p je š n o o p s ta o . Da bi se ra d K luba n a s ta v io u is to m (ili v e ć e m in te n z ite tu ), p o s e b n o a p e lira m o na m la đ e g e n e ra c ije da se in fo rm ira ju i p re p o z n a ju k o je sve m o g u ć n o s ti K lub n u d i i da se u k lju č e u a k tiv a n rad K luba te k a n d id ira ju i iz a b e ru p re d s ta v n ik e ko ji će z a s tu p a ti n jih o v e
16. M E R ID IJA N
in te re s e u Klubu. M alo vijeće vas čeka, v id im o se! M A L O V IJ E Ć E Z A 2009 G O D IN U Č IN E :
M ark o Kovač, p r e d s je d n ik M a rija na M u s ta p ić , d o p re d s je d n ic a M ateja D rčić, p re d s ta v n ic a l . g. V a le n tin a Valjak, p re d s ta v n ic a 2. g. Ivan Jenjić, p re d s t a v n ik 3.g. M atea Ivanov, p re d s ta v n ic a 4-g. Malo vijeće 2009 .
Od s a m o g o s nu tk a , Klub s tu d e n a ta geografije je (ponajviše zbog v e lik o g zala ganja o s n iv a č k e g e n e ra c ije ) d jelo va o kao zrela s t u d e n ts k a u d r u g a sa s r e đ e n im u s tr o je m , p r a v ilim a i c ilje v im a . Udruga je u brzo stekla ugled kod d je la tn ika g eo g ra fs ko g odsjeka s u ra đ u ju ć i s m n o g im p r o fe s o rim a na s tu d e n t s k im a k t iv n o s t i m a (np r. e k sk u rz ije , p r ip r e m e za kong re se , i dr.), a neki nje ni č la n o vi su i p o m o g li p r ilik o m p re u re đ e n ja fa k u lte ta . U p r o te k lih 10 g o d in a Klub je o rg a n iz ira o i s u d je lo v a o u b r o jn im d o m a ć im (b ru c o š ija d e , t u l u m i, m o tiv a c ijs k i v ike n d i, e k s k u r zije, lje tne te re n s k e nastave, n o g o m e t n i tu r n ir i, p red a va n ja,...) i m e đ u n a r o d n im a k tiv n o s t im a (ra z m je n e , kongresi, s em inari,..). N a b ra ja n je s vih tih a k t iv n o s t i bi z a s ig u r n o z a u z e lo n e k o lik o s tra n ica , pa ć e m o z a to s p o m e n u t i s a m o ne k e n a jv ažn ije koje su obilježile p r o te k lo d ese tljeće i p o ta k n u le tr a d ic iju održavanja s lič n ih a k tiv n o s ti: o s n iv a n je Kluba s tu d e n a ta g e og ra fije Zagreb u č la n je n je u EGEA-u, prva r a z m je n a (s L ju b lja n o m ) i p r is u s tv o v a n je na k o n g re s u ( g o d iš n ji k ongres, N u n sp e e t, N izozem ska) izda va n je 1. broja 16. M erid ijana 1999. 2000. prva “ p u n a ” ra z m je n a (s V arš a vo m ) 2000. prvi m o t iv a c ijs k i v ik e n d (Fužine) 2002. o rg a n iza c ija EGEA E u ro m e d kongresa, Fužine 2002. prva ljetn a te re n s k a n a sta va (M lje t) 2005./2006. o rg a niza cija E G E A n o vo g o d iš n je g s e m in a ra , K u kavica, D a ru v ar g u b it a k KSG ured a (p o p u la rn e so b ice ) 2007. 2009. o rg a n iza c ija EGEA s e m in a r a C ro a tia n VVeekend na Lasto vu 2OO9. izda va n je 10. broja 16. M erid ijana 2010. o rg a n iza c ija EGEA E u r o m e d kongresa , Sv. Filip i Jakov p r ip r e m io M a rio K rp a n ić 27.1.1999. 1999.
43
10 BROJEVA 16. MERIDIJANA! 2009. g o d in e o b ilje ž a v a m o jo š je d n u o b lje tn ic u , a to je izlazak 10., ju b ila r n o g b ro ja 16. M erid ija n a. Prvo d es e tlje ć e Kluba s tu d e n a ta g e o g rafije Zagreb o bilje žile su m n o g e a k tiv n o s ti i d ogađaji, kako d o m a ć i ta k o i m e đ u n a ro d n i, ali je d n a od njih se is tič e na svoj n a č in . To je list koji d ržite u r u k a m a , a koji izlazi već d e s e ti pu t, d o k a z u ju ć i p r it o m svoju k o n tin u ir a n o s t . Časopis se v e ć im d ije lo m fin a n c ira od s tra n e S t u d e n t s k o g z b o ra S v e u č iliš ta u Z a g re b u (tj. M in is t a r s tv a z n a n o s ti, o b ra z o v a n ja i š p o rta ) i b e s p la tan je z a č la n o ve KSG-a i o s ta le a u to r e č lanaka. 0 v a žn o s ti lista za KSG d o v o ljn o g ovori p o d a ta k da, p r ilik o m slanja p r o je k a ta na n atje čaj, 1 6 . M e rid ijan re d o v ito z a u z im a 1 . m je s to p r e m a p r io rite tu ! Časopis su t o k o m nje gove d e s e to g o d iš n je po v ije sti g o to v o r e d o v ito p ra tile ko je ka kve p o te škoće , bilo vezane uz s p o n z o r s tv a , p r o b le m e oko p riku p lja n ja čla naka i p ro ve d b i a n k e ta , kašnjenja s iz la s ko m , p r o b le m a s t i s k o m i si. U n a to č s v im p r e p re k a m a , 16. M e r id ija n je o č u v a o s v o ju r e d o v it o s t i n a d a m o se da će b u d u ć e g e n e ra c ije g eografa, t a m o neke 2019. g o din e , slaveći 20 g o d in a KSG-a, z a d o v o ljn o u r u k a m a p re lis ta v a ti 20. broj 16. M e r i d i j a n a :) A sada, p o d s je tim o se z a je d n o d o s a d aš n jih broje va:
- 5 . broj, p ro s in a c 200. - p r e la z a k na m a n ji f o r m a t kakav će se v i š e - m a n j e za d rža ti do 10. broja - p r v i broj koji nije izradila prva, os n iva č k a g e n e ra cija KSG-a
- 6. broj, 2005. - n a s t a v a k p ro v o đ e n ja an k e ta te čla n aka 0 d o m a ć im i m e đ u n a r o d n im a k tiv n o s t im a
- 7. broj, tr a v a n j 2006. - p r v i in t e r v ju (s a p s o lv e n tim a ) -B o lo n js k i pro ce s i p r im je r i iz n e k o liko e u r o p s k ih z e m a lja
- 8. broj, srp an j 2007. - i n t e r v j u 0 m e đ u n a r o d n o j s u ra d n ji te s prof. H e n k e lo m
- 1 , b ro j izdan u G e o g ra fs ko m h o r iz o n tu 1999. g o d in e - p la n a k tiv n o s t i KSG-a, in fo rm a c ije 0 KSG-u, EGEA-i, s tu d iju g e o grafije, itd.
- 2 . broj, 2000. - p r v i s a m o s t a ln o izdan broj - p r v i s tr u č n i č la n a k , p u to p is te č la n a k 0 d o m a ć o j a k tiv n o s t i KSG-a (b ru c o š ija d a )
-3 . broj, 2001. - z b o g n e d o s ta tk a s red stava tisk a n na k la s ič n o m A4 p apiru - u v o đ e n je a n k e ta 0 na stavi - p r v i p uta č la n ke pišu i s tu d e n ti g eo g ra fije iz in o z e m s tv a
-9 . broj, ru ja n 2008. - p r e d s ta v lja n je d ip lo m s k ih s tu d ija p r e m a b o lo n js k o m s u sta vu
-10. broj, p ro s in a c 2009. - u v e d e n e n a g ra d n e igre - p o v r a t a k na veći f o r m a t ( tip a A4) - n a jv e ć i broj č la na ka (37+) i najv iše s tr u č n ih čla n a ka (7) - ‘ u k lju č u je a k tiv n o s t i KSG-a od lis to p a da 2007. d o k raja s iječ nja 2009.
1 6 . M E R ID IJA N 11. B R O J T R A V A N J 2010.
V A Š A S L IK A N A N A S L O V N IC I
-4 . broj, p ro s in a c 2002. - u v o đ e n je a n k e te 0 t e r e n s k im n a s ta v a m a - p r v i č la n a k 0 lje tn o j te re n s k o j n as ta v i, m o t iv a c ijs k o m v ik e n d u , i dr. - p o m n o g im a v iz u a ln o (k v a lite ta n A4 tis a k ) i sa d rž a jn o na ju s p je šn iji broj - č a k 23 in o z e m n a a u to ra !
- p la n ir a n i izlazak: tra v a n j 2010., o visit će 0 re d o v ito j predaji članaka!!! - n a s lo v n ic u će k ra s iti vaša fo to g ra fija (vidi n a g ra d n u igru na str. 57.) - u k l j u č u j e a k tiv n o s t i KSG-a u p e rio du : siječanj 2009.-s ije č a n j 2010. -c ilj: za d rža ti f o r m a t i ru b rik e te z a d r ž a ti/ u n a p r ije d iti k va lite tu
*kako bi se sm anjilo odstupanje sadržaja 16. M eridijana sa izlaskom iz tiska (a također zbog pristizanja sredstava tek na proljeće), na prijedlog uredništva ovog broja, a potvrdom Malog vijeća KSG-a, odlučeno je da se sadržaj (koji ulazi u 16. M eridijan) od ovog broja uzima u periodu od 1 godine, i to između 2 Velika vijeća KSG-a (um jesto dosadašnjeg perioda akadem ske godine)
p r ip re m io M ario K rpanić
T E M A B R O JA
EDUKATIVNA EKSKURZIJA PAKLENICA-ZADAR Još o tk a d s m o do šle na faks, p rič a lo se o n e k a k v o m izletu... Rekli su P ak le n ic a -Z a d a r, a m i kao pravi geografi to n is m o mogli p r o p u s t iti. I ta k o , d o š a o je i taj dan kad s m o se m o ra li dić i u 5 u ju t r o kako bi p r a v o v r e m e n o stigli na pola zak. 6 sati, svi su na b roju, ‘ p o tr e p š t in e ’ o s ig u ra n e i m o g li s m o k re n u ti. Već od ra noga ju t r a d o b re a t m o s f e r e u busu nije ne d o s ta ja lo . Kažu da s e p o j u t r u d a n poznaje. Pa... kad je već počelo ta k o o b ećavajuće bilo je za o č e k iv a ti d o b r u za b a vu . O d m a h na p o č e tk u p u ta naša p redsjednica Matea n a m je podijelila plan puta, karte i fin u to plu kavicu na kon koje n a s je čekala vožnja do NP Paklenica uz pokoji k o m e n t a r našeg s t r u č n o g p ra tio c a - a s iste n ta Čanjevca ;). Pa p rvo da ne š to k a ž e m o o s a m o m NP P aklenica. N acio naln i p a r k P ak le n ic a p r o s t ir e se na p o v rš in i od 102 k m 2 u z a leđu S ta rig ra d a - P a k le n ic e i Selina. A o tk u d a im e Paklenica?? Naim e, u p r v o m h r v a t s k o m r o m a n u " P l a n i n e ” , P e ta r Z o ra n ić pri opisu bure, k a n jo n Velike Pakle nic e naziva " V r a ž jim v r a t i m a ” pa tako većin a p o s je tite lja s m a tr a d a je naziv Velika Paklenic a vezan uz p o jam pakla. M e đ u tim , t o nije t o č n o je r i s a m P e ta rZ o ra n ić kas nije u r o m a n u p ovezuje p o d rije tlo im e n a Paklenic e sa s m o lo m c rn o g bora - p a k lin o m . 19. lis to p a d a 1949-g- dijelovi kanjo na Velika i Mala P akle nic a p ro g la še n i su n a c io n a ln im p a r k o m , a 1997.g. g ra n ic e parka su p ro šire n e . O snovni razlozi p roglašenja o v o g p o d r u č ja n a c io n a ln im p a r k o m bili su re ljefn e p o s e b n o s ti te z a š tita n a jo č u v a n ije g i n a jv e ć e g š u m s k o g k o m p le k s a na p o d r u č ju D a lm a c ije koje je bilo u o p a s n os ti od p r e k o m je rn o g isko rištava n ja. Osim d olina Velike i Male P akle nic e koje m je s t im ič n o prelaze u im p r e s iv n e k a njo n e , b itn o je s p o m e n u ti i p o to k e Velike i Male Paklenic e, koji su je d in e s ta ln e te k u ć ic e na V elebitskoj p r i m o r skoj padini. Mala Pakle nic a z n a tn o je teže p ro h o d n a od Velike, a je d in i p u t je z a p ra v o n je n o k o rito . Na d an a šnji izgled u tje ca le su prilike iz z a d n je g l e d e n o g d o ba - W u rm a . Led i s nijeg se n a g o m ila va o na p o d r u č ju viših dijelova N a cio n a ln o g parka. Led se iz brojnih po n lk vi i uvala k re ta o p re m a nižim d ije lo vim a. Zbog viših t e m p e r a t u r a zraka d o š lo je do o b likovanja m o r e n e koja je nekad je d in s tv e n o polje p re g rad ila u dva dijela, veći is toč n i dio Veliko Rujno, i m a n ji, z a p a d n i dio M alo Rujno. U razvoju b ro jn ih k rških oblika koji su p ose bni za ovo p o d r u č je (grižine, žljebići, škrape, k a m e n ic e , krški b u n a ri..,) p o g o d o va li su velika količina o b o rin a i p re v la s t k a rb o n a t n ih stije n a (va p n e n c i, breče). Također, t a m o se nalaze i b ro jn i s p e le o lo š k i o b je k ti. Od 7 0 - a k d o sada o t k riv e n ih i is tra ž e n ih s p e le o lo šk ih o b je k a ta p r e m a s v o jim o s o b in a m a is tič u se M a n ita peć i Jama V odaric a. Danas je NP Pakle nic a o d re d iš te m n o g ih ljubitelja p riro d e , p la n in a ra , spe le o log a i tu r is ta , ali I o nih koji uživaju u e k s t r e m n im s p o r t o v im a kao š to je p e n ja n je po s tije n a m a . No, m i n is m o od tih e k s t r e m n ih pa kada s m o stigli u P a k le n icu k r e n u o je u s p o n uz n e š to m a n je o p a s n e staze Velebita. Naš cilj bila je spilja 'M a n ita peć' d o koje n a m je tr e b a lo ne kih s a t v re m e n a hoda. O d m a h s m o ostali fa s c in ira n i (ili bar oni koji su prvi p u t bili t a m o - k a o nas dvije) lje p o t o m i s p e c ifič n o s tim a b r o jn ih r e lje fn ih ob lik a , p o t o c im a i v e g e ta c ijo m . N a ko n sata u s p o na stigli s m o do peći i uz v o d s tv o č u va ra čuli s m o pone ke z a n im ljiv o s ti i divili se č u d n o v a t im o b lic im a č ijije n a s ta n a k v e zan uz ta lo ž e n je kalc ita, a s m a tr a se da je sve skup a t o p očelo prije 30 m il. god. Nakon razgle davanja spilje neki od nas su se u pu tili d o p la n i-
16. M E R ID IJ A N
prepoznatljive stijene na području Velike Paklenice
poziranje na rubu provalije
n a r s k o g d o m a , d o k o je g s m o h o d a li jo š pola sata. U slije d ilo je d r u ž e n je ; m e đ u s o b n o i sa h r a n o m :). Pri p o v r a t k u n a s j e u lo v io j a k i p lju s a k te su staze p o č e le iz g le da ti kao rijeke bez kraja, a naše su noge p lu ta le u n a jd ra ž im te n is ic a m a , š m rc... Z a h v a lju ju ć i t o m e p lju s k u , naš se b us p r e t v o r i o u u n is e x s v la č io n ic u , na s ve o p ć u r a d o s t m u š k o g dijela busa. Mislim da n a m ne bi bilo o p ro š te n o kada ne b is m o sporne nule i kolegu Dejana k o jije u g a n u o g le ž a n j i u t o j panic i n a s je u v je r a v a o da će d o b it t e m p e r a t u r u i u m r ije t i. No m e đ u t i m , t u je u skočio a s iste n t Čanjevac koji m u je (c itir a m ) 'spasio ž iv o t’ . Tako s m o i saznali k o m e se u b u d u ć e o b r a titi u s lučaju n e p re d v iđ e n ih o k o ln o s ti i n ezgoda :). Slijedila je vožnja do Zadra, to č n ije do h o ste la za m la d e koji je s m je š te n u g ra d sk o j č e tv rt i B o rik na j u g o z a p a d n o m dije lu g ra d a . S am pogle d na naš plavi J adran i s u n c e koje je sijalo u Zadru, i bile su z a b o ra v lje n e sve 'm o k r e ' n evolje s P a k le n ice. U slije dila je ve če ra i t r a d ic io n a ln o g e o g r a fs k o d r u ž e n je p o p r a ć e n o s CeDvaHaPetOH ;) koje je p o tra ja lo d o d u g o u noć...
45
ispred crkve sv. Donata u Zadru
(d etalji nisu p o z n a ti :P). Oni h ra b riji koji su se bez s tra h a u s udili os o viti na noge otišli su na d o ru č a k , a z a tim s m o se u p u tili p re m a p o lu o to k u , o d n o s no c e n tr u grada. T a m o su nas d o č e k a le kolege s Geografskog odsjeka u Zadru, Ive i M ate :), koji su n a m pokazali i ispričali p o ne k e z a n im ljiv o s ti o n jih o v o m g ra d u . N a jp rije s m o p o s je tili s ta ln u iz lo ž b u c rk v e n e u m je t n o s t i - " Z la t o i s re b ro Z a d r a " koja je s m je š te n a u s a m o s t a n u sv. Marije. Sestre B e n e d ik tin k e su tije k o m m n o g ih stoljeća, ali i u D o m o v in s k o m ra tu sačuvale ove iz n im n o vrije dne dra g o cje n osti koje su v e lik im d ije lo m rad d o m a ć ih m a js to r a v e za n ih uz Zadar i z a d a rs ko p o d ru čje . I došli s m o do n a jh it n ije s tv a ri ( b a r e m n e k im a od nas) zad arske m e n z e :). M o r a m o p rizna ti da nas se najv iše d o jm ila m o g u ć n o s t je d e n ja vani p o p raće n a p re k ra s n im v r e m e n o m koje je s a m o u ljep š a lo t u g o z b u , te č v r s to p r e p o r u č u je m o da se i u Z a grebu n a d o g r a d e m e n z e , o d n o s n o da po s to ji m o g u ć n o s t ru ča n ja na nekoj te ra si (n a ra v n o za v r ije m e od 04- - 09. m je s e ca). Z a č u d o , ne k i su se iz n e n a d ili k a p a c it e t o m k o n z u m a c ije h r a n e o d r e đ e n ih s t u d e n a t a ( n e ć e m o 0 i m e n i m a :P). P unih ž e lu d a ca u p u tili s m o se u d a ljn je razg led a van je grada. Krenuli
s m o od Foše, m a le u vale na is t o č n o m ula zu u Zadar, p r e m a obali k ralja Petra K re š im ira IV., tj. p re m a d o b r o p o z n a to j z a d a r skoj rivi, je d n o j od najlje p ših i n a jd u ž ih riva na Jadranu. Šetajući riv o m I p r o m a tr a ju ć i p r e d iv n o m o r e I ne bo, p ose b ice bijele p a h u lja s te obla ke, uz jo š u v ije k veliki u tje c a j n e d a v n o po lo ž e ne k lim a to lo g ije :), p o ve o se p ravi m ali g e o g ra fs ki ra zg o v o r 0 t ip u i v rs ti o b la k a ...g d je s m o došli do z a k lju č k a da je neki od nas nis u zaslužili proći... Z a b a v lja ju ć i se 'z n a n s t v e n i m ’ ra s p ra v a m a 0 o b la c im a došli s m o d o z a d a rs k ih o rg u lja koje su svirale n a jn o v iju i jo š do sad, nik ad izvedenu s im fo n iju pod d irig e n ts k o m p a lic om starih m o r skih m a e s tr a ju g a i m a e s tra la ... Uz tu gla zbu, ples su izvodile s o la rn e će je z a d a r s k o g s u n c a koje, k a ko n a m je re ka o naš v o d ič M ate , f u n k c io n ir a ju na p rin c ip u W in d o w s Media Playera, iliti za sve o n e koji se baš ne r a z u m iju u te r a č u n a ln e fore, plešu kako m o r e svira... U slijedilo je m a s o v n o slikanje i bo rba za svoje m je s t o p od š to b o ljo m p r ir o d n o m ra s v je to m kako bi se kasnije m o g li (na f a c e b o o k - u n a r a v n o ) h v alisati s vo jim s lik ic a m a . Krenuli s m o do Trga tr i b u n a ra , a p u t nas je z a tim o d ve o p r e ma Kalelargi, na jd užo j ulici u Z a d r u , koja spaja z a padna i istočna v ra ta grada (Via d e c u m a n u s ) . Tako s m o došli do n a jp o z n a tijih g r a đ e v in a koje su u je d n o i s im b o li Zadra. P onajprije, to je crkva sv. D o n a ta , z a tim k a te d ra la sv. Stošije i c rk v a sv. Marije. Ispod te m e lja c rk v e sv. D o n a ta i b is ku p s k e p a la č e p ro te ž e se glavni g rad ski t r g iz rim s k ih v r e m e n a - f o r u m . L a g a n o m š e tn jo m stigli s m o i do Trga p e t b u n a ra pa z a tim i do p arka k raljic e Jelene gdje s m o o bila z a k i završili. Prije polaska p r e m a a u to b u s u v ećin a se o d lu č ila m a lo o d m o r it i i sjesti na kavu, u p iti koju z ra k u su n ca i p re p rič a ti one n a jz a n im ljiv ije d o g ađa je od s in o ć (ili od j u t r o s - kako god h oć e te ). Na s v e o p ć u žalo st, naš iz let je tu bio završen i m o r a li s m o k re n u ti p r e m a Z agrebu. Jedna od nas je o d lu č ila p r o d u ž iti svoj b o r a v a k i o s ta la kod ro d b in e na j a n je t in i i p r š u t u h ih ih i :), a o s ta ta k se uz d o b ru a tm o s fe ru v ra tio u Zagreb, željno iš če ku jući neko n o v o g e o g ra fs k o d ru že n je ... M a rtin a Bajić & V a le n tin a Valja k
da ne ispadne da stalno skačemo po
46
K L U P S K E A K T IV N O S T I! | E K S K U R Z IJE
e g e a -E U R .
u d r u ž e n j e s t u d , g e o g r a f ij e
N a ko n up isa na g e o g r a fiju , je d n a od p rv ih s tv a ri s k o jim a se s u s r e ć e m o je KSG - Klub s t u d e n a ta G eografije. Oni u o b lik u b r u c o š ija d e i m o t iv a c ijs k o g v ik e n d a u v o d e b r u c o š e - nove m la d e sna g e g e o g ra fije u „ t a j n e " našeg s tu d ija te ih p o tič u na a k tiv n o s t u d o m a ć im a k tiv n o s t im a , a kasnije se a k tiv n i bru coši m o g li u k lju č iti i u m e đ u n a r o d n e a k tiv n o s ti. Naš Klub s tu d e n a ta povezan je s d r u g im g e o g r a fs k im o d s je c im a d ilje m E uro p e u v id u EGEE. EGEA (E u r o p e a n G e o g ra p h y A s s o c ia tio n f o r s tu d e n ts and y o u n g Geographers) - E uropsko ud ru že n je s tu d e n a ta g e o g r a fi je , tv o r i m r e ž u s t u d e n a ta d ilje m E u ro p e s c ilje m r a z m je n ji vanja in fo rm a c ija i z n a n ja p u t e m b ro jn ih k o ngresa, s e m in a r a i ra z m je n a s tu d e n a ta . Ideja n a s ta n k a ove o rg a n iza c ije p o tje č e iz „ d a v n e " 1987. g o dine . Tada su se s tu d e n ti Sveučiliš ta Varšave, B arcelo ne, Beča i U tr e c h ta našli i dali ideju 0 o s n iv a n ju EGEE. Ideja je u s k o r o zaživ je la i već 22 g o d in e EGEA o k u p lja b ro jn e s t u d e n t e . Od s a m o č e tir i e n t i t e t a , ova o r g a n iz a c ija narasla je na njih 80 iz 28 ra zličitih država. Svaki e n t i t e t a k tiv a n je na svoj n ačin: ne k i s a m o p r im a ju ob a v ije sti 0 radu EGEE d o k d rugi a k tiv n o s u d je lu ju u s v im d o g a đ a jim a i tv o r e svoje n e o v isn e o r g a n iz a c ije v a n EGEE, ali su u is to v r ij e m e s n jo m p o v e za n i u s v a k o m pogle du. P odru čje EGEE o b u h v a ć a 4 regije: S je ve rn o b a ltič k u , Isto čnu , Z a p a d n u i E u r o m e d it e r a n s k u (tz v. E u r o m e d ) . Svaka regija go d iš n je izabire svoje p re d s ta v n ik e koji čin e BoE - Board o f Ex e c u tiv es koji se sastoji od pred sjed n ika, p o tp re d s je d n ik a , t a j n i ka, bla gajn ik a i a siste n a ta svake regije. Svake g o d in e o država se u svakoj p o je d in o j regiji ko n g re s. On se održava p o č e tk o m g o d in e , u p ro lje će, i t e m a k o n g re s a o d a b ire se u g la v n o m na t e m e lju o d r e đ e n ih a k t u a ln ih p r o b le m a ili p o s e b n o s ti regije. Kongres n a jč e šć e tra je 5 dana i na n je m u se s u d io n ic i u p o z n a ju sa z e m ljo m d o m a ć in o m i t e m o m s a m o g ko n g re sa k ro z razne r a d io n ic e ( w o r k s h o p s ), pre d a va n ja , s e m in a r e i izlete. Kongresi su e d u k a t iv n o - z a b a v n o g k a ra k te ra je r sva k u ra d io n ic u i p r e davan je p ra te v e ć in o m t e m a ts k e zabave na k raju s v a k o g d a n a . Rezultati tih zabava su nova p o z n a n s tv a i p rija te ljstva koja se skla p a ju u n a to č je z ič n i m b a rije ra m a . Isto ta k o , svake g o d in e e n ti t e t i se nalaze na je d n o m m je s t u na g o d iš n je m k o n g re s u (A n n u a l Congress). On se o d rža v a u je s e n i gla vn i je d o g ađa j EGEA g o d in e . Na k ra ju s v a k o g k o n g re s a (b ilo r e g io n a ln o g ili g o diš n je g ), pre da je se palica d r u g o m e n t i t e t u za o rg a n iza c iju kon gre sa id u ć e g o dine. Drugi n a č in p o v e z iv a n ja s tu d e n a t a p u t e m EGEE su v rlo
č e ste ra z m je n e s tu d e n a ta . One su v rlo je d n o s ta v n e , je f t in e i z a b avn e . Dva d o g o v o r e n a e n tite t a ra z m je n e svoje s tu d e n te , a d o m a ć in e n t i t e t je z a d u že n za o rg a n iza c iju p ro g ra m a , s m je š ta j i p r e h ra n u s u d io n ik a (tu ulaze i ek sk urz ije , u la z nice za o b je k te i o p ć e n ito sve o b u h v a ć e n o p r o g r a m o m ) d o k g os ti pla ćaju p u t i v la s titi d ž e p a ra c . R a zm je n e u k lju č u ju m a n ji broj s tu d e n a ta n eg o k ongresi (n a jče š ć e 6 -10), i o d lič a n su n ačin o ž iv lja vanja p rija te ljsta va n a s ta llh u g la v n o m na već s p o m e n u t im k o n g r e s im a . O b ično t r a ju od č e tiri d o s e d a m dana, gosti se u p o z n a ju s p r ir o d n im , k u lt u r o lo š k im i z a b a v n im k a ra k te r is tik a m a z e m lje u koju su došli. R azm jen e nisu o g ra n ič e n e kao kong re si pa ih m o ž e biti o n o lik o koliko je z a in te re s ira n ih čla n ova e n tite ta . Dva p u ta g o d iš n je , EGEA s v o jim č la n o v im a šalje č a so p is u d ig it a ln o m o b lik u ( n e w s le t te r ) u k o je m u su s a d rž a n e b ro jn e in f o rm a c ije i z a n im ljiv o s ti 0 p r o te k lim i n a d o la z e ć im a k t iv n o s tim a . Isto ta k o , svaki čla n m o ž e posla ti svoj č la n a k koji m o ž e ući u n e w s le t t e r n a k o n o d o b r e n ja o n ih z a d u ž e n ih za n je g ov n a s ta n a k i k o re k c iju . N a kon u č la n je n ja u EGEA o r g a n iz a c iju p u t e m In t e r n e ta (w w w . e g e a . e u ), d o b iv a te svoj profil I p u t e m njega m o g u ć a je k o m u n ik a c ija s d r u g lm č la n o v im a svih e n tite ta p u t e m o s o b n ih p oru ka , s h o u tb o x o v a Ili fo r u m a . U s klo p u EGEE nalazi se I EGEA a lu m n i. To je org a niza cija sta rijih č lan o va koji su završili svoje f a k u lt e ts k o o b ra z o v a n je ali i dalje žele o s ta ti u k o n ta k tu m e đ u s o b n o ali i s n o v im č la n o v im a . Oni u s u r a d nji s o s ta lim a p o m a ž u d ati ovoj org an izaciji nove in fo rm a c ije , znanja , ja č u z n a n s t v e n u p o d lo g u I o p ć e n ito p o d ići ju na višu, p ro fe s io n a ln iju razin u. Više In fo rm a c ija 0 n jim a m o ž e se naći na z asebnoj w e b s tra n ic i: w w w . e g e a - a l u m n i . e u . Ove g o d in e o d rž a n o je 5 vrlo z a n im ljiv ih , e d u k a tiv n ih i z a b a v n ih k o ngresa. S je v e rn o b a ltič k l ko n gre s (NBRC) o d rža o se u Norviliskesu, Litvi pod t e m o m 'B rav e L ithuania. Im a g e '. Istočni kon g res (EC) bio je u Jastrzebla Gori u Poljskoj p od t e m o m : 'The B altlc Sea - m a in s o u rc e fo r h u m a n a c t iv it i e s '. U B in g e n u u N je m a č k o j o d rž a n je Z a p a d ni ko n g re s pod n a z iv o m 'W a te r ReSource of llfe'. U blizini Beograda, u Srbiji o d r ž a n je E u ro m e d s t e m o m : 'O p e r a tio n G e og ra p hy - M is sion S erb ia '. Godišnji k o n g res o d rža o se u N izo ze m sko j u g ra d u Heegu a n a z iv kon g resa bio je: 'The fu t u r e o f G e ography: E urope u n d e r c o n s t r u c t i o n '. N a d a m o se da će u s klo p u EGEE biti još m n o g o ovako z a n im ljiv ih i k v a lite tn ih kon g resa , ra z m je n a i d ru g ih a k tiv n o s t i da će EGEA k roz slijedeće razdoblje d o biti jo š novih e n tite ta I čla nova i da će taj k o n c e p t p ro ž iv je ti i do ž ivjeti jo š m n o g o , m n o g o g odina! Tam ara M ih oci
^ i
sudionici NBRC '05 • Norviliskes, Litva
LEIGO - EGEA KONGRES SJ. I BALTIČKE REGIJE
posjet hrvatskoj ambasadi u Helsinkiju
z e m alja s u d io n ic a k o ngresa. Naša p re ze n ta cija je bila osred n ja Ovogodišnji (2008.) kongres Sjeverne i b altičke regije se održavao z b o g d o s a d n o g film a koji je tr a ja o p re d u g o. No, d o m a ć a rakija od 5. do 9. ožujk a u Estoniji, to č n ije u Leigu, m a lo m selu 32 k m nas je spasila. Svi su se n a v u k li na M irin u i Beg inu m e d o v a č u . j u ž n o od Tartua - d r u g o g po ve lič in i g ra d a u Estoniji. Glavna t e m a k o n g re s a bila je: S u s t a in a b ilit y - Key to t h e fu t u r e . Za Tu se v e č e r ta k o đ e r pilo. Sljedeći dan s m o išli na izlet. M lro I Dejan na je z e ro Peipsi, a Bega I ja na najv iši vrh Estonije, M u E sto n iju nas se p rija v ilo č e tv o r o (Dejan N e m č ić, Ivana Begič, n a m ag l (318m) - m rc in a od brežuljka. Izlet je bio doba r, ali težak M iro s la v U re m o v lč i ja) I svi s m o z a č u d o p rim lje n i. Dobro, bilo z b o g n e u g o d n ih 15 ' f . Tu v e če r se o držala Estonska n o ć I o p e t je n e k ih n e sugla sic a oko tog , ali...neka. se pilo. N a d o d a o bih da je Dejan s vo jim š a r m o m osvojio srce Na p u to v a n je s m o k re n u li oko 23 sata b u s o m Iz Z agreba, a g r č k e A fr o d ite , n o za d e ta lje p ita jte njega. Bio je o rg a n iz ira n stigli u Beč ok o 5 u ju tro . T am o nas je d o č e k a o D eja nov ro đ a k i k o le k t iv n i o d la z a k u s a u n u , ali se t o p r e tv o r ilo u EGEA gay te nas s m je s tio kod sebe i svoje o b ite lji na n e k o lik o sati. Kod p rid e pa je p ro p a lo . Sljedeći dan o p e t ra d io nice , a za n av e čer njih s m o o b iln o d o ru č k o v a li te u s p u t Isprobali razne au s trijs ke su se slagale e k ip e za BDC ( b e e r d r in k i n g c o n te s t). Moja ekipa sp e cija lite te . U 10 je s B ečko g a e r o d r o m a p o le tio a v io n pa s m o t a m o m o r se s a s to ja la od d v o jic e Grka s o to k a Lezbosa, d v ije R uskinje, koje s tv a rn o m o g u p o p it, i m e n e . N a tje c a n je s m o završili kao ali doći n e k o liko sati ranije da p rija v im o prtlja g u . U z ra č n o j luci tr e ć e p la s ira n i te kao o ni koji su najv iše p u ta pona vlja li « t r k e » radi d o s ta s tra n a c a , a p o g o to v o « n a š i h » Jugošvaba, ta k o da m o r a te biti pažljivi d o k /k a d se služite n e p r im je r e n im r je č n ik o m . s o s ta lim e k ip a m a . One m o r e tim e !!! One m o r e tim e ! 11 Poznata re če n ic a s v im a koji su se n a tje c a li u B D C -u. Dejanova ekip a je V je r u jt e m i, ( z n a m 0 č e m u g o v o r im ) o p e k a o s a m se. L et je tr a ja o g o to v o dva i pol sata ta k o da s m o u Talin sle tjeli u 12.25. bila d ru g a , M iro i nje g o vi su ispali ranije, a Bega je bila fo to g ra f. M e đ u tim , p o š to se Estonija nalazi u v re m e n s k o j z o n i prije naše, Tu v e č e r su se baš svi napili. Sljedeći d a n j e bio dan rasta n ka. Svaka r a d io n ic a je p re z e n bilo je s at više. Čim s m o izašli iz n jih o v e z ra č n e lu k e našli s m o se u p o t p u n o r a z lič it o m s v ije tu . Osjetila se h la d n o ć a sjevera. tira la svoje p r o d u k t e ra sp rav lja n ja . R a stanak je bio tu ž a n , no s v e m u lije p o m d o đ e kraj. Bega je p r it o m p o č in ila z lo č in , ali S ta n o v n iš t v o j e a r ijs k o g izgle da, svi su v is o k i i pla vi. O d m a h za d e ta lje p ita jte nju. N a tra g do Tartua je o p e t bio o rg a n iz ira n s m o uzeli ta k s i za c e n ta r gra d a, koje v e ć in o m voze Rusi. Taksi je prijevoz. Od t a m o pa do Talina s m o se vozili u n a jlu k s u z n ije m n e š to je ftin iji ne g o kod nas. O p e t m o r a m naglasiti da ne p suje te b usu u Estoniji (stva rn o !). j e r se ju g o s la v e n s k i je z ic i t a m o d o b r o r a z u m iju . N a re d n ih t j e d a n d a n a s m o p ro veli p u t u j u ć i po B a ltič k im Bega i Dejan te M iro i ja s m o bili s m je š te n i s v a tk o kod svojih c o u c h s u r f in g p rija te lja . P ro v je rite na w w w . c o u c h s u r f i n g . c o m . z e m lja m a . J e d n o d n e v n i p o s je t Fin skoj, g d je s m o p o s je tili h r v a t s k u a m b a s a d u i u p o z n a li t a m o š n j e d e le g a te će n a m Naši d o m a ć in i su bili Pibe i M a rte e n . S m je šta j je bio d obar. Taj i sljedeći d a n s m o istraživali Talin. Već nako n n e k o liko sati b o o s ta ti u d u b o k o m s je ć a n ju . U Latviji s m o p roveli č e tir i n oć i, ravka u t o m gradu m o ž e te u oč iti razliku iz m e đ u Estonaca i Rusa. gdje s m o s m je š ta j t a k o đ e r našli p reko c o u c h s u rfin g a . D otič ni E stonci su p r o s je č n o viši, svje tliji i v itk iji. Rusi su p r o s je č n o niži, L atvijci su n a s ja k o s rd a č n o u gostili te s m o se kod njih osjećali k ao kod k u će . 14.3. s m o n a p r a v ili je d n o d n e v n i iz le t u Litvu ta m n ije kose, deblji te im a ju kose oči. No ove op ise tre b a uzeti (Vilnius) gdje su cije n e (a lko h o la ), u s p o r e d im o li ih s o s ta lim s r e z e r v o m te ih ne tr e b a s m a t r a t i n e g a tiv n im . Nas č e tv o r o g la v n im g r a d o v im a koje s m o p o s je tili, na jn iž e. N ave č e r 16.3. s m o d o b ro pro češ lja li grad, posje tili m u ze je , jeli u r e s to ra n im a s m o n a tr a g bili u Talllnu gd je sm o , z b o g ne p laćanja tr a m v a js k e i p e k a ra m a , švercali se tr a m v a jim a i tr o le jb u s im a , i tako... k arte, z a m a lo završili u p os ta ji. Noć s m o p respavali na a e r o U srijedu 5.3., sjeli s m o na bus za Tartu, gdje nas je pak čekao d r o m u kao p ra vi k lo ša ri. V o ž n ju u a v io n u s m o p re spa v a li. U EGEA bus za Lelgo. T a m o s m o se up o znali s o s ta lim g e o g ra fim a Beču nas je d o č e ka la M irin a prija te ljica koja n a s je s m je s tila u koji su čekali prijevoz. Vožnja do m je s ta o d rža v an ja kongresa je stan neke žene. P op od n e s m o sjeli na bus te n e š to prije p o n oć i tra ja la k ra tk o , a bus je bio loš. Kad s m o stigli t a m o prijavili s m o stigli n a tr a g u naš voljeni Zagreb. Nakon z a vrš en o g p u ta osjećali se I s m je s tili u sobe. S m je šta j je bio d o b a r, a nala zio se u dvije o g r o m n e d rv e n e k u ć e o k ru ž e n e s lik o v itim je z e ro m i š u m a m a . s m o za d o vo ljs tvo , č e m u je uvelike p rid o n ije lo M lrin o v o d stvo i o rg aniz acija. Po r a s p o re d u je slijedila v ečera, z a tim s lu ž b e n o o tv o r e n je te V edran Saftlć n a ra v n o tu l u m , gdje su se većin a s u d io n ik a napila. Sljedeći dan je p o č e lo s d o r u č k o m , a n a ko n to g a su slijedile ra d io n ice . Bilo ih je s e d a m , a evo o n ih u k o jim a s m o m i s u d je lo v a li: 'R e s p o n s ib le t o u r i s m - p r o m o t e r o f local e c o n o m y w h ile k e e p in g h e t e r o g e n e it y ' (Dejan), 'Signs fo r IdeAge in o u r n a tu r e - case s tu d y based on m o r a in e h ills o f O te p a a ' (Bega), 'E t h n ic m in o r it ie s d iv e rs ify o u r s o c ie t y ' ( M iro s la v ) te 'E f f o r t to w a r d s s u s ta in b le e n e rg y in E uro pe and its im p a c ts on th e w o r l d ' (ja). Na ra d io n ic a m a je bilo z a n im ljiv o . Stvarala su se nova p o z n a n s tv a /p r ija t e ljs t v a , k o m u n ic ir a lo se u g la v n o m na e n g le s k o m je z ik u . Svaka o s o b a je u s v o jo j r a d io n ic i m o r a la o d r ž a ti p r e z e n ta c iju 0 svojoj z em lji, n a ra v n o , v e za n o uz t e m u rad io n ice . P op o d ne bi Im ali p a u z u za r u č a k (h ra n a je bila d o v o ljn a ) te se o p e t n a s ta v lja lo s r a d io n ic a m a . N avečer je bilo p re d s ta v lja n je
48
K L U P S K E A K T IV N O S T I I K O N G R E SI
W RC-BELGUA la ko za m n o g e p u to v a n je u Belgiju i B ru x e lle s zn a či p o s a o i s a m o posao, za M a rija n u i m e n e to skoro n iti u je d n o m p o gle du nije bilo. Zn a č io je m n o g e nove do živ ljaje i is ku stva: prvi k o n gres, prvi le t z r a k o p lo v o m , p rv o s a m o s t a ln o veće p u to v a n je , pa i (ne z a n im a m e š to d rugi m is le , ali m e n i p u n o z n ači) prva vožnja m e t r o o m . Očekiv anja su bila v rlo visoka. P u to v a n je je p očelo u Zagrebu, to č n ije le t o m od i s at i 45 m in u t a od Zagreba d o Bruxellesa. Niti svje sne koliki s m o p u t prešle, s le tje le s m o na belgijsko tlo. Sam k o n g re s bio je o rg a n iz ira n u je d n o m m a lo m m je s ta š c u blizu g ra d a N a m u r a 8o - a k k ilo m e t a r a ju g o i s t o č n o od B r u x ellesa. Na prvi pogled, vid i se da si u z a p a d n o j Europi, od s m o g a v id ljiv o g t i je k o m leta, d o g o to v o p e r f e k t n o u r e đ e n ih z e len ih po v rš in a , u lica, naselja i ta k o u n e d o g le d . Bili s m o s m je š te n i u je d n o m d v o rc u m a lo dalje od naselja (p o d ra z u m ije v a se, iz vrlo p r a k tič n ih razloga ) k o jije p re u re đ e n u hostel. Na ko n g re su je s u d je lo v a lo p re k o 100 s t u d e n a ta g e o g ra fije iz g o to v o svih dijelova E urope, š to je kako s m o kasnije saznali, bio p o p rilič a n broj, s o b z ir o m da je to re g io n a ln i kongres. Drugi dan s m o već počeli s r a d io n ic a m a . Od niza ra zličitih vrs ta , za s v a k o g p o n e š to , o visn o o a fin ite t im a , ja s a m izabrala “ N a tio n a l S patia l P la n n in g w i t h i n EU” , o d n o s n o bavili s m o se t e m o m p r o s t o r n o g p la n ira n ja na n a c io n a ln o j razini u n u t a r E u ropske Unije, te u s po re đ iva li s is te m e više država. Z a k lju č a k te r a d io n ic e bi bio da B elgijanci i N izoze m ci im a ju g o to v o s avršen sustav, pa do Grka kod kojih, čini se, vlada t o t a ln o ra sulo u bilo kakvoj v rs ti o rg a n iza c ije na d rž a v n o j razini. S lo b o d n o v r ije m e , B elg ija n ci su se v r lo d o b r o d o s je tili pa u m je s to da s m o d o k o liča rili, svi s m o se n a tje ca li u ra z lič itim igrama, od skakanja po lija nam a, h o danja po s to lc im a , skakanja u v re ć a m a , pa do s lije po g h o d a n ja i n a v ig ira n ja š u m o m . Večeri su, n a r a v n o , bile o rg a n iz ir a n e za d e g u s ta c iju i k o n z u m a c iju ra z lič itih v rs ta p r e h r a m b e i h p ro iz v o d a , po k o jim a su B e lg i ja n c i n a d a le k o p o z n a ti i z a s ig u rn o p r e d n ja č e u s vijetu . Jedna od v e če ri v e ć t r a d ic io n a ln o bila je o rg a n iz ir a n a kao p r e z e n t acija z e m alja iz koje dolaziš. P op raćena ra z n im d e lik a te s a m a , sadržavala je i o b lik p re z e n ta c ije gdje se m o r a izvesti neki ig rokaz, kviz, igra ili j e d n o s t a v n o p r e z e n a tc ija u P o w e r P oin tu (ia ko to p lo p r e p o r u č a m ne k u igru). S o b z iro m da je M arija n i i m e n i to bio prvi ko n gre s, i n is m o bile p o t p u n o u p u ć e n e u sva zb ivan ja t o k o m ko n g re s a , n a r a v n o n is m o im a le n iti p r e z e n t aciju. Hvala Bogu na njoj, v rlo m a š to v ita M arija n a d o s jetila se nečeg: n a k o n s t o j e izverglala n e k e z a n im ljiv o s ti o H rv a tk oj, nas obje u j e d a n glas: “ L e to v a n ić , L e to v a n ić l” ... lako v e ćina nije n iti riječi r a z u m je la , s ig u rn a s a m da si m o ž e te z a m is liti re akc iju p u blike. Bilo je tu još r a zn ih ideja, od n o g o m t n e t e k m e A u s trije p r o tiv svih država u s k u p in i (kasnije to ljeto o d rža v alo se e u ro p s k o n o g o m e t n o p r v e n s tv o u A ustriji), s trip tiza , pa do fr a n c u s k ih p o lju b a ca . Zadnja v e če r bila je p re ze n ta cija d o m a ć in a . A š to će d ru g o biti nego DC. Neću reć ida s m o o d lič n o prošle , n e m a m o baš ta k o p u n o is k u s tv a , koje ta p le m e n it a g e o g r a fs k a d is c iplin a z a h tije va, ali se ne m o ž e m o požaliti. Po z a v r š e t k u k o n g re s a Im ali s m o o r g a n iz ir a n p rije v o z do Bruxellesa gdje s m o o s ta le još tri dana. Koliko god ljudi tv rd ili da je Bruxelles je d a n od d o s a d nijih gra d ova Europe, d e fin itv n o se ne bi s t i m e složila. Istina je da im a svoju p o s lo v n u z o n u , u kojoj
16. M E R ID IJA N
n e m a š š to previše r azgledavati, ali onaj stari dio grada s tv a rn o je p re d iva n I im a se š to za vid je ti I izaći gdje van. N avečer s m o završili u Irish Pubu ( m a lo č u d n o s o b z iro m da s m o u Belgiji), ali zabava je bila p re d o b ra . N akon jo š m a lo razgle davanja i posjeta A t o m i u m u is tim p u te m s m o se v ra tile u Zagreb. dvorac u kojem se održavao kongres
igre tokom slobodnog vremena
o
Htjela bih za h va liti o d lič n o j ekipi koja je o rg an izira la n e z a b o ravan k o n g re s i u č in ila ga g o to v o n e d o s tiž n im za n a d m a š iti. I n a r a v n o hvala M arija n i na o d lič n o m d ru š tv u . Na k ra ju bih s v a k o m t k o jo š n ije bio na k o n g re s u , t o p lo p r e p o ru č ila da s u d je lu je b a r e m na je d n o m , je r se isplati svaka tr u n k a tr u d a , novaca i p o s e b n o ž i v a c a . :) Mateja H o rv at
49
KAO NA ZAPAD
siavenska ekipa na kongresu
Kongres Is to čn e regije u o rg a n iza c iji EGEA-e B u k u r e š t, o r g a niz iran je u g ra d u Sinai s m je š t e n o m u Ju ž n im K a rp a tim a . Na k o n g re s s m o k re n u li a u t o m š to n a m je o m o g u ć ilo k o m o t n o pu to v a n je . Plan je bio n a p ra v iti k ru ž n o p u to v a n je o ko Srbije, no neke p o te š k o ć e bile su n e p r e m o s tiv e , ta k o da n a m nije o s ta lo niš ta d ru g o nego dalje na is tok. Naša prva s ta n ic a p u to v a n ja bio je Szeged, u k o je m nas je če kao kolega Gabor iz EGEA-e Szeged. Kiša nas je p ra tila v e ć im d ije lo m p u ta, a nije nas ni t a m o n a p u s tila , pa n a m nije p r e o s ta lo niš ta d r u g o ne go da sa G a b o r o m i p r ija te ljim a o d e m o u s t u d e n ts k i kafić na p a r piva, gdje s m o se s uočili sa s ta r o m p o z n a n ic o m da M ađari loše b a ra ta ju s tr a n im je z ic im a , no uz p a n t o m im u u g o d n o s m o se d ružili n e k o liko sati. Szeged, č e tv rti po v e lič in i g ra d M a đ a rs k e , na rijeci Tisi koja tu radi zavoj, a k o je m u i d u g u je svoje im e ( m a đ . s z e g - u g a o ), g rad je s v e lik im b r o je m s tu d e n a ta . Za h v a lju ju ć i t o m e to je p rilič n o d in a m ič a n grad, iako n a m v rije m e nije d o p u s tilo da t o i p r o v je rim o , ali ip ak s m o n a p ra vili k ra tk i o b ila z a k i po kiši. Szeged je u re đ e n i č is t sa d u g o m š e tn ic o m uz Tisu i b r o jn im s p o m e n ic im a , od kojih n a m je najv iše zap e o za o ko s p o m e n ik Z la tn o j m o m č a d i A ra n y c s a pat, najjačoj n a cio n a ln o j n o g o m e t n o j ekipi Europe 5 0 - ih godina, kojoj je d io igrača na p o č e tk u r e v o lu c ije i h la d n o g rata o s ta o u Zap a d n o j Europi i više n ik ada nije igrao za n a c io n a ln i tim . To je jo š je d n a tra g ič n a priča h la d n ih v r e m e n a . O s ta v lja m o Szeged i Gabora koji kasnije kreće na kongres,a m i k re ć e m o za Temišvar. T e m išv a r je g ra d koji je bio u sa sta vu H a b s b u rš k e m o n a r h ije i za koje je d o ž iv io p r o c v a t. Grad im a m n o g o sta rih u re đ e n ih zgrada i parkova pa je p o z n a t kao r u m u njs ki grad p arkova. Ujedno, t o j e i prvi grad u Europi koji je im a o e le k tr ific ir a n u ra sv je tu na u lic a m a , a z n a ča ja n je i sveučilišni c e n t a r R u m u n js k e . U n je m u je 1989. g o d in e p o č e la r e v o l u cija koja je sa vla sti s vrg n u la k o m u n is t ič k o g d ik ta t o r a Nicolae C e a u se scu a. U g ra d u je n a jv iše R u m u n ja , z a tim M a đ a ra , N i je m a c a i Srba, a u n je m u je s m je š te n a najv eća z ajednica Hrvata u R u m u n js ko j. U Te m išv a ru s m o pron a šli s m je š ta j p u te m I n t e r n e t s tr a n ic e „ C o u c h s u r f in g “ , č isto da is p ro b a m o na koji način fu n k c io n ir a i m o ž e m o z a k lju č it i da f u n k c io n ir a o d lič n o . Naš d o m a ć in bio je Jiga, veliki p u tn ik i o d lič a n d o m a ć in (on spava na po d u , mi u n je g o v o m k re v e tu ) i veliki ljubitelj piva (k rite rij po k o je m s m o o d a b ra li baš njega). Jiga nije r o d o m iz T e m iš v a ra , ali već n e k o liko go d in a t a m o živi ta k o da d o b r o pozn aje g rad i ljude u n je m u pa s m o se t u n oć ja k o d o b ro proveli po k lu b o v im a (kao š to je „ B i e r h a u s “ ). N ako n m a m u r n o g j u t r a , te š k a srca o s t a v lja m o Jigu koji n a m je na iz la sku d a o n e k o lik o k o ris n ih savjeta za v o žn ju r u m u n js k im c e sta m a . R e zu lta tje bio da n is m o platili niti je d n u kaznu, a p r e m a rije č im a Jige ta m o š n ja policija vrlo je vješta u iz n u đ iv a n ju novaca od vozača (zvu či p o z n ato !). Od Jige s m o t a k o đ e r na učili da j e d a n naš a n tič k i g rad ima i ne baš ta k o lijepo im e kad ga se kaže na r u m u n js k o m g o v o rn o m p o d ru č ju . P re m a B u k u r e š tu k re n u li s m o k ro z Đ e rd a p, vozili se sp o ro c e s t o m u izgradnji, svako m a lo stajali da bi bolje uo čili lje p o tu kla nca , naišli na o g r o m a n s p o m e n ik k ra lju Dacije, D ece ba lu su koji je u k lesa n u stijeni, prošli p o re d h id r o e le k t r a n e Đ e rd a p 1 i 2 koje s tr u jo m o p s k r b lju ju R u m u n js k u I Srbiju. K a ra k te ris tič n o za r u m u n js k e g ra d o ve k ro z koje s m o prolazili bila je te ška i n d u s trija i viso k e peći koje I nisu baš u o d lič n o m s ta n ju , a niti
50
lijepa slika, d o k su r u m u n js k e c e s te priča za sebe. Ceste po k o jim a s m o se vozili sve su o s im k v a lite tn e , o s im n e k ih n ovih d io n ic a u iz g ra d n ji. M a k a d a m s k i p u to v i se iz m je n ju ju sa a s fa lto m , pa o p e t sa b la t o m bez Ikakvog u o č ljiv o g znaka. Tu su i ru p e v e lič in e g ro ba , t a k o đ e r bez znaka, a ce ste su p ro širen e za p r o m e t s t o č n ih kola koje v u k u s tari konji. No, n a k o n svih p e rip e tija , u n o ć n im s a tim a s tiž e m o u d v o m illju n s k i B uk u re š t. N e m a m o p o jm a gd je sm o , ali s m o z a to im ali v je rn o g s u p u tn ik a GiPSija koji n a s je , kada bi zakazala naša o r ije n ta c ija , v ra ć a o na p ravi p u t. I t a k o n a s je naš s u p u tn ik d o ve o d o ho s te la u koje m su bila neka stara p o z n a ta lica sa ra zn ih EGEA a k tiv n o s ti. Večer u h o s te lu bila je vesela, sa p o r tu g a lc e m na g ita ri k o ju je kasnije u zeo J am e s da ip a k o d s v ira n e š to naše j e r n a m p o r tu g a ls k e ta da i nisu baš d o b r o sjele. A sada n e š to 0 ko n g re s u ... Dakle, sam k o ngres o d rža o se u Sinai, g ra d u u J u ž n im K arp a tim a u d o lini rijeke Pra hove. Grad je p o p u la rn a d e s tin a c ija p la n in a ra i ljub ite lja z im s k ih s p o rto va , u r e đ e n e su b rojn e skijaške i p la n ina rsk e staze do kojih vozi g o n dola p reko 2000m n.v., k o jo m s m o se i m i uspeli na n ašu najvišu poziciju na Zemlji za sada. N a im e , došli s m o do 25001T) n.v.! U g ra d u se nalazi je d a n od n a jlje pš ih d v o ra c a R u m u n js k e , bro jn i h oteli, ali i m a n ji s m je š ta jn i k a p a c ite ti koji su n o v o g ra d n ja , ali sa ti p ič n im tra n s ilv a n ijs k im k ro v o m . U je d n o j ta k v o j k u ć i bio je o r g a n iz ira n k o n g re s, a m a n ji d io u vo da u k o n g re s u k o n g re s n o j d v o ra n i o b liž n je g hote la .
G la vna t e m a k o n g re s a bila je „ S o c ia l an d e n v ir o m e n t a l d ir e c t io n in t h e e u r o p e a n d i m e n s i o n “ , a m o ja ra d io n ic a je bila 0 e u r o p s k im t o p o n i m im a , koja je ispala p rilič n o d u h o v ita p o s e b n o kada s m o čitali n ajduži e u ro p s k i t o p o n i m L la n f a irp w llg w y n g y !lg o g e r y c h w y r n d r o b w y ll- lla n t y s ilio g o g o g o c h , a što bi z n a č ilo "C rkva sv. M arije u d olin i š u m e bijelih lijeski, p o kra j brzo g vira kraj c rv e n e špilje s ve to g Tysilija” . N aravn o , bilo je na k o n g res u iz vrs n ih p re ze n ta cija , ra d io nica , tu lu m a ... O rg a n iza c ija k o n g re s a po m e n i j e bila izvrsna, p o n u đ e n e e k s k u rz ije su bile: 1. Slgisoara - g rad iz 12. st. pod z a š t ito m UNESCO-a. 2. Brašov - s re d n jo v je k o vn i grad, p o z n a t i po č e stim u p a d im a m e d v je d a u g ra d , pa č a k i na tr e ć i k a t s ta m b e n e zg ra d e . Grad koji je z a je d n o sa s v o jim o k r u g o m na p r v o m e m je s tu po p r ih o d u od tu r iz m a u državi. U g ra d u se nalazi p o z nata p r o te s ta n ts k a Crna c rkva g r a đ e n a u g o tič k o m s tilu, z a tim gradska k uća na c e n t r a ln o m t rg u , pa Bijela p ra vo s la v n a crkva i gradska palača. U o k v iru e k s k u rz ije bio je i p o s je t d v o rc u Bran
K L U P S K E A K T IV N O S T I I K O N G R E S I
¡liti D r a k u iin o m d v o r c u . U s a m o j T ra n s ilv a n iji nalazi se velik b ro j d v o ra c a koji su z n a č a jn i t u r is t i č k i m a g n e t i. Za o vu e k s ku rz iju se o d lu č ila i dele gacija iz Zagreba, a r u č a k u Brašovu s m o pojeli u srpskoj ta v e rn i. 3. e k s k u rz ija bila je p la n in a re n je po pla n in i Bucegi, sa koje su se ljudi vratili izgoreni od su n ca i m o k r i od snijega, no i n jim a je b ilo lijepo, m o ž d a i ljepše n e g o i . e k sk u rz iji koja je im ala neke č u d n e vozače, koji su se ne ko liko p u ta izgubili. U g la vn o m , k o n g re s je d o b r o p rošao, m a n je d o b ro s m o se hra n ili, ali s m o im a li v r h u n s k i d e s e rt - „ A u t e n t ic R o m " čoko lad u . Lijepo s m o se proveli, n aučili štošta, stekli nova draga p rija te ljstva ... j e d in o o s ta je g o r a k o k u s u u s tim a radi p o n o v o g d r u g o g m je s ta na B D C -u . N akon kongresa, dio s u d io n ik a o s ta o je u B u k u r e š tu kako bi bolje u poznali i razgledali grad. B u k u re š t neki zovu i b a lk a n sk im P ariz om z b o g svoje a r h it e k t u r e koja je d o s lo v n o p re k o p ira n a iz Pariza, ta k o da se u g ra d u m o ž e naći velik broj pa rišk ih zgrada, s p o m e n ik a i naziva ulic a . No, d o la s k o m k o m u n is t a na v la st g ra d e se k la sičn e s o cijalistič ke zgrade, ali i sklo p im p r e s iv n ih zgrada m in is ta rs ta v a na čelu sa Č asom P oporlu i, koja je danas r u m u n js k i P a rla m e n t. Inače, t o je najv eća civilna a d m in is t r a tiv n a zgrada na svijetu. U B u k u r e š t u se r a s t a je m o sa d r u š t v o m , v e ć in a od njih k r e n u la je k u ć a m a na z a p a d, a nas p u t v o d i dalje na is tok , o d n o s n o p r e m a d e lti D u n a va . Ovaj dio R u m u n js k e b o g a ti je p o ljo p riv re d n i kraj Vlaške niz ine i D obruđe. P otpuna s u p r o t n o s t z a p a dnoj R u m u n js ko j: u r e đ e n e ceste, a u to c e s ta koja je na karti prikazana r a v n o m lin ijo m , o b r a đ e n a polja koja ipak više sliče na EU. Naša d e s tin ac ija je T u lc e a , m je s to gdje se D u na v razdvaja u tri ru kavca. V rije m e je p ra v o s la v n o g Uskrsa i g rad bruji r u m u n js k im tu r is tim a koji o biteljske p raznik e vole p rovesti u s kriv e n im k u tc im a delte. Tako s m o i m i o d lu č ili o tići u Sulinu, naselje na kra ju d u n a v s k o g p lo v id b e n o g p u ta . U krcali s m o se na je d a n od m n o g o b r o jn ih b ro d o v a koji su t o g da na k re ta li iz Tulceae, na b ro d u s m o se sprija te ljili sa m la d im p a r o m A le k s a n d ru o m i M a rio m iz C o n sta n ce , sa k o jim a s m o kasnije pro n ašli s m ije š n o je f t in s m je š ta j za s p a v a n je u s ta ro j tr a d ic io n a ln o j d u n a v s k o j ku ći. P ut d o S ulin e bio je u g o d a n , tr a ja o je n e k o lik o sati, a i veselo je bilo na t o m b ro d u . Iz m je njivale su se lijepe slike d u n a v sk ih sela koja ovise 0 b r o d s k im v ezam a, a naši novi prijatelji su n a m se divili kako s m o u o v o m e k r a t k o m ro k u posjetili to liko p u n o Ijepih m je s ta i kako s m o baš Sulinu o d a b ra li za cilj ovog našeg p u to v a n ja . D o la sk o m u S ulinu u ra n im p o s lije p o d n e v n im s a tim a im ali s m o p u n o s lo b o d n o g v re m e n a , t a k o da s m o od lučili p ro n a ć i d o m a ć e g č o vje k a koji bi nas m a n j i m č a m c e m n e k o lik o sati v o z io po s k r iv e n im k u t c im a o v o g p r e k r a s n o g m je s ta . Delta Dunava pravi je la b ir in t rijeka, riječica, bara, m o č v a ra , jezera, laguna i m r tv a ja u k o jim a je s ta n iš te p ro n a š lo veliki b ro j ptica i biljaka koje su pod z a š t ito m . U s a m o j d e lti ljudi im a ju svoja plo d na polja na is u š e n im p o v rš in a m a , koja su jo š uvijek d o b r im d ije lo m o b ra đe n a (veliki je n e d o s ta ta k ce sto vn e i n fra s tru k tu re ), ali n a jv e ć e g o s p o d a r s k o z n a č e n je , kako n a m g o v o ri lo k a lni č o v je k koji nas je v o z io po d e lti, ip a k im a tr s tik a . Z a la s k o m s u n c a p ris ta li s m o u S ulin i i u n a š e m s k r o m n o m s e lja č k o m s m je š ta ju g o s tili se r u m u n j s k i m s p e c ija lite t im a koje je s p r e m ila Maria. U m o r n i od c je lo d n e v n e v o žn je r ije k o m ra n o s m o legli, a i ra n o se iskrali iz k u će , us koč ili u h id ro g lis e r i za čas
16 .
M E R ID IJA N
bili u Tulceai. P o v r a ta k p r e m a B u k u r e š t u ć e m o p a m t i t i po k u p a n ju u C rn o m m o r u k r a je m t r a v n ja i j e d n o m j e d in o m p r o b le m u sa a u to m , a taj je bio da s m o na plaži u M a m a ii uspjeli o s ta ti z a k o pani u pijesku. P o m o g a o n a m je s im p a tič n i Bogdan iz o b liž n je g k a m p a koji je već u a u tu im a o svu p o tr e b n u o p r e m u za ta k v e a kcije ( č e s to p o m a ž e lju d im a u t i m s it u a c ija m a , a pri t o m e se o p a k o s m iju lji). P ro la z im o k ro z C on sta n cu , najv eći g ra d na ru m u n js k o j obali, važan je tu r is tič k i grad, ali i luka. U B u k u re š tu s ta je m o u s t a r o m , d o b r o z n a n o m h o s te lu , u k o je m nas o s o blje sa s m je š k o m p rih va ć a je r ip ak već tre ć i p u t d o la z im o kod njih. odmor na plaži u Mamaii
U s v ita n je d a n a n a p u š t a m o B u k u r e š t, im a m o p r o b le m sa p la ć a n je m u e u r im a na benzin skoj (p ita m o se kaj vi niste u EU?!). P re la z im o pre ko g r a n ič n o g prijelaza Đ erd a p, p r o la z im o p u n o b o lje u r e đ e n o m s r p s k o m s t r a n o m đ e r d a p s k e k lis u re , p r o la z im o k ro z s ta ri grad Golubac, a u la s k o m u Srbiju s h v a ć a m o da naš s u p u t n ik GiPSi nezna baš niš ta 0 n jih o v im c e s ta m a , a m i baš m o r a m o p ro n a ć i je d n u m a lu k u ć ic u u naselju Rušanj (p re d g r a đ u B e o g rad a ), n eg d je na ¡barskoj m a g is tr a li u kojoj s m o prije g o d in u dan a kod djeda našeg p rijate lja jeli v rh u n s k i roštilj. Našli s m o i k u ć ic u i prijatelja, koji je u Zagreb k re n u o zbog ro d ite ljs k ih obaveza i djeda kojeg s m o odvezll u Beograd. Kratka pauza u R u m i, kod k o le g ic e Daše da iz m je n im o f o t o g r a fije i p ra va c Zagreb. P u to v a n je je p ro šlo o d lič n o , s a m s a m sebi o b e ć a o da Ru m u n js k u m o r a m p o s je titi p o n o v o , p o g o to v o s tr a š n u T r a n s il v a n iju je r je t o zaista n e o tk r iv e n i e u ro p s k i b is er sa u g o d n im i z a n im ljiv im lju d im a . M arko L u k etić
51
EUROMED-KORTE idrijski muzej sa slikama istaknutih partizanskih boraca
E u r o m e d ite r a n s k i ko n g re s o d rža o se od 25.4--2.5- 2008. g o d in e u n aselju Korte, Slovenija. Po s ta r o m d o b r o m o b ič a ju prijave su p o č e le z n a tn o kasnije od o s ta lih r e g io n a ln ih kongresa, što je tr a d ic ija E u ro m e d regije, po la k o i o p u š te n o ... Iz Zagreba se p rija v ilo č e tv e ro s tu d e n a ta , no na k ra ju je s a m o dvoje u p a lo p re d sje dn ic a KSG-a Matea Ivanov te m o ja m a le n k o s t, u fu nkciji d o p re d s je d n ik a :), Od n e k o lik o opcija p u to v a n ja od a b ra li s m o n a jp o v o ljn iju - v la k o m d o L ju b lja n e pa p re s je d a n je za K o per. Č e ka ju ći v la k za K oper, o d lu č ili s m o p r ik r a t it i v r ij e m e š e tn jo m po L ju b lja n i te s m o se, kao pravi g eografi, popeli na lju b lja n s k i grad o d a k le se pruža p re k r a s a n pogle d, a ta k o đ e r se m o ž e p r im ije t it i z ra k a sti o b lik L ju b lja n e . V ožnja do Kopra je bila u g o d n a , p o n a jv iš e z b o g u d o b n o s t i vla ka, tu m o r a m o n a p o m e n u t i da su Slovenci d a le k o n a p re d n iji od nas u po gle du ž e lje z n ič k e in f r a s t r u k t u r e . . . a i u o d a b ir u v lako va za ne ta k o p r o m e t n e linije. N akon s rd a č n o g d o č e k a d o m a ć in a u Kopru, te k ra tk e vožnje k o m b ije m , stigli s m o u K o r t e - m a le n o naselje koje se nalazi na s je veru is ta rs ko g p o lu o to k a . S m je š te n i s m o bili u h o s te lu koji
'biciklijada” u sklopu radionice
regionalni sastanak
je po svojoj u re đ e n o s ti bio pravi lu k s u z za geog ra fe , ali nije da se ž a lim o , d a p a č e ;). Prvi dan s m o jo š ob avili prljave, odslu šali u v o d n o p r e d a v a n je te uživali u p a rtiju d o b ro d o š lic e . D ru gi d a n s m o z a p o č e li s r a d io n ic a m a . Tea je iz ab ra la “ E co lo gy o f N o r t h e r n A d r ia t ic ” , a ja “ GIS in p r a c t ic e " . N akon u s k la đ iv a n ja p re d z n a n ja iz GlS -a, v o d ite lji ra d io n ic e su p r ila godili svoje v o đ e n je ta k o da su svi m o g li s u d je lo va ti u d is k u s i ja m a bez većih p ro b le m a . Večer je to ga dana bila re ze rviran a za p r e z e n ta c ije z e m a lja s u d io n ik a , no da ne b u d e u v ije k isto, svaka z e m lja je p redstavljala d ru gu ta k o d a je došlo do k o m ič n ih s ituacija ( p o s e b n o od s tra n e kolega iz Srbije koji su pred sta vlja li S loveniju). Sljedeći dan s m o u s k lo p u GIS ra d io n ic e proveli na g e o g r a f s k o m o d s je ku u Kopru, u v rh u n s k i o p r e m lje n o j GIS u č io n ic i sa s u v r e m e n im r a č u n a lim a I GIS s o ft v e r o m . Radili s m o na prikazu k a te g o r iz a c ije p r o m e t n ic a i p r o m e t n i h p u to v a u p o je d in im z e m lja m a E urope, pa je ta k o kolegu Yuriya iz U kra jin e I m e n e d o p a la N iz o z e m s k a , za k o ju se n a d a m o da n is m o n a p ra v ili previš e grešaka. ;) Č e tv rti dan na red je došla c je lo d n e v n a s o c ij a l n o - g e o g r a f ska e k sk u rz ija , u s k lo p u koje s m o posje tili n e k o lik o naselja u p r i m o r s k o - d i n a r s k o m p r e d je lu Slo venije, od kojih je n a jz a n im ljivija bila idrija, nekad s n a žn o r u d a rs k o m je s t o sa b u r n im u s p o m e n a m a iz 2. s v je ts k o g rata. Ekskurzija je bila u g o d n a I
52
d o b r o v o đen a pa s m o š to š ta n a u č ili 0 t o m d ije lu zem lje. Sljedeće ju t r o v e ćin a r a d io n ic a je n astavila s r a d o m d o k s m o m i “ Gisovci" s h vatili da s m o previš i zurili u m o n it o r e , te s m o kre n u li u b ic ik lija d u u z d už s lo ve ns k e obale ; ta k o s m o u ro k u 2 sata obišli p o lo v ic u n je n e c je lo k u p n e d u ž in e . Dan je bio u p o t p u n je n n o g o m e t n im d v o b o je m d v iju ra d io n ic a te v e č e r n jim t u l u m o m sa š a r o lik im dre ss c o d o m . Na red je d o š la fi z ič k o - g e o g r a f s k a e k s k u rz ija koja " a s ie odvela do n e k o lik o z a n im ljiv ih lo k a lite ta . Svakako valja is t a k n u ti v iše s a tn i p o s je t S k o c ja n s k im ja m a m a t e p lo v id b u b r o d o m u z du ž slo venske obale. Sve p o h v a le idu M a te ju na od lič n e : o r g aniz aciji i v o đ e n ju t o k o m e k sk u rz ije . P redzadnji d an s m o im ali z adnje r a d io n ic e t e p o t o m p re z e n ta c ije is tih gdje s m o se p o n o v n o d o b r o n a s m ija li Posli e p c c - e s m o , p o v o d o m p ra zn ik a rada, o tišli u c e n ta r n ase a gc^e s_ bile o r g a n iz ira n e lokaln e seoske igre. Dio geog ra fa n s '= . no - e m o g a o o d o ljeti te se p rija v io za r a zn o ra zn a n a tje c a n ja - o d š t a ka nja u v re ć a m a , p o te z a n ja užeta, je d e n ja šp a g e ta z a ve z a n ih r u k u , pijenja m lije ka iz b o č ice s d u d o m , itd. Neki s u se p rosla vili.
a drugi... hm , ako n iš ta b a r e m d o b r o z a b a v ili;). V ečer ja završila n a jlu đ im t u l u m o m s n e iz o s ta v n im B D C - o m . Ovo je bio o d lič n o o rg a n iz ira n i v o đ e n kongres, sa d ov o ljn o s lo b o d n o g v re m e n a i e d u k a c ijs k ih sadržaja, p u t e m kojih s m o m o g li p u n o s p o z n a t i 0 š ir e m p r o s t o r u to g a dije la Slovenije. Također, tra ja n je od 7 dana n a m je p o m o g lo da bolje u p o z n a m o ljude i s te k n e m o nove p rijate lje . Z a k lju č n o - ideala n k ongres po m je ri geog ra fa ;) M ario K rp an ić
K L U P S K E A K T IV N O S T I | K O N G R E S I
GODIŠNJI KONGRES-PUSHGORY, RUSIJA Ljeto poslije is p itn ih rokova. Iznenada d o b iv a m poziv na m o bitel, n e p o z n a t broj. Kad o n o kolega K rp a nić. Javlja m i da s a m d obila m je s t o na g o d iš n je m k o n g re s u u Rusiji. Kongres se o d rža v ao u m je s t u P u s h k in s k ie g o r y koje se nalazi u c e n t r a ln o m dijelu regije Pskov. Regija Pskov lo c ira na je na s je v e r o z a p a d n o m d i je lu Rusije, na g ra n ici sa E s to n ijo m . Površina jo j je o k o 95 k m 2 i im a o ko 200 000 s ta n o v n ik a . Za Rusiju je ta regija " m o s t p r e m a E u ro p i” . I ta k o s a sv im iz nenada p o č in je p r ip re m a za m o j prvi kongres. U brzo s a zn a je m da d o b iv a m i s u p u tn ik e , M a tiju i M ateju. Nakon u sp je šn e p o tra g e i k u p o v in e a v io n s k e ka rte Zagreb - Koeln St. P etersbrug, p o č in je naše p u to v a n je . Prva d e s tin a c ija bila je Koeln. N akon prve v o žn je a v io n o m bilo m ij e sve je dn o gdje s mo. Pošto n a m j e let za S t.P e te rs b u rg bio t e k d r u g o j u t r o o dlu č ili s m o se na o b ila z a k grad a i m e đ u s o b n o , v e č e rn je u p o z n a v a n je uz p o k o ju n je m a č k u fin u pivu . Koeln m e se, kao je d a n od č e tiri n ajveća n je m a č k a grada, nije p reviš e d o jm io . Ali n is m o ni m n o g o to g a ob išli o s im p o z n a te r im o k a to lič k e k a te d r a le i p o k oje piv nice... N ako n n a p o r n o g lu ta n ja p o c e n t r u gra d a o d lu č ili s m o se v ra titi na a e ro d ro m ... ¡...p ro le tiš e 2 sata kad evo nas na d r u g o m k ra ju E urope. St. P etersb urg , gra d u Rusiji na uš ću rijeke Neve u B altič ko m o re , bio je naša d ru g a d e s tina c ija prije kongresa. R e la tivn o je m la d grad, n a s ta o u k a s n o m s re d n je m v ije k u, sa n eš to više od 5 m iliju n a s ta n o v n ik a . Osvojivši ga, Rusija se p r o bila na m o re . P r v o t n o je d o b io im e po s v o m o s niva č u, r u s k o m c a ru P etru, a za s o v je ts k o g re ž im a zvao se Lenjin g rad . Pošto nas je t u u g o s tio kolega d o m a ć in iz E ge a -e St. P etersburg, grad s m o obišli k ao p ravi geografi. P re h o d a lig a , k a ko se kaže, u zduž i p o p rije ko . Od n a jp o z n a tije g H e rm ita g e m u z e ja , k a te d ra le Ka zan, k a te d ra le Sv.Izaka, Trga palače, Zim sk e palače, kip a Petra Velikog, d o s to t in ja k v e ć ih i m a n jih m o s to v a koji prela ze p reko b r o jn ih r ije č n ih kanala te v rlo a tr a k t iv n e p o d z e m n e željeznice, z b o g čega se i s a m S t.P e te rs b u rg proziv a " n i z o m p o d z e m n ih palača 20.s t . ” ili " V e n e c ijo m S je vera” . I t a k o je n akon n a p o r n o g u p o z n a v a n ja g ra d a d o š a o " š e ć e r na k r a ju " . T u lu m u lo k a ln o m r o c k b ircu sa o s ta lim s u d io n ic im a ko ng re sa koji su se sasvim
s lu ča jn o kao i m i našli u S t.P e te rs b urg u . Bilo je tu p re d s ta v n ik a r a z lič itih Egea e n t i t e t a . Našli su se Egea H e lsin iki, T a m p e re , A m s t e r d a m , G ro n in ge n , U tr e c h t, Mainz, Wien, S t.P etersburg... Da bi d ru ž e n je bilo jo š bolje, p o g o d ili s m o dan kad je bio neki b a n d k o n te s t i p r o m o cije n a pića... N akon c je lo n o ć n o g " k o n gres w a r m u p " p a r tija s lije d i d u g p u t na m je s t o o d r ž a v a n ja kong re sa, P ushgory. Prva v e č e r na k o n g re s u za p o če la je s v e č a n im o tv o r e n je m Godiš nje g kong re sa 2008. te n a ra v n o , n e iz b je ž n im p a r tije m . No d ru g i d an z a p o č e li s m o v e ć r a n o m z o r o m ra d n o. S vatko z a o k u pljen s v o jo m r a d io n ic o m . Ja sam bila u r a d o n ic i G e og ra p h y of s p o rt: in t e r a c t io n w i t h e c o n o m y , s o c ie t y a n d s u s ta in a b ilit y . Nije bilo p re više n a p o r n o već vrlo z a n im ljiv o i o p u š te n o . S vatko je m o r a o iz n ije ti n e š to 0 s p o r t u u s vo jo j z e m lji, n a j p o z n a t i j i m k lu b o v im a , n a jr a z v ik a n ije m s p o r t u i da li je to lik o j a k da u tje č e na p o litič k e , e k o n o m s k e ili s o c ija ln e o d n o s e u z e m lji. Ta k o đer s m o im a li r a d io n ic e u p riro d i. D ok su neki išli na iz lete i p o sjete a d m in is t r a t iv n i m s re d iš tim a regije g dje se i o d rža v a o k ongres, m i s m o igrali n o g o m e t i o d b o jk u . Ostale ra d io n ic e na k o n g re s u bile su: Digital citie s, E c o n o m ic c o o p e ra tio n b e tw e e n Russia a n d EU, EGEA w o r k s h o p , E u ro p e 's in sid e an d o u ts id e politics, E uro p e a n c u ltu r a l h e rita g e : m e a s u r e s o f p r o te c tio n , G e o g r a p h ic a l fe a t u r e s in s u s t a in a b le d e v e l o p m e n t a s p e c t, P o p u la tio n d y n a m ic s in E urope: h o w to in flu e n c e th e tre n d s , Right - w in g p o litica l m o v e m e n t s In Europe, S h op in g m a lls in e a s te r n E urop e , S u s ta in a b le d e v e lo p m e n t In n o r t h e r n c o m m u n it ie s , T o u ris m In c o n t a c t z on e s: " w i n d o w s ” t o E u ro p e i Tow n tw in n in g . Dalje se na k o n g re s u sve o d v ija lo kako tr e b a , p o č e v š i od p r e d a v a n ja p ro fe s o ra sa L o m o n o s o v a , p re ze n ta cija r a d io n ic a i e n tite ta , Ruske večeri, na kojoj su nas d o m a ć in i hra n ili t r a d i c io n a ln im s p e c ija lite t o m i v rlo u k u s n o m r u s k o m v o tk o m Zadnja v e č e r kon g re sa bila je r e ze rv ira n a za DC u k o je m se naš e n t i t e t n ije baš poka za o , ali b ilo je n a p e to . J u tro poslije bilo j e ...... ( ! “ « $ % ? ) no, u s ta li s m o s p r e m n i za s ve č a n o z a tv a ra n je kongresa i p o k r e t za Pskov koji je bio pola zna to č k a željeznice za M oskvu. skupna fotografija
16. M E R ID IJ A N
53
pjsks večer
pozira n e ispred _DTcnosovog univerziteta
M o skva, g la v n i grad p o v r š in o m n a jv e će d rž a v e s vije ta , sa 10, 5 m iliju n a s ta n o v n ik a , u d a n a š n je je v r ije m e p o sta la m o d e ran g rad , o tv o r e n z a p a d n im u tje c a jim a . Ali m e n i nije izgledala ta k o je r se ipa k jo š i danas u n je z in im z n a m e n it i m m u z e jim a i g a le rija m a , m a n a s tir im a i k a te d r a la m a , vidi a u t e n t ič a n ruski d u h . Glavni m o t i v po s je ta v e ć in e t u r is t a , a t a k o i naš bio je m o s k o v s k i K re m lj i Crveni t r g sa c r k v o m Sv.Vasilija Blaženog. Meni o s o b n o je d a n od najljep ših p ogle da na K rem lj pruža se s K a m e n o g m o s ta (sa g ra đ e n jo š 1938.g.) p reko rijeke Moskve, u n oći. K r e m l jje n a jp o z n a tija p o v ije s n o - a rh ite k to n s k a cje lina u Rusiji koja je s to lje ć im a bila sje d ište ru s k e s v je to v n e i c rk v e n e v la s ti. Povijesni d io K re m lja koji je s a č u v a n d o d an a s d a tira iz 15. i 16. s to lje ć a . Mi s m o se t a k o đ e r našli i u u n u tr a š n jo s t i te g ra d s k e u tv r d e . Gdje s m o došli i do n a jp o s je ć e n ije e k s p o n a te na o t v o r e n o m , a t o je c a r - k o lo k o l iliti c a r - z vo no . V isoko je 6,14 m a te š k o 202 to n e ; te car - puška iliti c a r - to p koji je d u g a č a k 5,35 m i teži 40 to n a . Od o s ta lih p o v ije sn ih g ra đ e v in a koje s m o p os je tili u K re m lju , a s va k ako ih tre b a s p o m e n u ti, su k a te dra la B lagovješčenski s abor, Kneževa palača, te K atedraln i trg . Crveni tr g je , uz K rem lj, n a jp o s je ć e n ije m je s to u M oskvi. Na n je m u su o d r ž a n i m n o g i s a jm o v i, m je s t o je v e lik ih proce sija , p og u b lje n ja , v o jn ih p arada, d e m o n s tr a c ija . Na n je m u se nalazi i p o z n a ta k a te d r a la Sv.Vasilija i L e n jin o v m a u z o le j koje s m o p o s jetili i t o sa v e lik o m d o z o m p o š to v a n ja je r in a če ne m o ž e te ni ući u n u tr a . P ok u š a te li n a p ra v iti bilo koji p o te z ili ući u n u tr a sa k a p o m s p rije č it će vas u t o m e n a o r u ž a n i v o jn ik. Kako s m o u M o s k v i p ro v e li tr i d a n a , o s im n a ja t r a k tiv n ije m o s k o v s k e s ta r e je z g re o b iš li s m o i n eka d r u g a z a n im ljiv a p o d ru č ja , n a r a v n o , u p ra tn ji d o m a ć ih ge o g ra fa . Odveli su nas d o L o m o n o s o v o g u n iv e r z it e ta , no n a ž a lo s t n is m o m o g li ući u n u tr a je r je bio v ik e n d , ali s m o z a to kolega M atija i ja is k o ris
tili taj p r o p u s t i n a p ra v ili z a n im ljiv u fo t o g r a fiju uz koju s m o se svi d o b r o nasmijali... Zad n ju v e če r p ro v e d e n u u M oskvi p osvetili s m o o p u š te n o j n o ć n o j š e tn ji s r e d iš te m g r a d a . I ta k o la g a n o z a v rš a v a n aše p u to va nje ... Ju tro poslije sjeli s m o na avio n, p ra va c VViena. Ali da p u t bu de jo š u z b u d ljiv iji u za d nji čas z a je d n ič k i s m o o d lu č ili p r e n o ć iti u Beču kod je d n o g kolege g e o g ra fa , S tefana, koje g s m o u po zn ali na ko n g re s u , te s m o to is koris tili kao o p r o š t a jk u i p o s je t g ra d u i S c h o n b r u n n u koji je, s a s v im s lu ča jn o , bio u blizini n je go vo g d o m a . S u tra d a n je u s k o ro d o š lo i v rije m e na šeg p o v ra tk a . U m o rn i s m o sjeli u bus za Zagreb, počeli p re p rič a v a ti d o g a đ a je i iz n o siti d o jm o v e š to s m o sve prošli, v id je li, naučili...i n a je d n o m zaspali...Kada s a m se p ro b u d ila v idje la s a m AK Zag re b i vesele, u z b u đ e n e p rija telje koji su nas do če ka li r a šire n ih r u k u . M a r tin a C vitković
RAZMJENA ZADAR-ZAGREB Jeste li kad bili u s itu a c iji da im a t e č e tir i d a na viška i želju za p u to v a n je m ? S ig u rn o je s te . S pojivši t o s je d n a k o v v a n d erlu s tin g g r u p ic o m ksgo va ca i, m o ž d a jo š b itn ije , g r u p ic o m g o s t o p r i m ljivih veselih kolega, d o b ija te r e c e p t za v rlo k v a lite tn u r a z m je n u u fo r m i v ik e n d rolade. lako s m o s ko ro g o d in u da n a obig ra va li o ko u z vra ta kao o ko v ru ć e kaše, ne m o g a v ši u s kla d iti obveze (p o k o r u s m o o b av ili, ok a javš i te g rije h e, bez brige), k o n a č n o s m o se k ra je m veljače dale ke, ali p rija teljsk e 2008., o dvažili na p u t k m o r u . Ka Z a d ru . Ka k o le g a m a , p o u č e n i i s k u s t v o m da n e m o š falit, a ko je kolega i ak o je iz Zadra. I š to reći 0 ra zm je ni? U m je s to fra z a i frazica i u o b ič a je n ih k o n s t r u k c ija , d o v o ljn o je re ći da s e j e i s e n iln iji m e đ u n e m a jo š uvije k, n a k o n više od g o d in u d a n a sjećaju. I da je p re b rz o završila. I da s m o spojili k v a lite tn o is p u n je n u le ž e rn o s t s p o s
j e t im a m u z e jim a kao npr. p o s ta v u izlo žbe „ Z la to i S re b ro grad a Z a d ra “ u s klo p u s a m o s ta n a Sv. M arije i M uzeju gra d a Zadra, u ko jim a n a u č is m o p o n e š to , a i p o n e š to više o Z a d ru od s t a r o d a v n ih v r e m e n a (i prije GlS -a na n a š e m o d s je k u ) n a o v a m o . Ne bi bilo loše n iti da je cijela ra z m je n a bila u Z a d ru , no naši d o m a ć in i nis u ciljali n iti na neloše, n iti na s a m o d o b r o ciljali su na o d lič n o , te s m o im ali p rilik u pobliže u p o z n a ti Nin, u d e ta lje se u p o z n a t i s B io g ra d o m , za š to su za n a g r a d u n a jh r a b riji o d nas bili o b iln o n a h r a n je n i ( u n a t o č d re v n o j m u d r o s ti da „ n e m o š p o je s t v iše od č e tir i s la n e s rd e le da ti se oči ne izbulje od s o li“ © L .S . 2003.), te kao v r h u n a c ra z m je n e iskusili p ra v u bu ru , t r a d ic io n a ln e o b r te i je d in s tv e n o g o s to p r im s tv o u M a tin o j palači u Polači. Filip V ujasin ović
K L U P S K E A K T IV N O S T I | R A Z M JE N E
ČOKOLADA, BICIKLI I IVO ROBIC ILIJI TURNEJA BELGIJA-NIZOZEM SKA-NJEM AČKA RAZMJENA M Ü N S TE R -N IJM E G E N -Z A G R E B Ovo je jo š je d n a p riča o n e z a b o r a v n o m p u t o v a n ju po E u r o pi - je d n o m od m n o g ih u k o jim a su g lavn i a k te r i bili č la n o vi Kluba s tu d e n a ta g eo g ra fije Zagreb. U o v o m s lu ča ju bolje reći č la n ice , je r je i o n o m a lo m u š k ih snaga koje su tr e b a le p u t o vati s n a m a bilo s p rije č e n o n e p o s re d n o prije p u ta . Tako je šest fra jlica k r e n u lo na u z v r a tn i s u s r e t tr o jn e r a z m je n e M ü n s te r N ijm e g e n - Zagreb. N aravn o , slijedeći našu k rila tic u « k a d s m o već t a m o . . . » (a i z b o g je ftin ih a vio n skih k arata Lju bljana - B ruxelles) o dlu čili sm o u b a c iti jo š i p o s jet Belgiji. Tis uću p u ta hvala A n in o j te ti koja nas je ljubazno ugostila, častila, mazila i pazila neko liko fa n ta s tič n ih dana. I m o ž d a baš z b o g č in je n ic e da s m o se ta k o u d o m a ć ili kod t e t e V(K)esne, Brugge, A n t w e r p e n i Bruxelles, a o s o b ito Braine LAIleud ( p re m a B e lg ija ncim a « s e l o » , a po n a š im s ta n d a r d im a veći grad - od 80 000 s ta n o v n ik a ) su se činili jo š z a n im ljiv ijim a i to p lijim a . Svaki od ovih g radova im a svoju čar: Brugge je kao s tv o re n za r o m a n t i č n e š e tnje sa s v o jim k a n a lić im a i s k la d n o m a r h i t e k t u r o m ; A n t w e r p e n p re d s ta v lja spoj s ta ro g a i no voga; Bruxelles privlači kao prijes to ln ic a Belgije ali i EU sa z a n im ljiv im i n e o b ič n im t u r is t i č k im a tr a k c ija m a - M a n n e k e n P iso m i A t o m i u m o m . N e m o jte m is liti da s m o z a b o ra v ili is p ro b a ti z n a m e n ite belgijske k ru m p irić e , waffle , pivo v o ć n ih i d ru g ih okusa (hvala EGEA-i Bruxelles na n o ć n o m ra zg le du g ra d a ) te n a ra v n o p o z n a tu b elg ijsku č o k o la d u koja se m o ž e k u p iti na s v a k o m k o ra k u u č o k o la te rija m a . Sve te delicije d o b r a n o su u tje c a le na naše in ače s kla d n e figure, ali s a m o je d n o m se živi, da p a ra fr a z ir a m o Ivu Robića. D a n im a s m o birali i gdje ć e m o n a b a v iti najljepše fig u rice Š tru m p fo v a , i z a h va lju ju ći p o z n a to j ženskoj n e o d lu č n o s ti, na k raju s m o ostali bez njih. Ali z a to će n a m u sje ća n ju ostati n a jd e blja m a č k a koju s m o v id je li u ž iv o tu , s ta ln a s ta n o v n ic a s tu d e n ts k o g kafića u B ruxellesu ( p it a n je je jes u li te dvije stvari p ov ezane s lo š o m s tu d e n t s k o m p r e h ra n o m ...) .
Prije s lu ž b e n o g p o č e tk a r a z m je n e u N iz o z e m s k o j, s a m o in ic ija tiv n o s m o o d lu č ili p o s je titi n ajv e ću s vje tsk u luk u - R o tte r d a m , koji s vo jim n e b o d e rim a i m e g a a r h it e k t u r o m podsje ća na velike a m e r ič k e gradove. R o tte rd a m ć e m o najv iše p a m t iti
16. M E R ID IJA N
glavno prijevozno sredstvo ;)
po z a n im ljiv o m m je s t u gdje s m o p re n o ć ili, n a im e , radi se 0 u s id r e n o m b r o d u p r e t v o r e n o m u tz v. h o s te l. Tam o su zidovi ta k o ta n k i d a je m o g u ć e č u ti o s o b u u s u sjed n o j kabini kako diše, a da ne g o v o r im o 0 o s ta lim z v u k o v im a (čitaj; h rkanje, lu p a n je v r a t im a , d e rn ja v a u k a s n im n o ć n im s a tim a ) . Tu s r a m o t u od h oste la s m o p r it o m I m a s n o platili. Ipak, naš b o ra v a k u R o t t e r d a m u i s u s je d n o m r o m a n t i č n o m D elftu bio je iz n im n o ugo da n z a h v a lju ju ć i G eertu iz EGEA-e U tr e c h t koji je bio o d lič a n vodič, a u s p u t re č e n o i d o b a r g o v o rn ik h r v a ts k o g je z ik a . S ljedeće na it in e r a r u bio je b o r a v a k u N ijm e g e n u u režiji EGEA-e N ijm e g e n , č im e je p o č e o s lu ž b e n i d io ra z m je n e . N i zo ze m c i su nas dočekali na k o lo d vo ru i ubacili na g radski bus do Ellekine k uće, gdje s m o im a li t u l u m u p o z n a v a n ja , uz t r a d ic io naln a pića iz H rva tske i N je m a č ke z a h va lju ju ći k o jim a se s vim a razvezao jezik, i više ne g o š to je trebalo ... S u d io n ice ra z m je n e su bile r a z m je š te n e kod d o m a ć in a na ra z lič itim lo k a cija m a , š to je u n e k im s lu č a je v im a z n a čilo k o riš te n je bic ik la po « n i z o z e m s k im p la n in a m a » i d o v elo do p o b u n e dijela h rva tsk e dele gacije zb o g m u s k u lfib e r a v is o k o g s tu p n ja. Idući d a n ra z m je n i se p r ik lju č ila i EGEA M u n s te r , ta k o da je ekip a bila k o m p le tir a n a . A k t iv n o s ti koje je EGEA N ijm e g e n p r ip r e m ila za nas u k lju č iv a le su razgled s v e u č iliš n o g k a m pusa i c e n tr a g ra d a , p e n ja n je na « Đ a v o lj u p l a n i n u » (koja , v je ru jte , nije ni u pola ta k o d r a m a tič n a kako jo j im e g o v o ri) u g r a n ič n o m p o d r u č ju iz m e đ u N izo z e m s k e i N je m a č ke , te u v i j e k z a n im ljiv o o r ije n ta c ijs k o n a tje c a n je u s a m o m g r a d u . J e dan dan je bio p o s ve ć e n A m s t e r d a m u gdje s m o posje tili o to k Javu, n e k a d a š n je lučko p o d r u č je s m n o g o b r o jn im s kla d iš tim a , d a na s p r e tv o re n o u p riv la č n u r e z id e n c ija ln u č e tv rt. Dio dana proveli s m o u o b ila s k u f a m o z n e Crvene č e tv rti, a n a v e če r s m o išli u s u rin a m s k i re s to ra n gdje s m o kušali p r e z a č in je n u h ra n u koja nije za svačije nepce. Dan u A m s t e r d a m u je z a m a lo d o b io š o k a n tn i e p ilo g b u d u ć i d a j e ra č u n za p a rk ira n je u garaži Ispod A ja x o v o g s ta d io n a iz n o s io n e v je r o ja t n ih 40 e u ra. Uz p o m o ć Rinka iz EGEA-e A m s t e r d a m a koji je služb e nik a u v je rio da se s m ilu je j a d n im H rv a tim a I N ije m c im a , cijena p a rkira n ja je ip ak d r a s tič n o pala na r a z u m n u razinu.
55
mmm...belgijski waffli
Brugge
koji je s tra d a o u II. s v je ts k o m ra tu , ali za razliku od M u n s te ra o b n o v lje n je u stilu 5 0 - ih , 6 0 - ih , 7 0 - ih . N ajveće iz n e n a đ e n je doživjeli s m o kad su nas d o m a ć in i doveli na tra d ic io n a ln i r u h r ski ob je d u « Z a g r e b g r i l l » koji vodi naš z e m lja k Iz Slanog. V e č e rn jim iz la s ko m s lu ž b e n o je završila r a z m je n a , te s m o se s lje d e ć e g dan a s t u g o m o p r o s tili od EGEA-e M u n s te r i N ij m e g e n . I z a g re b a č k a d e le g a c ija se r a sc je p k a la na tr i dijela; Maja se v ra tila u N iz o z e m s k u , Ana u Zagreb, a za A n d re ju , Teu i nas dvije p u s to lo v in a se n a s tav ila u s tu d e n ts k o m g ra d u G o t tln g e n u , gdje s m o posjetili Evu Noack, našu dra gu p r ija te ljicu koja je g o d in u dana prije s tu d ira la u Zagrebu. Tam o s m o proveli ne ko liko o p u š ta ju ć ih dana, a u j e d n o m e od klu bova za glazbene ta le n te u p o zn ali s m o g o s p o đ u iz Bjelovara u p o z n im g o d in a m a , koja je p u b lik u o d u š evila s tih o v im a p o p u t; « Ć a le , ćale, kupi m i sandale , s a m o pazi ćale da ne b u d u p r e m a le » . Naši n je m a č k i p rija telji nisu sh vatili z ašto s m o m i na p o d u od sm ijeha... Eva n a m je p riu štila i p o s je t s v o m r o d n o m B re m e n u , gdje s m o na s v a k o m k o r a k u n a ila z ili na z n a m e n i t e b r e m e n s k e s vira č e te u p o z n ali o s ta le n a jv a ž n ije z n a m e n it o s t i g rada. Si lo m prilika p u t nas je p o s lje d n ju v e če r o p e t n a n io u M u n s te r, gd je s m o p respavali z b o g b liz in e d o r t m u n d s k o m a e r o d r o m u i h v a ta n ja a v io na ra n o u ju t r o . P o n o v n o se d o kaza lo da izreka « š t o ju ž n ije , to t u ž n i j e » nije to č n a ! P re m a ju g u je po sta ja lo sve s u n č a n lje i vedrije, ta k o d a je le t pre ko Alpa bio n e v je ro ja ta n ! Ali kad s m o stale na h rv a ts k o t lo n a k o n tri tje d n a n e z a b o r a v n o g p u ta , ip a k s m o se o sje ćale k o ' riba u vodi - svagdje pođi, k ući dođi... Jasm ina Azenić, prof. Petra Radeljak, pro f.
Rotterdam - vječno gradilište
razgled grada Essena
Razmjena se dalje n astavila u n a m a u v ije k dragoj N jem ačkoj, u z s a v rš e n u o rg a n iza ciju EGEA-e M ü n s te r. Z apočeli s m o r a zg le d o m X an te n a, je d n o g a od n a js ta rijih g ra do va u N je m a č k o j, u čijoj je blizini r e k o n s tr u ir a n r im s k i a m f ite a t a r , t e r m e i o s ta le g r a đ e v in e iz r im s k o g d o b a . Treba s p o m e n u t i da s im p a tič n a g o s p o đ a koja je v o d ila o b ila z a k o v ih g r a đ e v in a , in a č e v rlo s tr u č n a u s v o m poslu, nije n ik ada čula za a m f it e a t a r u Puli. Idući dan razgledali s m o g ra dski m u z e j M ü n s te r a koji in t e r a k tiv n o p re d sta vlja p o v ije st grada. U s a m o m m u z e ju p o s to ji i « j u k e b o x » sa svjetski p o z n a tim iz vo đ a č im a m e đ u k o jim a s m o p ro n a šli i već s p o m e n u t o g Ivu Robića! Dan se n a s ta v io ra z g le d o m grada, koji je bio g o to v o posve s ru š en u II. s v je ts k o m ratu, ije d a n od rije tk ih u N je m ačkoj koji su re k o n s tr u ir a n i u i z v o rn o m s tilu . Naše d o m a ć in e s m o h tje li iz n e n a d iti n e k im h r v a t s k im p r o iz v o d o m , i s t i m c ilje m b e z u s p je š n o obišli niz v elikih s u p e r m a rk e ta . U je d n o m od njih lju bazna poslo vođa č a k je i provjerila u ra č u n a lu p o s to ji II koji h rv a ts k i a rtik l, i nije našla niti je d a n ! Na k raju s m o se zadovoljili t u r is t i č k im v o d ič e m za H rv ats k u , pa im ta k o dali i m ig da nas š to prije o p e t posjete. Idući dan bio je re ze rv ira n za u p o z n a v a n je sve p o p u la rn ije In du s trijs k e k u ltu r e Ruhra, u s klo p u čega s m o obišli nekadašnji in d u s tr ijs k i t o r a n j G a s o m e te r s iz lo ž b o m s a te lits k ih s n im a k a r a z lič itih dijelo va svijeta, te z a n im ljiv o tv o r n ič k o p o s tr o je n je p re tv o re n o u m u z ej. Za h v a lju ju ć i M a ren iz EGEA-e A lu m n i, koja nas je p rovela po Essenu, u p o z n a li s m o g e o g ra fs k i z a n im ljiv g rad ispod n e p riv la č n e v a n jštin e. Essen je tip ič a n p r im je r grada
56
K L U P S K E A K T IV N O S T I | R A Z M JE N E
R IJE Č P R E D S JE D N IC E 2 0 0 8 .
RIJEČ P R E D S JE D N IK A 2 0 0 9 -
Klub s tu d e n a ta g e o g ra fije od 1999. g o d in e o rg a n izira b ro jn e t e re nske izlaske, s tr u č n e e k sk u rz ije , s tu d e n ts k e r a z m je n e , m o t i vacijske v ik e n d e i m n o g e dru g e a k tiv n o s ti. U je s e n 2007. g o din e KSG je iz s o bice u p o tk r o v lju p reseljen na h o d n ik , lako su n a m o be ć a va li d a j e t o p r iv r e m e n o rje šenje , k ro z cijelu 2008. g o d in u nije se p ro n a š a o n ik a ka v p ro s to r, te s m o n e u m o r n o d e ž u rs tv a i s a s ta n k e o d rža v a li na h o d n ik u . U sp rko s p o te š k o ć a m a koje d o n o s i n e d o s t a t a k p r o s t o r a , je r na h o d n ik u n e m a n ik a k v ih u v je ta za rad i fu n k c io n ir a n je Kluba, d o b r o m v o ljo m i t r u d o m čla n o va o s tv a re n i su p la n ira n i p ro je k ti. 2008. g o d in e o d r ž a n je d v o d n e v n i t e re n s k i izlazak u Z adar i NR P aklenic a pod s t r u č n im v o d s t v o m a s iste n ta Ivana Čanjevca. T r a d ic io n a ln a ljetna t e r e n ska na stava o d rža n a je na M u r te r u , gdje s m o a n k e tira li lokaln o s ta n o v n iš t v o , ali i p o s je tili NP K orn a ti. Od a k tiv n o s t i koje se t r a d ic io n a ln o o r g a n iz ira ju svake g o d in e su b r u c o š ija d a i m o t i vacijski vike n d , te su o n e kao i o b ič n o o d rž a n e u p la n in a r s k im d o m o v im a . Na b ru c o š ija d i su n a m se p rid ru ž ili i kolege iz Slo ven ije i Poljske. N akon d u g o v re m e n a u 2008. g o d in i s m o o r g a nizirali g e o g ra fs ki t u l u m i m a lo n o g o m e t n i tu r n ir , na k o jim a je s u d je lo va o velik broj geog rafa . Obje a k tiv n o s ti su v rlo u sp je šn o p r o m o v ir a le KSG i p r iv u k le n ove č la n o v e . KSG s m o u s p je šn o p re d sta vili i na č e tiri re g io n a ln a kon g re sa u Estoniji, Sloveniji, R u m u n js k o j i Belgiji te g o d iš n je m u Rusiji. Svi p r o b le m i u z ro k o v a n i n e d o s t a t k o m p r o s t o ra nis u nas s priječili da p u tu je m o , is tra ž u je m o , o rg a n iz ir a m o , u č im o i uz sve to d o b r o se z a b a v lja m o . U Klu bu s tu d e n a ta ge o gra fije svi g e og ra fi su d o b r o d o š li da se p rid ru ž e sa s v o jim id e ja m a i d o b r o m v o ljo m . Uz z a b a vu i p u to v a n ja KSG nu d i i nova p ra k tič n a z n a n ja 0 o r g a n iz a c iji koja bi v a m n a k o n z a v r š e tk a f a k u lt e t a m o g la biti v rlo koris na. Stoga p rid ru ž ite n a m se, o r g a n iz ira jte , p u tu j te i u ž i v a j t e ! :)
K lu b s t u d e n a t a g e o g r a fije Z a g re b (KSG Z a g re b ) n e v la d in a je , n e p r o f it a b iln a u d r u g a koja o k o sebe o k u p lja e n tu z ija s te geo g ra fe , z a lju b lje n ik e u p u to v a n ja i d ru ž e n ja . Klub je o s n o v a n 1999. g o d in e k a ko bi s t u d e n t i g e o g ra fije širili svoja p r i ja t e ljs t v a i z n a n ja . D a n a s n a k o n 10 g o d in a i dalje s k la p a m o nova prija te ljstva , a ja č a m o stara. Prvo d e s e tlje ć e p osto ja n ja Kluba bilo je v rlo a k tiv n o i p o tic a jn o da se n a s tav i u d r u g o m d e s e tlje ć u . Zato ću se ove g o d in e p o b r in u ti da n a s ta v im o već tr a d ic io n a ln e a k tiv n o s t i p o p u t b ru co š ija d e , m o tiv a c ijs k o g v i k e n da, g e o tu lu m a , e k s k u rz ija I m e đ u n a r o d n ih d o g a đ a n ja p o p u t kongresa, r a z m je n e s tu d e n a ta i s e m in a ra . Ove g o d in e n a s ta v lja m o tr a d ic iju m a l o n o g o m e t n o g t u r n ir a , g e o tu lu m a , a t r u d i t ć e m o se o rg a n iz ir a ti v iš e d n e v n u e k s k u rz iju , lje tn u te r e n s k u n a s ta v u i na je s e n v e ć tr a d ic io n a ln e a k t iv n o s t i n a m ije n je n e p r v e n s tv e n o b r u c o š im a . KSG Z a g r e b je u je d n o EGEA Z a g re b , č la n ic a E u r o p s k e g e o g ra fs k e o rg a n iz a c ije za s t u d e n te i m la d e g e o g ra fe ( E u r o pean G e o g ra p h y A s s o c ia to n fo r s tu d e n ts and y o u n g G e o g ra phers), z ato ć e m o ovu je s e n o rg a n izira ti m e đ u n a ro d n i se m in a r. Svi koji v o lite p u to v a n ja , d ru ž e n ja i ra z m je n e z n a nja k re n ite o d m a h i u č la n ite se u Klub s tu d e n a ta g e o g ra fije Zagreb. Ne s r a m ite se p ita ti s tarije kolege 0 s v e m u što vas z a n im a . Bitno da se d ru ž im o !
Matea Ivanov
M arko Kovač
Velebit planina, Žuja i slanina.
NAGRADNA IGRAč NAJGEOFOTKA Dragi kolege, kao što ć e te p r im ije titi, vaše u re d n iš tv o se u o v o m b ro ju m a lo poig ra lo i e k s p e r im e n t ir a lo sa n e k o lik o n o v ite ta . Nijedan e k s p e r im e n t nije p ro m a š a j, u v ijek m o ž e p os lu žiti kao loš p r im je r ili p a k kao iz n im k a koja p o tv r đ u je pra vilo. No, n a d a m o se da naši e k s p e r im e n t i ipak neće p ro pa sti, već da će p o s ta ti trad ic ija . 0 č e m u se radi? N aim e, sigu rn i s m o da su negdje d u b o k o na D d is k u v a š e g k o m p ju t o r a , kao r e z u lt a t b r o jn ih g e o g r a fs k ih lu tan ja , p o h ra n je n a r e m e k djela vaših ru ku , u m a i f o to a p a ra ta . Vaš po sa o je da p o tr a ž ite n a jlje p š e g e o fo t k e i p o d ije lite ih s nama. Uvjeti su sljedeći: - fo to g r a fije tr e b a ju s ad rž a va ti o d r e đ e n e g eo g ra fske e le m e n t e ili pojave na p o d r u č ju Republike H rvatske - z broj pik sela m o r a biti veći ili je d n a k 3MP (n p r. rezolu cija 2000x1500 ili p re p o ru č ljiv o veća) - m o g u se posla ti najviše 4 fotografije po v la s t ito m o d a b iru - fo to g r a fije se šalju na e - m a i l k s g .z a g r e b r s g m a il.c o m u jpeg, tiff ili ra w f o r m a t u te p r e th o d n o p re im e n o v a n e u k o -
16. M E R ID IJ A N
re s p o d e n c iji sa s a d rž a je m ko jeg p rikazuju . Najljepša fo t k a * će k ra s iti n a s lo v n ic u 11. broja vašeg n a jd ra že g časopisa, a a u to r će t a k o đ e r o svojiti b e s p la tn u o b n o v u č la nstva Ili p o p u s t u iz nosu od i s k n ako se prvi p u ta u č la n ju je u Klub s tu d e n a ta g e o g ra fije Zagreb. Fotografije se p r im a ju z a k lju č n o sa 31. o ž u jk o m 2010. g odine.
* prem a ¡zboru uredništva 11, broja 16. M eridijana
MURTER 2008 LJETNA TERENSKA NASTAVA K S G -A
jutarnje okupljanje prije anketiranja
d n u . U p o d m o r ju oko K o rn a ts k o g o to č ja ž iv o tn i p r o s t o r nalazi Ove se g o d in e ljetna te re n s k a na sta va KSG-a o držala na o to k u M u r te r u , a u o k v ir u nje p o s je tili s m o K o rn a te i g ra d Š ibenik. oko 60 ž iv o tin js k ih vrsta. Geološka i k llm a to lo š k a obilježja slična su M u r te r u , a da na s s lu žb e n o na K o r n a tim a živi 7 s ta n o v n ik a . Sada ć e m o n e š to u k r a t k o reći o n a v e d e n im d e s tin a c ija m a . Kornati se s p o m in ju već u d a v no j p rošlo sti pod ra zn im n azivim a O to k M u r te r je najveći od m a n jih ja d r a n s k ih o to k a i n ajg ušće n a s e lje n od s vih o to k a na J a d ra n u , P ro s tire se p a r a le ln o uz - Crateae, S to m o rin s k i o to ci i K runski oto ci. Danas u N P - u p arku p o s to je u g o s tite ljs k i o b je k ti koji m o g u p ru žiti t e m e ljn e usluge o b a lu iz m e đ u Šibenika i Zadra i prip a d a s je v e r n o - d a lm a tl n s k o j o t o č n o j s k u p in i. Površina m u iznosi 18,6 k m 2, d u g je 11 k i l o p o s je tite ljim a , služba na dzora i k o n tr o le p o na š anja posjetite lja , in f o r m a t iv n i i re c e p tlv n i p u n k to v i. P o s je tite ljim a je d o z vo lje n o m e t a ra i im a, p r e m a p o p is u iz 2001. g o d in e , 5060 s ta n o v n ik a u k re ta n je u n u t a r c ije log parka, o s im p o d r u č ja oko o to k a Purare č e tiri naselja - M u r te r (2068), Tis no (1377), Jezera (841) i Betin a (774). O tok se nalazi u š ib e n s k o - k n in s k o j žup a niji, a a d m in is i h rid i Male P urare i Volića koji su p ro gla še ni z o n o m po s e b ne t r a t iv n o je p o d ije lje n na dvije o p ć in e - Tis no na is to k u i M u r t e r - zaštite. K orn a ti na z a pa d u. O to k je sa o b a lo m s poje n p re ko p o k r e t n o g Za kraj n e k o lik o o s n o v n ih in fo rm a c ija 0 Š ib enik u. Šibenik je m o s ta u m je s tu Tisno. G otovo cijeli o t o k izgrađen je od k re d n o g p eti g rad po b ro ju s ta n o v n ik a na J a dra n u sa o ko 37000 žitelja. v a p n e n c a ko je g p o k riv a o s k u d n a v e g e ta c ija . Na s je v e r o z a p a d Sjedište je Š ib e n s k o - k n in s k e ž u p a n ije 1važan re g o n a ln i c en ta r. n o m dijelu M u r te r a nalaze se p lo d n a polja i zd en ci pitke vode. P osebno se istič e njegova k u ltu r n a b aš tin a sa h r v a t s k o m s r e d n jo v je k o v n o m j e z g ro m i k a te d r a lo m S ve to g Jakova. N ajviši v rh je R aduč, v is o k 125 m e t a r a . S t a n o v n iš t v o o to k a M u r te r a bavi se p o ljo p r iv re d o m , s t o č a r s tv o m i rib a rs tv o m . Od p o ljo p riv re d n ih k u ltu r a najviše se uzgaja m aslina, v oće i povrće. C h ris tia n Bašić Danas su o s im tih t r a d ic io n a ln ih d je la tn o s ti razvijen i t u r iz a m M URTER - NASTAVAK i m a la privre da . Treba is ta k n u ti p r e d iv n e p je šča ne plaže koje d o p r in o s e razvoju t u r iz m a , a m e đ u k o jim a se p o s e b n o ističu I ta k o ....s tiž e m o p o lak o na M u rte r..a sve m i je o n a k o n ekako m a lo m a g lo v ito ...k a k o I ne bi bilo. P uto va li s m o cijelu n o ć v l a S lanica i Čigrađa. O to k M u r t e r je bio n a s ta n je n v e ć u p r a p o v ije s ti i u d o b a k o m , od Zagreba do Šibenika. Im ali s m o cijela dva v a gona za sebe, pa m je s ta nije m a n jk a lo . .. p o d u č e n a o v im is k u s tv o m , za Ilira. Lib u rn i i R imljani, koji su živjeli na o to k u , o s ta v ili su ja s n e tra g o v e svoje n a z o č n o s ti. A r h it e k t o n s k i o sta ci rim s k ih o b je k a bilo koje n a r e d n o n o ć n o p u to v a n je v la k o m , čak i u n a jto p lije m m je s e c u g o d in e , gla vni re k v iz it b it će m i n ajd eblja z im ska vesta ta, lu č kih ure đa ja i m o z a ic i g o v o re 0 va žn o s ti o to k a u a n tič k o d ob a , ko je g prvi p u t s p o m in je Plinije Stariji pod im e n o m C o - koju im a m . U Š ibenik s m o stigli oko 7 u ju t r o i n e k a ko se d o v u kli u b liz inu a u t o b u s n o g k o lo d v o ra koji je, s re tn e li o k o ln o sti, na le n t u m . H rvatsko im e o to k a S rim a c ja v lja se oko 1250. go dine, a ra zličito j n a d m o r s k o j visini od željezn ičko g , pa s m o sve stvari p o č e tk o m 18. s toljeća o to k d obiv a im e M u rte r. P odrijetlo im e n a u g la v n o m m o r a li n o s iti..n a š i e le g a n tn i z a g re b a č k i ko fe ri na M u r te r još je z n a n s tv e n o ne d o k a z a n o . k o ta č ić e su izvisill i pokazali se n e u p o tr e b ljiv im a . M u r te r je n aselje na s je v e r o z a p a d n o m d ije lu i s t o im e n o g N akon š to s m o prešli m o s t koji spaja k o p n o s M u t e ro m , i koji o to k a . S re d n jo v je k o vn i M u r t e r je n a s ta o na p r o s to ru d a n a š n je g je u s p u t reče n o vrlo m ale n, kra jo lik se to t a ln o p r o m ije n io . S amo Sela, p odalje od m o ra , d o k je luka H ra m in a f o r m ir a n a m n o g o kasnije, u t r e n u t k u kada su M u r te r in i postali, o t k u p o m posjeda, c e s ta , zavoji, k rška v e g e ta c ija i p o k o je m u r t e r a n s k o naselje. n a jb ro jniji v la snic i k o rn a ts k ih o to ka . Do njih su m o gli s a m o b r o Ispred ulaza u svako naselje sta ja la je cijela vojska oglasa za d o m , p a je z a t o tre b a la i o d g o v ara ju ć a lučka i n f ra s tr u k tu r a . D a iz n a jm ljiv a n je a p a r tm a n a I strelica s o z n a k o m u d a lje n o s ti do nas se naselje M u r te r širi p r e m a ju g u , u v a la m a Slanici i Čigrađi, n ajbliž e g k o n z u m a . Isprva s m o bili o d u š e v lje n i tim e , je r n a r a a na sjeveru se g o to v o s to p ilo s n a s e lje m Betina, koje je, kao i v n o , n ika kve h ra n e niti pića nije bilo u n a š im z a lih a m a . I ta k o naselje Tisno, n a sta lo u v rije m e tu r s k ih provala . Z a n im ljiv o je da u Betini po s to ji g o to v o 100 m a lih o b ite ljs k ih b ro d o g ra d iliš ta u k o jim a v rsn i b ro d o g ra d ite lji r u č n im a la t o m g ra d e t r a d ic io n a lne d rve n e b rod o ve. Jezera su p o v rš in o m n a jm a n je naselje na M u r te r u . Izgrađena su oko z a k lo n je n e uvale na s je v e ro is to č n o j s tr a n i o to k a . C e n ta r m je s ta je na s je v e rn o j obali uvale, a na ju ž n o j obali je Is to im e n a ACI m a rin a . Tisno je n a jm la đ e naselje na o to k u M u r te r u , a n a s ta lo je na m je s tu gdje o to k M u r te r g o t o v o d o d iru je k o p n o pa je 1832. g o d in e na t o m m je s t u iz građen i p o k re tn i m o s t, k o jim je o to k povezan s k o p n o m . N acio na ln i p ark Kornati je je d n a od n a jra z v e d e n ijih o to č n ih s k u p in a na M e d ite r a n u . K o rn a ts k o o to č je s p le t je od o ko 150 o to k a , o to č ić a i hridi, ra za s u tih na s re d iš n je m dijelu Jadrana, a p r o g la š e n o je N a c io n a ln im p a r k o m 1980. g o d in e . Površina K o rn a ts k o g o to č ja je o ko 62 k m 2, a p o v rš ina N P -a iznosi o ko 300 k m 2. U NP u k lju č e n a je i velika p o v rš in a m o r a , o d n o s n o p o d m o rja , z bog ra zn o lik o g živog svijeta koji se nalazi na njegovu
58
K L U P S K E A K T IV N O S T I | L J E T N A T E R E N S K A N A S T A V A
s m o za p r ib liž n o s a t v r e m e n a s tig li u m je s t o M u r te r . .. v r lo z g o d n o m je s to , t ip ič n o o t o č n o m e d ite r a n s k o , s lije p im s ta r im k a m e n im k u ć a m a u c e n tr u i v ila m a i a p a r t m a n im a po d alje od njega. Usudila bih se č a k reći da M u r te r nije o tiš a o p r e d a le k o u izgradnji u u s p o re d b i s n e k im g r a d o v im a Istre ili većih o to č k ih m je s ta , ali osje ćalo se da je lje to, sezona, sve p u n o tu r is ta , te da s m o stigli u n a jb u r n ije m d o b u za ovo m je s to . Ima d o s ta n o v o iz g ra đ e n ih o b je k a ta u stilu p r i m a m - s a m o b o g a t e - s t r a n c e - k o j i - n e m a j u - s m i s l a - z a - a r h i t e k t u r u , ali oni su če sto iz m ije š a ni s o b it e ljs k im k u ć a m a . Tako je slično izgle d ala i ulica u kojoj je bio n a š a p a r t m a n , je d a n od n o vijih i ljepših, m o r a m p o h v a liti. Naš je g e o g ra fs k i z a d a ta k na ovoj te re n s k o j n astavi bio a n k e tir a n je lo k a ln o g s ta n o v n iš tv a o n jih o v o m s o c ija ln o m s ta tu s u , od pita n ja o o b ite ljs k o m ž ivo tu , o b ra zo v a n ju do z a n im a n ja i n e k r e t n in a koje p o s je d u ju na s u s je d n im « o r n a tim a . O dlu č ili s m o o d m a h is to g a da n a is tra ž iti m je s to , pa s m o , n a ko n š to je m u š k i dio p o p u la c ije o d g le d a o t e k m u , istog t r e n u t k a k re n u li na najb ližu plažu, koja je na našu sreću, bila 5 m in u t a u d alje n a od a p a r tm a n a . U s p u tn o rečeno, ta plaža je raj za ig ra n je pic igina (koji s m o re d o v ito u sa vrša v a li...n e ki više neki m a n je ) ...m o re je p litko , a n a k o n p rvih pa r m e t a ra n e m a k a m e n ja v e ć s a m o p ije sa k. Čisto da č ita te lji uv id e da n is m o g ubili v rije m e ...r e k o rd n a m je bio 148!! ( u z m ite u o b z ir da s a m i ja bila s talna postava pa ć ete s h v a titi fa s c in a n tn o s t ove brojke... što se m o ž e , ima i nas š to s m o r o đ e n i na ko p n u ). Da se v r a t im na našu m is iju - a n k e tira n je . Neki od sre tnika koje s m o izabrali za a n k e tir a n je su bili na r u b u da nas o tje ra ju i p re k in u je r su mis lili da s m o neka in spekcija, drugi pa k uo p će nisu dali da se p r ib liž im o n jih o v im k u ć a m a ( p o p u t je d n o g s t a r o g g o s p o d in a koji nas je is p ra tio v ič u ć i da je bio u D ru g o m s v je t s k o m r a tu sve d o k m u n is m o iz m a k li iz v id n o g polja), ali većin a je s ta n o v n ik a ip ak bila v rlo susre tljiva i lju bazna, t e j a k o voljna iznijeti svoja s tajališta. Z a n im ljiv o je da većina s tan o v n ika im a p o s je de na K o r n a tim a , ali ih r ije tk i iz n a jm lju ju . N e rije tk i su na p ita n je koja je s vrh a tih posje da o d g o v o rili „Pa tako, nek se n a đ e .“ . Također, uočili s m o da je m u š k i dio p o p u la c ije vrlo p e s im is tič a n , žale se na n e d o s t a t a k posla i za ba ve, d o k su žene u g la v n o m p u n o o p tim is t ič n ije i zad o vo ljn ije . O no š to svi ističu kao p r o b le m j e s t n e d o s ta ta k sadržaja za dje cu i m je s ta za izlaske, u š to s m o se i s a m i u vje rili. Par kafića, re s to ra n a i stara p a rtiz a n sk a b o ln ic a - k lu b d o koje g s m o nekako pronašli p u t s p r e m n i za t u l u m do j u t r a . . . je d in i p r o b le m je š to n is m o pogodili o naj je d a n d a n u t je d n u kad radi. Jedan d a n o d lu č ili s m o p ro v e s ti na K o r n a t im a , te izabrali n a m a n a jp o v o ljn iji a r a n ž m a n m e đ u b r o jn im p o n u đ e n im . Na p u tu do K orn ata i n a tr a g n is m o u o p ć e izlazili na v a n jsk u s tra n u o to k a j e r je v je ta r taj dan bio pre ja k. Što se tič e s a m ih o to ka , dvije su riječi do vo ljn e : p u s to i z a n im ljiv o . Rijetke su kuće, par o s ta ta k a s ta rih g ra đ e v in a , od kojih neke i iz a n tike, sve v rs te i o blici s u h ozid a....z b ilja raj za p r o u č a v a n je g e o m o r fo lo š k ih o b lika :) Ručak koji s m o na b ro d u Im ali j e d a n je od n a jb o ljih koje s m o im ali na cijeloj te re n s k o j, i jo š nešto, n e ć u iznositi im en a , ali dio m u š k ih kolega bio je o d u š e v lje n i o s o b lje m na b ro d u :). Posebno je bio z a n im ljiv , m u š k o m , a i lje p š em rodu, s trič e k koji je na h a r m o n ic i svirao v rlo ra z n o lik re p e rt o a r - od z a g o rs kih i s la vo n s k ih p je s am a d o d a lm a t in s k ih . Vrlo se d o b r o u k lo p io u našu z a g re b a č ku g ru p ic u , n a jv je ro ja tn ije z a to je r s m o bili skoro je d in i koji su ga m o g li r a z u m je ti....b io je t o lijepi s h o w za brod k rc a t s t r a n c im a . . . . :) u o p ć e ne s u m n ja m da su nas neki poželjeli o s ta v iti na K o rn a tim a . Mis lim , geog rafi s m o , ne zvijezde Story S uper N o v e . :) M ore je s tv a rn o bilo divlje to g dana ok o Kornata,
16 .
M E R ID IJA N
muški dio pozira na Kornatima
ta k o da su se r ije tk i u s ud ili k u p a ti na plaži na kojoj s m o stali, a i ti rije tki su č e s to završili na nekoj stijeni, pa su brzo od u s ta li. Na naš M u r te r vra tili s m o se već o k o 6 po p o d n e , pa s m o o dlu čili s k o k n u ti do Vodica i p ro v je r iti fa m o z n u H acie ndu. Ah ah, š to reći 0 t o m e .. .o s im da s m o fulali dan ili tje d a n ili s e zo n u ili godinu?? H a cie n d ica je bila, ...h m m ... p o lu p ra z n a je zbilja slaba riječ za ta k v o što ...naš e r a zo č a ran je je bilo veliko, ali ipa k s m o o d lu č ili o s ta ti...te s m o sjeli i gle dali m a lo okolo., kad o n o ...gle g le..pola biv še n o g o m e t n e re p re z e n ta c ije u p o lu m r a k u .. .n e ć u n a b ra ja ti im e n a (da jo š ne bih d obila t u ž b u za k le v e ta n je od koga), ali ne m o g u ne s p o m e n u ti d a j e i iz b o rn ik bio ta m o ...n a ž a lo s t, niti on niti nje gove kolege nisu baš pokazali n eki plesački III pjevački t a le n t na h rva tsk i tra sh...a ll d o b ro , nas to nije o m e lo da se p r is je tim o n e k ih d a v n ih v re m e n a ...
N a re d n ih p a r d an a naša su se a n k e tir a n ja prib liž ila c e n tr u M u rte ra i sh va tili s m o da su tr g o v in e i n jiho v i z a p o sle n ic i z a p ra v o n a jb o lji i n a js u s re tljiv iji s u g o v o r n ic i. P ou če n i is k u s t v o m izbjegavali s m o doba ručka i sieste, te istraživali u g la v n o m u ju t r o ili u r a n o p o p o d n e . Z a n i m l j i v o j e da naši s u g o v o r n ic i, m la d i i stari, nisu vidjeli neki m o g u ć i o dla z a k s M u rte ra n iti u bližoj niti u d aljn o j b u d u ć n o s ti. Stariji su se u g la v n o m već vratili o d n e k u d i o d lu č ili tu p ro ž iv je ti o s ta t a k života, d o k m la đ i im a ju želju za o d la s k o m , ali ne v ide n a č in a . Koliko god se o to č a n i žalili na te ž a k ž iv o t i n e d o s ta ta k posla i zabave, ipak se n is a m m o g la o te ti d o jm u da ja k o d o b r o žive. Par d an a obilazili s m o t o m je s to i up oznavali njegove m je š ta n e i je d n o s ta v n o n e m a o n o g s iro m a štva /n e z a p o s le n o s ti / t u r o b n o s t i / n e i m a š t in e koju n u d e g ra d o vi. Možda to o to č a n im a nije ta k o o č ito , ali m is lim c s j e
59
n a m a koji s m o t a m o došli na par d a n a to bilo p o p r ilič n o jas n o . U o s ta lo m , u v ije k je p r is u ta n neki d u h v e d rin e , koji n e d o s ta je k o n tin e n t u i g ra d o v im a . Ne z n a m da li je riječ s a m o o m a n jo j s re d in i ili p o d n e b lju . Kad s m o već kod m a n je sre d in e , p o je d inci, u g la v n o m m la d i ljudi, požalili su se d a j e m a lo p r iv a tn o s ti u m je s t u , svi sve z n a ju , a p o n e k a d t o zna biti n e z g o d n o , te su t o ta k o đ e r is tic ali kao n e d o s ta ta k . N e rije tk i su z a b o ra v ili s p o m e n u t i v isok e c ije n e koje se ne m ije n ja ju t i je k o m g o dine, te m o n o p o l K on z u m a , koji sa m v e ć s p o m e n u la na p o č e tk u . I to je istina, K o n z u m i su na s v a k o m k o ra k u , i ne s je ć a m se da li je bila ijedna trg o v in a koju su držali lo kaln i s ta n o v n ic i. Sve u s v e m u , te re n s k a na M u r te r u je bila s o lidn a . S igurno bi bilo z a n im ljiv ije da je naša ekipica im ala više od 7 čla n ova i da o t o k s am po sebi im a više k u lt u r n ih a tra k cija i d o g ađa nja . U s v a k o m s lu čaju , jo š je d n o is k u s tv o više nije n ik ada na o d m e t, p o s e b n o n a m a ...g e o g ra fim a :) Elvedina Tra va re vić O B R AD A AN K ETA
A n k e t ir a n je m je o b u h v a ć e n o 72 is p ita n ik a na p o d r u č ju m je s ta M u rte r. Najveći dio is p ita n ik a čin ile su o s o b e u d o b n o j s k u p in i 20 -59 g od in a (6 1 % ), d o k is pita n ik a od 0 do 19 g o dina nije bilo. A n k e tira n o je 49 žena i 23 m u š k a rc a , o d n o s n o p reko 2 /3 is pita n ik a bile su žene. Najveći u dio ispitanika im a s red n ju s tr u č n u s p re m u (56,94%), z a tim slijedi niža s tr u č n a s p re m a s 19,4 4% , VŠS ili VSS (18,05% ) i 5,55% is p ita n ik a bez ikakve s tr u č n e s p re m e . Od 72 is pita n ika 4 7 ,22 % je r a d n o a k tiv n o , 44,44% u m ir o v in i, te 8,3 3 % p r iv r e m e n o n e z a p os le n o . Od z a p o s le n o g s ta n o v n iš tv a najveći dio je ra d io u tr g o v in i, o b r tu ili u g o s tite ljs tv u , te p o s lo v im a v e za n im a za t u r iz a m , ka o š to je o rg a n iza c ija d n e v n ih izleta b r o d o m u N a c io n a ln i p a r k K ornati. U o c je n jiv a n ju posla o c je n a m a od je d a n d o pe t. pri č e m u je je d in ic a p o t p u n o n e z a d o v o ljs tv o p o s lo m , a p e tic a p o tp u n o z adovoljstvo, o cje ne su se p rilič n o r a v n o m je n ro ra sp o re d ile , d o k je n a jm a n je u p o t p u n o s ti n e z a d o v o ljn ih t r e n u t n i m p o s lo m .
Stručna sprema anketiranih osoba M pm a
V S S ili V S S 18%
NSS 19%
SSS 57% U 72 k u ć a n s tv a bilo je u k u p n o 258 č lanova, od to ga 51,16% m u š k a rc a i 4 8,8 3 % žena. U p odje li č la no va k u ć a n s tv a p re m a d o b i n a jv eći u d io je u d o b n o j s k u p in i 2 0 -5 9 (5 1 ,1 6 % ), te je najveći broj u k u ć a n a s re d n je s tr u č n e s p re m e (49,22% ). Od u k u ć a n a 93 je z a p osle n o, o d n o s n o 36,0 4% , a z aposleni su najv iše u t e r c ija r n im i k v a r ta r n im d je la t n o s t im a , p o n a jp rije u u g o s tite ljs tv u , trg o v in i i tu r iz m u , te u o p ć in a m a ili d r ž a v n im in s tit u c ija m a , o d n o s n o pro svje ti. Najvažniji izvori p rih o d a za n ajv eći broj su iz ra d n o g o dnosa te m ir o v in a , koji se n ajč ešće s p o m in ju .
60
Udio zaposlenih, umirovljenika te nezaposlenih među anketiranima
u m iro v lje n ic i 44%
ti
z a p o s le n i 48%
n e z a p o s le n i
8%
Na pita n je je s u li gradili ili a d a p tira li s ta m b e n e ili g o s p o d a r ske o b je k te u p o s lje d n jih d e s e ta k g o d in a 56,94% a n k e tir a n ih o d g o v o r ilo je p o t v r d n o , a 43 ,0 5 % iz ja vilo je da nije. Od o n ih koji su izjavili p o tv r d n o , za 70,73% is p itan ik a svrha g ra d n je ili a d a p ta c ije bila je s ta m b e n a , za 12,19% g o s p o d a rs ka , d o k je za 17,07% ispitanik a svrha iz gradnje bila i s ta m b e n a i g o spodarska. Kao najčešće o d g o v o re na p ita n je 0 v rs ti g o s p o d a rs k e fu n k c ije za koju je služila iz gradnja n a v o d e u g o s tite ljs tv o , n a ja m a p a r t m a n a , te p riv a tn i o brt. Tak o đer s m o ih pitali da li iz n a jm lju ju s o b e ili a p a r t m a n e tu r is t i m a ili pa k m o ž d a r a zm išlja ju 0 t o m e . Od 72 is p ita n ik a , 23 o d n o s n o 31,94% iz n ajm lju je , 49 o d n o s n o 68,05% ne iz najm ljuje, a 6 o d n o s n o 8,3 3% ra zm išlja 0 to m e . S o b z iro m na re la tiv n u blizin u N a c io n a ln o g parka Kornati i
Stručna sprem a članova kućanstva VSS ili VSS; 1 5 ,1 1 %
I
r N e m a ; 1 7 ,4 4 %
¡Hl'NSS; SSS; 4 9 ,2 2 %
1 8 ,2 1 %
>—
n je g ov u v a ž n o s t za lo k a ln u e k o n o m iju je d n o od p ita n ja je bilo i v la sniš tvo, o d n o s n o posjed na K orn a tim a , na š to je 39 ispitanika, o d n o s n o 54,16% o d g o v o rilo p o tv r d n o , a 33, o d n o s n o 45,83% n e g a tiv n o . Oni koji su u p o s je d u o d re đ e n e z e m lje nsjčešće je k o ris te u p o ljo p r iv r e d n e s v r h e , p r v e n s tv e n o m a s lin a r s t v o i s to č a rs tv o , a bilo je I o n ih koji iz n a jm lju ju p r iv a tn e o b je k te . Pitali s m o ta k o đ e r š to m is le koje su k o ris ti NP K orna ti za m u r te r s k o g o s p o d a rs tv o , te da li su p o z itiv n e ili ne g a tivn e . Od 72 is pitanik a, 51, o d n o s n o 7 0,83% m is li da su NP K ornati koris ni za lo k a ln o g o s p o d a rs tv o , a najč ešći o d g o v o r bio je z b o g razvoja tu r iz m a , preciz nije v e ć e g d o la s k a go stiju i razvoja je d n o d n e v n ih izleta u n a c io n a ln i park. T akođer n a v o d e da je t o j e d in i o zbiljn iji
Podjela ukućana prema dobnim skupinama □ 2 8 ,2 9 %
■ 2 0 ,5 4 %
□ 0-19 ■ 2 0 -5 9 □ 6 0 i više ! 5 1 ,1 6 %
K L U P S K E A K T IV N O S T I | L J E T N A T E R E N S K A N A S T A V A
n a čin z a š tite p riro d e i o koliša, ali i n a č in z a š tite o to ka od pro d a je z e m lje s tra n c im a . N e g a tiv n o je o d g o v o rio 21 is p ita n ik , o d n o s n o 29, 16 % , a kao g la v n e a rg u m e n te n a v o d e z a b ra n u b ilo kakve izgra d n je ili o b n o ve p o s to je ć ih s ta m b e n ih o b je k a ta , n e d o s ta ta k k o n tro le i p ro g ra m a , v e ću p re d n o s t d a tu tu ris tim a , n is k u c ije n u d rž a v n o g o tk u p a z e m ljiš ta , n e d o s ta ta k o s n o v n e k o m u n a ln e in fra s tu k tu re , u n iš ta v a n je o b a le re s to ra n im a i dr. N a p ra v ili s m o i n e k u v rs tu SW 0T a n a liz e s is p ita n ic im a , te ih u p ita li koje su n a jve će p re d n o s ti i n e d o s ta c i ž iv o ta na M u rte ru , Broj ispitanika
Vrste djelatnosti ispitanika
Da li postojanje nacionlanog parka im ? više pozitivan ili
negativan utjecaj na gospodarstvo M urtera
N EGATIVAN
■ POZITIVAN ■ NEGATIVAN
PO ZITIVAN 70,83%
20 f 15 i ' 10 5f
16 B | | I
~
l
-4 *
1
T
A? ^
I
Ć? 0
o d s e lili. P o tv rd n o je o d g o v o rilo 15 is p ita n ik a , o d n o s n o 20, 83% , a kao g la v n e ra zlo g e n a v o d e lošu u p ra v u i n a č e ln ika , iz o lira n o s t, te b o lju p o n u d u svega na k o p n u . N e g a tiv n o je o d g o v o rilo 57 is p ita n ik a , o d n o s n o 79 ,16 % . D o sta is p ita n ik a je ka o m o g u ć a m je s ta o d la s k a n a v e lo H rv a ts k u i to S la vo n iju , K nin , Š ib e n ik, P ulu, D u b ro v n ik i V odice, a od in o z e m n ih d e s tin a c ija s p o m e n u ta je A u s tra lija . M a te ja H o rv a t
te s t o j e p o tr e b n o za daljnji s ve o pći razvoj. Kao na jče šće p re d n o s ti ž ivota na o t o k u naveli su: - m ir - blizin a svega - m a la s redina - povezanost s kopnom - ob itelj Kao na jče šće n e d o s ta tk e naveli su: - n e d o s ta ta k z a b a v n ih i s p o rts k ih sadržaja za d je c u i m la d e - n e d o s ta ta k ka nalizacije - s ezonski p rih o di - a p a r tm a n iz a c ija i m a s o v n i tu r iz a m - previš e ljudi ljeti - m e n t a lit e t - n e p o s to ja n je s ta r a č k o g d o m a - visoke cije n e - m o n o p o l o d r e đ e n o g h r v a ts k o g t r g o v a č k o g lanca Kod p ita n ja š to je p o t r e b n o za d a ljn ji razvoj d o s ta is p ita n ik a je im a lo s u p r o t n e o d g o v o r e . S j e d n e s tr a n e s m e t a ih p r e v elika gužva ljeti, a p a r tm a n iz a c ija i m a s o v n i tu r iz a m , a s dru g e s tr a n e n ek i n a v o d e iz g ra d n ju h o te la kao p o t r e b u za d a ljn ji razvoj oto ka. Neki od o s ta lih o dg o v o ra su bili: - u laganje u in f r a s tr u k tu r u , p r v e n s tv e n o kanalizaciju - u r e đ e n je plaža - sadržaji koji bi p r o d u ljili sezonu - veći broj o b ra z o v a n ih ljudi - više posla za m la d e - e litn iji ob lici tu r iz m a - više z a b a v n ih i s p o rt s k ih sadržaja , p o s e b n o izvan sezone - s m a n je n je divlje iz g ra d n je i b e to n iz a c ije - s ta ra č k i d o m , s o b z ir o m na v eliki u dio ljudi s ta rije dobi - o d r e đ e n i o b lik lake in d u s rije koja ne za g a đ u je okoliš, a zapošljava ljude
kao nagrada za uspješno anketiranje - roš*
Za kraj s m o ih pitali da li oni sam i ili č la novi k u ća ns tv a razm išljaju 0 o d la s ku s o to k a , zašto, te u s lu č a ju da da, k a m o bi najradije
16. M E R ID IJA N
61
TERRA AUSTRALIS INCOGNITA
centar St. Francis
U pravo ta k o sa m d oživ ljavao A u s tra liju - kao " n e p o z n a t u ju ž n u z e m lju " . Na p rvu p o m is a o A ustralije , kao i ve ćin i o s ta lih , p o ja v ljivale su se slike A bo rid ž in a , k lo kan a , z grade o p e re u Sydneyu i si., n o n e v je r o ja t n a m i je bila č in je n ic a k ako ću u p r a v o te slike, o k o jim a s a m s a m o m o g a o č ita ti u N a tio na l G e o gra p h icu ili g le d a ti na T V -u , v id je ti i d o ž iv je ti s v o jim o č im a . Razlog je m o g p u to v a n ja u A u s tra liju bio S vje tski s u s r e t m la d ih , najveći d o g a đ a j u A u s tra liji n a k o n O lim p ijs k ih igara 2000. g o d in e , na ko je m je s u d je lova lo o ko 500 000 m la d ih iz c ije lo g svijeta. N akon d u g o g Iščekiv anja s tigao je i p o č e ta k srp n ja , p o č e ta k m o g a p u to v a n ja . Ljeto je te k počelo , a ja se m o r a m p re b a citi na z im u u A ustra liji, ali n a ra v n o , t o m i nije te š k o palo. N akon d u g o tr a jn o g I is c rp n o g leta Zagreb - L o n d o n - S in g a p u r - Syd ney od 25 sati i p ro v e d e n ih 1 5 - a k sati na is tim a e r o d r o m im a , sletjeli s m o n a p o k o n na a u s tra ls k o tlo , n a kon n e k o liko m i n u t n o g Izbaciv anja s p rejeva po n a m a u a v io n u ( v je r o ja t n o z bog d e z in fek cije i š to je p o s lje d n je s ta ja n je bilo u ju g o is to č n o j Aziji), izašli s m o Iz a vio n a . Sa g r u p o m od 2 0 - a k m la d ih iz Z a grebačke žu p a n ije b u s o m s a m se z a p u tio u St. Francis c e n ta r, ran č (in ače n a m ije n je n za o d rž a v a n je kon g resa i si.) oko 100 k m s jeve rn o o d Sydneya, gdje s m o p roveli n e k o liko dana u p o z n a v a ju ć i se s g r u p o m m la d ih iz Brazila I Slovenije. Sljedećih p e t dana im ali s m o o r g a n iz ira n i s m je š ta j u je d n o j australskoj o bitelji u E ntra n ce u , g ra d iću koji se d ije lo m nalazi na o b a la m a je ze ra T uggerah, a d ije lo m na o b a la m a T ih o g Oceana. Inače je p o z n a t kao v ik e n d naselje, p re te ž n o za u m ir o v lje n ik e i m n o g o b r o jn e H rvate iz N e w S outh Walesa. P oznata tu r is tič k a a tr a k c ija E n tra n c e a je i h r a n je n je p e lik a n a , n a jv e ć e v o d e n e ptice A ustra lije , koja m o ž e težiti do 20 kg i im a ti ra spo n krila od 1,5 do 2,0 m e tra , a leteći m o ž e doseći visinu i do 3 000 m e ta ra . Naši a u stralski d o m a ć in i, 8o -g o d iš n ji u m iro v lje n ic i June I James su se p o tr u d ili po ka za ti n a m i e g z o tič n u s tr a n u A ustra lije , pa s m o ta k o p o s je tili " A u s tr a lia n R eptile P ark ” , gd je p o s je tite lji m o g u o tk r iti izgubljeni s vije t reptila I zbližiti se sa ž iv o tin ja m a kao š to su psi d in g o , koale, k lo k a n i, w o m b a t s i I ta s m a n ijs k i vrag. U okolici E n tra n c e a s m o u s k lo p u s u s re ta m la d ih im ali o r g a n iz ira n e ra dio n ice , gdje s m o im a li p rilik u n a u č iti p o n e š to , p r v e n s tv e n o 0 d o m o r o d a č k o j k u lt u r i, te s m o im a li p r ilik u p o k u š a ti n a u č iti svira ti d ld g e r id o o I n eke d r u g e in s tr u m e n t e . N a ra v n o n is m o m o g li o d o lje ti, a da ne p r o b a m o m e s o k loka n a; lako ga ne p r e p o r u č u je m baš kao ni m n o g i A u s tra lc i koji ne žele je s ti m e s o k lo kana, je r ga s m a tr a ju n a c io n a ln im p o n o s o m i i d e n t it e t o m , š to d o k a z u je i č in je n ic a da se k lo ka n nalazi na a u s tr a ls k o m g rb u . N akon n e koliko dana p ro ve de n ih u " d iv lj in i” , zaželjeli s m o se civilizacije i ta k o s m o stigli u Sydney. S yd n e y je n a jm n o g o lju d n lji i najstariji g rad u A ustraliji, o s n ova n 1788. g o d in e, sa n e š to više od 4 m iliju n a s ta n o v n ik a . Njegovu m u lt ik u lt u r a ln o s t d ok a zu je i b rojka od 3 0 % s ta n o v n iš tv a r o đ e n ih u in o z e m s tv u , sa oko 60 000 Hrvata raznih generacija. Za v rije m e m o g b oravka u Sydneyu, je d n a kolegica I ja bili s m o s m je š te n i u je d n o j h rva tsk o j o bitelji, p o r ije k lo m iz za p a d n e H erce go vin e. M o r a m n a p o m e n u t i da se i u d ru g o j genera ciji naših d o m a ć in a , o bitelji Galić r o đ e n ih u A u s traliji, njeguje hrvatska k u ltu r a , o s o b ito jezik, pa t a k o i hrva tska k u h in ja , koja je iz m o g Iskustva m n o g o bolja od a u stra lske , a koja je uvelike p od u tje c a je m b rita n s ke , ali sve više k in eske, t a j la ndske I m e d ite r a n s k e k u h in je . N ajn ovije s ta tistik e , p r e m a n e
62
k im Is tra ž iv a n jim a p okazuju da su s ta n o v n ic i A ustra lije p reoteli A m e r ik a n c im a t i t u lu n a jde b lje nacije na s vije tu , je r je oko 2 6 % p o p u la c ije p re tilo . D ra s tič a n p o r a s t p o p u la r n o s t i brze h rane, š to se m o ž e p r im ije t iti na s v a k o m u glu (M c 'D o n a ld s , B u rg e r K in g ...) i s m a n je n je tje le s n e a k tiv n o s t i d ovele su do tog a da je č a k č e tiri m iliju n a A us tra la c a do šlo u k a te g o riju p re tilih, d o k je ta j p o s to t a k u S je d in je n im D rž av am a “ s a m o ” 2 5 % . Mogu reći d a je a u s tra lsk i stil života v e o m a o p u š te n . O pu š te n i ž ivo t na o t v o r e n o m i o č a ra v a ju ć i k rajo lici ovaj gra d č i n e je d n im od n a jje d n o s ta v n ijih i n a ju g o d n ijih g ra do va za po s je titi. Također, p re m a
m n o g im Istra ž iv a n jim a , š to se tič e k v a lite te života , svrs ta n je u 10 n a jb o ljih g rad o va, ali i u 15 n a js k u p ljih s vje tsk ih g radova. Sam g ra d m o ž e se p o d ije liti na n e k o lik o dijelo va: d in a m ič n u s je ve rn u o ba lu u kojoj se s m je s tio u ž u rb a n i c e n ta r grada CBD i v ećina g ra d s k ih z n a m e n ito s t i, C irc u la r Quay, o b a lni poja s s n e v je r o ja t n o m O p e ro m i K ra lje v s k im b o t a n i č k im v rt o v im a , te luka Darling na z a p a d n o m d ije lu s b lje š ta v im t u r is t i č k im i z a b a v n im s a d rž a jim a . N a jp o zna tije a tr a k c ije g ra d a z a sig u rn o su sydn e y sk a Opera, je d n a od n a jp o z n a tijih s v je ts k ih p o z o rn ic a I g r a đ e v in a 20. stoljeća, i H a rb o u r B rid ge p o z n a t po p re k r a s n im n o v o g o d iš n jim v a t r o m e t i m a . Vozeći se g r a d s k o m ž e lje z n ic o m u CBD Sydney (na s u s re t m la d ih ), g ru p a od nas 2 0 - a k m la d ih o b u č e n ih v e ć in o m u c r v e n o - b i je le k o c k a s te dresove, doživje la je zaista z a n im ljiv o p ita n je od n e k o lic in e m la d ih Francuza: “ A o t k u d a ste v i? “ Naš o d g o v o r je bio H rv a ts k a (š to su m o g li z a k lju č iti i po d re s o v im a ). N a ra v n o H rv a ts k u nisu znali s m je s titi u E uropu, ali su se na k ra ju " s j e t i l i ” kako je B eograd gla vni g rad H rvatske! Za razliku od Francuza, većin a A us tra la c a im a ja s n u sliku Hrvatske te su m n o g i sa k o jim a s m o razgovarali, čak nek o liko p uta bili na J adranu. 0 lju b a z n o s ti i s u s re tljiv o s ti A u s tra la c a nije p o tr e b n o p re više n iti pis ati, d o v o ljn o je s p o m e n u ti p o z d ra v u svakoj trg o v in i: "H i, h o w are y o u ? ” N akon u z b u d ljiv o g tje d n a bližio se kraj m o je g b o ra vk a u A u s traliji, a d a t u m leta za H rv a ts k u o p a s n o se prib ližavao. Dok se o s t a t a k g r u p e s k o jo m s a m b o r a v io u A u s tra liji već v r a t io u H rv a ts k u , ja sa m m o r a o n e š to p o d u z e ti kako bih bar još m a lo o s ta o te s am kao pravi g eo g ra f, je r bila je t o je d in s tv e n a prilika za u p oz n ati ze m lju , o d lu č io skupa sa ko le g ico m M a rin e lo m otići u a g en ciju I je d n o s ta v n o o d g o d iti le t na neko v rije m e . Sljedeće
P U T O P IS I
o d r e d is te bio je " b u s h c a p ita ! o f A u s t r a lia ” ili C a nberra ( p r e v e d e n o s a b o r iđ in s k o g " m j e s t o s u s r e t a ” ). C a nberra je gla vni grad A u s tra lije s 350 000 s ta n o v n ik a . Nalazi se na t e r it o r iju a u s tra lskog a g la v n o g g ra d a (A u s tra lia n Capital Territory), p o d r u č ju pod u p r a v o m savezne vlade, iz d v o je n o m iz a u s tra ls k e savezne d ržave Novi Južni Wales 1911. g o dine. M je sto za izg rad n ju grada o d a b r a n o je 1908. g o d in e s p o r a z u m o m iz m e đ u rivala Sydneya i M e lb o u rn e a ( n e š to p o p u t Zagreb - Split). O d lu č e n o je da će glavni grad biti sa g rađ e n " n e g d je i z m e đ u ” . Canberra nije g u s to s a g rađena, š to je o m o g u ć ilo f u n k c io n a ln o rje še n je p r o m e ta te je u je d n o u p o tp u n o s ti p la nski s ag ra đ e n i g rad, što je n e tip ič n o za A ustraliju. Na prvi d o ja m , rekli biste kako je ovo dosadan grad je r se ovdje ne m o ž e v id je ti t o lik o ljudi na u lic a m a i u ž u rb a n o s t, kao u S ydneyu i M e lb o u rn e u . Ali u s v a k o m s lu ča ju , C a nberra im a što za p o n u d iti p o s je tite ljim a . N ism o d u g o čekali i k re n u li s m o u o b ila z a k . Prvo o d r e d iš t e je bila z g ra d a P a r la m e n ta ili A u s tra lia n P a r la m e n t H ouse, čija je iz g ra d n ja iz nosila n e v je ro ja tn ih 1,1 m lr d . AUS $. U t r e n u t k u iz g ra d n je (1988.) bila je to n a js k u p lja z g ra d a na ju ž n o j h e m is fe r i, koja im a č a k 4 700 soba. C a n b e rra je iz ra z ito zele ni g rad , pa je t a k o pod ja k o m n a je z d o m sivih k lo k a n a , koji se m o g u r e d o v it o v id je ti kako s k a k u ć u po p a r k o v im a i d r u g im m je s t im a po g ra d u . Klo kani p r e d sta vlja ju veliki p r o b le m C an b e rre je r ih zaista im a previše, te su n a m ne k o liko p uta na cesti ¡skakali pred a u to , š to izaziva velike p r o b le m e u p r o m e t u . N e ko liko p u ta su č a k z a bilje ženi napadi a gresivnih klo ka n a na ljude, što m ož e izazvati posljedic e opasne po život, iako su klo kani u m a lo m b roju agresivni. Možda bi A ustralc i tre b ali poslu šati a u s tra lsk o g savje tnik a za k lim a ts k e p r o m je n e , koji je s u g e rira o svojoj vladi da bi A u s tra lc i tre b a li je s ti k lo ka n e u m je s to g o v e d in e i ja n je tin e , pa bi se ta k o m o ž d a s m a n jio n jih o v broj. N aim e, plinovi s to k e p o p u t goveda i ovaca z n a tn o d o p r in o s e e m is iji s ta k le n ič k ih plinova. S d ru g e stra n e, klo ka n i is p u šta ju z a n e m a riv u k o lič in u plina m e ta n a . Jedno od m je s ta koja se m o r a ju p o s je titi u C a n b e rri je A u s tra lia n War M e m o ria l, o d n o s n o s p o m e n ik s v im č la n o v im a o ru ž a n ih snaga koji su p o g in u li ili sud je lo va li u r a to v im a na s tra n i A ustralije. U o v o m s p o m e n d o m u , m u z e ju , koji podsje ća na Taj Mahal, isplati se pro ve sti g o to v o pola dana. Prvo p o m is lite kako se u n je m u nalaze u o b ič a je n i ra tn i re kv iz iti kao š to su to p o v i, razna oružja , m e đ u t im , o n o pruža d o življa va n je rata iz a u s tra lsk e p e r s p e k tive p rika z a n o b r o jn im s k u lp t u r a m a , slika m a , p is m im a p o g in u lih vojnika, fo to g r a fija m a , ra z n im o b je k tim a , koji svaki zase bn o priča n ek u z a n im ljiv u p riču. Svaku v e če r tr u b a č svira na c e r e m o n iji z a tv a ra n ja s p o m e n d o m a , d o k n e tk o čita n a d a h n ju ju ć e t e k s to v e v o jn ika, a u p o zadin i stoji v o jn ik o b u č e n u u n if o r m u v ojnika I. S vje tsko g rata. Posjetili s m o i k o v n ic u novca "Royal A u s tra lia n M i n t ” , u kojoj s m o s a m i pro izv e li k o v a n ic u od 1$. Kovnica novca u C anberri je je d in a kovnic a A u s tra lije uz o n u u P erthu s k o jo m je p roiz vela i m e d a lje za lje tn e O lim p ijs ke igre 2000. g o d in e . Kovanice su se t a k o đ e r p r o iz v o d ile i za n ek o liko azijskih i p a c ifič k ih z e m a lja : Novi Zeland, P apuu Novu Gvineju, Tongu, Nepal, Izrael, Bangladeš... Iz m o je p e rs p e k tiv e C anberra je p re diva n g rad za o b ite ljs k i ž ivo t, m ira n , ideala n za d je c u , ali za m la d e ljude, kao što s m o k olegica i ja, b ilo je p o tr e b n o ne š to u z b u d ljiv ije i d in a m ič n ije . Tako s m o k re n u li u p o tr a g u za p r i je v o z o m u 670 k m u d alje n i M e lb o u rn e , gdje nas je naš d o m a ć in iz C a n be rre je d n o s ta v n o o d lu č io o d v e sti a u t o m o b ilo m . Nakon o s a m sati v o žn je d o s lo v n o s m o se iskrcali iz a u to m o b ila , a naš d o m a ć in R o b e rt se s a m o o k re n u o i v ra tio u C a nberru (još je d a n dokaz 0 g o s to lju b iv o s ti naših ljudi iz dijaspore). M e lb o u r n e m l je bio p o z n a t v e ć in o m p re k o s p o rts k ih n a t j e -
16. M E R ID IJA N
Aboriđin
canja, koja se ovdje o d v ija ju kao npr. Grand Slam t u r n ir - A u s tra lia n Open ili u trk e F o r m u le 1. M n o g o više 0 g ra d u , m o r a m prizn a ti, n is a m znao. M e lb o u rn e je d ru g i najveći grad A ustralije sa 3,8 m iliju n a s ta n o v n ik a , te je prije C a n b erre bio gla vni grad. Nalazi se na e s tu a r iju rijeke Yarre te se k roz p o v ije s t n a jbrže razvio za v rije m e z la tn e g ro zn ic e . P oznat je po v ik to r ija n s k o j a r h ite k tu r i, m n o g im p a r k o v im a I v r t o v im a te m u lt ik u ltu r a ln o s ti. U j e d n o m od p o z n a tih m e lb u r n š k ih parkova, Fitzroy G a rden's nalazi se i č u ve n a Cookova koliba (Captain C oo k ’s C ottage). Ova g r a đ e v in a bila je k u ća Jam esa Cooka i Grace Cook, čiji je sin bio kasnije p o z n a ti m o re p lo v a c C aptain Jam es Cook. Iznad u la z n ih v ra ta su u g ra v ira n i inic ijali J G C i g o d in a 1755- O rigin a ln o je bila sag rađ e n a u selu Great A y to n u Y o r k s h ir e - u , u Engleskoj, ali ju je Sir Russell G r im w a d e k u p io 1934. g o d in e za s a m o £800, kao d a r s t a n o v n ic im a V ictorije . Kuća je ra sta vlje n a u Y ork sh ire u , te poslana b r o d o m za M e lb o u rn e u 253 k u tije i 40 bačvi. M e lb o u rn e m e se o s o b ito d o jm io po m n o g o b r o jn im p a r k o v im a i č in je n ic i d a j e ve leg ra d sa ra z v ije n o m t r a m v a js k o m m r e ž o m , n a jv e ć o m na ju ž n o j h e m is fe r i. Z a n im ljiv o je k ako se p o z n a ti g la z b e n ik Elton John to lik o z a lju b io u s to t in u g o d in a s ta r tr a m v a j te ga je k u p io i s ta vio u d v o riš te svoje lu k s u z n e vile u San Franciscu. Za razliku od e u r o p s k ih g ra d o v a , M e lb o u r n e s v o jim g o s tim a n u d i b e s pla ta n tu r is tič k i a u to b u s i tr a m v a j, id e a ln o za ra zg le d a v a n je g ra d a . M e lb o u r n e se s m a tr a , n a k o n A te n e I S oluna, t r e ć im g r a d o m u s vije tu po v e ličin i g rčk e g o v o rn e p o p u la c ije (o k o 300 000). U to s m o se i s a m i u v je rili po m n o g o b r o jn im g r č k im re s to ra n im a , g r č k im p r a v o s la v n im c rk v a m a , ali i č e s tim p ro la zn ic im a koji su razgovarali na g r č k o m . Morali s m o doživjeti i n o ć n i dio života u A u s tra liji, pa s m o se za p u tili u n o ć n i klu b, ali u koji n is m o m o g li ući bez p ro p u s n ic e , pa s m o ta k o v e če r p roveli u disku sa a z ijs kim A u s tra lc im a i m o r a m reći, n e m a do izlazaka kao na Balkanu. 0 M e lb o u r n e u bi se m o g lo jo š p u n o to g a n a pis ati, ali ništa ga ne m o ž e opisa ti, to je g rad koji tre b a d oživjeti. V rije m e u o vih m je s e c da n a nas je zaista poslužilo, no baš taj je dan padala kiša, dan kada s m o treb a li posje tili NP Port C am pbell. Kaže se, ako v a m se ne sviđa v rije m e u M e lb o u rn u , s a m o p riče k a jte p e t m in u t a I o n o će se p r o m ije n iti. U pravo ta k o je i bilo, p r o m je n jiv o o b la č n o sa k iš o m . S ta n o v nici M e lb o u rn e a
63
ronjenje na Velikom koraljnom grebenu
je m n o š t v o ž iv o tin ja o t r o v n o , n a jv iše o n e koje n a jlje p š e iz kažu da se u n je m u u 24 sata m o g u iz m ije n iti sva 4 g o d iš n ja gle daju . d o ba. N akon n e p ro s p a v a n e noći, k o m b i je s tiga o po nas pred Bilo je ovo n e v je r o ja t n o is k u s tv o , koje bih s ig u rn o h o s te l, u k o je m su nas v e ć čekali n e k o lic in a t u r is t a iz H o n g je d n o g dan a želio o p e t p o n o v iti I koje p r e p o r u č a m s v a k o m e Konga, SAD-a i Nje m ačke. A va n tu ra je m o g la zap o če ti. V ožn jom tk o ikada posje ti A u s tra liju . N akon Q u e e n s la nd a s m o se vra tili od ne k o liko sati Great Ocean R o a d - o m , c e s to m koju su izgradili u grad gdje je sve počelo, Sydney. Još tje d a n dan a d ru ž e n ja s v o jn ici u čast p o g in u lim s u b o r c im a iz I. S vje tsko g rata, posje tili n a š im d o m a ć in im a p r o le tje lo je ta k o brzo da n a m se te š k o bilo s m o p riro d n a s ta n iš ta koala koje o b ita v a ju s a m o na o d r e đ e n im p r iv ik n u t i na č in je n ic u da m o r a m o n a tr a g u H rv a ts k u . Teška v rs ta m a e ukaliptusa. P u te m s m o stali s ig u rn o 1 0 - a k puta, je r je k ra jo lik bio n e v je ro ja ta n (ne m o ž e te d o s lo v n o m a k n u t i pogled). srca s m o se m o ra li o p r o s titi od ove " O b e ć a n e z e m lje ” . Mjesec Slika koja m i se najv iše urezala u p a m ć e n je su D va na e s t a p o s je d a n a bilo m a lo za u p o z n a ti o v u g o le m u z e m lju , u k o ju se n a m je r a v a m j e d n o g d a n a o p e t v ra titi. "AUSSIE, AUSSIE, AUSSIE, tola, fo r m a c ija v a p n e n a č k ih stijena uz ob a lu. Od n e k a d a š n jih 01, 01, 011” d v a n a e s t v a p n e n a č k ih s tije na , da n a s ih je o s ta lo o s a m koje se uzdiž u do 45 m e ta ra uvis uz p ješčan e plaže, a pogle d na n jih s Željko Čolak bilo koje g vid ik ov c a , uz z a la za k su n ca d o s lo v n o z a u sta vlja dah. Deveti " a p o s t o l " u ru šio se u s rp n ju 2005. g o d in e zb o g s ta ln o g d jelo vanja valova i vjetra . Na je d n u od plaža p os je tite lji se m o g u s p u s titi G ib s o n o vim s te p e n ic a m a , a pogle d o t a m o j e n e v je r o ja ta n , što z bo g valova koji za kla n ja ju pogle d na o c ean, š to zb o g p o m is li da će j e d a n po je d a n svi " a p o s t o l i ” pasti je r go d išnje e ro d ira ju do dva c e n tim e tr a . Jedna od a trakcija je i L on do n Arch, n e kada Lon d o n Bridge ( ta k o nazvan z b o g s lič n o s ti sa L on d o n B rid g e o m ), s tijen a , koja je nastala e r o z ijo m , te je pod sje ćala na m o s t sa d v o s t r u k im lu k o m . N a ž a lo s ti9 9 0 . g o d in e stije n a se urušila za v rije m e kada je n e k o lic in a tu r is ta o s tala na njoj, ali s re ć o m n itk o nije s tra da o , te je dvoje tu r is ta s p a še n o n ako n što su os ta li z a ro b lje n i na o d lo m lj e n o m k o m a d u stijene. Nakon ta k v o g dana m is lio sa m da se ništa ljepše ne m ož e doživjeti, ali pre va rio s a m se. Sljedeće o d re d iš te bio je tr o p s k i Cairns u Q u e e n s la n d u . Uspjeli s m o p ro n a ć i j e f t in e a v io - k a r t e za Cairns te s m o se za n e k o lik o sati v e ć m o r a li p r e s v u ć i u k ra t k e ru kav e (to je č a r A us tra lije ). Na s reću , n is m o se s u s reli sa m o n s u n im a , je r s m o ip ak bili u s u š n o m dije lu g o d in e . S jeve rn i t r o p s k i Q u e n n s la n d je raj za p o s je tio c e koji o v d je v e ć in o m d ola z e kako bi d o ž ivje li p o d v o d n i s v ije t V eliko g k o ra ljn o g gre b e n a, z b og kojega s m o se i m i t a m o našli. Cairns je grad od 130 000 s ta n o v n ik a , čiji se razvoj zasniva na in d u s triji šećera te tu r iz m u , z a h va lju ju ći blizini Velikog k o ra ljn o g g re b e n a . Cairns je a tr a k tiv n o tu r is tič k o m je s to koje pruža i a v a n tu ris tič k e s p o rto v e p o p u t kajaka, b u n g e e ju m p in g a , raftin g a i si. N ažalo st k u p a n je u K o ra ljn o m m o r u nije bilo m o g u ć e , o s im na v la s titu o d g o v o rn o s t, je r se svuda po plaži m o g u vid je ti natpisi: "O pre z , ne p r ib liž a v a jte se vodi, k ro k o d ili n a s ta n ju ju ovo p o d r u č j e ” . Dočekali s m o n a p o k o n I o d laz a k na kora ljni gre b e n . Na b ro d u je bila hrpa tu r is ta iz cijeloga svijeta, koji su v je ro ja t n o bili je d n a k o u z b u đ e n i kao i m i. Dva sata vo žnje od Cairnsa, bilo je d o v o ljn o za n a u č iti o s n o v n e te h n ik e dis anja i r o n ila čk e zn ako v e k o m u nik acije. M o r a m p rizn a ti da m i se p rv o u glavi pojavila slika iz je d n o g film a , gdje su m la d i bra čni p a rz a b o r a v ili p o k u p iti nakon ro n je n ja pa su oni na kon ne k o liko dan a p ro v e d e n ih u o c e a n u bili n a p a d n u ti od m o r s k ih n e m a n i i m o ž e te p r e tp o s ta v iti kako su završili. Najčešće p ita n je k a p e ta n u to g a dan a bilo je: " I m a li t a m o d olje m o r s k ih pasa?” N a ra v no o p as n ih m o r s k ih pasa nije bilo, ali k o ra ljnih m o r s k ih pasa je bilo, koji se " k a o ” boje ljudi, š to je m e n i bilo p o tp u n o isto, ali na sreću niti je d n o g a n isam susreo. Veliki koraljni greb e n je najveći su sta v k oraljnih gre be n a na s vije tu , p o z n a t je po j e d in s t v e n o m b iljn o m i ž iv o t in js k o m s vije tu (k o rn ja č e , p o z n a ta riba n e m o ...). N eo p isiv je d oživljaj p r o m a t r a t i to lik o b o g a ts tv o p o d v o d n o g a svijeta (iako se s m ije s a m o g le d a ti), te d o s lo v n o s a firn u b o ju v o de . Z a b r a n je n o je sva k o d ira n je , a da ne g o v o r im o 0 k id a n ju kora lja i s lič n o g a . T akođer su nas u p o z o rili da ne d ir a m o ništa š to se kre će, je r
64
P U T O P IS I
ISLAND-ZEM LJA VATRE ! LEDA B ro jn o s t vodopada, je d in s tv e n o s t g e jz ira,v e lič a n s tv e n o s t le d e n ja k a, ugasli živ o t b ro jn ih v u lk a n a , p rije tn ja o n ih a k tiv n ih , p o la r na s v je tlo s t te g od iš n je iz m je n e g o to v o d v a d e s e tč e tv e r o s a tn e s vje tlo s ti u s rp n ju i d v a d e s e t č e t v e r o s a t n o g m ra k a u p ro sin c u , prizo ri su koji o p is u ju Island. Sve je t o s m je š te n o na po v rš in i g o to v o dva p u ta većoj od H rvatske. Island je z e m lja koju se u p o tp u n o s ti m o ž e d o ž ivje ti je d in o v la s t itim o č im a , a ovo je ipak s a m o priča o njoj. N a jp o g o d n ije je v r i j e m e za p o s je t Is la n d u ljeti t i j e k o m tu r is tič k e sezone koja tra je od s re d in e lipnja do kraja kolovoza. Razlog t o m u su dugi, to p liji dani. U p u tite li se na ta k a v go d išn ji o d m o r , p rv o je š to u g le d a te p usto , v u lk a n s k o t lo o s k u d n e v e g etacije. U p ozn a v an je m otoka, slike se m ije n ja ju i n a d m a š u ju sve što se m o ž e naći u r a z n im p u to p is im a o o v o m o to k u . Island je p r im je r s ta p a n ja r a z lič itih k u lt u r n ih u tjecaja dvaju k o n tin e n a ta . K u ltu ra ž ivljenja lo k a ln o g s ta n o v n iš tv a i k u ltu r n o n asljeđe je k o m b in a c ija a m e r ič k o g i e u r o p s k o g utjecaja . To je p o s lje d ic a g e o g r a fs k o g p o lo ž a ja Isla nda iz m e đ u d v a ju k o n ti n e n a ta usred A tla n ts k o g o c eana. Glavni grad R e ykja vik a r h i t e k t u r o m podsje ća na g ra do ve s jeve rn e Europe, d o k h o d a ju ć i p u s to m c e s t o m iz m e đ u pla n in a , rijeka i obla ka im a te osjećaj da se n a la zite u s re d iš tu SAD -a. Legende, m it o v i i sage vezane su uz p ovijesna d o g a đ a n ja iz v r e m e n a v la d a v in e s je v e r n o e u ro p s k ih n aroda. Z a n im ljiv o je da svaki grad, bez obzira na velič in u , ima bazen koji čini važan e le m e n t g ra dsk e s t r u k t u r e . Kuće su g ra đ e n e od ra zn o v rsn ih m aterija la i p rekriv e n e su lim o m raznih boja. Ranije su se k uće gradile od z e m lje i sijena, a da n a s od s u v r e m e n ih g r a đ e v n ih m a te rija la . Drvo je sla b o k o riš te n o kao g ra đ e v n i m a te rija l zb o g o g ra n ič e n ih količina d o m a ć e d r v n e građe, a cijene u vo za i te š k o ć e t r a n s p o r t a nis u o m o g u ć a v a l e n je g o v u v e ću p r im je n u . U g ra d u Skogaru se nalazi Folk M u s e u m , u k o je m je iz lo žen o k u l t u r n o n a s lje đ e Islanda, iz kojega se m o ž e v id je ti k a k o je s ta n o v n iš tv o živjelo u p ro š lim v r e m e n im a . Izložene su sta re knjige, ala t koji se k o ris tio pri o bra d i z e m lje i o stalo . Ono što m i se n ajv iš e u reza lo u p a m ć e n je je m a li b rod s k o jim su p r o n a đ e n e ru k a v ic e . P o s e b n o s t je t ih r u k a v ic a što su im a le dva palca, svaki s je d n e s tra n e d la na. Razvile su se dvije te o rije vezane uz nalaz. Prva kaže da su prvi d o s elje n ic i Islanda im a li dva palca pa o tu d a i ta k v e ru ka v ic e . Druga te o rija , v je ro ja t n o i to č n ija , kaže da je to s tv a r p ra k tič n o s ti. N aim e, rad r u k a m a
16. M E R ID IJA N
tr o š io je ruka v ic e , p o n a jv iše iz m e đ u palca i kažip rsta pa bi ih, radi d u lje g tr a ja n ja , s a m o za rotlra li. Islanđani su p os lje d n jih go dina, z b o g v is o k o g s t a n d a r d a , sve više o r ije n tir a n i p r e m a in o z e m n o m t u r iz m u . Ljeti p r im a ju v elik broj s tr a n ih tu r is ta , d o k u o s ta t k u g o d in e p o te n c ija li za razvoj tu r iz m a nisu veliki. Tako ljeti s ta n o v n iš tv o često ostaje na o to k u , z b o g p o g o d n ijih k lim a t s k ih u v jeta i tra ja n ja tu r is tič k e sezone. Najviše ih odlazi na g o d iš n je o d m o r e izvan Islanda u h la d n im i m r a č n im z im s k im m je s e c im a . Kad god sa m rekla da d o la z im Iz Hrvatske, od Isla nđana s a m g o to v o u v ije k d obila o d g o v o r da su bili na našoj obali. U g la v n o m su odlazili u tu r is tič k e d e s tin a c ije Istre, p o p u t Poreča ili Pule. Island je s k u p a z e m lja te v e ć in o m p rivla či bo lje s itu ir a n e tu r is te iz Zapadne E urope. No, ni ‘ ’ b a c k p a c k e r a ” nije m alo, ta k o da se n itko neće iznenaditi s re tn e li vas s v e lik o m t o r b e t in o m na le đ im a usred is la ndske p ustoši. Ne rasp o la ž e te li s p u n o novca, is tra ž ite m o g u ć n o s t i š to je f tin ije g tu m a r a n ja o t o k o m . V o l o n t iranje u v o lo n te r s k o m k a m p u u H vols volluru na ju g u Islanda prva je od više m o g u ć n o s t i. V olo n te ri o b a v lja ju rad k o ris ta n lo ka ln o j zaje dn ici, a o rg a n iz a to ri im z a u z v ra t n u d e b e s p la ta n s m je š ta j, h ra n u i p oseban d oživljaj koji dije lite s jo š d v a d e s e ta k v o lo n te ra iz raznih kra jeva svijeta. Naš posao u g la v n o m se sa sto ja o od o t k o p a v a n ja špilja z a t r p a n ih t i je k o m e r u p c ije v u lk a n a H ekle iz 1947. g o d in e i r e n o v ir a n ja p u to v a , koji o k r u ž u ju v o d o p a d Seljalandsfoss. Druga je m o g u ć n o s t ušte d e a u to s to p ira n je , u m je s to odlaska na b ro jn e j e d n o d n e v n e tu r is tič k e iz lete koji se n u d e po cijeni od o ko 80 eura. Iz n e n a đ u ju ć e je lako naći prijevoz, a u je d n o i sig u rn o , je r se po o to k u k re ć e je d in o lo k aln o s ta n o v n iš tv o i t u r isti s u n a jm lje n im a u to m o b ilim a . Lokalno s ta n o v n iš tv o u v ije k je s p r e m n o na ra zg o v or i rasprave, a tu r is ti na nova p o z n a n s tva , is ku s tv a i p r e p o ru k e 0 lo k a c ija m a v rije d n ih p os je ta . U đe te li g la d n i i že d ni u re s to ra n u s k lo p u be n zinske po sta je , razveseli vas " f r e e re fil” p ravilo. N aim e, je d n u c o c a - c o l u Iz a u to m a ta p la tit će te č e tr d e s e t a k k un a , ali svako id u ć e n a d o p u n ja v a n je je b e s p la tn o . Tako je i sa k a v o m u s v im caffe b a ro v im a . IS L A N Đ A N I - B A L K A N C I S J E V E R A
Islanđani su po m e n t a lit e t u slični d r u g im , e u r o p s k im , s je v e r n im n a r o d im a . D ije lo m je t o r e z u lt a t n o r v e š k e i d a n s ke v l a d a v in e kro z p o v ije s t sve do o s a m o s ta lje n ja 1944. g o d in e . No, Islanđani nisu z a tv o re n i p o p u t svojih susjeda. Od došljaka koji su došli ž ivje ti na Island ču li s m o ra zn e u s p o re d b e , a m n o g i ih č a k drže B a lk a n c im a sjevera. To nas je n a r a v n o iznenadilo. Neki od naših s u g o vo rn ik a ih, u k o n te k s t u s jeve rn jač ke k u ltu re , drže č ak i d r s k im a , što n a m j e je d a n Š kot p o ja s n io kro z p r im je r p r o m e t n e k u ltu r e : " A k o u uskoj ulici u R eykjaviku n a iđ e m na a u to iz s u p r o t n o g s m je ra sa Is la n đ a n in o m za vola no m , on se neće niti p o t r u d it i iz m a k n u ti u s t r a n u ” . I sam o š to sm o u šli u s u s je d n u u lic u , t o se i d o g o d ilo . M oje is k u s tv o s Is la n đ a r n a je p o z itiv n o i d o ž ivje la s a m ih kao o t v o r e n , ve se o i o p u š t e n na ro d koji je p o n o s a n na svoje p o d rije tlo , ali m o ž d a n e s vje s ta n p r iro d n ih lje pota i p o s e b n o s ti koje im se nalaze u " v la s t i t o m d v o r iš t u ” . Prvi doseljenic i su v e ć in o m bili iz Irske i Norveške, no dolazilo je i do m iješanja s ra zn im d r u g im n a ro d im a . Čak 4 0 % d an a šnje g sta n o v n iš tv a Islanda ke lts ko g je p o drije tla . Islandski jezik spada
65
dio najvećeg ledenjaka u Europi Vatnajokull
područje oko vulkana Laki
u g e r m a n s k u g ru p u jezika, a najsličniji je n o rv e š k o m . To je je din i ž ivu ć i je z ik na s vije tu koji je z adržao slovo t> ( th o r n ). Islanđani vole svoju z e m lju , ali t ije k o m po vijesti m n o g o ih se z b o g s ir o m a š tv a iselilo u SAD i e uro p ske zemlje. Danas Islanđani im a ju v is o k ž iv o t n i s ta n d a r d i je d a n od n a jv e ć ih p r ih o d a po s ta n o v n ik u , ali to je sada d is k u t a b iln o z bog a k tu a ln e e k o n o m ske krize. Islandska e k o n o m ija počiva na b a n k a m a , e k o n o m s k im tr a n s a k c ija m a i š te d iš a m a . U p ra v o je t o ra zlo g v e lik o g kra h a d o la s k o m fin a n cijs k e krize. Izvoz počiva na r ib a rs tv u , što d okazuje č a k 7 0 % izvoza ribe od u k u p n o g izvoza. Island je u više n a v ra ta p r o š iriv a o svoj r ib o lo v n i pojas, s c ilje m o s ig u ra v a n ja r ib a rs tva u b u d u ć n o s ti. Ono š to s a m p rim ije tila j e s t da se Islanđani ne hvale lu k s u z o m . Voditelj ka m p a Steini n a m je rekao da d a n a s ljudi d o b r o žive i im a ju sve što im tre b a , pa i više od toga. Island je z e m lja sa o s k u d n o m k o lič in o m p r ir o d n ih izvora te v e ć in u uv o ze iz E urope i S je verne A m e rike . Zem lja je p lo d na , ali tu u spijevaju s a m o nis ke b iljne k u ltu r e o t p o r n e na lokalne k lim a ts k e u v je te. P rv o tn e š u m e na o t o k u su p os je če n e za o grije v i g ra đ e v n i m a terijal. Sadašnje š u m e su u m je t n o uzgojena, o g ra đe n a p odručja , n alik na parkove. U je d n o m od ta k v ih parkova blizu H vols vollura o z n a č e n o je najviše d rvo na Islandu, a o z n a č e n o je i najviše drvo svake p o je d in e v rs te . Uza svako d rvo sto ji ta b la s p o d a c im a o visini, širini debla, z e m lji iz koje je d rv o u v eze n o i o stalo . Ponos Isla n đ a n a na n jih o v e š u m e ja v io se u p r a v o iz o k o ln o s t i koje z a h tije v a ju v e lik u brigu i uzgoj. P o p u la c iju Islanda čin i n e š to više od 300 000 s ta n o v n ik a š to je m a n je od u k u p n o g b roja s ta n o v n ik a O s je č k o - b a ra n js k e ž u p a n ije p r e m a p o p is u iz 2001. g o d in e . O to k je sla b o n a seljen s m a lo m g u s t o ć o m n a se lje n osti. U g o d in a m a e k o n o m s k e e k spanzije, Island je im a o v isok u stopu im igracije. To nije značajnije u tje c a lo na p o r a s t p o p u la c ije , ali je d o n e k le p r o m ije n ilo p o p u la c ijs ku sliku. Z n a ta n u d io m e đ u d a n a š n jim s t a n o v n iš t v o m č in e Poljaci (ča k 1 0 % ). S ta tis tič k i se t u u b r a ja ju o b ite lji koje su se t r a jn o preselile na Island z bog boljeg i la g o d n ije g živ ota, te m la d o s ta n o v n iš tv o koje je došlo na p r iv r e m e n o za po slen je z b o g d o b r o p la ć e n o g posla.
m e n t ( A lth in g ) koji je na s tije n a m a rifta z asje dao č a k do 1798. g o d in e . Zbog tih k u l t u r n o - p o v ije s n ih i p r iro d n ih z n a m e n ito s t i Thingvellir je 2004. g o d in e u v rš te n na UNESCO - v u lis tu svje tske ba štine . N a c io n a ln i p a r k S k a fta fell o b u h v a ć a d v ije t r e ć in e V a t n a jo k u lla , n a jv e ć e g le d e n ja k a u E uro p i. Do d n a o g r a n k a S k a f t a f e lls jo k u lla m o ž e se d o ć i d o lin o m , š t o n ije s ig u r n o z b o g š iro k o g pojasa ž ivog pijeska. Drugi n a č in u živanja u le d e n ja k u je p la n in a re n je o b liž n jo m p la n in o m i p r o m a t r a n je v idik a iz p tičje p e rsp e k tiv e . Skaftafell je je d n a od o d m o r iš n ih to č a k a na p u tu o t o k o m i polazišna to č k a b r o jn ih je d n o d n e v n ih izleta pa se tu nalazi k a m p . Ako sa s o b o m na o v a k v o p u to v a n je n o s ite š ator, s vaka ko p ro v je r ite im a te li d o d a tn u n a v la k u za z a š titu p r o tiv kiše, kako se ne bi p r o b u d ili u m o k r i m v r e ć a m a za spavanje . I p o b r in ite se da u v ije k im a t e d o v o ljn o vode i h ra n e je r ovdje n e m a t e d u ć a n na s v a k o m uglu za u s p u tn e ideje. P osjetili s m o jo š je d a n le d e n ja k , ovaj p u t E y ja fja lla jo k u ll. P ratili s m o S tein ija, v o d ite lja k a m p a koji je s p r e t n o t r č k a r a o po is tr o š e n o m o d l o m l j e n o m k a m e n ju . Došli s m o do s a m o g d n a le d e n ja k a , š to i nije p r e tje r a n o s ig u rn o . N a im e , na d n u le den ja ka o d la m a ju se s a n te leda i p a da ju u le d e n ja č k o je z e ro pa ta k o d o n o s e m o r e n u koja v a m pada po glavi. P u te m s m o U P O Z N A V A N JE N E P O Z N ATO G R eykja vik je tu r is tič k i p rivla čan i p o z n a t kao g rad lude zabave. v id je li o s ta tk e a vio n a , koji se prije č a k č e tr d e s e t g o d in a za b io u ledenja k. Kako je n a ko n pada o s ta o u k lje š te n i z m e đ u ledenjaka Tako je z a p ra v o s a m o v ik e n d o m kada su u lic e p u n e v ese lih i z e m ljin e površin e, o d lo m lje n i dijelovi te k se sada, z b o g s p o ro g Isla nđana, p je s m e i zabave. Preko tje d n a to je d r u g a čiji grad. p o m ic a n ja le denja ka, p o ja v lju ju u n je g o v u p o d n o ž ju . Tada s h Večer m o ž e te p rovesti u je d n o m od kafića ug o d ne a tm o s fe re je r i n e m a d ru g ih d o g a đ a n ja . D anju m o ž e te sje diti na obali m o ra , v a tit e " v e l i č i n u ” le denja ka i o s je tite se ta k o " m a l i m a '1p o re d te le d e n e m ase. lako t u r is ti č k i p rivla ča n , ugasli v u lk a n Laki je p la n in a r iti na o b liž n ji Esju te ra zg le d a v a ti t u r is t i č k u p o n u d u g ra d a : n a jv e ću c rk v u na Isla nd u H a llg r im s k ir k ja , z g ra d u p a r slabije p o s je će n z b o g lošije p r is t u p a č n o s ti. Ali 4VVD a u t o m o b ilo m I s m a lo sreće u p r o n a la s k u n e koga tk o bi vas poveo na la m e n ta A l[)in g is h u si5 , T jo rn in je z e ro u s re d iš tu grada i ostalo. t a k a v izlet, p r is t u p a č n o s t je z a g a ra n tira n a . E rup cija Lakija iz Inače, t o j e m a le n i s im p a tič a n grad sa š a re n im k u ć a m a koje 1783. g o d ine bila je je d n a od na jve ćih u Europi. Pepeo se s ilin o m razbijaju sivilo t m u r n a v r e m e n a . No, v rije m e je n e p re d v id iv a e ru p c ije p re n io u E uropu i S je vernu A m e r ik u i u z ro k o v a o blago varijabla na Islandu. Ako k ažete da v a m se ne sviđa v rije m e , reći će v a m da p rič e k a te 5 m in u t a . To g o to v o da i je ta k o , je r se u z a h la đ e n je na s jeve rn oj h e m is fe ri. Teren t a m n o g v u lk a n s k o g k a m e n ja p r e k r iv e n je liš a je v im a s v ije tlo z e le n e boje, š to čini d a n u više p u ta iz m ije n ju ju kiša, v je ta r i sunce. Turis tič ka je p o n u d a u g la v n o m z a sn o v a na na p r ir o d n im lje p o s e b n u sliku u kojoj m o ž d a ne m o ž e te u p o t p u n o s ti uživati p o ta m a . M e đ u n jim a , p e t p o d ru č ja je z a š tić e n o s ta t u s o m n a z b o g velike h la d n o ć e i ja k o g vje tra . Tada se p r o m a tr a n je iza z a t v o r e n ih v rata a u to m o b ila čini p rivlačnije, ali ho d a n je k r a t e r o m c io n a ln o g parka i ulaz se ne n aplaćuje. Za v r ije m e svog b oravka n e z a b o ra v a n je doživljaj. posjetila s a m dva od njih. Thingvellir je najs tariji n a c io n a ln i park Drugi zna ča ja n v u lk a n je Hekla, a k tiv a n v u lka n koji e ru p tira na Islan d u i važa n je po t o m e š to j e u n je m u v id ljiv o r a z m i s v a k ih 10 g o d in a . Zadnja e ru p c ija iz 2000. g o d in e raznijela je c anje S je v e rn o a m e rič k e i Euroazijske ploče. T o je p o d r u č je dio k r a t e r vu lka n a . Htjeli s m o se p o p e ti na njega, ali s m o o d u s ta li S je v e r n o a tla n t s k o g r ift a koji se p ro te ž e o t o k o m o d ju g o z a p a d a o b e s h ra b r e n i in f o r m a c ijo m da z b o g d o s e g n u te k o lič in e i visine p r e m a s je v e ro is to k u . Dio r ifta nalazi se u lo k a ln o m je z e ru , što d o d a tn o uljepšava prizor. Tu je 930. g o d in e o s n o v a n prvi p a r la lave u v u lk a n u svaki čas m o ž e doći do erupcije . Uz to, ni v rije m e
66
P U T O P IS I
nije biio na našoj s tra n i, pa s m o se u p u tili u d r u g o m p ra vc u . Jedno od v ažnijih tu r iš tič k ih o d re d išta je grad Vik na ju ž n o j obali Islanda. P o s e b n o s t je to g g ra d a du g a p je š ča n a plaža. Nije to z b o g razvo ja k u p a liš n o g t u r iz m a , je r se t e m p e r a t u r a m o r a o b ič n o k re ć e oko 4°C, već z b o g c r n o g pijeska v u lk a n s k o g p o d r i je tla . Osim to g a , p la ž o m m e a n d r lr a le d e nja čka rijeka na s v o m p u t u u A tla n t s k i o c e a n . S o b a le se u d a ljin i vid i o to č je V e s t m a n n a e y ja r , sa je d in im n a s e lje n im o t o k o m H e im a e y koji broji 5000 s ta n o v n ik a . To je o to č je p o z n a to po svojo j lje p o ti I kolo niji Puffina, p tica p o z n a tih po s p e c ifič n o m izgledu. U v rije m e našeg p o sje ta Puffina više nije bilo b u d u ć i da n jihova sezona b ora vk a na Isla nd u za vrš a v a s r e d in o m ko lo vo z a . Nije m i s m e ta lo je r je to s a m o jo š j e d a n razlo g za novi posjet. Na H e im a e y u s m o posjetili v u lk a n z n a č a ja n po e ru p ciji iz 1973. g o din e , kada su svi s ta n o v n ic i e v a k u ira n i s o toka . Lava je z a u s ta v lje n a p r s k a n je m m o r s k e v o d e c ije v im a s b ro d o v a k ako ne bi p ro g u ta la cije lo naselje. Kuće na jb liže v u lk a n u ip a k su bile z a h v a ć e n e la v o m i n jih o v i su dije lovi da n a s is ko p a n i iz v u lk a n s k ih naslaga kao p o d s je tn ik na taj d o gađaj. " B io s a m d ije te u v rije m e e rup cije , ali s je ć a m se da su nas e v a k u ira li, d o k je m o j o ta c s d r u g im
p o z n a tih pod z a je d n ič k im n a z iv o m " Z la tn i k r u g ” . Tu spadaju v e ć s p o m e n u t i n a c io n a ln i p a r k T hingvellir, Geysir I v o d o p a d Gulfoss. N a jp o z n a tiji je Geysir, po k o je m u je ta p r iro d n a p o ja v a I d o bila Im e. On nije e r u p t ir a o u z a d n je m d e s e tlje ć u pa je u lo g u z a b a vlja n ja tu r is t a p re u z e o s u sje d n i gejzlr S tr o k k u r , koji e r u p tlr a u in te rv a lim a od 5 d o 10 m in u t a . V od o p ad Gulfoss z a p a n ju je k o lič in o m v o d e koja se o b ru ša v a u p o n o r pod n jim . Turis tič ka tu r a " Z la tn i k r u g ” n a jp o z n a tija je na c ije lo m Islandu I priv lači n ajv iš e tu ris ta . P o lu o to k R e yk jan e s na ju g o z a p a d u Islanda im a z n a č a jn u tu r is tič k u p o n u d u . Tu se nalazi Plava laguna gdje se m o ž e te k u pati u g e o te r m a ln o j v o di p la v o - b ije le boje p ro s je č n e t e m p e r a voda plavo-bijele boje u Plavoj laguni
pogled na Heimaey sa obližnjeg vulkana
t u r e od 40°C. Jedino š to m a lo kvari ugođaj je s u m p o r n i s m ra d . Plava laguna je p o p u la rn a m e đ u tu r is ti m a , no na c ije lo m p o lu o t o k u m o g u se naći bro jni izolirani g e o te r m a ln i izvori. U n jim a se m o ž e te o p u s tit i d a le k o od tu r is tič k e v rev e i im a ti p ik n ik na v u lk a n s k o m tlu bez p la ć a n ja s k u p o g ulaza. G e o te rm a ln i Izvori, o s im tu r is tič k o g , Im aju d o d a tn o z n a č e n je za Island. To je važan o b n o v ljiv i izvor koji se k o ris ti za g rija n je kuća. Island ne o stavlja n ik o g a r a v n o d u š n im , ali z a h tijev a to p lu o djeću , k ab a n icu , sn a la žljivo s t i p u s to lo v a n d uh . Z a o k u p it će vas svo jo m poviješću iz v re m e n a saga te le ge n d am a 0 tro lo v im a i v ile n ja c im a u koje m n o g i s ta n o v n ic i Islanda jo š i d anas vje ru ju . Za g o to v o svaki slap, špilju I rijeku vezu ju se n a ro d n e priče 0 n jih o v u p o s ta n k u , kao i le g e nd e 0 s k r iv e n o m blagu. P utova nje Is la n d o m p o s je tio c u svaki dan d o n os i n e š to n ovo I n e o b ič n o p o p u t d je čje igre lo p t o m Ispod ug aslo g v u lka n a ili pogle d s p ro z o ra na gle če r. Dok je d o m a ć e m s ta n o v n iš t v u to sva k o d n e vlc a , t u r is t će z b o g ta k v ih stvari poželje ti jo š j e d n o m p r e le tje ti o c e a n I p o n o v o u n jim a uživati. Ana V ujaković m u š k a r c im a o s tao z a u sta vlja ti p ro d ira n je lave i d a n im a kasnije o tk o p a v a o p riz e m lje k uće koju je z a trp a o p e p e o ” , rekao n a m je je d a n m la d i p o v ra t n ik na o to č je V e s tm a n n a e y ja r . Z a n im ljiv o je da je k a m e n je na v u lk a n u još u v ije k to p lo , iako je od e ru p c ije p ro šlo p re ko 30 g o d ina . Ako o d m a k n e t e g o rn ji sloj k a m e n ja i g u r n e te r u k u m o r a te biti pažljivi kako se ne bis te opekll, kao što se m e n i d o g o d ilo . Jedan lokalni s t a n o v n ik rekao n a m je kako je ta m o š n je s ta n o v n iš tv o jo š prije g o d in u da na pe klo k ru h na v u lk a n u . S m jesu z a m o t a n u u k rp e bi zakopali u to p lo k a m e n je i n a k o n s a t v re m e n a im ali bi svježe p e če n k ru h . Šteta što n a m je to rekao t a m a n po z a v r š e tk u našeg h la d n o g ručka. U blizini R eykjavika nalazi se n e k o lik o t u r i s t i č k i h lokacija
16. M E R ID IJA N
67
NIHAO! KONFUCIJE KAŽE:’TKO U KINI BIO NIJE’ " O n e w o rld , o n e d r e a m ” , m o t o je pod k o jim su se o d rža le 29. lje tn e o lim p ijs k e igre u Pekingu, gla vni ra zlog m o g p osje ta Kini. A kad se v e ć p re va li 6 - 7 tis u ć a k m d o t a m o , š to je j e d n o m g e o g ra fu p rije ći jo š par tis u ć a k m kako bi se je d n a , ta k o g o le m a ze m lja b a r e m p o v rš n o istražila.
Primarni itinerar puta trebao je uključiti Shanghai, Peking, Hong Kong i Macao. No koliko god dobro isplanirali neko puto vanje,uvijek se desi nešto neočekivano.Zato uvijek pripremite neku B, C, a možda čak i Žlj varijantu, zlu ne trebalo. Nakon četverogodišnjeg iščekivanja, uputio sam se sa svojim prijateljem Stjepanom (kojem se i ovim putem zahvaljujem na društvu) iz Ljubljane put Kine. Kraće zaustavljanje u Helsinkiju smo proveli u društvu s Lapin Kultom - pivom naravno. Nakon prsilno odgledanog crtica Kung Fu Pande na kineskom jeziku, shvatio sam da možda ipak nisam bio svjestan u što sam se upustio te sam odlučio zamoliti ljubaznu stjuardesu za još koju čašicu vina kako bih što prije utonuo u san i prespavao ostatak “festivala kineskog filma”. Moram priznati da nisam vjerovao u priče 0 zagađenosti Kine. Tek kad sam izašao iz novog shanghaiskog aerodroma "Pudong” (ime kvarta u kojem se nalazi), u sekundi sam shvatio da su sve priče 0 onečišćenju točne. I više od toga, ne samo da smo ušli u sumaglicu, koju bih mogao usporediti s prvim jesenjimjutrima u Zagrebu, nego je i vlažnost zraka tako velika da imate cijelo vrijeme osjećaj da se nalazite u sauni na nekih sedamdeset i pet stupnjeva - točno na prijelazu iz toploga u vruće. Nikako da vam probije znoj, ali teško dišete i borite se za svaki atom kisika. No na sve smo zaboravili kad smo ušli u najbrži putnički vlak na svijetu- Pudong maglev koji vozi na relaciji aerodrom - centar Shanghaja te put od 30 km prevail za samo 8 minuta, s opaskom da pune 3 minute vozi čak 431 km/hl Kuće u blizini pruge izgledaju zaista smiješno, sad ih vidiš, sad ih ne vidiš- jedinstveno iskustvo. Izla skom na t r g is pred S h a n g h a js k o g ž e lje z n ič k o g k o lo d v o r a , izreka “ im a ih ko K in e za ” p o p r im ila je s a s v im n o v u d im e n z iju ! Doslo vno, deseci tis u ć a ljudi is pred z grade u n a le tim a se g u ra ju p r e m a g la v n o m ula zu ( to m e p o d s je tilo na o n e n e p r e g le d n e k o lo n e ljudi koji su čekali u redu is pred M a k s im ir s k o g s ta d io n a za k u p n ju u la z n ic e H r v a ts k a -J u g o s la v ija 1999-g-)- Ovo je id e a ln o za lju d e s k lo n e pa n ici, je r se u t o l i k o m m n o š t v u č o v je k zaista p o č n e osje ćati m a lo n iš ta v n o , a k ro z gla vu v a m p rolaze razni c ita ti iz p ovijesti. P o p u t o n o g S taljinovog: “ S m r t je d n o g č o v je k a je tr a g e d ija , a s m r t m iliju n lju di je s a m o s t a t is t ik a . " N akon p o lu s a tn o g ga že n ja i h v a ta n ja zraka, t e b rzins k o g , 1 0 s e k u n d n o g s k id a n ja is pred d e te k t o r a m e ta la ,,,n o v i šok. Svi o ni lju d i s k o jim a s m o se d o m a lo p r ije n a g u ra va li, s to je u n o v im r e d o v im a za k u p n ju ka ra ta . N e vje ro ja tn a 103 š alte ra p rote z a la su se d u ž h o r iz o n t a , a o n i n a ju d a lje n iji kao da su se g u b ili u iz m ag lici. N ara vno , svi su radili i is pred s v a k o g je bio id e n tič a n red. Jesam li s p o m e n u o da je sve na k in e s k o m ? N a p o ko n s m o ugledali s vje tlo na k ra ju t u n e l a - j e d a n je d in i š a lte r za s tr a n c e nala zio se p od b r o je m 101. 1kad s m o n a p o k o n m is lili d a je s v im n a š im m u k a m a d o šao kraj i kad s m o se v e ć za m is lili u u d o b n im k re v e tim a našeg d elu x e k u p e a, " š a lt e r u š a ” n a m je lije po p oja snila da za danas im a jo š s a m o n e k o lik o STAJAĆIH! m je s ta na 1 2 - e r o s a t n o m p u to v a n ju do Pekinga. No, da s k r a ti m priču . Uspjeli s m o d o b iti sje deća m je s ta za je d in i s u tra š n ji d n e v n i vlak,
68
a o s ta ta k dana s m o proveli tražeći sm je š ta j u kineskoj p oslo vnoj m e tro p o li. M o ra m s p o m e n u ti i h ra n u u v la ku. Jedine p olu je stiv e s tv a ri su bili čips s o k u s o m p lo d o v a m o r a i z a ista u n ik a t koji n is a m v id io n ig d je d ru g d je na s vije tu , suše ni “ la z a n je ” listovi s v in js k ih o s ta ta k a koji liče na n e k a k v u s p re š a n u kob asicu. P e k in g
U B eijing, o d n o s n o “ S je verni g la v n i g r a d ” s m o stig li o ko 2 i h i t o na “ k r i v i ” k o lo d v o r . N a im e , t o g su d a n a u p r a v o o tv o r ili novi, Južni k o lo d v o r, š to m i n a r a v n o n is m o znali, te s m o z b u n j e n o lu tali n e k ih s at v r e m e n a u i o ko t e r m in a la p o k u š a v a ju ć i n aći n e p o s to je ć i m e t r o ili a u to b u s n u liniju koja bi nas tre b a la o d v e sti d o n a še g hoste la. N a p o s lije tk u s m o o d lu č ili uzeti taksi, no ta d se p o k a za lo da p o s je d o v a n je k a rte p e k in g a na la tin ici j e d n o m p r o s je č n o m k ln e z u ne z n a č i n iš ta . Tad s a m d o ž iv io p r o s v je t l je n je - k in e z u la t in ic u g le d a is to kao i m i u n jih ov o ; ko te le u šarena v ra ta !
N a ko n b r o jn ih k u l t u r o lo š k ih š o ko v a , d o š lo je v r ij e m e za u ž iva n je m u s v e m u što ova zemlja im a za p o n u d iti. N akon 3 dana s m o g a i iz m a glic e n a p o k o n s m o ugle dali s u n ce . R azm je štan je , ali i z a tv a ra n je , v e ć in e tv o r n ic a u v r ij e m e o lim p ijs k ih igara o m o g u ć ilo je ovaj, in a če rije d a k p rizo r. U p ra v o je g la v n i grad p la tio s k u p u c ije n u in d u s trija liz a c ije i iz g ra d n je Kine i njen u la zak iz 19. u 21. s to ljeć e . N aim e, većin a o s n o v n e p ro izv o d n je , iz koje n a sta ju a rtik li k o jim a je Kina pre p la vila svijet, b azirana je na t v o r n ic a m a sa s ta r im t e h n o lo g ija m a koje is klju čiv o k o ris te u g lje n kao g o r iv o . Na u lici je v la d a o p ra v i o lim p ijs k i d u h . Na tis u ć e v o lo n te r a sa s m ije š k o m su pok u ša v ali p o m o ć i s vim a (ne u v ije k usp je šn o , ali zb o g is ka z a n o g e n tu z ija z m a im n itk o nije m o g a o z a m je riti). Turisti iz s to t in ja k z e m a lja koji su došli b o d riti svoje s p o rta š e i s k o jim a se č o v je k m o g a o u p u š ta ti u z a n im ljiv e ra z g o v o re 0 n jih o v im z e m lja m a ali i 0 n jih o v o m p o im a n ju Kine m o g li su se su sresti na s v a k o m k o rak u . S vim a je bilo za je d ničk o d iv ljenje p re m a s v e m u š to su kinezi na pravili kako bi se pokazali s vije tu , al ii s tr a h o p o š t o v a n je p r e m a no voj s v je tsk o j sili koja je s p r e m n a “ p o k o r it i” svijet. U t o m e se m o g u s p rije č iti je d in o oni sam i, kao š to su t o u čin ili za v rije m e d in a s tije M in g kada su bili najve ća p o m o r s k a sila na s vije tu , s b r o d o v im a od 200 m e ta ra s 19 ja rb o la , no o d lu č ili su se z a tv o riti u sebe. Z bo g te n jih o v e o d lu k e K ris to fo r K o lu m b o je sa svoja bije d n a tr i b ro d ić a o tk r io A m e rik u . Z a m is lite kako bi da n a s izgle dao s v ije t da su A m e rik u u m je s t o E uro plja n a o tk r ili Kinezi.
P U T O P IS I
S ta d io n “ B irds n e s t ” , r e m e k - d j e l o š v ic a r s k ih a r h ite k a ta , s taja o je 340 m iliju n a eura, kao i “ W a te r c u b e ” , d je lo a u s tra lsk ih a rh ite k a ta , d v o ra n a (cijena oko 100 m iliju n a e u ra ) - p la s tič n o su pokazali š to za Kinu zna če ove o lim p ijs k e igre. Biti n a jb olji i p okazati svijetu m o d e r a n izgled i n a p r e d a k na s v im p o d ru č jim a , ja s n a je p o litič k a p o r u k a k in e s k o g a v o d s t v a k o je nije ža lilo n o v c a da p o š alje slik u s v ije tu 0 n o v o j Kini. Sve je p r o te k lo u z n a k u broja 8, za Kineze n a js re tn ije g broja. Tako je p r im je r ic e s v e č a n o s t o tv a ra n ja p očela 08.08.2008. u t o č n o o8h i 8m in . Za razliku od njega broj 4 je n e s re ta n i kin ezi ga se do te m je r e boje i izbjegavaju da ve ćin a z grada n e m a 4. kat već 3a i 3b. S u k la d n o to m e , 8. k a t je n a jp ož e ljn iji i u je d n o n a js k u p lji za s ta no v a n je. P okušaj n ab a v e k a ra ta na c r n o tr a ž io j e v elik o s tr p lje n je i o d lič n e s p o s o b n o s ti za c je n k a n je , j e r k in e z n ik a d n eć e p r o d a t ne š to ispod cijene koju s i j e p r e t h o d n o z a c rta o , pa m a k e r na k ra ju ne d o b io niš ta . Evo j e d n o g p r im je r a . Na d a n kad je a m e r ič k i p liv a č M ic h a el Phelps o s v o jio 8. z la to i t i m e ušao u p ov ije st prestig avši Spitza po b ro ju o s vo je n ih m e d a lja na je d n o j o lim p ija d i i u je d n o p o s ta o n aju s p je šn iji o lim p ija c u p ovijesti, za k a rtu koja je koštala 20 e ura tra ž ilo se 1000 eura. " D ile r ” ju je n a k o n z a v r š e n o g n a tje c a n ja jo š u v ije k p o k u š a v a o p r o d a ti za 3 0 0 e u r a - n e v je ro ja tn a tv rd o g la v o s t. Kolodia, Kolodia! Uzvikivali bi u sh iće n i Kinezi im e Lijepe Naše kad bi ugledali " k o c k i c e ” . M o r a m p rizna ti da s m o se u Pekingu osjećali kao H o lly w o o d s k e zvijezde na c rv e n o m te p ih u . Bilo je s im p a tič n o g le d a ti bliceve fo t o a p a r a t a koji su blještali sa svih s tran a i kineze koji su s kupljali h r a b ro s t kako bi n a m u o p će prišli i stid ljivo nas z a m o lili za fo to g r a fir a n je . A pje v a n je n a jv ija č k ih pje sm ic a u m e t ro u k in e z im a je bilo to lik o fa s c in a n tn o e gz o tič n o da su p rvo u č u d u p r o m a tr a li " iz v e d b u ” a z a tim bi n a k o n s v a kog r e fren a u s lijedio g ro m o g la s a n pljesak. 0 n a š im s p o r t s k im ( n e ) u s p je s im a ste v e ć sve čuli, a ja ću s a m o d o d a ti da s a m kao n avijač z ad o volja n i sve bi bilo s u p e r da nije bilo d ire k to ra m a r k e tin g a Hrv. o lim p ijs k o g o d b o r a koji je o d lu č io H rv a ts k u k u ć u u č in iti n e d o s t u p n o m s v im H rv a tim a koji nisu po svojo j p ro fe s iji n o v in a ri ili s p o n z o r i. Jer c it ir a m : “ Na š to bi t o ličilo kad bi svi Hrvati koji su u Pekingu došli ovdje je s t' i p i t ’ .” Svaki daljnji k o m e n t a r je zaista suviš an. A jm o sad m a lo 0 t u r is t i č k im a tr a k c ija m a . Za b ra n je n i grad, T ia n a n m e n , H ra m Neba, K in e sk i zid... Pa k r e n i m o r e d o m . Z a b r a n je n i g ra d n a jv a ž n ija je t u r is t i č k a a tr a k c ija u P ek in g u. Dio n je g o v o g im e n a - Z a b r a n je n i o d n o s i se na č in je n ic u da n it k o nije m o g a o ući n iti izaći iz pa la č e bez d o p u š te n ja cara. Nalazi se u s re d iš tu Pekin ga, s je v e r n o o d T ia n a n m e n a , s a s -
M ER1DU AN
to ji se od k o m p le k s a od 980 do d a n a s o č u v a n ih zgrada i 9 999 soba, a za p o v rš n o o b ila ž e n je su v a m p o tr e b n a b a r e m 4 sata. S ig urn o se p ita te zašto baš 9999, je li tako? U k in e sk o j m ito lo g iji n e p a rn i b ro je vi su s m a tr a n i n e b e s k im b ro je v im a , a broj d e v e t je s m a t r a n n a jja č im od s vih b ro je va . N eb e ski h r a m je d a n je od najljep ših s p o m e n ik a lju dskoj p o tr e b i da d o s tig n e božanske visin e i p o s tig n e h a r m o n iju s p r iro d o m . Carevi d in as tija M in g i Qin g dolazili su o d a v a ti p o č a s t Nebu i m o liti se za d o b r u žetvu. T ia n a n m e n (Trga n e b e s k o g m ir a ) n a jv e ći je s vje tsk i trg. To je m je s to na k o je m je M ao Z e d o n g 1949. g o d in e pro g la sio N a ro d n u R e p u b liku Kinu i na k o je m su se od ržali n a s iln o u g u š e ni s tu d e n ts k i pro svje di 1989. rekreacija na kineskom zidu
Kineski zid, je d n o od 7 n o v ih s v je ts k ih č u d a , je d n o s t a v n o je n e m o g u ć e o p is a ti r ije č im a . Čak se ni v id e o m ni f o t o g r a f i j o m ne m o ž e p re d o č iti sva njegova raskoš i m o n u m e n t a ln o s t . N akon p ro p je š a č e n ih 12 k ilo m e t a r a i 68 kula ova im p o z a n tn a g ra đ e v in a je d n o s t a v n o o s ta v lja bez riječi. Na t e m p e r a t u r i od plus 35 u h la d u b o rite se s a m i sa z id o m , a svako m a lo p o p u t je k e o d z v a n ja ju riječi “ Vota, v o t a ” , Kolda kolda, v o ta v o ta ! N e u m o r n e s e lja n ke na le đ im a n ose h la d n u v o d u i u s ta n ju su s v a m a ho d a ti 2 k ilo m e tra ( v je r o ja tn o d o kraja svog " z a k u p lje n o g " areala) n e p r e s ta n o v a m n u d e ć i v o d u . Č injenic a da u ruci n osite v e lik u b o c u v od e , koju s te k u p ili n e p o s re d n o prije ulaska na zid ne igra g o to v o n ik a k v u u lo g u - e t o se zove u p o r n o s t. Osim K in e sk o g zida (2 0 0 km s je v e rn o od Pekinga), svaki p o s je tite lj Pekinga m o r a vid jeti i “ Silk M a r k e t" - raj za š opin gholičare. Uz g o le m e k o lič in e svile i p r o iz v o d a od nje koji se p ro d a ju u m a li m d u ć a n im a , koji se svi nalaze u n u t a r je d n o g o g r o m n o g , za n aše p rilik e p r i m i t i v n o g š o p i n g - c e n t r a , m o ž e te naći sve svje tsk e m a rk e . N ara vno , r ije č je 0 fa ls ifik a tim a , koji se rade u is tim tv o r n ic a m a kao i o r ig in a li- tv o r n ic e koje šivaju za s vjetsk i p o z n a te b r a n d o v e rade na c rn o i za sebe i po m n o g o s t r u k o m a n jo j cijeni p ro d a ju prije svega na k in e s k o m trž iš tu . Sjećate li se p rič e 0 it in e ra r u na p o č e tk u ? U pravo z bo g p r o b le m a n a b a v ke karata za v la k naš it in e r a r y d o ž ivio je o d re đ e n e k o z m e t ič k e p r o m je n e . N a im e , u Kini ne p o s to ji in s t it u c ija p o v r a t n ih k a ra ta , kao ni m o g u ć n o s t re z e rv a c ije ž e lje z n ič k ih kara ta . 0 k u p n ji karata p re k o in t e rn e t a m o ž e m o s a m o sanja ti, no b u d im o realn i, ni H rva tska nije stigla m n o g o dalje od toga. U m je s to p u ta na ju g o d lu č ili s m o k re n u t i p u t u n u tr a š n jo s ti, u X i'a n (Šian). Im e grada u d o s lo v n o m p r ije v o d u d o s lo v n o znači “ Zapadni m i r ” , a glavna z n a m e n it o s t gra d a je s t g ro b n ic a Qin S hi H uanga, p r v o g k in e s k o g c a ra ( z a m is lite , Shi H u a n g d o s lo v n o znači “ prvi c a r ” ). Još v a m nije ja s n o o č e m u se radi? A da p r o -
zabranjeni grad
Xi’a n - vojnici od terakotezapovjednici
b a m o s v o jn ic im a od te ra k o te ? Preko 8 ooo vo jn ika , 5 0 0 - tin ja k konja i 150 k očija u p riro d n o j v eličin i tre b a li su č u v a ti cara Qina u z a g ro b n o m živo tu . Sam a g ro b n ic a sastoji se od 4 c je line. U p rvoj, u je d n o i na jve ćo j p ro s to riji nalazi se pre ko 7000 vojnika, d ru g a p ro s to rija se sastoji od kočija i konjice, u tr e ć o j se nalaze z a p o v je d n ic i, a u n e š to iz d vo je n ijo j, č e tv r t o j p r o s to riji, s a m a careva g ro b n ica . Takav v e lič a n s tve n prizor vojske koja p o n o s n o i d is c ip lin ir a n o čuva svog cara zaista č ovje ka ne m o ž e o s ta v iti r a v n o d u š n im . Ako vas p u t ikad o d v e d e u Kinu, ovo je m je s to koje je d n o s ta v n o m o r a te vidjeti! P otp u n a n e d is cip lin a vla da j e d in o u p r o m e tu . Kroz c rv e n o s vje tlo prola ze i pješaci i a u to m o b ile , I rijeke bic ik ala, i t o p okra j policije, koja m ir n o gleda i ni na š to ne reagira. U kratko, te m e ljn i za ko n p r o m e t n e filo zofije Kine je s t: “ Ako si p je ša k ili bic ik list, ne g ledaj u s m je r u a u t o m o b ila koji ti dolazi u su sre t. Ako ga g le daš i vo zač to n a ra v n o vidi, ta d a je on tv o j p r o b le m , a ako ga ne gledaš, ta d a si ti n jegov p r o b le m ! ” Sh a n g h a i
Shanghai
Najveća kin eska luka i p o s lo v n o s re d iš te s m je s tilo se na ušću rijeke Yangtze u Is to č n o k in e s k o m o re . Im e Y angtze se z a p ra v o o d n o s i s a m o na ušće rijeke, d o k se cijela rijeka u s tv a r n o s ti zove C h a n g J ia n g , što bi u p r ije v od u z n a čilo „ d u g a rije k a “ . I u o v o m s lu ča ju su Englezi g lu m ili Engleze te su cijelu rijeku (ne) n a m je r n o s vijetu p reze n tirali kao Yangtze. S hanghai je u s vijetu n a jp o z n a tiji po v iz uri s vog p o s lo v n o g dijela, P udonga, u k o je m se najv iše ističu S ha n g ha jski WTC i TV t o r a n j „B is e r O rije n ta " , Grad se ne razliku je m n o g o od bilo koje g ve će g a n g lo a m e r ič k o g gra d a, o s im n a ra v n o po n a p a s n im tr g o v c im a koji vas d o s lo v no v u k u za r u k a v kako bi ušli u n jih ov e tr g o v in e i n a ra v n o , za „ v e r r y good p r ic e " , kupili neki k o m a d e le k tro n ik e , role x ili pokoji k o m a d ić „ s k u p o c j e n e “ odje će. Ne m o ž e te ni z a m is liti koliko to m o ž e u m o r it i č ovje ka. A ja s a m m is lio da su M a ro k a n c i n a p o rn i trg ov ci... Za kraj m o r a m n a v e s ti dvije s tv a ri koje su m e z a p r e p a s tile u Kini - p lju v a n je i s p o ro s t! P lju va nje , to č n ije h r a č k a n je k a ra k te r is tič n o ja za sve d o b n o - s p o ln e s k u p in e s ta n o v n iš tv a . M la d o , s ta ro , m u š k o , ž e n s k o ...k a d „ p o t e g n u " o n a k o iz dna duše, ne o b a z iru ć i se na m je s to ( h o te l, m u z e j...) ni s itu a c iju (u sred razgovora), ž e lu d a c v a m se o k re n e šest p u ta . S t i m se b u d ite , s t i m je d e t e i lije že te u k re v e t. O bja šn je nje ? Hig ijena koja je n u žn a z b o g prevelike k o lič ine sm o g a u z ra k u . Ispitivanja su pokazala da se p rosje č n a količina s m o g a u v e ć im k in e s k im g r a d o v im a m o ž e u s p o re d it i sa 8 p o p u š e n ih c ig a re ta . A s p o rost? D a lm a tin c i su u u s p o re d b i s k in e z im a k r o n ič n i h i p e r a k tivci. Moja pre d o d žb a 0 b r z im i r a d iš n im a z ija tim a je d oživ je la fija sko . P rim je ra radi, p r o s je č n o m k o n o b a r u je p o t r e b n o 20 m i n u t a da v a m d o n e s e k avu s m li je k o m , p o d u v j e t o m da u r e s to ra n u u t o m t r e n u t k u b o ra vi više k o n o b a ra neg o g o s tiju . Što je v rlo č e s t slu ča j koji p o ja š n ja v a č in je n ic u da u Kini ne p o s to ji e v id e n tir a n a n e z a p o s le n o s t. A u z a p a d n j a č k im „ f a s t f o o d “ re s t o ra n im a im a t e osjećaj da ste za p ra v o z a lu ta li u neki „ s lo w f o o d " re sto ra n ! N ajb olji n a č in da p r o v je r it e z a b lu d e i p r e d r a s u d e 0 ne ko j z e m lji j e s t da ju p o s je tit e i is k u s ite s v im s v o jim o s je tilim a . I z a to sad s p a k ira jte svoje kofere i k re n ite na put! X ieX ie! Luka V uk o v ić
70
Zurich s tornjeva Grossmunstera
ŠVICARSKA T rebalo n a m j e svega p a r g o d in a da u s k la d im o ra s p o re d e kako bih p rija te ljic u n a p o k o n posje tila u Švic arskoj. Rujan 2008., nas dvije i dvije k a rte za vlak. P uto v a nje od 15 sati bilo je p red n a m a , a v la k je v eć iz Beograda kasnio s a t v re m e n a . Kada je rekla da će u Z ü ric h stić i na v rije m e , n a s m ija la s a m se. Ali, s tig a o je . I id u ća dva tje d n a svaki je v la k s tiza o na v rije m e , a oso blje vlaka pre ko razglasa se is p riča v a lo u s lu ča ju „ o g r o m n o g k a š n je n ja “ od p u n ih p e t m in u t a . I dalje sa m se s la tk o s m ija la i zam iš lja la p u tn ik e u H rva tsko j kako ne zn a ju ni koja je sljedeća s tan ic a , a k a m o li da v a m se n e tk o is p riča z b o g k a š n je n ja v laka . Pet m in u t a ! U dva tje d n a p ro p u to v a le s m o c ije lu Š vic arsku. Swiss Y ou th Pass za t r is t o t in ja k fra n a k a (ta d a 1 CHF * 4,5 HRK) I o s a m dana n e p r e k id n o g p u to v a n ja . D o b ro je d o š lo i m e n i i njoj, koja u 18 g o d in a koliko živi g o re nije vid je la ni pola ze m lje . Zašto? V je r o ja tn o je ra zlo g taj š to d o Z e r m a t ta , p r e k r a s n o g g ra d ić a na ju g o z a p a d u ze m lje , g dje s m o p u to v a le prvi dan, p o v ra tn a karta za v la k ko šta više od 200 CHF. P rijevoz je u ž a sn o sku p , ali ru k u na srce, naš p rvi razred nije ni do koljen a n jih o v o m d r u g o m . P ogo to vo u v la k u na kat. Dakle, Z e rm a tt, dan prvi. M o n d e n o skijaško naselje o k ru ž e n o sa v r h o v im a v iš im o d 4 000 m e t a ra . S a m o se n aselje pje šice m o ž e o b ić i za svega 45 m in u t a . U g r a d u je z a b r a n je n o p r o m e t o v a n je s v im v o z ilim a koja se ne k re ć u na e le k tr ič n i p og o n ,
tako da je tišina nevjerojatna. A pogled na Matterhorn, vjero jatno najimpresivniji vrh Švicarske, još je nevjerojatniji. Za one koji ne znaju, upravo je po njemu čokoladica Toblerone dobila oblik. Ondje se nalazi i Alpski muzej koji dokumentira povijest planinarenja u regiji, kao i groblje alpinista poginulih u eks pediciji Matterhorn. Priča se da u okolici slobodno trčkaraju čak i svisci, ali nažalost nismo vidjele nijednoga. Tko zna, možda je baš ondje snimana reklama za Milku! Na povratku u Luzern, naše ondašnje prebivalište, svratile smo u Thun, mali gradić na rijeci Aare poznat po dvorcu i prekrasnim branama, koje stanovnicima služe i za surfanje na rijeci. Dan drugi, Zurich, po meni (uz Luzern) najljepši švicarski grad i valjda jedini u njemačkom dijelu za kojeg mogu reći da bih bez problema mogla živjeti ondje. Ima stvarno mnogo mjesta koja vrijedi posjetiti, od katedrale Grossmunster, sa čijih se tornjeva vidi gotovo cijeli grad, Švicarskog nacionalnog muzeja 16. M E R ID IJ A N
u k o je m je s m je š t e n i C o ro n e llije v g lo b u s , p r e k o n e b r o je n o m n o g o g o tič k ih crkava, d o n a jp o z n a tije e litn e tr g o v a č k e ulice B ah n h o fstra ss e , gdje se u ro k u od ne koliko m in u t a m o ž e te naći u d r u š t v u n a jp o z n a tijih s v je ts k ih k re a to ra . U blizini se nalazi i c irišk a staza s la v n ih , ali m i je n ik a k o n is m o u s p jele n a ć i pa s m o bile p risilje n e otići na dru g i kraj gra d a . P rovozile s m o se t r a m v a je m (koji n a v o d n o ne š krip i u z a v o jim a , ali s ig u rn a sam da s a m čula da j e ip ak n e š to z a šk ripa lo ! :D) do K in e sko g v rta s m je š t e n o g g o t o v o na o b a li C irišk og je z e ra . In ače, je z e ro na k o je m se nalazi najveći švic a rsk i g ra d to lik o je č is to da se ljeti u n je m u bez p r o b le m a m o ž e k u p a ti. U s p u t s m o s v ra tile i do ETH-a, n a jp o z n a tije g š v ic a rs k o g sveučilista, gd je je baš taj dan bilo p r e d s ta v lja n je fa k u lt e ta pa n is a m o d olje la da ne p o g le d a m p r o g ra m za g e o g ra fiju . No, kako m o je z n a n je n je m a č k o g nije na razini, a njoj je bilo p r ilič n o te š k o p re ve s ti na h rv a ts k i, jo š uvijek ne z n a m koje t o č n o kolegije im aju. Nakon n a p o r n o g d a n a i ho d a n ja č a k i po f a k u lt e t im a , slije dio je još j e d a n p o v ra t a k u Luzern. Dan tre ć i, Bern. Grad je p o s e b a n z b o g f o n t a n a koje se nalaze d o s lo v n o na s v a k o m k o ra k u , zg ra d i p a r la m e n ta i t o r n ja Z y t glo gge sa o g r o m n im s a to m iz 18. s to ljeć a u k o je m u su nekada bile z a tv a r a n e g r a d s k e p r o s t i t u t k e . In ače, d a n a s je p r o s t i tu c ija le galizirana. Javne k u ć e o z n a č e n e su c r v e n im s v je tlim a i p r ilič n o u o č ljiv e , š to je m e n i b ilo j a k o z a n im ljiv o pa s a m ih slikala na s v a k o m k o ra k u . Bern je t a k o đ e r p o z n a t kao grad u k o je m je E instein razvio te o r iju r e la tiv n o s ti. U s k lo p u t u r is tič k e p o n u d e nalazi se s tan u k o je m je b ora vio, na č ijim nas je v ra tim a d o č e k a o n a tp is „ S o r ry w e are c lo s e d “ pa s m o na kiši m o r a le č e ka ti da ga o tv o re , i m u z e j do koje g n is m o ni stigle. Vrijedi p o s je t it i i m e d v je d e u n jih o v im n a s ta m b a m a koji su s im b o l gra d a M ü n s te r i m n o g e m u z e je . Nas dvije s m o o tiš le u s a m o d va k ako ne b is m o z aka sn ile na vlak. F a s cin a n ta n je bio P rir o d o s lo v n o povije sn i m u z e j sa o d lič n o m iz lo ž b o m naziva „ C ’e s t la v ie “ koja p rik a z u je ž iv o t ka o k r u ž n o p u to v a n je . K o m o ra za p o g a đ a n je m iris a n e m a lo nas je iz n e n ad ila j e r se t e k pa r s e k u n d i kasnije pojavi slika d o tič n o g m iris a . Ne p r e p o r u č a m t o raditi! Dan č e tv rti, Basel. T e š k o je za ijedan grad reći d a je r užan, ali Basel m i n ik a ko nije legao. Jedino š to m i se svid jelo su c rv e n i R athaus i Rajna. N akon k r a t k o g obilaska grada i n e iz o s ta v n o g šopinga, k re n u le s m o p re m a g ranici. Kako sam z aboravila p o n i je ti p u to v n ic u , n is m o m o g le u š e ta ti u F ra n c u s k u ili N je m a č k u pa s m o s a m o b acale pog le d na d r u g u s tr a n u Rajne. Z a n im ljiv o je da se a e r o d r o m Basela z a p ra v o nalazi u F rancuskoj, a ne u s a m o m g ra d u . Na k raju s m o s vra tile i do St. Jakoba, s ta d io n a na k o je m su se igrale u t a k m ic e Eura 2008. i koji je n e v je ro ja tn o ru žan. R azočaranje, i na v la k za Luzern. Dan peti, St. Gallen - B odensee. St. G a lle n je je d a n od ljepših g r a d ić a Š v ic a rs k e . U c e n t r u se n a la z i s t a n d a r d n i M ü n s t e r
71
U Zermattu je zabranjen promet, osim za vozila na električni pogon i ona sa posebnom dozvolom. Tišina, tišina, tišina!
Romanshorn, Bodensee
Ženeva, jet d’eau
( u la s k o m u n u t r a z a bo le vas oči z b o g n e v je r o ja t n o g kiča) sa o g r o m n im p a r k o m gdje je u o b ič a je n o doći na kakav p ik n ik ili te k o d m o r it i na tra v i. S ljedeće s ta nic e bile su jo š par m uze ja , na p r im je r m u ze j te k s tila ili m u z e j piva, gdje se m o g u v id je ti boce (n a ž a lo s t pra zn e ) svih š v ic a rs k ih piva. Kasnije s m o n a s ta v ile p r e m a R o m a n s h o r n u na B o d e n s k o m jez e ru , b acile pogle d na susje d n e N je m a č k u i A u s triju i k r e n u le p olako nazad. Ipak je tu v e č e r bila u ta k m ic a , a n a s je če kao izlazak u h rv a ts k i kafić. Dan šesti, V e rk e h rs h a u s u L u z e rn u ili Muzej k o m u n ik a c ija i t r a n s p o r t a , je d a n od n ajv e ćih u Europi. Vidjele s m o kako se g ra d io G o t t h a r d - n a jd u ž i t u n e l Švic arske, d o k u m e n t a r n i film o e k s p e d ic iji u A lp a m a , sve v r s te a u t o m o b ila od o ld t im e r a do f o r m u la , ra zgledavale s m o a v io n, p la n in s ke žičare, tra ž ile p r ija te ljič in u k u ć u na k a rti d rža v e , s aznale k a ko se s n im a ju v ijesti i još m n o g o , m n o g o toga. Dan sedm i, Lugano - St. Moritz. R a n o ju tr o , nas dvije u vla ku za M ilano. Teška srca izlazim u Lug a nu . A im a la sa m p u to v n ic u sa s o b o m ! Dakle, Lugano - d ru g o lice Švicarske. S ove s tra n e Alpa, osjeća se utje ca j m e d ite r a n s k e k lim e . S un ča n o, o ko nas p a lm e i je ze ro , a iznad njega p o n o v o pla nin e. Blizina Italije ne m o ž e se ne p r im ije t iti , š to zb o g je z ik a, a r h it e k t u r e i m n o g ih Talijana koji žive na t o m s a m o m ju g u Švicarske. P rediv an grad kroz koji s m o n a ž a lo st s a m o p r o tr č a le je r s m o m o r a le stići na je d in i a u to b u s za St. M o ritz. Sve n jih o v e ta k v e linije s tv o re n e su za ra zg le da v a n je Iz vozila, od Glacler Expressa koji vozi k roz najviši dio Švicarske, od Z e r m a t ta d o St. M oritza , preko os ta lih im p r e s iv n ih t u r a k o jim a se m o g u obići najljepši dijelovi ze m lje , d o ove naše - Palm Expressa koji za St. M o ritz vozi pre ko Italije, je ze ra C om o I Magglore. Ne kaže se za C o m o bezveze d a je „ o n o n a jb o lje od Ita lije “ . Idila. Po p o v r a t k u u Š vicarsku, k r e n u lo je p e n ja n je na kojih 2 000 m e ta ra n a d m o r s k e visine. F a s cina n tn i prijevoji, n e v je ro ja ta n pogled. A te k St. Moritz! Jedno od n a jlu k s u zn jlh m je s ta u državi, p o z n a to po z a č e tk u z im s k o g tu r iz m a , n a s je dvije s kro z o p č in ilo . Činjenica da k u će d o đ u i više od 5 m iliju n a CHF nije nas ob e s h ra b rila . Dan o sm i, Ženeva - L a usanne. Baš kao u Baselu, I u Ženevi s a m se ra z o č a ra la . O č e kiv a la s a m m n o g o , a na k ra ju je is palo da grad nije ništa po se b no , p o g o to v o kad se u s p o re đ u je
s Z u r ic h o m , L u g a n o m ili L u z e r n o m . P re više j e p r i m j e t n o da više n is te u n j e m a č k o m d ije lu . Č im se p rije đ e u ta lija n s k i, ili u o v o m s lu č a ju f r a n c u s k i d io - n a s ta je kaos. U n je m a č k o m vlada red i d is ciplin a , sve je o rg a n iz ir a n o d o n a jm a n jih detalja , pje šaci im a ju p r e d n o s t k u d a g o d k re n u li. Ovdje ne. P o tp u n o dru g i svijet, ne š vic arsk i. M ožda m i se u p r a v o z b o g to ga to lik o nije svidjela. Ali svidjela m l s e J e t d ’eau, f o n t a n a koja v o d u baca 140 m e t a ra u vis, p a rk n a lik na naš M a k s im ir gdje je Zid r e f o r m a to ra , Ž enevsko je z e ro I Palača n a ro d a kao e u r o p s k o s jedište U N -a . I ta k o ra zo ča ran e , o tišle s m o p u t Lau sa nn e, u grad koji je sjed ište O lim p ijs k o g o d b o ra . Zbog u s p o n a , ulica s a s v im o p r a v d a n o nosi naziv „ e u r o p s k i San F ra n c is c o ", a u je d n o je i je d in i grad Švic arske k o jim p r o m e t u je m e t r o . P o v r a tk o m u Lu ze rn za vršila je š e tn ja Š v ic a rs k o m . O stalo n a m je još tje d a n dana za k u p o v in u , o b ila z a k Luzerna i u p o z n a v a n je s n o ć n im ž iv o t o m . S vid je lo m i se k a ko v oza č i u v ije k s ta ju p je š a c im a (u s u p r o t n o m ih čeka kazna o d 6 0 - a k CHF), ž u to s v ije tlo za pje šake na s e m a fo r im a , sva ta je z e ra i rijeke na k o jim a su s m je š te n i svi veći g ra d o v i. Javni p rije v o z o r g a n iz ir a n je do s a vršen stva . Na p rim je r, a u to b u s i v o ze s vak ih šest m in u t a , a na svakoj s ta n ic i po sto ji ra sp o re d kada će doći baš na nju. I n e m a kašnje nja , n e m a o dla ska prije. O no š to mi se nije s vid je lo su m n o g o b r o jn i s tr a n c i koji su d o s lo v n o na s v a k o m k o ra k u . O s ra m o titi se n a jm a n ji je p r o b le m , p o š to s ta n o v n ik a bivše Jugo slavije im a s tv a r n o m n o g o , a p o š to s m o nas dvije cijelo v rije m e “ m lje le " na h r v a t s k o m , nije im bilo te š k o s h v a titi o da k le sm o . Z b o g to g a s a m č e sto u d u ć a n im a s p ro d a v a č ic a m a razgovarala na h r v a t s k o m , je r kada m i na n je m a č k o m p r o m rm lja n e k u cije n u ne z nači m i a m a baš ništa. Z b o g svega to g a m i je jo š u v ije k te š k o s h v a t iti z a š to ona to lik o ne želi živ jeti ondje . Z na m , ona je t a m o cijelu g o d in u , a ja sam došla na dva tje d n a i v ra tila se n atrag. AH z e m lja je to lik o lijepa i to lik o o rg a n izira n a da ju je n e m o g u ć e ne voljeti. Možda je p r o b le m u z a tv o r e n im Š v ic a rc im a i s v im o n im s tra n c im a ? III je ta k a v osjećaj kada god odeš ž ivje ti u s tr a n u d ržavu? Ne z n a m , ali sa s ig u rn o š ć u m o g u reći da se u Š vicarsku v ra ć a m , idući p u ta zim i. Maja M a ta n ić
P U T O P IS I
MAKEDONIJA-’THE SUN, TOO, IS A STAR’ U s t u d e n o m 2008. g o d in e o d r ž a n je s im u la c ijs k i s e m in a r za m la d e p o te n c ija le 0 in te g ra c ijs k o m p ro c e s u u E u ro p s k u Uniju pod n a z iv o m « S h a p i n g t h e F u tu re o f E u r o p e » , u o rg an iza c iji Zaklade « K o n r a d A d e n a u e r » , Vlade Republike M akedonije, DVV In te r n a tio n a l i In s titu ta za b u d u ć e analize iz Berlina. S e m in a r se o d r ž a v a o u r a z d o b lju od 15. do 19. s t u d e n o g u je d n o j od n a jp riv la č n ijih d e s tin a c ija M a k ed o n ije, O hridu. Tako s a m se 14. s tu d e n o g p rv o u p u tila u Skopje. Bilo je to n a p o r n ih č e tr n a e s t sati vožn je a u t o b u s o m , o k ru ž e n a lju d im a ra z lič itih p rofila , m a lo u s tr a h u š to m e o č e k u je u g r a d u koji slovi kao e u r o p s k i g la v n i g ra d R o m a , j e r n a im e tu se nalazi je d in a r o m s k a o p ć in a u Europi, Š uto Orizari. ALI n a k o n š to sa m p re živ je la č e t r n a e s t s a tn o t r e š t a n je n a r o d n ja k a i v e ć p oko ji n aučila na p a m e t, Skopje j e bilo « m a č j i k a š a lj» . Tako s a m u ra n im ju t a r n jim s a tim a k re n ula u o bilazak grada koji se s m je s tio u uskoj d o lin i rijeke V a rd a r. N a ra v n o kao p ra vi g e o g r a f prvo sam h ir o v ito i n a d o b u d n o o tišla u s h o p p in g p la na gra da i ka rte M a kedonije, ali n a p o s lije tk u sa m s hva tila da m i plan gra da neće biti od v e lik e p o m o ć i, j e r n a im e n a p is a n je la t in ic o m , a sve u lič n e p lo č e g ra d s k ih ulica is pis ane su ć irilic o m . Ali n a r a v n o to m e nije s p rije čilo u o tk r iv a n ju g ra d s k ih z n a m e n ito s t i. Došavši na gla vni trg, Trg Makedonija, n is a m bila previš e im p re s io n ira n a je r su m e, m e đ u o s t a lim , u oči boli ra z n o lik i r e k la m n i j u m b o pla kati k o jim a , s m a t r a m , n ika ko nije m je s to na je d n o m e g la v n o m e tr g u g la v n o g a g ra d a . Trg ka ka v d an a s izgleda izgrađen je n a k o n k a ta s tr o fa ln o g p o tre s a koji je p o g o d io S kopje 1963. godine, te m n o g e z grade koje su kra sile tr g p rije p o tres a , danas se više ne m o g u v id je ti. Potres je u n iš tio ili s n a ž n o o š te tio 80 % grada i u z ro k o v a o s m r t više od 1000 ljudi. Z a h v a lju ju ć i s vjetskoj s o lid a rn o s ti S kopje j e r e la tiv n o b rzo iz g ra đ e n o k o u n iš te n o g želje zn ičk og k o lo d vo ra koji je o s ta v lje n kao m e m o rija l, k o je g jo š
j o m z bog tu r s k o g zakona po k o je m c rkve nisu s m je le n advis iv ati d ž a m ije . Ovaj s ta ri o r ije n ta ln i d io gra d a koje g k a ra k te r iz ir a ju čaršija, d ž a m ije i pazar, s m je š te n p o d n o t v r đ a v e Kale koja se jo š u v ije k u re đ u je , p re d lo že n je za lis tu UNESCO-a. B ližio se k ra j m o g k r a t k o g o b ila s k a S k o p ja , te n a k o n z a v rije đ e n e kave d o š lo je v rije m e pola ska za Ohrid. Po d o la s ku , s m je s tili s m o se u h o te l K lim e n tic a i saznali š to nas o č e k u je u č e tiri sljedeća dana. N a im e nadala s a m se d n e v n o m o b ila s k u o h rid sk ih z n a m e n ito s ti, ali p r o g ra m s e m in a ra n a m je d n o s ta v n o t o nije o m o g u ć a v a o . Od r a n o g j u t r a se p o č in ja lo i u v e č e r n jim s a tim a završavalo . N akon u p o z n a v a n ja ili p o n a v lja n ja već d o b r o u t v r đ e n o g g ra d iv a 0 p o v ije s ti, in s t it u c i ja m a , p r o c e s im a d o n o š e n ja o dlu k a u n u t a r EU i s a m o m p ro c e s u p ro š ire n ja EU, u p o z n a ti s m o sa m o g u ć im o d a b ir o m uloga u s k lo p u s e m in a ra « S h a p in g th e F u tu re o f E u r o p e » . Od to g tr e n u t k a promijenili s m o id e n tite t, te po sta li d je lo m E uro p ske K om is ije, E uro p s kog P a r la m e n ta , V ije će m E urop e , n o v in a r im a ili p ak iz a s lan ic im a zem alja k an d id ata . Sam a s im u la c ija z apočela je g o v o ro m p r e d sjed n ika E uropske K om is ije i r a d o m EU i n s titu c ija , a m i koji s m o izabrali biti izaslanicim a zem a lja k a n d id a ta p r ip re m a li s m o se za s tre sn e pregovore. Kolegica iz M a k e d o n ije i ja p o sta le s m o iza s lanic e U kra jin e kao z e m lje k a n d id a ta i m o r a m p rizna ti, bio je to te ž a k posao. P redzadnji d a n s im u la c ije završio je n o v in a rs k o m k o n fe r e n c ijo m i p o tp is v a n je m u g o v ora 0 p r is tu p u u EU. Kako je s im u la c ija završila d o s ta ra n ije n eg o li p r o g r a m ra d io n ica p r e th o d n i h dana, im a li s m o p rilik e už iva ti u ra zg le d a v a n ju O hrid a, kameni most preko rijeke Vardar
sat koji je ostao zatečen u vremenu potresa
uvije k krasi s at koji p o k a zu je v rije m e p o tre s a , 5:17. Danas se tu nalazi Muzej gra d a Skopja. Meni o s o b n o najljepši p rizor grad a je Kameni m o s t p reko rijeke Vardar, a i sve o n o š to m e d o č e k a lo kada s a m p rešla m o s t. Bolje re č e n o d o b r o d o š li u s ta r o , o r i je n t a ln o S kopje koje su izgradili Turci za v r ij e m e svoje d ru g e vla da vine , « z a h v a l j u j u ć i » je d n o m a u s tr ijs k o m v o jsk o v o đ i koji je 1689. g o d in e n a k ra tk o zauzeo i spalio cijeli grad. J e d instve n je osjećaj izgubiti se u s p le tu k a m e n ih uličic a i n ab a s ati na p r e d ivnu Crkvu Svetoga Spasa koja je d je lo m ič n o g r a đ e n a p od z e m l
16 . M E R ID IJ A N
te n a p o s lije tk u u o r g a n iz ira n o j o p r o š ta jn o j večeri u t r a d ic io n a ln o m m a k e d o n s k o m d u h u , ali i u n o ć n o m ž iv o tu Ohrida. Nakon n a p o rn og a dana i n a p o rn e noći je d n o s ta v n o m o g u reći, blažena bila je f tin a ta x i služba!!! S ve m u lije p o m u brzo d o đ e kraj, pa ta k o je došla i ta ko b n a srijeda, kada je s e m in a r o k o n ča o , te su se svi s u d io n ic i polag a n o s p r e m a li za p o v r a t a k u S kopje. N a ra v n o , v e ć in s k im d ije lo m , s u d io n ic i su bili s tu d e n ti iz M a k e d o n ije i A lb a nije, 3 po je d a n s t u d e n t na ša o se i iz Srbije i Bosne i H e rc e g o v in e , i n a r a v n o ja kao je d in a iz H rvatske. Još s m o m a lo uživali u z a je d n ič k im tr e n u t c im a i n ov o s k lo p lje n im p r ija te ljs tv im a , sve do dolaska u Skopje, kada su d o m a ć i ž u rili d o m a g d je ih o č e k u ju n eke d r u g e obaveze, s tra n c i ž u rili na b u s e v e /v la k o v e , a ja s a m jo š m a lo ostala u živ ati u Skopju! Ma rijan a M u s ta p ić
73
SKUP 0 BIOENERGETICI Kao č la n o vi „ P la n in a r s k o - e k o lo š k e s e kcije " (PES) p la n in a rs k o g d ru štva „ Z a g r e b - M a t lc a “ zahvaljući na še m p re d sje d n ik u sekcije Edi H adžis elim ović u, kolega Dejan N. i ja dobili s m o n e p o n o vljivu p rilik u p ris u s tv a o v a ti na s k u p u n e v la d in ih u d ru g a u Brisselsu g la v n e t e m a t ik e „B io e n e r g e tik a u EU". O rg a n iz a to r s k u p a bio je FERN (Forests and th e E uro p ea n U n ion R eso urce N e tw o rk ), o rg a n izac ija s k o jo m PES s u ra đ u je v e ć g o d in a m a i koja k o n t i n u ira n o poziva naše č la n o ve na svoje sku p o v e . P re d s ta v n ik e su im a le d ržave p o p u t Velike B ritanije, Finske, Švedske, N je m a čke , A u s trije , N izozem ske, Belgije, B ugarske, Češke a izvan g ran ica EU bila je s a m o Rusija i n a r a v n o m i. S kup se o d rž a v a o 19. i 20. s tu d e n o g 2008. koji je o k u p io m n o g e u tje c a jn e n e v la d in e u d r u g e kao G re e np e a ce , FoE (Frie n d s o f E arth ), WWF (W orld W ildlife Fund), B oth Ends, B io fu e lw a tc h , Via C a m p e s in a , TRN (Taiga Rescue N e tw o rk ) , FANC (Fin nis h A s s o c ia tio n fo r N a tu re C o n s e rv a tio n ), BSPB (B u lg a ria n S o c ie ty fo r t h e P r o t e c t io n o f Birds), Friends o f Sib erian Forests, M ilieu d e fen s ie , Birdlife EU itd. G la vne t e m e r a s p ra v e p r v o g d a n a s k u p a bile su p o tr e b e , m o g u ć n o s t i i g ra n ic e k o riš te n ja b io e n e rg e tik e , n e g a tiv n i i p o z i t i v n i p r im je r i k o riš te n ja b io e n e rg e tik e , kao i t r e n u t a č n o s ta n je E uro pske Unije u t o m po g le du , S kup je z ap o če la p r e d s ta v n ic a FERN-a, o r g a n iz a t o ra s k u p a , V eerle D ossche, koja je iznjela v e o m a z a n im ljiv u p re z e n ta c iju na t e m u „U loga b io m a s e u EU“ . T r e n u tn o 8 0 % p o tre b a za e n e rg ijo m E uropska Unija zadovoljava iz fo siln ih goriva, no taj p o s to ta k varira od države d o države. Ako se n as ta v i d a n a š nji t r e n d rasta, do 2030. svje tsk a e n e rg e ts ka p o tra ž n ja n a ra s t će za 5 0 % od d a n a š n jih p o tr e b a , a p ro c je n e iz 2007. g o v o re da će od 2012. s v ije ts k e z a lih e fo s iln ih g o riva biti ja k o š k rte . Ovi p odaci u k a zu ju na t o da se p o d h itn o tre b a
p ro n a ć i a lte rn a tiv a f o s iln im g o r iv im a . EU je d o n je la n e k o lik o cilje va k ako se s u o č it i s t i m e . 2005., z n a č i bez R u m u n js k e i B ug a rs ke, EU je s a m o 6 .3 1 % svojih e n e r g e ts k ih p o tr e b a z a do vo ljava la iz o b n o v ljiv ih izvora. Najbolje s ta n je im a la je Latvija s u d je lo m od 40, 03 % o b n o v ljiv ih iz vo ra e n e rg ije , s lije d e j u Švedska s 29 ,6 3% , Finska s 22,94% i A u s trija s 21, 2 2 % , a na d n u su Velika B ritanija s u d je lo m od 1,6 1 % , Belgija 1,46% , Cipar 1 ,0 6 % i k o n a č n o M alta 0 ,31 % . (tab. 1). U s t r u k t u r i o b n o v ljiv ih izvora e ne rg ije u EU 2005.g. b io m a s a je s u d jelo va la sa 66 ,1% , ta k o da ona p re dsta vlja najviši p o s to t a k u o b n o v ljiv im izvorim a. U s tv a r n im b r o jk a m a t o je 67 M to e ( m iliju n to n a e k v iv a le n a ta ) b io m a s e . Oko 8 0 % b io m a s e d ola zi od d r v n e g r a đ e . I sad se p o s ta v lja p ita n je , a ko se EU b u d e i dalje b a z ira la na d r v n o j b io m a s i k o lik o je za b u d u ć n o s t p o t r e b n o š u m a ? Npr. s a m o je 31 M to e b io m a s e p o t r e b n o da se riješi g o d iš n ji t r a n s p o r t d r v n e g ra đ e od uzgaja lišta do p r e ra đ iv a č k o g c e n tra . Bio m asa d o b iv e n a od d rv e ta t r e n u t n o vodi g la v n u ulo gu u o b n o v ljiv im iz v o rim a ene rg ije EU. Ako se b u d u d o b r o u p ra v lja li i e fikasn o k o ris tili izvori, o n d a b io m a s a b a z ira n a na d r v n o j g ra đ i m o ž e im a t i p o tic a jn u i d o p r in o s n u ulo g u u EU. D ru g u p r e z e n t a c ij u Izlag a o n a m j e Z o lt a n R a k o n c z a y , p re d s t a v n ik Opće u p ra v e Okoliša (DG E n v ir o n m e n t ) E uropske K om is ije . Od nje ga s m o t a k o đ e r m n o g o to g a sa zna li. D rvna g ra đ a je t r e n u t n o v rlo v a ž a n iz vor o b n o v ljiv e v r s te e n e rg ije , m o g u ć e ju je o d r ž iv o u z g a ja ti i k o r is t iti, no p o s to je m n o g a p ita n ja u vezi s g r a n ic a m a k o riš ten ja . Is k o rišta va n je d rve ta iz š u m a E U j e o k o 6o % , no š u m a r s k i s e k to r želi p o v e ć a ti taj p o s t o ta k . Godišnji p r ir a s t š u m a EU je veći od s to p e iskorišta va n ja , no v e ćin a te š u m e se ne m o ž e k o ris titi ( p u n o je b itn a s ta r o s t d r v e ta, a EU im a m n o g o m la d ih š u m a , u ra s c je p k a n o m je i t u đ e m
tab. 1 .
Udio obnovljive energije u potrošnji primarne energije u zemljama EU 2005. godine (%)
CD
C coO Osi OD
co rc \T
■"fr
CD
CD
■>
CD
CO
C/5
CD
~o
0 >
C u_
CD :z r* u. •+—'
to
D <
Izvor: FERN
74
CD
to C CD
Q
CD CD 13
n
o
CL
CD
C
0
>
o C0
c
o
to
LU
>
CD j* : >o CD
CD > to
0 E >o 0 Iz
CM
■sr cvT
co
CD
CD
to
u
-Q
E
CD
(n Z3
co co_ co"
to >
.0 1d
L,
o
c .0 E' T3 0 Id
’5 ) 0 CD
0 ,3 1
co
|1 ,0 6
CO CO
i—
■4CD —»
CD Q_ b
CD
CD C 3 CD
to O i—
LU
P U T O P IS I
v la s n iš tv u , itd .). D ruga g e n e ra c ija b io g o riva (d o b iv e n a je p re ra d o m p o ljo p riv re d n o g i š u m s k o g o tp a d a , o s ta ta k a tra v n a tih b ilja ...) tr e n u tn o je sa m o p rije d lo g za b u d u ć u u p o ra b u , n o za to su p o tre b n a m noga sre d s tv a i širo ka p o d ru č ja za o p s k rb u n jim a . EU g la v n u pažn ju p rid a je p rvo j g e n e ra c iji b io g o riv a , a n a ro č ito se u s re d o to č u je na s p re č a v a n je p re o b ra z b e p o v rš in a . No, jo š u v ije k ne p o s to je o d re đ e n i u v ije ti za o d rž iv im g o s p o d a re n je m š u m a m a , ta k o da k rite rij za o d rživ i ra zvo j ne za d o vo lja va u v ije te b io m a s e d o b iv e n e od d rv e ta . E uropska K om isija m o ra p o s ta v iti s tro g i p rije d lo g o o d rž iv o m k rite riju za d rv n u b io m a s u d o 2010. i o n m o ra b iti ra z m a tra n u s k lo p u ra z lič itih p o litič k ih p ro ce sa E uro p s ke U n ije ( „D ire k tiv a o o b n o v ljiv im iz v o rim a e n e rg ije “ , „Z e le n a ja v n a n a b a v a" itd .). Finska i Švedska tr e n u tn o se ž e sto ko b o re da im p riz n a ju tre s e t kao o b n o v ljiv i iz vo r e n e rg ije . Na k ra ju svoga izla g a n ja , g osp. Z o lta n je d o d a o da su n e v la d in e u d ru g e sla b e , m e đ u s o b n o n e p o v ez a n e i loše o rg a n iz ira n e , n jih o v glas bi tre b a o b iti g la s n iji i m o g le bi im a ti v a žn u u lo g u u p ro v o đ e n ju n e k ih m je ra . Na k ra ju p rv o g d ije la s ku p a v e o m a z a n im ljiv o izla g a n je sa m n o g o k ritik a iz n io je u p o ra n b rita n a c in d ijs k o g p o d rije tla , D eepak R ughani iz o rg a n iz a c ije ,,B io fu e lw a tc h ". N a im e njegova o rg a n iz a c ija tv r d i da b io g o riva im a ju ve ću e m is iju s ta k le n ič k ih p lin o v a od fo s iln ih g o riv a . On se u s v o m p re d a v a n ju b a z ira o na n o v o m p o jm u „B io c h a r" ili p re v e d e n o u d u h u n a š e g je z ik a - b io u g lje n . D eepak je na veo da p re m a u te m e ljite ju id e je , b io c h a r s m je š tn u tlo p om a že „ h la đ e n ju “ p la n e ta koji će p o ta k n u ti p o n o v n o z a le đ e n je A rtik a . N aim e, b io c h a r u tlu s a k u p lja CO 2 iz zraka i ta k o đ e r č in i tlo m n o g o p lo d n ije m . B io c h a r m o že u p iti 6 m ilija rd i to n a u g ljik o v o g d io k s id a iz zra ka svake g o d in e . N akon o vih p re z e n ta c ija u slje d ila je duga i b o g a ta ra sp ra va 0 c n e s e n im p re z e n ta c ija m a , kao i 0 p ro b le m im a i m o g u ć n o s tim a * : 'iš t e n ja b io m a s e za e n e rg iju , a svi s u d io n ic i ra sp ra v e iz n je li 5 - s itu a c iju u svo jo j z e m lji. Opće je p o z n a to da v e lik d io p o p u f c c i j e n e k ih z e m a lja (B u g a rsk a , R usija, S k a n d in a v sk e z e m lje , -^ ra ts k a ) k o ris te d rvo za d o b iv a n je to p lin e i e le k trič n e e n e rg ije . ¿ l - - e d ržave s iro m a š n e iz v o rim a , kao N izo re m s k a ili V elika B ri| l : .a, p la n ira ju uvoz d rv n e b io m a s e iz Rusije, K anade ili S k a n d if c o ^ h ze m a lja . No, š to se dalje p re vo z i d rvn a b io m s s s , ve ći su
■ W E 5 ID IJ A N
g u b ic i na p o tr o š n ji energije, ta k o da razvoj ovih r a z m je rn o v e lik ih e n e rg e ts k ih pla nova zah tje v a velike iz nose uvoza b io m s e , pa t o nebi tr e b a lo biti v iđ e n o kao p o z itiv n o rješenje. Svi s u d io n ic i na k r a ju p r v o g d a n a d o n je li su n e k o lik o z a klju č a k a 0 ulozi b io m a s e u EU: ■ B io e n e rg ija , d o b iv e n a p r v e n s tv e n o iz d r v e ta , tr e b a la bi i m o ž e im a t i z n a č a jn u u lo g u u e n e r g e ts k o j b u d u ć n o s t i EU, ali u o d r e đ e n im u v je tim a . ■ Energija d o b iv e n a od d rv n e g ra đ e tr e b a la bi se p ro izv o d iti s a m o za lo k a ln e p o tr e b e , a ne ju u v o z iti, š to bi s m a n jilo tr o š k o v e p o tro š n je . ■ Sve n e v la d in e o r g a n iz a c ije koje su p r is u s tv o v a le s k u p u , o s im WWF, su se složile da je z a h tje v EU 0 1 0 % udjela b io g o riva, t r e n u t n o velika greška i da bi se t re b a la p ro ves ti k a m p anja p r o tiv toga. ■ Suglasni su u t o m e da su n e v la d in e u d ru g e i lokalni p o ljo p riv re d n ic i n e d o v o ljn o glasni i a k tiv n i u b o rb i za svoja prava na n iv o u E u ro p s ko g p a r la m e n ta . ■ Trebala bi se n a p ra v iti jasna p odje la „ in d u s t r ijs k ih f a r m e r s " i „ m a lih f a r m e r a " . ■ P os to ji v e lik a p r ije t n ja p r e t j e r a n o g k r č e n ja š u m a za p o v e ć a n je p ro iz v o d n je b io m a s e kao i za razvoj v e lik o g broja m o n o k u lt u r n o g p la n ta ž n o g uzgoja, m o g u ć e GMO biljaka, što će u v e like p r o m je n it l b io lo š k u r a z n o lik o s t na o d r e đ e n o m lo k a lite tu . Skup je tra jao cijeli dan sa nekoliko m a lih pauza za kavu i veću za v r ije m e ručka. N akon š to s m o don ije li g o re n a v e d e n e zaključke, za sve s u d io n ik e sku p a bila je o r g a n iz ira n a ve če ra u o b liž n je m r e s to ra n u , u k o je m se n a s ta v ila i dalje z a n im ljiv a ra sprava 0 a k t u a ln o j t e m i. P os e bn o s a m se s p rija te ljila sa g o s p o đ o m iz Škotske, M a n d y Meikle, Iz u d ru g e Taiga Rescue N e tw o r k (TRN) s k o jo m još 1danas, ne ko liko m je seci posije s kupa, r a z m je n ju je m m a llo v e 0 b lo e n e rg e tlc i. Glavni n a z iv r a s p ra v e d r u g o g d a n a s k u p a g la s io je „ Raz voj r u ra ln ih p o d r u č ja - n ačin da se u n a p rije d i b io e n e rg e ts k a p r o iz v o d n ja " . Glavne ra s p r a v n e t e m e bile su 0 d o s a d a š n jim p o s tig n u ć im a p o litik e r u r a ln o g razvoja i 0 n a č in im a kako više in te g rir a ti b io e n e r g e tik u u razvoj r u ra ln ih p o d ru č ja . P rvom p re z e n ta c ijo m raspravu je o tv o rio g o s p o din Joost Van de Velde, d je la tn ik Opće u p ra ve Okoliša (DG E n v ir o n m e n t ) E u ro p sk e K om is ije. E uropska Kom is ija s m a tr a da p o s to ji d o v o ljn o p o v rš in a za uzgoj b iogoriv a, no ja v lja ju se p o te š k o ć e u razvoju . Postoji p o u z d an a velika količina d r v n e građe , ali t e h n o lo g ija je t r e n u t n o n e d o v o ljn o ra zvije n a ili za sta rje la pa se stoga p o s t a v ljs ju p ita n ja kako i s č im e p o v e ća ti razvoj. Gosp. J o o st iznje o je neke m je r e t r e n u t n e e u ro p s k e p o litik e r u r a ln o g razvoja koje bi m o g le fin a n c ir a ti razvoj b io e n e rg e tik e : - I n f r a s t r u k tu r e n e p o d ršk e - A fo re sta clja a g ra rn e i n e a g ra rn e p ov rš in e - P on o v n o u s p o s ta v ljs n je š u m a r s k o g p o te n c ija la - S tv a ra n je i razvoj m a lo g p o d u z e tn iš tv a D rugu i n ajv a žn iju p r e z e n ta c iju sku p a iznjeli su M a th ie u F ichte r i B eth M a te rs o n , p re d s ta v n ic i E uro pske K om is ije iz G lavne u p rave za re g io n a ln u p o litik u (DG Regional Policy). Tema n jih o v o g Izlaganja 1 p re z e n ta c ije glasila je „B io e n e r g e tik a u p o litici k o h e z ije ". Politika k ohezije (re g io n a ln a p o litik a ) p o s to ji već 40 g o dina, a Opća up ra va R e gio naln e p o litik e 20 g o d ina . S n a m je r o m da oja čs e k o n o m s k u i socijaln u koheziju, EU c iljan o želi s m a n jiti
75
predstavnice FERN-a i mi
tab. 2
U d io đ o d je lje n in s re d s ta v a K o b e z ijs k e p o litik e u e n e rg e ts k i s e k to r z a r a id o b lje o d 2 0 0 7 . d o 2 0 1 3 , g o d in e □ Električna energija ■ Električna energija (Transeuropska energetska mreža) □ Prirodni plin □ Prirodni plin (Transeuropska energetska meža) □ Naftni derivati
39 %
■ Energija \4etra ■ Solarna energija
10%
17%
10%
geografi pun i novih saznanja sp rem n i za pola za k kući
□ Energija vode, geoter., i dr.
□ Energetska učinkowtost, energetski sektor i dr.
Izvor: EuroDska Komisiia o p u štan je uz finu belg ijsku pivu
■ Biomasa
e k o n o m s k e , s o cijaln e i te r it o rija ln e razlike koje se p ov e ća v aju p o s e b n o u d rž a v a m a i re g ija m a čiji razvoj zaostaje , a povezan je s e k o n o m s k i m i s o c ija ln im p r e u s t r o jo m kao i s t a r e n je m s ta n o v n iš tv a . Politika kohezije bi tre b a la p r id o n je ti po v e ća n ju rasta k o n k u r e n tn o s ti i zap o šlja va nja koje u k lju č u ju p r io r ite t e EU za o d r ž iv im ra z v o je m i p r o m ič u ć i cilj za z a š titu i p o b o ljš a n je o koliša. S tr u k t u r n i fo n d o v i su d ru g a najveća p r o ra č u n s k a j e d in ica EU n a k o n ZPP (Zaje dnič ka p o ljo p r iv re d n a s p olitik a). Za p e rio d od 2007. - 2013. p r o r a č u n S t r u k t u r n ih fo n d o v a iznosi 340 m ilija r d a € koji u k lju č u j e i f o n d o v e za d rž a v e koje su u p r is t u p n im p re g o v o r im a . Od to g a je d o d je lje n o 1.8 m ilija rd i E za u n a p r e đ e n je p ro iz v o d n je b io m a s e (tab. 2). P re d s ta v n ic i E u rop ske Kom is ije iznjeli su nekoliko p rim je ra k orištenja p o tica jn ih fo n d o v a , no o p ć e je p o z n a t p r im je r u A ustriji, g ra d ić od 13.000 s ta n o v n ik a , Leinz, koji se p re k o cijele g o d in e g rije s u s t a v o m d a ljin s k o g grijan ja na bazi d r v n e b io m a s e i s o la rn e energije. D ru go g dana s k u p je tra ja o n e š to kraće, je r su nas neki s u d i onici m o ra li n a p u s titi, a nas n ekolicina iskoristili s m o s lo b o d n o p o s lje p o d n e za razg le da v a n je p re lije p o g Brusselsa d o k n a m je n a v e če r bila o r g a n iz ira n a večera u t a jla n d s k o m r e s to ra n u . Ovaj s k u p bio m i je p r e d iv n o is k u s tv o j e r s a m po p rv i p u t s h v a tila k o lik o je naša drža va u b iti m a la n a s p r a m v e lik e E u rope i nje zin ih čla nic a, lako sa m s k u p u p risus tv o v a la više kao p r o m a tr a č , u m e n i s e je p ro b u d ila velika briga za naše p r iro d n o b o g a ts tv o , naše š u m e , je r je d n o g a d a n a kada p r is t u p im o EU o n e će p o s ta ti m e ta isko rištava n ja. Stoga je n u ž n o da se i m i p o č n e m o baviti ov o m p r o b le m a tik o m , z b o g to g a š to u Hrvatskoj t r e n u t n o n e p o s to ji n ika ka v plan i p r o g ra m o d r ž iv o g k o riš ten ja o b n o v ljiv ih izvora energije, p r v e n s tv e n o š u m a. Tea V la tk o v ić
76
P U T O P IS I
NA SLJEME, NA SLJEME, NA RUNOLIST... približavajući se vrhu susrećemo sve više snijega
V rije m e rad n je : j u t a r n ji sati je d n e p o s lije - is p itn e s u b o te M je s to ra dn je : vidi n aslo v Junaci g e o p riče : Ivan Šulc, Stjepan T o m isla v Rajčić, M a rta Jovanić K ljučni p o jm o v i: Sljeme, Runolist, p o th v a t s e m e s tr a , m a r t e n sice ( m a rte ), čist okoliš, o dlična pita, biljni čaj, g e o g rafs ke priče, p ro fe s io n a ln a d e fo r m a c ija
na putu prema Runolistu
Na ov a ka v p o t h v a t s e m e s tr a došli s m o s je to m na sve p rošle uspone, ali i ž e ljo m za k re t a n je m na s vje žem zraku . I eto, u rano s u b o tn je ju t r o s ku p ilo se tro je o d v a žn ih geografa. Sa p in k le c o m na r a m e n u i o b o ru ž a n i p r o t u b la t n im p a ti k a m a / m a r t e n s ic a m a , kre n u li s m o u p o b ijan je te o r ije kako s lje m e n s k e s u b o tn je ‘t u r e ’ s tu d e n ti m a služe s a m o za p r ik u p lja n je p o tp isa za tje le sn i. Kao pravi i sad već veliki g e ografi, kolege Šulc, Rajčić i ja s m o o d a b rali s a vrš e n o s u n č a n o j u t r o za b o ra v a k u priro d i, ali i usp o n . I kako to biva kad je ž e n sk o u t i m u , o d m a h u s ta r tu s m o kasnili više od pola sata... No, v rije d ilo je č e k a t i . ;) Otkrili s m o lje p o tu t e k p r o b u đ e n e p riro de ! Tlo je t e k bilo o s lo b o đ e n o od s n je ž n o g p o k riv a č a , d rv e ć e u iš če k iv a n ju c v je tn ih i lisnih u k rasa, c v r k u t još u s p a va n ih ptičica n a s je p ra tio na c ije lo m n a p o r n o m p u tu , a ž u stri p o to č ić i su nas o hra b riva li... ‘ Kako je lijep o !', n e svje sno s m o p o n av lja li svako m alo . I ta k o s m o , š eta ju ć i po č is t o m o k olišu (a ta k o blizu m e t r o pole!), razgovarali o s v a č e m u , a d o m in ir a le su g e o te m e . Ka k o je iza nas p u n o o d s lu š a n ih kolegija i n a p is a n ih s e m in a r a , p rilič n o p u t e m nazad, s re tn i š t o j e n iz b rd o u v ije k lakše nego u zbrdo... to č n o s m o z a klju č iv a li koje v rs te stije n a i drve ća p re vla d a v a ju "Tijekom na še g m a lo g p o th v a ta složili s m o se: i . ) tr e b a lo bi na o v o m d ije lu M e d v e d n ic e , o b ja š n ja va li s m o si fa s c in a n tn e č e šć e ići na te r e n , pa m a k a r i na S ljem e, kao š to su to , po g e o m o r fo lo š k e o b like na koje s m o naišli, a i s n ije g i b la to na p r ič a m a p ro fe s o ra Toskića išle i m n o g e p r e th o d n e g e og ra fs ke na š e m k o n a č n o m o d re d iš tu , p la n in a r s k o m d o m u Runolist, su g e n e r a c ije i 2.) m n o g o se ljepše p e n ja ti s v o je v o ljn o , a ne za bili o čekivan i i s a n kc io n ira n i već s p o m e n u t o m o b u ć o m . Ovakve p o tp is e Iz tje lesn o g. te m e i s p o n ta n a ra zm išlja n ja m o g u se s lo b o d n o nazvati p r o fe s io n a ln o m d e f o r m a c ijo m , no ljepše je reći da je Geografija M arta Jovanić u v ije k s n a m a i u n am a , i d a je p ra k t ic ira n je G eografije u p riro d i svakako n a jbolji način u čenja i p o n a v lja n ja . ;) N akon o d lič n e d o m a ć e p ite, b iljn o g čaja , p a r f o t k ic a za vječno:.: 1o b e ć a nja da se u s k o ro v ra ć a m o , k re n u li s m o is tim
M ERIDIJAN
77
putokaz da se slučajno ne izgubimo...iako je to nemoguće s geografima ;)
GEOGRAFIJA SVUDA I SVAGDJE Gledajući na ge o g rafiju kao na k o m p le k s n u , in te rd is c ip lin a r n u i ra šire n u z n a n o s t p o k u š a t ć e m o vid je ti kako se g eografija m a n ifestirala na p o d r u č ju k u ltu r e , glazbe i film a . Sam na slo v ovoga č la n ka p o kazu je n a m da kro z g e o g ra fs ko g le d iš te m o ž e m o p r o m a t r a t i d o s lo v n o sve. N e p o zn a v a n je k a ra k te r is tik a o d r e đ e n ih kraje va d o v od i do a p s u r d n ih s itu a c ija g d je se č a k n a r o d u m ije n ja je z ik ili č a k n jih o v a z e m lja . S u rfa ju ći po in t e r n e t u našao s a m z a n im ljiv u o p a s k u k oju su o s ta v ili ra z o č a r a n i g le d a te lji p o s lje d n je g od c ik lu s a film o v a o p u s t o lo v n o m a r h e o lo g u In dian i Jonesu. U t o m f i lm u m e k s ič k i h e ro j priča s t a r im p e r u a n s k im je z ik o m , sla vna m e k s ič k a p ir a m id a s m je š te n a je u Peruu, z a m ije n je n a je A m a z o n ija i J u katan. T e odoro A m p e kaže da nije iz ne n a đe n je r je p r o s je č n im A m e rik a n c im a , sve što je ispod n jlh o v e ju ž n e gra n ice , od Meksika pa nadalje, je d n o te isto. P ozna ti te le v iz ijs k i k anal N a tio n a l g e o g r a p h ic s n im a o je p u t o p i s n u e m is iju o B a lka n u i e m is iju su za vršili p o z itiv n im p r i m j e r o m ra zvo ja a r h e o lo š k o g tu r iz m a , b o s a n s k im p i r a m i d a m a kao b u d u ć e m k o ta č u razvoja to g a kraja. Kad se s n im a na o v o m e p o d r u č ju u v ije k se n a iđ e na s v o je v rs n u p ris tra n o s t. Svoje v iđ e n je do ga đaja i raspada bivše d rž a v e im a sva tko , pa je ta k o i p o z n a ti M ic h a e l Palin im a o p r o b le m a sa c e n z u r o m z b o g s vo je v rsn o g p o litič k o g k o m e n ta ra . Gledatelji su se o d lu č ili požaliti ta k o d a j e već prva em is ija to ga serijala (pod n a z iv o m Rat i m ir ) išla pod nož. Film kao m e d ij je uvelike o b lik ova o naše m iš lje n je i sta vo ve o g o to v o s v a č e m u . Ja ću u o v o m e č la n k u n a pis a ti n e š to o n e k o liko film o v a koji su m e n i o s o b n o bili dragi i uz koje s a m u p o z n a o o d r e đ e n e d ijelo ve ze m lje , n aro d e , povijest,...
Prvi film koji bih p re sta vio je A poka lipsa d a n a s , k lasik m e đ u f i lm o v im a koji je s n im io b e s m r t n i r e d a te lj Francis Ford C o p p ola p r e m a C o n r a d o v o m Srcu ta m e . Film j e s n im lje n 1979. i d o n o s i p riču 0 r a tu u V ije tn a m u i 0 k o lo n ija lis tič k im n a p o r im a v e lik ih sila. Redatelj k ro z p riču 0 p u to v a n ju k a p e ta n a VVillarda, koji je poslan u n e m o g u ć u m is iju pro n a la sk a p o r u č n ik a Kurtza, koji k r v o lo č n im m e t o d a m a upra vlja j e d n im d ije lo m V ije tn a m a , g o v o ri 0 s t r a h o ta m a rata. Film je n o m in ir a n za 8, a os vo jio je 2 Oscara. Id uć i film je S e d a m g o d in a u T ib e tu . Film je s n im a n na p re k ra s n o j tib e ts k o j v is o ra v n i i d o n os i z a n im ljiv u p riču 0 a u s tr ijs k o m a lpis nis tu koji o stavlja t r u d n u ženu i kreće u a lp in is tički p o t h v a t osva ja nja d e v e to g v rh a svijeta - Nanga P arbata. A u s tr ijs k i a lp in is t H e in rich H a rre r (Brad P itt) prola zi k ro z r a to m z a h v a ć e n u E u ro p u i z avršava na tib e ts k o j v is o ra v n i g dje se u p o z n a je s m la d i m Dalaj L a m o m , čija se iz o lira na z e m lja m o r a o tv o r iti v a n js k o m s vije tu , š to m la d i vođa ne zagovara. I p os lje d n ji film koji p re d s ta v lja m je p o z n a ta C asabla nca s H u m p h r e y e m B o g a r to m i Ingrid B e rg m a n . Radnja je s m je š te n a u m a r o k a n s k o m gra d u C asabla nci koji je p od v iš ijs k o m k o n t r o lo m i govori 0 lju b a v n o m tr o k u t u , r a tn o m p r o fite rs tv u i p o k re tu o tp o r a . Film je d ož ivio velik u spje h i s m a tr a se j e d n im od n a jb o ljih film o v a ikad s n im lje n ih , a os vo jio je tri Oscara. Ovaj k ra t a k o s v r t na neke s a s ta v n ic e m e d ijs k e k u ltu r e ne m o g u n ik a k o d r u g a č ije z a v rš iti n e g o p je s m o m g r u p e Let 3, s v o je v r s n o m h i m n o m g eo g ra fa : “ Oj d u ž in e i širine, e k v a t o r i p a ra le le,...” David Furlan
UPUTE AUTORIMA ZA PISANJE ČLANAKA Kako b is m o izbjegli č e ste n e s p o ra z u m e oko p r ip r e m e i predaje č la n a ka za 16. M e rid ija n, p rip re m ili s m o v a m o s n o v n e u p u te koje će, n a d a m o se, v a m p o m o ć i u pis anju članaka te o dg ovoriti na neka vaša pitanja. I z a p a m tit e , p o š tiv a ju ć i ova pravila uvelike s k r a ć u je te posao (i m u k u ) u re d n iš tv u u p r ip r e m i časopis a! :) Dakle, u p u te su sljedeće: - t e k s t č la n ka se prilaže u M ic r o s o f t W ord d o k u m e n t u
- a u t o r je d u ž a n za svaki graf. p rilo g n a vesti naslo v i izvor
- o p s e g te k s ta valja iznositi od n a jm a n je 1 do najv iše 4 s tra n ice , veličina 12, p ro re d 1, a o b lik slova T im e s New R om an
- za s tr u č n e č la n ke p o tr e b n o je na ve sti popis lite ra tu r e i izvora pisan p r e m a s ta n d a r d im a i u p u ta m a G eografskog o dsje ka P M F -a (vidi; w w w . g e o g . p m f . h r )
- p o tr e b n o je p riložiti n a jm a n je 4 fo to g ra fije
D O B R O JE Z A P A M T IT I
- svi g ra fič ki prilozi (u k lju č u ju ć i slike, g ra fik o n e , ta b e le i o s ta lo) tr e b a ju se prilo žiti o d v o je n o od s a m o g te k s ta
- za pisanje č la n aka za 16. M e rid ijan a u to ri d o b iv a ju b o dove s u k la d n e s t a t u t u KSG-a, a koji v rije d e p r ilik o m o d re đ iv a n ja p r io r ite t n ih lista za o d r e đ e n e d o g ađa je (EGEA kongrese, ra zm je n e , s e m in a re , itd.)
78
Z A N IM L JIV O S T I
JESTE LI ZNALI... 1. 2. 3. 4. 5.
D evino m lije k o se ne zgrušava. U lo n d o n s k o m m e t r o u p u tn ic i g o d iš n je z a b o ra v e 12 tis u ć a k išo b ra n a . U s ta ro j S parti je d a n je v o jn ik bio z a du že n da se opija od ju t r a d o s u tra i ta k o d o k a z u je š te t n o s t a lk o ho la . Pljačkaši e g ip a ts k ih g ro b n ic a vje rova li su da će o tk id a n je n osova s m u m ija z a u s ta v iti kle tve . U s ta r o g r č k o m je z ik u im e n a je z e ra i m o r a u v ije k su bila ž e n s k o g roda, a rijeke i p o to c i nazivani su im e n i c a m a m u š k o g roda, je r su Stari Grci s m a tr a li da ž e n s k o m ro d u p ripa d a sve š to m iru je , a m u š k o m sve š to se kreće. 6. Jedan g rad u Kaliforniji se naziva U n e x p e c te d (N e o č e k iva n o ). 7. Englezi su mis lili da p u n c a dolazi iz T urske pa su je nazvali tu r k e y (engl. Turska), a d ru g i na rod i, pa i Francuzi, da dolazi iz Indije (i Sj. A m e r ik u su s m a tr a li In d ijo m ) pa su je nazvali la din de, v rlo s lič n o fra n c , izgovoru za Indiju (In d e - ln d ija ) . 8. O to k S an to D o m in g o je o tk r iv e n u n e dje lju; i Florida ta k o đ e r, ali na C vjetnic u (španj. Florinda - c vje tn a ). 9. I danas u Veneziji na snazi je za ko n p r e m a k o je m sve g o n d o le m o r a ju biti c rn e boje, a p ra vo na iz n im k u se d o p u š ta s a m o za g o n d o le v a žn ih ja v n ih d je la tn ika . 10. Naziv V enezuela z a p ra v o z n a či ‘ Mala V e n e z ija ’ j e r su in d ija n s k e n a s ta m b e na vodi pod sjeća le A m e rig a V esp u ccija na Veneziju. 11. Z na k ‘X ’ , koji n e p is m e n i ljudi sta v lja ju na neki d o k u m e n t u m je s to p o tp isa , p o tje č e od g rč k o g slova X koje je u je d n o na g r č k o m p rv o slovo im e n a Krist, a p r e tp o s ta v lja se da sa žim a z n a č e n je re če n ic e : ‘Bog je s vje d o k da s a m ja t o n a pis a o '. 12. Đ u rđ e v d a n je najv eći b lag d a n Roma, slavi se 6. svibnja. 13. Indijska zastava je n a r a n đ a s t o - b ije lo - z e l e n a . Te su boje n a v o d n o o d a b r a n e u v rije m e in dijske b o rb e p r o tiv b r ita n s k ih k o lo n ija lis ta je r p o ds je ća ju na z a sta vu Irske, koja se t a k o đ e r o d u p ira la b rita n s k o j vlasti. 14. Slovo ‘e ’ se na jče šće p o ja v lju je u e u r o p s k im je z ic im a : 1 8 % n je m a č k ih riječi, 1 2 % e n g leskih, 1 1 % ta lija n s k ih . 15. Danski su navijači, p o z n a ti po svojoj m ir o lju b iv o s ti, nazva n i ROLIGANIMA, š to je s lo ženic a od riječi ROLIG ( m ir a n ) i HULIGAN. 16. Civilizacija Inka je je d in a velika civilizacija koja je fu n k c io n ir a la bez novca. 17. Grčki n o v čić i su na sebi im ali likove bogova i božica, a n ovčići R im s ko g Carstva likove careva. 18. George I., b rita n s k i kralj od 1714. do 1727. god., nije nikad n a u č io pis ati n iti g o v o riti eng le ski jezik. R o đ e n je u N je m a č ko j, a sa 54 g o d . je r o d b in s k im v e z a m a n a s lije d io b r ita n s k o p rije s to lje, te n ik ada nije z a p ra v o n a u č io je z ik z e m lje k o jo m je v la d a o 13 god. 19. Noje vo o k o je veće od n je g o v o g m ozga. 20. Francuska je z e m lja u kojoj se poje de najviše puževa, g od iš n je č a k 25 to na . 21. U A m e r i č k o m ra tu za n e z a v is n o s t (1775.-1783.) prvi p u t je to č n o iz ra č u n a to d a j e s m r t je d n o g p r o t iv n ič k o g v o jn ika stajala ra tn i b u d ž e t oko 3200 $. Od ta d a se g o to v o u s v im r a to v im a pra ti ta j p o d a ta k , i p o ka zuje v r to g la v r a s t ta k v ih ‘iz d a ta k a ’ . 22. N ew York je na g e o g rafs ko j širini Napulja, a ju ž n iji je od D u b rov n ik a . 23. Naziv 'Wild w e s t ’ p o tje č e iz 17. sto lje ća, a o d n o s i se na In dijan ce ‘d iv lja k e ’ , kako su ih e u ro p s k i k o lo n iz a to r i zvali.
ZAHVALJUJEMO SE SLJEDEĆIM SPONZORIMA: ■ STUDENT SKIBZBQRS SVEUČILIŠTA UBZAGREBU
(TUBORG Pivo
dd
16. M E R ID IJA N
79
A SADA NEŠTO NOVO O SM OSM JERKA
U o s m o s m je r c i p ro na đi:
Y 0 V N E W Y 0
R K A
P E N N R E A A Z L E M E I
I G
L A P A Z M
Z U K A R L 0 V A C LJ V
E N B
I
I
I
R N Z D U
N A
I N N N G E D N P
C H
I
C A G 0 A B 0 A
M A D R E T S M A Y N I
R N U
S
P L
L 0
s
I T N N
E U L E I
F H G
-
grad na dva k o n tin e n ta « g ra d v je tra » grad p r e m a k o je m v od e svi p u to v i n a jm a n ji grad na s vije tu « V e lik u j a b u k u » g la vni g rad na najv išoj n a d m o r s k o j visini g rad fa ra o n a grad na č e tiri rijeke grad u k o je m su o d rž a n e O lim p ijs ke igre ‘88. grad u k o je m su o d rž a n e z a dn je O lim p ijs ke igre g rad na A žu rn o j obali; « p i o n i r » tu r iz m a u Francuskoj g rad p o d n o Vezuva g rad u M a r o k u i is to im e n i c rv en i šešir najv eći i g la vn i grad Nigera g rad p od ije lje n z id o m do 1990. h la v n i a s o u ča s n e n e jv e tš i m e s to Češke r e p u b lik y (naziv na č e š k o m je z ik u ) svje tski p o z n a ti c e n ta r p iv a rs tv a u Češkoj „n a jv e ć i m a li grad na s v ije tu " najju žn iji g la vni gra d na s vije tu grad s n a js ta r ijo m p o d z e m n o m ž e lje z n ic o m na svijetu g ra d ko ji im a s ta tu s d ru g e g rč k e p rije s to ln ic e g rad p o d n o M arja na g rad na u š ć u Rhone i Saone grad na ušću Daugave « s je v e r n u V e n e c iju »
P re o s ta la po lja d a t će r je š e n je (u p is a ti na d n u s tr a n ic e ) : bivši glavni grad, s m je š te n na g r a n ič n o j tr o d je ln ic i Štajerske, M e đ im u r ja , Zagorja i g o r n je Podravin e.
X NAGRADNA IGRA KSG-ASÜ 1 . N AG RAD A:
4 0 % popusta na ukupan iznos prve sljedeće višednevne ekskurzije
2, NAG RAD A:
20% popusta na ukupan iznos prve sljedeće višednevne ekskurzije
Vrijedi za sve s tu d e n te č la n ove KSG Zagreb koji d o b e ovaj p r im je r a k 16. M erid ijan a . Pravo na to d a k le im a ju : svi s tu d e n ti g e o g ra fs k o g o dsje ka P M F -a koji su bili č la n o vi KSG Zagreb od 1.10.2 0 0 8 . - 3 0 .9 .2 0 0 9 . te te k u ć e č la n o ve k o jim a je č la n s tv o z a p o č e lo / o b n o v lje n o od 1.10.2 0 0 9 . do roka za prija vu za n a g ra d n u igru. iz vla če n je d o b itn ik a će se o d ržati p rilis k o m izlaska 11. broja 16. M e rid ijan a , n a jv je ro ja tn ije u tr a v n ju 2010. Lis tiće s r je še n jim a valja izrezati i p re d a ti u k u v e r ti n ajkasnije 2 da n a prije izlaska s lje d e će g broja (0 č e m u će KSG 7-14 dana ranije o b a v ije s titi s tu d e n te p u te m ogla sne ploče i m a ilin g lis te KSG-a) Na listić upisa ti: RJEŠENJE OSMOSMJERKE: Im e i p re z im e s tu d e n ta ; Godina studija:
80
__________________________________ __________________________________ _________________
RJEŠENJE REBUSA:__________________________________
Z A N IM L JIV O S T I
REBUS
1 2 34 )
/////5 7 8
Rješenja rebusa ( 1 - 5 ) su asocijacije za k o n a č n o rješenje
1. 2. 3 - __________________________________ 4 - __________________________________ 5. ___________________________________
/// ///789 ’^Ajdäbiijä
Sabhl.
45 6 7
U 123 1-:
M E R ID IJA N
k o n a č n o rješenje (u p is a ti i na p r e th o d n u s tra n ic u ):
MARIO VRBANIĆ ( 06 .11.1988 . - I 4 .12.2008.) B ez briž an s t u d e n t s k i ž iv o t s t u d e n a ta G e o g ra fs k o g o d s je ka , ta d a još prve g o d in e, ja k o je u z d rm a la v ije s t koju s m o p rim ili k ra je m p rošle a k a d e m s k e g odine. Naš, prije svega p rijatelj, a i kolega, Mario V rb a n ić o t k r io je da b o lu je od te š k e v rs te n e u r o e n d o k r ln o g raka ž eludca. Ispiti, o c je n e u in d exu , lje to koje dolazi i zabava m n o g im a od nas su posta li m a n je važni. B itn o je je d in o bilo da naš M a rio ozdravi. Ljeto je p rola zilo, a n je g o v o s ta n je se nije p o p ra vlja lo . M e d ic in a , k a k v u d a n a s p o z n a je m o , nije im a la lijeka koji bi m u m o g a o p o m o ć i. Stoga su se M ario i njegova ob ite lj o d lu č ili za a lt e r n a t iv n o lije č e n je koje, iako j e b ilo s k u p o , d a v a lo je o n u z a d n ju na du za o z d ra v lje n je . Mi, n jeg o v i prijatelji, n is m o m o gli sta ja ti p r e k riž e n ih r u k u . Smišljali s m o i razm išlja li, kako i č im e b is m o m u m o g li p o m o ć i, i o d lu k a je u b r z o d o n e s e n a . O rg a n iz ira t ć e m o m a l o n o g o m e t n i t u r n ir k ako b is m o p r iku p ili n e š to n ovaca i na taj n ačin m u b a r e m m a lo p o m o g li. O rg a n iza c ija je te k la uz u s p o n e i p a d o v e . Kolege su slale z a m o lb e s p o n z o r im a , tra žili o d g o v a ra ju ć e n o g o m e t n e t e re n e , fo t o k o p ira li pla kate, dijelili letke po gra d u i s ku plja li e kipe. Došao je i taj dan, 9. s tu d e n i 2008. g o d in e. Na t u r n i r se p r i ja v ilo p re ko 40 ekipa, o d ig r a n o je više kola u ta k m ic a , cijeli dan nas je p r a tilo lije po v r ij e m e i š to je n a jva žnije, p r ik u p lje n o je više tisu ć a k u na za p o m o ć n a š e m p rija te lju , š to od kotiz acija , što u k u tija m a za d o b r o v o ljn e priloge gle d atelja . Sav n o v ac je u p la ć e n na M ario v ž ir o - r a č u n . O vim p u t e m u p u ć u je m o v e l i k o h v a l a s v im ig ra čim a , svim a koji su se prijavili i došli. Ponajviš e V am hvala je r ste svi, bez ob zira na g o d in e , igrali fe r i je r s te o m o g u ć ili da sve p r o đ e u n a jb o lje m redu. Također, z a h v a lju je m o ekipi "G e o g ra fsk i h o r i z o n t ” , o d n o s n o ekipi p ro fe s o ra i a s is te n a ta našeg odsje ka koji su s v o jim d o la s k o m u veličali ovaj h u m a n it a r n i d ogađaj. Kako b is m o n a s m ija li i razveselili n a še g Marija, d v ije e k ip e c u ra B edice I Bavarke, odig ra le su r e vija ln u u t a k m ic u č im e su o t vorile I svoju s e zo n u igranja n o g o m e ta . Svi s te na o v o m t u r n ir u igrali s rc e m , igrali za Marla i z ato v a m još je d n o m od srca h v a l a ! Također, z a h v a lju je m o F rancku, Rost s p o rtu , dje čjo j ig rao n ici Albina i o s ta lim , ali ne m a n je v a ž n im , s p o n z o r im a koji su d o prin ijeli o d rž a v a n ju o v o g d ogađaja. No, na žalo st, ovaj naš t u r n ir i n o v a c koji s m o p rik u p ili nije m o g a o fizički p o m o ć i M ariju. Ipak, v je ru je m o d a je to n je m u jak o p u n o značilo, je r ta k a v je bio naš M ario, veliki prijatelj i o p t i m is t i u n a jte ž im d a n im a . Njegovo tije lo je bilo p reslabo, I tu ž n o g dana 14. p ro sin c a 2008. g o d in e M ario je n a p u s tio ovaj svijet. No, dragi naš Mario, znaj da ćeš z a u vije k o s ta ti s n a m a i u na šim s rc im a. U sp o m e n e koje s m o zaje d no s tvorili tije k o m prve g o d in e n ikada neće izblije diti, p r a tit će nas d o kraja s tu d ira n ja , a i dalje u život... TV O JI G EO G RAFI
B ra n im ir, Vanja, M a rtin a B., Iva B., Dragana, K re šim ir, Anita, Željko, Josip Č., Franko, Iva F., K ris tija n , Josip J., T a m a ra , M iodrag, Maja, Petra, M a rtin a M., Ivan, M arijana, Goran R, Tallta, Nedeljka, M laden, Ana P., Nataša, B ra nko , M on lk a M.S.H., Goran R., Petar, M a r tin a Š., M o n ik a T.,Ana V., V ale n tin a , Ana V., S v je tla n a , Jelena, Marcela , Matija, Mateja , D o m in ik , L ld ija , Ivana, Jasm in a, Erik, Ksenija, Katarina, Doris, Luka, Stjepan,... In m e m o r ia m M ario V rb an ić ( 06.11.1988. - 14.12.2008.)
82