Konventualni franjevci u Hrvata by Kršćanska sadašnjost d.o.o.

A NA LECTA CROATICA CHR ISTI A NA

SVEZAK 53

KONVENTUALNI FRANJEVCI U HRVATA ARHIVSKI PRINOSI I PABIRCI

Ljudevit Anton Maračić

KONVENTUALNI FRANJEVCI U HRVATA ARHIVsKI pRINOsI I pAbIRCI

KRŠĆANSKA SADAŠNJOST HRVATSKA PROVINCIJA SV. JERONIMA FRANJEVACA KONVENTUALACA

Zagreb, 2021.

Recenzenti: dr. sc. Ivan Armanda dr. sc. Lovorka Čoralić Graﬁčko uređenje i oprema: Veritas - Glasnik sv. Antuna Padovanskoga

Izdaju:

Kršćanska sadašnjost d. o. o., Zagreb, Marulićev trg 14 Hrvatska provincija sv. Jeronima franjevaca konventualaca, Zagreb, Sveti Duh 31 Za nakladnike: Stjepan Brebrić Josip Blažević Tisak: Kerschoﬀset Zagreb d. o. o. Naklada: 500 ISBN 978-953-11-1445-5 (Kršćanska sadašnjost) ISBN 978-953-8043-28-4 (Hrvatska provincija sv. Jeronima franjevaca konventualaca) Tiskano u svibnju 2021. CIP zapis je dostupan u računalnome katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 001100644.

PORUKA MLAĐOJ BRAĆI … Mi smo imali svoje vrijeme pretrčati koliko smo mogli. Sada je na tebi red trčati i prevaliti goleme prostore. A mi smo pak zaslužili počinak… Sveti Jeronim u pismu iz 402. svetom Augustinu

Fra Ljudevit Anton Maračić ▪ Riječ-dvije kao predgovor

RIJEČ- DVIJE K AO PREDGOVOR Dugo sam se premišljavao i odlučivao objaviti ovo što slijedi ili pak od toga odustati. Stari, mudri i iskusni grčki logograf, iliti učitelj govorništva, Izokrat, Sokratov učenik a možda i kolega, negdje je preporučio onima koji javno nastupaju: Kad je riječ o stvarima koje su ti dobro poznate i kad potreba to traži, progovori, jer samo u ova dva slučaja riječ je poželjnija od šutnje. Inače – šuti! Kad bih se ravnao po ovoj preporuci, koja se treba shvatiti ne samo u smislu govorenja nego i pisanja, trebao bih - šutjeti. Niti su mi stvari o kojima progovaram toliko poznate da o njima trebam pisati, niti je baš potrebno o njima razglabati, jer i nisu toliko važne. Pogotovo kad svi znamo da danas ljudi mnogi radije gledaju ili slušaju negoli što čitaju. Pa ipak, nešto me vuklo da prionem uz ovaj ne baš zanemariv posao koji ni ne smatram beskorisnim. *** Posljednjih petnaestak godina, možda i koju godinu više, osobna sklonost, a sigurno i podrška poglavara kojima sam dotad i sam bio poglavar, usmjerili su moje djelovanje prema nečemu što većini sigurno ni nije toliko privlačivo, a još manje zamamno. A meni jest. Kopkanje po arhivima. Družiti se s prošlošću. I kako godine sve više odmiču od stropa koji običnim smrtnicima predstavlja svršetak radnog zanosa i stvaralačkog poleta, imam osjećaj da me taj hobi i sada kad sam prešao osamdesetu i dalje ispunjava i zadovoljava. Ponekad čak i požalim što me i ranije nisu okolnosti usmjerile u arhive i knjižnice. Vjerojatno bih svojoj Provinciji dao i više od onoga što ovdje podastirem, a ovdje je samo dio onoga što je izišlo kao proizvod boravljenja u tim prašnjavim prostorima, listanja starih zapisa, upisivanja u kompjutor i priređivanja za tisak. Nije mi žao toga uloženog truda. Uradak ima četiri po važnosti rekao bih posve jednakopravnih dijelova, ali bih osobno zbog vrijednosti arhivskog istraživanja i dokumentacijske težine osobno dao prednost završnim prilozima, gdje čitatelj može pronaći mnoge dosad neobjavljene događaje i ljude koji su ih stvarali. Makar znam da taj 7

Ljudevit Anton Maračić ▪ Konventualni franjevci u Hrvata

dio baš zbog toga može djelovati zamorno i neprivlačno - jer čitatelji i danas vole akcije i promjene, a ne nepomične godine i suhoparna nabrajanja - ipak smatram da je vrijedilo u to uložiti truda. Provincija konventualnih franjevaca na našim prostorima nema jednu cjelovitu povijesnu monograﬁju, a ovdje su ponuđeni birani kamenčići za stvaranje potpunijega povijesnog mozaika. Analiza u vidu sinteze. Možda će netko i posegnuti za ponekim od objavljenih priloga i pokušati stvoriti zaokruženu sintezu osamstoljetne prošlosti. Činjenica pak da velik dio radova nosi lokalpatriotsku nijansu istarskih boja nije samo potvrda živih osjećaja autora ovog djela, već i dokaz da su konventualni franjevci baš na istarskom poluotoku bili stoljećima jako prisutni i ostavili tragove koje i danas možemo provjeriti na kamenim zdanjima širom ovog dijela Lijepe naše. *** Nudeći dakle ovaj rukovet povijesno-franjevačkih priloga, želja mi je iz zaborava spasiti bar neke događaje i brojne ličnosti koji su opečatili osamstoljetnu prošlost franjevačke nazočnosti na našim prostorima. Klasična naobrazba i poznavanje latinskog i talijanskog jezika bitno su mi u tome pomogli, a to je ujedno bio i dodatni poticaj misleći na naraštaje koji dolaze, a dosta su opterećeni nepoznavanjem jezika bez kojega listanje starih spisa predstavlja izgubljeno vrijeme. Vjerujem da će im bar neki od tih priloga pomoći boljem poznavanju prošlosti zajednice kojoj pripadaju i svojim kontinuitetom jamče nastavak napredovanja. Uvijek u skladu s onim što nam je o prošlosti i povijesti divno progovorio latinski genij deﬁnicijom koju mi obično citiramo samo u onom dijelu koji o povijesti govori jedino kao učiteljici života, a u cijelosti glasi: Historia est / Povijest je: TESTIS TEMPORIS = SVJEDOK VREMENA LUX VERITATIS = SVJETLO ISTINE VITA MEMORIAE = ŽIVOT PAMĆENJA MAGISTRA VITAE = UČITELJICA ŽIVOTA NUNTIA VETUSTATIS = GLASNICA STARINE. (M. T. Cicero, De oratoribus)

Fra Ljudevit Anton Maračić ▪ Riječ-dvije kao predgovor

Osjećam na kraju potrebu i dužnost zahvaliti izdavačima, matičnoj Hrvatskoj provinciji franjevaca konventualaca i izdavačkoj kući Kršćanske sadašnjosti iz Zagreba, uredništvu Veritasa-Glasnika sv. Antuna kao tehničkom posredniku, mnogim drugima koji su podržali ovaj projekt, svjesni da se ne radi o komercijalnom izdanju i, konačno, recenzentima koji su me podržali da ne odustanem, dr. Ivanu Armandi i dr. Lovorki Čoralić. Hvala svima.

I. NEBESKI ZAŠTITNICI I RAZDJELNICE U POVIJESTI

Nebeski zaštitnici i razdjelnice u povijesti ▪ Kvarnersko-istarske predaje dolaska sv. Franje

1. K VARNERSKO - ISTARSKE PREDA JE DOL ASK A SV. FRANJE

Ima tome preko stotinu godina kako se u našoj crkveno-kulturnoj javnosti, ponekad čak i s dozom žuči, počelo raspravljati i polemizirati o mjestu u koje je svojim oštećenim brodom pristao sv. Franjo Asiški. Razna mjesta uz primorsku obalu srednjega i južnog dijela jadranske Hrvatske svojataju to prvenstvo, ponekad trpajući u isti koš legende i predaje, davne i novije, s više ili manje, a ponekad ni najmanje povijesne uvjerljivosti. No, to je problem s kojim će se sučeliti neki drugi. I dobro je da se pokuša, ako ne pronaći stopostotan siguran odgovor, bar ponuditi panorama poznatijih pisanih ili usmeno očuvanih predaja i legendi. Uz dolazak sv. Franje na istočne jadranske obale i mjesto koje bi prvo imalo čast ugostiti ovoga sveca kao da oživljava starogrčka raspra o mjestu rođenja legendarnoga slijepog pjesnika Homera, kojemu se pripisuje autorstvo najpopularnijih svjetskih epova, bar u starini, „Ilijade“ i „Odiseje“. Dosjetljivi Heleni, da bi olakšali pamćenje mjesta koja su se natjecala u isticanju prava prvorodstva glasovitog pjesnika, uz kojega su opet vezane i brojne druge legende, oblikovali su prigodni epigram u formi heksametra, koji su memorirali svi polaznici klasičnih škola sve do naših generacija, a vjerujem i do naših dana. Moj naraštaj, školovan na uhodanim klasičnim tradicijama srednje škole za spremanje svećenika na Šalati, vjerujem da još uvijek pamti dobro ovo mnemotehničko pomagalo koje je počinjalo stihom: Έπτά πόλεις διερίζουσι περί ρίζαν Όμήρου, Σμύρνα, Ρόδος, Κολοφών, Σαλαμίς, Ίος, Άργος, Αθήναι. Ili transkribirano: „Hepta poleis dierisousin peri rixan Homerou“ („Sedam se gradova prepiralo o Homerovu podrijetlu“), dajući u drugom stihu odgovor na do danas nerazjašnjeno pitanje: Smirna, Rodos, Kolofon, Salamis, Hios, Argos, 13

Ljudevit Anton Maračić ▪ Konventualni franjevci u Hrvata

Athenai… I tako smo lako pamtili, sve do naših dana, imena sedam gradova koji su se prepirali oko toga. Za dolazak sv. Franje na naše dalmatinske obale, imamo bar pet ozbiljnijih pretendenata, pa ako im dodamo još dva (doduše mnogo manje uvjerljiva), o kojima ću pokušati progovoriti nešto opširnije baš u ovom uratku, a pripadaju sjeverno-jadranskom krugu, odnosno kvarnersko-istarskoj predaji, eto opet izazova stručnjacima da stvore novi epigraf koji će daljnje generacije lakše pamtiti u raspravama oko toga koji je od sedam navedenih gradova bio stvarnim domaćinom brodolomcu Franji iz Asiza i njegovu drugu Bernardu za njegova prvoga putovanja Jadranskim morem. 1. Zaobilazni put: Antunovske legende Prije negoli pokušam opisati predaje, zapravo legende, vezane uz Franjin dolazak u naše krajeve, a koje se tiču sjevernog dijela Jadranske obale, želio bih istaknuti da su u Istri i na Kvarneru prisutnije i očuvanije predaje vezane uz posjet sv. Antuna Padovanskoga, za kojega je povijesno dokazano da je jednom prigodom, kao provincijal sjeveroistočnih krajeva Italije, zašao do Gorice i Trsta, a sve ostalo prepustio bogatoj mašti brojnih fratarskih naraštaja, koja su tako počela svojatati sebi sv. Antuna Padovanskog kao osnivača raznih samostančića, sve do Pule, čak i kvarnerskih otoka. Tako je i u slučaju Antuna Padovanskoga gotovo u svakome pojedinom mjestu, u kojemu je tijekom 13. ili početkom 14. stoljeća osnovan franjevački samostan, počelo isticanje da ga je utemeljio ovaj poznati svetac. I to ne samo u Istri (Kopar, Poreč, Pula…), nego čak na obližnjim otocima (Krk). Samo zanimljivosti radi i budući da se radi o jako starom podatku, spominjemo da je u krčkom samostanu sv. Franje (kojemu ćemo se vratiti uskoro kad bude govora o dolasku sv. Franje u naše krajeve), a koji je do kraja 18. stoljeća pripadao Dalmatinskoj provinciji sv. Jeronima franjevaca konventualaca, da bi potom, sve do danas, pripadao istoimenoj Provinciji franjevaca trećoredaca (glagoljaša), pronađen zapis na pergameni, s izazovnim sadržajem: „Anno mil.mo ducent.mo X-mo 6.to: Per fratrem Antonium Patavinum hunc locum conﬁrmatum fuit Fratri Maxentio et successoribus subiectum. Frater Antonius Patavinus olim Ulissiponensis.“ Na toj pergameni nalazi se pečat iz 1539. godine, kada je održan provincijski kapitul u Cresu i gdje su braća upoznata s tim za14

Nebeski zaštitnici i razdjelnice u povijesti ▪ Kvarnersko-istarske predaje dolaska sv. Franje

pisom. Treba odmah istaknuti da u citiranom zapisu otkrivamo i previše pogrešnih i izmišljenih podataka da bi se smjelo pomišljati o autentičnosti. Već sama godina koja se navodi (1216.) pobija svaku primisao da bi Antun mogao tom prigodom biti u Krku. Te godine još nije ni došao u Italiju. Ni sam potpis „fra Antun Padovanski, nekoć Portugalski“ nikada se ne susreće u djelima sv. Antuna. Očito da je težnja za stvaranjem legendi bila dublja od potrebe da se podatak povijesno provjeri.1 No, ostavimo antunovske predaje i legende vezane uz naše sjeverno-jadranske samostane, jer to i nije predmet ovog prikaza, te se nakon ove kratke digresije vraćamo zadanoj temi.2 2. Predaja o dolasku sv. Franje i njegovu boravku u Krku Kako je već spomenuto, a i svima dobro poznato, mnogi su gradovi, ili točnije rečeno, samostani u priobalnim mjestima, nastojali dokazati da je k njima doplovio sv. Franjo, čak i osnovao prvi samostan Male braće na našim obalama. Tako su nastale, zapisane, očuvane i preživjele razne predaje i legende ne samo u Dalmaciji nego i u Istri, odnosno na Kvarneru.3 Spomenut ćemo najprije dosta davno zapisanu predaju o mogućem dolasku i boravku sv. Franje na otok Krk, o čemu se u posljednje vrijeme ponešto i pisalo. Franjevac trećoredac, pokojni fra Petar Runje, objavio je temeljit prikaz ove tradicije, pa ćemo se u tom dijelu ovog priloga ponajvećma držati njegovih traganja, pronalazaka i zapažanja.4 Prema povijesnim izvorima, u Krku postoji samostan sv. Franje već u drugoj polovici 13. stoljeća, a kako se u Dubrovniku godine 1249. spominje frater 1 Usp. Marijan ŽUGAJ, I Conventi dei Minori Conventuali tra i Croati dalle origini ﬁno al 1500, u: Miscellanea Francescana, Roma 1989, 124, bilj. 605. 2 Znatiželjne upućujem na uvodno poglavlje djela Ljudevit Anton MARAČIĆ, Maleni i veliki – franjevci konventualci u Istri, Provincijalat franjevaca konventualaca, Zagreb, 2001., 14-18. 3 Uz dvije predaje koje ovdje spominjemo i pomalo opisujemo (Krk i Pula), moglo bi se spomenuti da se i Rijeka ponekad pojavljuje kao pretendent za laskavi naslov domaćinstva sv. Franji u ovoj regiji. Braća franjevci na Trsatu čuvaju predaju/legendu kako je sv. Franjo za svojeg boravka u Rijeci (!) usnuo san i vidio kako anđeli prenose nazaretsku kućicu na Trsat, te dolazak male braće u to mjesto. Prema predaji čudesni se prijenos nazaretske kućice dogodio 1291. godine, a fratri su na Trsat došli 1453. (Usp. Brat Franjo, list franjevačkih zajednica, god. XXXVII, 2012, broj 5, str. 13) 4 Petar RUNJE, Tradicija o boravku sv. Franje na Krku, u: Između povijesti i teologije, zbornik radova u čast fra Atanazija Matanića u povodu 80. obljetnice života i 50. obljetnice znanstvenog rada, izd. Franjevački provincijalat Zadar i Povijesno društvo otoka Krka, Zadar-Krk, 2002., 111-117.

Ljudevit Anton Maračić ▪ Konventualni franjevci u Hrvata

Johannes „de Veglia“, sigurno nije presmiono ustvrditi da ovaj franjevački samostan u Krku postoji u prvoj polovici 13. stoljeća.5 Samostan se sigurno spominje godine 1271. u oporuci udovice Spreze.6 A godine 1258. u Krku se kao biskup spominje franjevac Boncursus.7 Ovi podatci još ne daju pravo tvrditi da je već za života sv. Franje Asiškog u Krku postojao franjevački samostan, ali ukazuju na vjerojatnost da su sredinom 13. stoljeća Mala braća mogla ovdje živjeti i djelovati. Ovdje valja spomenuti predaju zabilježenu u prvoj polovici 16. stoljeća, koja potvrđuje da je u Krku postojala zajednica pustinjaka-eremita, koju da je 1212. godine pohodio sv. Franjo. Tradicija kaže da su ovi eremiti, navodno, prihvatili Franjin način života, pa bi tako, prema toj tradiciji, nastala na Krku prva franjevačka zajednica. O tome postoji zanimljiv zapis u arhivu krčkog samostana sv. Frane franjevaca trećoredaca,8 koji jako pretenciozno bilježi ovu predaju, prenošenu još iz vremena dok je ovaj samostan pripadao Dalmatinskoj provinciji sv. Jeronima franjevaca konventualaca (sve do godine 1783.): „Anno Domini 1212 + In uisitando aliqua loca inveni Romithorium in portu Vegla dictum ubique per Fratrem Leonem reliquimus signum nostrum in dicta eclesia S. Mariae, et tradimus ipsam Fratri Maxentio regendam. Fr. Franciscus Asisatis. – Anno 1216.“ (U nastavku zapisa bilježi se i već spomenuta predaja/legenda o boravku sv. Antuna Padovanskog u Krku: „Anno 1216 per Fratrem Antonium Patavinum hunc locum conﬁrmatum fuit fratri Maxentio et successoribus subiectum. Fr. Antonius Patavinus olim Ulyssponensis.“) Zapis ovih dviju predaja (o boravku sv. Franje i sv. Antuna u Krku) nije prošao nezapaženo, već se njime pozabavio čak i provincijski kapitul franjevaca konventualaca, održan 1539. u creskom samostanu sv. Franje, odakle novoizabrani provincijski ministar, PMg Nikola Divnić iz Šibenika, povjerava krčkom gvardijanu samostana sv. Franje da čuva ispravu: „In Xti Nomine Amen in Capitulo Chersij celebrato 1539. – Nos Fr. Nicolaus Difnico Minister Pro5 Usp. Marijan ŽUGAJ, I Conventi dei Minori Conventuali tra i Croati dalle origini ﬁno al 1500, Roma, Edizioni Miscellanea Francescana, 1989, 124ss. 6 Usp. Mihovil BOLONIĆ – Ivan ŽIC ROKOV, Otok Krk kroz vjekove, Zagreb 1977., 149. 7 Usp. Ivan CRNČIĆ, Najstarija poviest krčkoj, osorskoj, rapskoj i krbavskoj biskupiji, Rim 1867., 119s. 8 ARHIV SAMOSTANA SV. FRANJE U KRKU, br. 87. To je zapravo kopija na papiru, uz vrlo loš rukopis i jezik. Čini se da bolji rukopis nije ni na pergameni koja se čuva u Provincijalatu franjevaca trećoredaca u Zagrebu, na Ksaveru.

Nebeski zaštitnici i razdjelnice u povijesti ▪ Kvarnersko-istarske predaje dolaska sv. Franje

vincialis Dalmatiae. – Per guardianum S. Francisci Veglae uenerationi mandatur et posteris memoriam remenatur mandamus ut diligenter custodiendo ﬁat a successoribus nostris et signo ﬁrmamus provinciae Fr. Nicolaus Difnico Min. Provlis Dalmatiae.“ Ne ulazimo ni sada ni ovdje ni uopće u raspravu o zajednici eremita koju je navodno 1212. posjetio sv. Franjo. O tome opširnije piše pokojni fra Petar Runje, u spomenutom radu. Zanimljivije od ovoga čini se pitanje kako je ovaj spis došao u javnost. Konventualski povjesničar fra Marijan Žugaj donosi tekst ovog spisa, koji je našao objavljenog u časopisu „La Verna“,9 i zapis koji je netko objavio po prijepisu iz godine 1778., a prema tekstu „Della Biblioteca Oliveriana a Pesaro“, opet prenijetom prema nekoj staroj pergameni.10 A na drugome pak mjestu fra Marijan Žugaj, prema padovanskom konventualcu fra Antoniju Sartoriju, prenosi da je taj prijepis napravio neki franjevac kapucin tek u 18. stoljeću.11 Prema fra Petru Runji ne može se zaključiti radi li se o tekstu, tj. kopiji koja se sada nalazi u Krku ili o prijepisu prema pergameni koja se nalazi u Zagrebu u provincijskom arhivu franjevaca trećoredaca.12 Predaja da je sv. Franjo bio na Krku, i to godine 1212., kako je navedeno u ovome intrigantnom zapisu, te tom prigodom uspostavio vezu s eremitima u krčkoj luci, teško je, gotovo nemoguće dokazati. Činjenica jest da su fratri matične provincije franjevaca konventualaca, kojoj je sve do potkraj 18. stoljeća pripadao i krčki samostan sv. Franje, još u prvoj polovici 16. stoljeća smatrali vjerodostojnom, ali počiva na zaista klimavim temeljima, što je osobito lako uočiti na legendi o dolasku sv. Antuna Padovanskoga. Svakako, vrijedno je pažnje uvjerenje koje je provincijal fra Nikola Divnić s kapitula u Cresu poslao godine 1539. u Krk, a krčki gvardijan zabilježio na trajni spomen. To znači da je u ono vrijeme postojala predaja koja je nastojala dokazati da je sv. Franjo bio na ovom otoku, i to baš onom prvom zgodom, kada je poželio poći u Siriju širiti kršćansku vjeru i propovijedati pokoru, ali je zbog „protivnih vjetrova“ dolutao i na krčke obale. Prema Runjinu pisanju, za navodno pismo koje je

LA VERNA, 5 (1907/8.), 421-423. Marijan ŽUGAJ, San Francesco in Croazia e la protoprovincia Croata (1217-1239) u: Ed. Miscellanea Francescana, Roma 1982, 247-310. 11 Marijan ŽUGAJ, I Conventi…, o. c., str. 124, bilj. 605. 12 ARHIV PROVINCIJE FRANJEVACA TREĆOREDACA, Zagreb, Pergamene, II C 2 1539. 10

Ljudevit Anton Maračić ▪ Konventualni franjevci u Hrvata

sv. Franjo ostavio tom prigodom krčkim eremitima i upravu zajednice povjerio fra Maksenciju, vjerojatno je postojala neke predaja. Nije moguće dati odgovor o tome koji su bili pravi povodi da je tradicija nastala i da je zabilježena. Može to biti, što je i najvjerojatniji zaključak, lijepo iskićena želja s nejasnim pobudama. Zanimljivo je da se na ovo navodno pismo kojim se želi potvrditi predaja (ili legenda) o Franjinu boravku na Krku osvrnuo i poznati franciskanolog prošlog stoljeća, fra Kajetan Esser.13 Ovaj vrsni stručnjak smatra da sve ovo nema nikakve potvrde niti povijesne podloge. U svojemu kratkom osvrtu na ovo navodno Franjino pismo u kritičkom izdanju Spisa sv. Franje Esser, po svoj prilici, svoje zaključivanje o neautentičnosti zaspisa temelji na tome što prvi spomen potječe iz 18. stoljeća, što ipak nije točno, jer je pergamena, koja se danas čuva u arhivu franjevaca trećoredaca u Zagrebu, mnogo starija i nema sumnje da je pisana u prvoj polovici 16. stoljeća. Da je taj podatak Esser znao, pitanje je bi li ipak revidirao svoje zaključke. Uvjeren sam da ne bi izmijenio svoje mišljenje jer je mnogo drugih indicija koje protivno govore. Runje s pravom predlaže da bi svakako bilo potrebno i dobro da se naši domaći franjevački povjesničari pozabave ovim pitanjem i pokušaju unijeti bar nešto više svjetla. Ovdje je, zaključujemo s njime, samo nabačeno da se zna kako je postojala takva tradicija i da je pred skoro pet stotina godina zabilježena. 3. Predaja/legenda o dolasku sv. Franje u Pulu Već je rečeno, što se tiče Istre, da je puno prisutnija i zastupljenija zapisana predaja po kojoj je franjevačku ideju u ove krajeve osobno unio sv. Antun Padovanski. No, ne treba smetnuti s uma da ni Istra nije ostala lišena dražesnih legendi, pa ako baš hoćemo, i predaja, o osobnom posjetu sv. Franje Asiškoga. U posljednje je vrijeme, posebno zahvaljujući trudu i maru pulske književnice Tatjane Arambašin Slišković, ta legenda ušla ne samo u lijepo ukoričenu knjigu, nego se pojavila i na stupcima dnevnih novina.14 U svojem zapaženom djelu

13 Kajetan ESSER, Gli scritti di S. Francesco d'Assisi, Nuova edizione critica e versione italiana, Padova, 1982, 65. 14 Usp. Tatjana ARAMBAŠIN SLIŠKOVIĆ, Koliki su te voljeli, moja Pulo!, Zagreb, NZ Matice Hrvatske, 1996.,; ISTA, O sv. Franji Asiškom u Puli, u dnevnim novinama Glas Istre od 10. listopada 1995., 27.

Nebeski zaštitnici i razdjelnice u povijesti ▪ Kvarnersko-istarske predaje dolaska sv. Franje

„Koliki su te voljeli, moja Pulo!“, u kojoj autorica objavljuje više eseja i kritika o poznatijim svjetskim i domaćim ličnostima koje su pisale o Puli, Tatjana Arambašin Slišković objavljuje i podulji ogled o životu i djelu austrijskog pisca Franza Karla Ginzkeyja, rođenog 1871. u Puli u činovničko-časničkoj obitelji doseljenoj iz Austrije u ovu tada sve poznatiju ratnu luku. Analizirajući njegov roman „Der von der Vogelweide“ (1912.), autorica susreće i podatak kojim pisac umjetničkom slobodom legendu o Franjinu dolasku i boravku u Pulu umeće u usta Waltera von der Vogelweidea, jednoga od poznatih njemačkih srednjovjekovnih pjesnika pripovjedača-minnesaengera, iz prvih desetljeća 13. stoljeća. Ta je legenda očito prethodnih stoljeća živjela u Puli, a zapisao ju je na vrlo dojmljiv način spomenuti Austrijanac rođen u Puli, a umro u Beču 1963. godine. Kako je Ginzkey došao do ove legende, teško je dobiti odgovor. Možda bi trebalo pretražiti neke arhive u Trstu, Gorici ili čak Grazu, da Beč ni ne spominjemo, gdje su se pohranjivali materijali zatvorenih samostana u Istri, među kojima je bio i pulski samostan sv. Franje, suprimiran najprije od francuskih vlasti (1807.), a potom militariziran od austrijskih vojnih vlasti. Nije nevjerojatno da su materijali, među kojima i zapisane predaje/legende prisutne u pojedinim samostanima, došli u ruke ljubiteljima starina, pa je tako svojevremeno pok. Marin Oreb, dok je službovao u pulskom samostanu sv. Franje, posve slučajno u riječkom državnom arhivu pronašao rukopis dokumenata franjevaca konventualaca iz pulskog i porečkog samostana sv. Franje. Neke ostale arhivske zapise iz dokinutih istarskih samostana Provincije sv. Jeronima franjevaca konventualaca Oreb je pronašao u biskupijskom arhivu u Gorici. Posve je moguće da je dio takve građe smješten u neke arhive do kojih je autor spomenute knjige, austrijski neoromantički pisac Franz Karl Ginzkey, mogao imati slobodan pristup. No, to su samo moguće indicije ili pak hipoteze bez pokrića, pa se radije vraćamo samom tekstu koji je zanimljiv, s više strana. Za pisanje tog romana, čija radnja seže u prva desetljeća 13. stoljeća, a u čijem je središtu popularni njemački trubadurski pjesnik (Minnesaenger) Walter von der Vogelweide, austrijski pisac Ginzkey dugo se pripremao brižljivim povijesnim studijama, ali i reminiscencijama na svoju mladost. Uostalom, tada je imao već četrdesetak godina, pa je lako uočiti kako opisi putovanja na staroj galiji akvilejskog patrijarha nedvojbeno podsjećaju na piščevu plovidbu na starome školskom jedrenjaku. Dio radnje smješten je u drevnu Pulu, kamo baš akvilejski patrijarh putuje u posjet moćnoj patricijskoj obitelji Sergijevaca. Evo, 19

Ljudevit Anton Maračić ▪ Konventualni franjevci u Hrvata

uostalom prepričanog dijela zanimljive fabule koja se dotiče legende o Franjinu dolasku u Pulu.15 Patrijarhov se pogled zaustavi daleko na zaigranome moru i ostane prikovan na tamnoj točki koja se pojavljivala i iščezavala u večernjem sunčanom ljuljanju. „Bojim se da tamo plovi lađa bez kormila“, reče patrijarh. „Pozovite kapetana!“ I ovaj odmah opazi lađu bespomoćno prepuštenu valovima. Pjesnik se divio patrijarhu, jer gospodski običaj ne bijaše mijenjati put zbog neke tuđe lađice, ali on u svoj svojoj slavi ne bijaše gluh za krik u pomoć malog puka i zadovoljno je promatrao kako se približavaju maloj lađi, čija su rasparana jedra visjela preko palube i vukla se po moru, jarbol se rascijepio, a kormilo razbilo. Začudo ljudi u barci bijahu mirni i bezbrižno su pjevali pobožne pjesme. Nakon dosta dovikivanja i pitanja, predstavili su se kao braća iz Asiza, a njihov vođa bijaše Franjo Asiški. Na pitanje pak kamo idu, rekoše: „Na istarsku obalu… da osvajamo duše!“ „Joj meni, pa bez jarbola i kormila? Ubrzo će vas more progutati ako tako produžite.“ „Tko se prepusti Božjem kormilu, nikad ne zaluta!“ – I dok su još razgovarali, kapetan im dobaci konop kojim su se privezali za galiju koja ih je vukla kao igračku. Patrijarh ih pozove na galiju. Franjo je u međuvremenu pričao da im je trabakul darovao neki dobri čovjek iz Chioggije i da su se zavjetovali kako ga neće napuštati dok ne stignu na istarsku obalu. Zato ne mogu prihvatiti gostoprimstvo. Zamolili su samo malo kruha. Kad su im spustili košaru svakovrsne hrane, oni ne taknuše ništa doli samo kruh, a Franjo i njega najmanje, već je najveći dio bacao ribama, što su u začuđujućoj množini izranjale oko lađe, a što nije dao ribama, otrgnuli su mu raspjevani galebovi. Pjesnik nakon promatranja upinjanja morskih valova i kretanja zvijezda koje su se pomaljale na vedrom nebu, bilježi kako je patrijarhova ratna galija u ranom rumenilu sljedećeg jutra uplovila u luku tada još utvrđenoga istarskog grada Pule. Patrijarha ubrzo pozdravi veselo brujanje zvona i živahni pokret ljudi na obali, dok je sunce svojim jutarnjim pozdravom obasjalo ponositu arenu, sivu, golemu, okruglastu rimsku građevinu, zvonike i stare hramove. Pri tom ni on ni njegova pratnja nisu zamijetili kako u toj jutarnjoj vrevi nedaleko od njih nezapaženo pristaje i mali trabakul s Fra-

Usp. Tatjana ARAMBAŠIN SLIŠKOVIĆ, Koliki su te voljeli…, 281-284.

Nebeski zaštitnici i razdjelnice u povijesti ▪ Kvarnersko-istarske predaje dolaska sv. Franje

njom Asiškim i njegovim društvancem. Kad ga je pak patrijarh prepoznao, poručio mu da bude gost u biskupskoj palači, na čemu se Franjo zahvalio, jer mora obilaziti mjesto i propovijedati i u ribarskim naseljima. Patrijarh pošalje slugu da ga izdaleka slijedi, a kad se uvečer pojavi paž, ispripovjedi kako je cijelog dana pratio pobožnu braću, koja su neumorno propovijedala puku. Sada su se smjestila uz neki napušteni stup, na ruševinama rimskog teatra. I tako bi, prema zapisima njemačkoga pučkog pjevača, trubadura Waltera, i po pričanju austrijskog pisca Ginzkeyja, nastala legenda ili predaja o Franjinu dolasku lađom u istarske krajeve. Priča ima dosta zajedničkih elemenata s predajom o Franji brodolomcu, bolje očuvanoj i sigurnije potvrđenoj u tradicijama nastalim u južnijim jadranskim mjestima, kao što su razderana jedra i polomljeno kormilo, nepoznati dobrotvor koji, u ovom slučaju, pomaže Franji na polasku, nastupi i propovijedanje običnom puku. Govori se čak i o stvaranju prve nastambe, doduše još pod vedrim nebom, ali i to je bio samostan, kako zgodno bilježi alegorijski spis „Savez sv. Franje s Gospođom siromaštinom“.16 Uvjeravati pak i upuštati se u nagađanje je li Franjo najprije došao u Pulu ili Krk ili neko treće sjeverno-jadransko mjesto, autoru ovog priloga ni ne pada na um, a bilježenja ovih predaja i legendi ima samo svrhu potvrditi težnju raznih mjesta koja bi se htjela podičiti da ih je Franjo svojim neplaniranim posjetom počastio, pa bi se ovo naše spominjanje moglo sportski opisati kao natjecanje izvan konkurencije. Onako, usputno. Objavljeno: Kvarnersko-istarske predaje o dolasku sv. Franje na hrvatsku obalu, prilog simpozija u Splitu (2012.), u: Kačić, zbornik Franjevačke provincije Presvetog Otkupitelja, sv. 46-47 (2014.), 259-268.

Nepoznati AUTOR, Savez s Gospođom siromaštinom, 30. poglavlje, 63. odlomak.

Ljudevit Anton Maračić ▪ Konventualni franjevci u Hrvata

2. POD OKRIL JEM SV. JERONIMA Prema zapisima prvih životopisaca, Franjo Asiški je »šeste godine nakon svog obraćenja« (dakle, 1212. ili možda čak 1211. godine), na putu u Svetu Zemlju iz Ancone, odakle je brodom krenuo, uslijed olujna vremena, bačen na suprotnu jadransku obalu, »u Sklavoniju«.1 Bio je to prvi susret franjevaštva s našim krajevima. Nije isključeno da je već tom prigodom netko od Franjine braće i ostao u Dalmaciji ili je svakako ubrzo potom ovamo poslan, jer se dvije godine nakon toga, 1214., spominje prvi franjevački samostan kod nas, i to u Trogiru, ujedno i prvi izvan Italije.2 1. Ugarska, Sklavonska i potom Dalmatinska provincija Što je dalje uslijedilo, u tome se razni autori razilaze, a danas prevladava tvrdnja koju su u drugoj polovici 20. stoljeća dosta uvjerljivo zastupali domaći stručnjaci iz Provincije franjevaca konventualaca (Dionizije Drnić, Marijan Žugaj, Nikola Mate Roščić), koju su postupno preuzimali i neki drugi, iz ostalih franjevačkih ogranaka. U ovome se uvodom dijelu oslanjamo zato ponajviše na novija istraživanja dr. Marijana Žugaja.3 Iz praktičnih razloga Red je vrlo rano podijeljen na dvanaest provincija (bilo je to 1217. ili možda 1219. godine), među kojima je bila i Hrvatska, iako pod tuđim nazivom, pod imenom »Hungaria«. Hrvatska je naime od 1102. tvorila personalnu uniju s Mađarskom/ Ugarskom, a zbog svoga pretežitog dijela i zbog mađarske dinastije, to se kraljevstvo na zapadu tada naprosto nazivalo »Hungaria«. Da je to bila „hrvatska“ 1

276.

Usp. Toma ČELANSKI, Prvi životopis sv. Franje, br. 55., u: Franjevački spisi, Sarajevo-Zagreb 2012.,

2 Usp. Nikola Mate ROŠČIĆ, Sveti Frane brodolomac: dolazak sv. Frane u Hrvatsku 1212., Zagreb-Split, 2012. 3 Usp. Marijan ŽUGAJ, S. Francesco in Croazia e la Protoprovincia Croata (1217-1239), u: Quaderni Francescani 3, Edizioni Miscellanea Francescana, Roma, 1982.

SADRŽ A J KNJIGE

RIJEČ-DVIJE KAO PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 I. DIO: NEBESKI ZAŠTITNICI I RAZDJELNICE U POVIJESTI 1. KVARNERSKO-ISTARSKE PREDAJE DOLASKA SV. FRANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 1. Zaobilazni put: Antunovske legende . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2. Predaja o dolasku sv. Franje i njegovku boravku u Krku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 3. Predaja/legenda o dolasku sv. Franje u Pulu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 2. POD OKRILJEM SV. JERONIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 1. Ugarska, Sklavonska i potom Dalmatinska provincija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 2. Pogled u Bosnu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 3. Promjena nazivlja 1393/1398. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 4. Konventualska vizija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 5. Sveti Jeronim – novi zaštitnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 6. Opservantska tumačenja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 7. Uvjerljiviji odgovor? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 8. Treći sudionik u igri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 3. ŠIBENSKO IZVJEŠĆE O MUČENIŠTVU SV. NIKOLE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 1. Temeljiti pripremni radovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 2. Tragom raznih izvješća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 3. Izvješća iz šibenskog samostana. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 4. Teškoće Povijesne sekcije u Rimu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 5. Prijepisi Šibenskog izvješća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 6. Zauzetost fra Bernardina Polonija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 4. ANTUN MARCELLO PETRIS I DIOBA REDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 1. Prema neizbježnom raskidu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 2. Bula „Ite vos“ i opservancija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 3. Konventulci i bula „Omnipotens Deus“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 4. Bezuspješni pokušaj ujedinjenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 5. Dva Petrisova pisma konventualskoj obitelji (1517.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 6. Plemenitost s okusom gorčine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 a) Hrvatski prijevod pisama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 1. Pismo upućeno svemu Redu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 2. Pismo upućeno svim provincijalima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

b) Latinski original . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 1. Ad omnes fratres . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 2. Ad magistros provinciales . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 5. UJEDINJENJE I RAZDJELJENJE PROVINCIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 a) Pod austrijskom upravom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 1. Politički slom „Kraljice mora“. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 2. Pripreme za ujedinjenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 3. Zajednički rast i suživot Ujedinjene provincije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 b) Politička omeđenost Ujedinjene provincije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 1. Soldatićevo razdoblje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 2. Nacionalna (ne)ravnopravnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 3. Konačni razlaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 4. Ponovna uspostava samostalnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 6. NEPOZNATA BURIĆEVA PROMEMORIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Cjeloviti tekst Promemorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 II. DIO: OD GRADA DO GRADA – OD JUGA NA SJEVER 1. KONVENTUALNI FRATRI U DUBROVNIKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 1. Reprint Tvrtkovićeva rukopisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 2. Nezaobilazni konventualci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 3. Važnost izdavanja ovog rukopisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 2. KONVENTUALNI FRANJEVCI U TROGIRU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 1. Početna istraživanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 2. Neobjavljene arhivske potvrde . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 3. Sporenja i presizanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Zaključne misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 3. VEZE I RAZMJENE ISTARSKIH I PADOVANSKIH FRATARA . . . . . . . . . . . . . . . . 128 1. Pulski fratar arhitekt otvara niz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 2. Redovnički i crkveni poglavari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 3. Propovjednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 4. Luteranski utjecaji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 5. Kulturno-umjetnički dodiri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 6. U ujedinjenoj provinciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 4. ISTARSKI FRATRI I REFORMACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 1. Prodor luteranizma u Istru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 2. Fratri pobornici reformacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142

3. Fratri inkvizitori – branitelji katoličkog pravovjerja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 Zaključne misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 5. ISTARSKI INKVIZITORI I KOPARSKI SAMOSTAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 1. Važno otkriće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 2. Serija inkvizitora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152 Zaključne misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 6. PROCES FRA BALDI LUPETINI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 1. Faktografske netočnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 2. Prvi proces u Veneciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 3. Baldina „Ispovijest“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 4. Neumorni uznik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 5. Nova saslušanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 6. Bezuspješni pokušaji spašavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 7. Heretik i(li) mučenik? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174 III. DIO: BAŠTINA KOJA OBVEZUJE 1. SAMOSTANSKE KNJIŽNICE I ARHIVI PROVINCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 1. Malo iz franjevačlke predaje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 2. Samostanu u Šibeniku apsolutni primat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 3. Knjižnice ostalih starijih samostana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 4. Bogatstvo inkunabula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 5. Pogled na sjever . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 Zaključne misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198 2. PREMA OLIMPU HRVATSKE GLAZBE: LUKAČIĆ I PULITI . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199 1. Fenomen jednoga Reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199 2. Prema vrhu europske glazbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 3. Buđenje glazbene djelatnosti u nas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 4. Temeljita istraživanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208 a) Fra Ivan Lukačić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210 1. Arhivska otkrića . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212 2. Bratski glazbeni susreti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216 3. Sporovi s provincijalom Marellijem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218 4. Dramatični događaji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221 5. Prema konačnom smiraju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223 b) Fra Gabriello Puliti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225 1. Neka (izvanglazbena) objašnjenja: aﬁ lijacija i pekulij . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226 2. Puliti prije aﬁlijacije Dalmatinskoj provinciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229

3. Pulitijev dolazak u Dalmatinsku provinciju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230 4. Tragovi boravka u Istri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232 5. Završna paradigma: Puliti u Labinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235 3. ROD SPLITSKIH ANDREISA I FRATRI U SPLITU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 1. Uvertira: Danse macabre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241 2. Odjek ratnih truba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247 3. Dva rođena brata Andreis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250 4. Inter arma (non) silent musae. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256 5. Pitanje ilirskoga/hrvatskog jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258 6. Andreisovi rođaci Kapići . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262 4. OBITELJ TARTINI I PIRANSKI FRATRI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273 1. Preludij: Medulićev rad u Piranu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274 2. Tartinijevi i piranski fratri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 3. Tartinijev rođak PMg Giovanni Torre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278 4. Obitelj Tartini u Piranu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284 5. Blagodat asiške klauzure . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 288 Zaključne misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291 5. STOLJETNI KULTUROLOŠKI MOZAIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292 1. Pogledom preko prozora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293 2. Dva rata i ono unutar toga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300 3. Zaključana vrata i zatvoreni prozori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311 4. Odškrinuta vrata i otvoreni prozori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317 IV. DIO: ARHIVSKA KAZIVANJA 1. ZANIMLJIVE KANONSKE VIZITACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325 a) Opća zapažanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326 1. Vizitacija kao plovidba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326 2. Kanonske vizitacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328 3. Plovilo za vizitacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329 4. Smjerovi kretanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 332 5. „Velliﬁcando, remigando et… bordeggiando“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334 b) Arhivske potvrde . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335 1. Brodica „Cymba“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 336 2. Iznenađenja na putovanjima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337 3. Prijetnje širenja kuge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338 4. Gusarski prepadi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 340 5. Olujno more . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343

6. Uzburkana „Punta“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344 7. Izrazi gostoprimstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348 8. Putni troškovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349 Zaključne misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 352 2. ISKAZI GOSTOPRIMSTVA ZA VIZITACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354 1. Dokazi gostoljubivosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355 Zaključne misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366 3. FINANCIJSKO POSLOVANJE PROVINCIJSKE UPRAVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 367 Prvo razdoblje (1632. - 1730.) – svezak XIV. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 368 Drugo razdoblje (1730. - 1822.) – svezak XV. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383 4. KVARNERSKI SAMOSTANI I NJIHOVI INVENTARI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 396 1. Rab: Samostan sv. Ivana Krstitelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 399 2. Krk: Samostan sv. Frane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 406 3. Cres: Samostan sv. Frane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 413 4. Labin: Samostan sv. Frane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 420 5. Dodatak: uz samostan sv. Frane u Krku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 427 5. INVENTARI ISTARSKE KUSTODIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 428 1. Creski rukopis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 428 2. Riznica materijalnih podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 430 3. Opis inventara kronološkim redom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 432 6. BRANDOLINI I OSTALI ISTARSKI KRONIČARI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 487 1. Sante Brandolini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 488 2. Zlata vrijedan katastik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 490 3. Ljudi i događaji prema „Cattastico d'oro“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 491 4. PMg Feliks Bartoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 494 5. Petar Trani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 496 Zaključne misli POGOVOR: FRA LJUDEVIT ANTON MARAČIĆ I NJEGOV PRINOS POVIJESTI FRANJEVACA U HRVATSKIM KRAJEVIMA (Dr. Ivan Armanda) . . . . . . . . . . . . . . . . 501 KAZALO VAŽNIJIH IMENA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 507 SADRŽAJ KNJIGE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 516