ANALECTA CROATICA CHRISTIANA
SVEZAK 54
MIHAEL ANĐEO BOŽIDAREVIĆ IZ DUBROVNIKA, OFMCap.
IVICA PETANJAK, OFMCap.
MIHAEL ANĐEO BOŽIDAREVIĆ IZ DUBROVNIKA, OFMCap. (1653.–1729.)
Propovjednik, diplomat, poglavar i duhovni vođa
KRŠĆANSKA SADAŠNJOST Zagreb, 2021.
Recenzenti: izv. prof. dr. sc. Marko Medved doc. dr. sc. Daniel Patafta
Prijevod: Slavko Antunović Lektura i korektura: Katica Majdandžić-Stupac Prijelom: Jakov Gaćina Oprema: Christian T. Belinc
Knjiga je objavljena uz financijsku potporu Ministarstva znanosti i obrazovanja Republike Hrvatske.
Izdaju: Kršćanska sadašnjost d. o. o., Zagreb, Marulićev trg 14 Hrvatska kapucinska provincija sv. Leopolda Bogdana Mandića, Zagreb, Sv. Leopolda Mandića 41 Za nakladnike: Stjepan Brebrić Juro Šimić Tisak: Grafički zavod Hrvatske d. o. o., Zagreb Naklada: 500 ISBN 978-953-11-1314-4 Tiskano u lipnju 2021. CIP zapis dostupan je u računalnome katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 001098019.
SADRŽAJ
PROSLOV ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 9 UVOD ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������13 Prvo poglavlje 1. POVIJESNE OKOLNOSTI U KOJIMA JE ŽIVIO MIHAEL ANĐEO IZ DUBROVNIKA ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������15 1.1. Geopolitički položaj Dubrovačke Republike ������������������������������������������������������15 1.2. Odnos između Crkve i Dubrovačke Republike ��������������������������������������������������19 1.3. Diplomatski odnosi između Dubrovnika i Papinske Države ������������������������21 1.4. Kapucinski ambijent u talijanskoj pokrajini Marche na razmeđu dvaju stoljeća ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������22 1.5. Kratak osvrt na crkveno-političke prilike u Europi s početka 18. stoljeća ��30 Drugo poglavlje 2. BIOGRAFSKE BILJEŠKE O MIHAELU ANĐELU BOŽIDAREVIĆU IZ DUBROVNIKA ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������35 2.1. Podrijetlo i obrazovanje ���������������������������������������������������������������������������������������������35 2.1.1. Prve godine u Dubrovniku �����������������������������������������������������������������������������������35 2.1.2. Rodoslovlje obitelji Božidarević ��������������������������������������������������������������������������37 2.1.3. Prvi studiji ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������43 2.2. Preseljenje u Anconu ��������������������������������������������������������������������������������������������������47 2.3. Kapucinski poziv ����������������������������������������������������������������������������������������������������������48 2.3.1. Filozofsko-teološki studiji �������������������������������������������������������������������������������������55 2.3.2. Svećeničko ređenje �������������������������������������������������������������������������������������������������59 2.4. Prva zaduženja u redovničkoj provinciji ��������������������������������������������������������������62 2.4.1. Lektor �����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������62 2.4.2. Propovjednik �����������������������������������������������������������������������������������������������������������65 2.4.2.1. Kvarantore �����������������������������������������������������������������������������������������������������72
5
MIHAEL ANĐEO BOŽIDAREVIĆ IZ DUBROVNIKA, OFMCap.
2.4.3. Misionar u srcu ������������������������������������������������������������������������������������������������������76 2.5. Zaključak ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������77 Treće poglavlje 3. U UPRAVI REDA ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������79 3.1. Gvardijan ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������79 3.2. Generalni savjetnik �����������������������������������������������������������������������������������������������������81 3.3. Provincijalni ministar �������������������������������������������������������������������������������������������������83 3.4. Generalni definitor ������������������������������������������������������������������������������������������������������88 3.5. Generalni ministar ������������������������������������������������������������������������������������������������������89 3.5.1. Neka sjećanja na Generalni kapitul iz 1712. �������������������������������������������������102 3.5.2. Pastoralni pohodi ������������������������������������������������������������������������������������������������108 3.5.2.1. Pohodi u Italiji 1712. i 1713. ��������������������������������������������������������������������109 3.5.2.2. Pohodi u Francuskoj od 1713. do 1716. �����������������������������������������������119 3.5.2.3. Pohodi u Španjolskoj 1715. i 1716. ��������������������������������������������������������134 3.5.2.4. Pohod u Belgiji 1716. i 1717. �������������������������������������������������������������������148 3.5.2.5. Pohod u Njemačkoj 1717. ������������������������������������������������������������������������157 3.5.2.6. Pohod Bečkoj i Štajerskoj provinciji 1717. i 1718. godine ����������������163 3.5.2.7. Pohod talijanskim provincijama 1718. i 1719. godine ����������������������166 3.6. Zaključak ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������182 Četvrto poglavlje 4. DIPLOMATSKA SLUŽBA MIHAELA ANĐELA IZ DUBROVNIKA ������������������183 4.1. Osnivanje kapucinskog hospicija u Dubrovniku ���������������������������������������������183 4.2. U službi Dubrovačke Republike ����������������������������������������������������������������������������186 4.3. Papinski legat ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������197 4.4. U korist Kongregacije Propaganda fide �������������������������������������������������������������208 4.5. Zaključak ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������211 Peto poglavlje 5. DUHOVNI PROFIL MIHAELA ANĐELA IZ DUBROVNIKA ������������������������������213 5.1. Knjižica Kratka metoda (Breve metodo) ������������������������������������������������������������213 5.1.1. Sadržaj »Kratke metode« ����������������������������������������������������������������������������������215 5.1.2. Značenje »Kratke metode« ��������������������������������������������������������������������������������221 5.2. Duhovno vodstvo kod Mihaela Anđela Božidarevića �����������������������������������228 5.3. Kratke zabilješke o duhovnosti Mihaela Anđela Božidarevića ������������������257 5.4. Zaključak ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������265
6
Sadržaj
OPĆI ZAKLJUČAK ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������267 KRATICE �������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������275 BIBLIOGRAFIJA �����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������277 1. Neobjavljeni izvori ��������������������������������������������������������������������������������������������������������277 2. Objavljeni izvori �������������������������������������������������������������������������������������������������������������283 3. Studije ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������284 DODATAK ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������295 Neobjavljeni dokumenti ��������������������������������������������������������������������������������������������������295 KAZALO OSOBNIH IMENA �����������������������������������������������������������������������������������������������413
7
PROSLOV
Z
nanstvena autorska monografija Mihael Anđeo Božidarević iz Dubrovnika, OFMCap. iznosi na vidjelo život i rad dubrovačkog franjevca kapucina, koji je na prijelazu 17. u 18. stoljeće djelovao na razini visokih struktura Katoličke crkve u Europi. Riječ je o prijevodu na hrvatski jezik doktorskog rada krčkog biskupa mons. dr. Ivice Petanjka, izvorno napisanoga na talijanskom jeziku pod naslovom: Michelangelo Bosdari da Ragusa OFMCap., Predicatore, diplomatico, uomo di governo e guida spirituale (1653–1729). Teza je obranjena 2002. na Fakultetu crkvene povijesti Papinskog sveučilišta Gregoriana u Rimu, ali dosad nije bila objavljena na talijanskom ili na nekom drugom jeziku. Osoba o. Mihaela Anđela Božidarevića nije nepoznata u Hrvatskoj, ali dosad o njemu nije postojala studija čije bi prosudbe bile iznesene na znanstveno utemeljen način. U knjizi upoznajemo Božidarevića kao istaknutog propovjednika, upravitelja i diplomata u europskim okvirima. Najrelevantniji dijelovi ove studije odnose se na Božidarevićevo djelovanje u upravi kapucinskoga reda. Za hrvatsku crkvenu historiografiju iznimnu važnost imaju vijesti o službama generalnog savjetnika, generalnog ministra i provincijalnog ministra. S tih položaja on uspostavlja odnose s redovnicima i svjetovnim vladarima iz cijele Europe, ne samo preko korespondencije nego i fizički, jer će kao general Reda posjetiti najvažnije samostane i zajednice kapucinskoga reda diljem kontinenta (Apeninski poluotok, Francuska, Španjolska, pohodi današnjoj Belgiji i Njemačkoj, Bečkoj i Štajerskoj provinciji). Za hrvatskog čitatelja relevantnost djela proizlazi i iz četvrtog poglavlja, koje se odnosi na djelovanje u službi diplomacije Dubrovačke Republike, ali i Svete Stolice. Nema sumnje da su Božidarevićev život i rad važna tema za historiografiju, što potvrđuju i inozemna enciklopedijska izdanja (spomenimo samo cijenjenu Treccani enciklopediju). Knjiga će pobuditi zanimanje i onih koji proučavaju hrvatsku povijest u doba baroka, odnosno katoličke obnove. Usmjerena je ne samo povjesničarima nego i onima koje zanima religiozna prošlost. Važna je posebice za povijest 9
MIHAEL ANĐEO BOŽIDAREVIĆ IZ DUBROVNIKA, OFMCap.
Dubrovačke Republike i njezine diplomacije. Dodatak monografiji čini obilan izbor iz Božidarevićeve korespondencije, najvećim dijelom na talijanskom jeziku. Taj dio monografije može biti koristan i inozemnim čitateljima jer nudi uvid u vrela s početka 18. stoljeća, relevantna za povijest kapucinskoga reda u Europi. Spomenimo i da se Božidarević sastajao i s francuskim kraljem Lujem XIV., čime zasigurno nadilazi okvire crkvene povijesti i plijeni pozornost širega čitateljskog kruga. Autor argumentirano i sustavno analizira postavljenu temu te pritom vrlo iscrpno koristi primarne i sekundarne izvore. Studija je rezultat rada na arhivskom gradivu, a posebno se ističu kapucinski provincijski arhivi (u Italiji, Austriji i drugdje) i Vatikanski apostolski arhiv (posebice de Propaganda fide i Državno tajništvo). Autor zalazi i u brojne druge ustanove, poput franjevačke knjižnice u Parizu. Objavom ove monografije hrvatskoj se javnosti nudi sveobuhvatan popis literature i arhiva relevantnih za povijest kapucinskoga reda. S obzirom na to da historiografija prema povijesti kapucinskoga reda u Hrvatskoj dosad nije pokazala zadovoljavajuće zanimanje, ovaj rad jest od temeljne važnosti za prošlost te redovničke zajednice u doba katoličke obnove. Ova studija nudi smjernice i za daljnja istraživanja budućim povjesničarima. Njezin znanstveni doprinos proizlazi ne samo iz vijesti bitnih za kapucinski red nego je i u tome da s obzirom na Božidarevićeve kontakte diljem Europe s tada vladajućim dinastijama (da spomenemo samo Burbonce i Habsbur govce) iznosi na vidjelo vijesti relevantne i za hrvatsku svjetovnu povjesnicu. S obzirom na temu četvrtog poglavlja, daje se znanstveni doprinos poznavanju dubrovačke diplomacije, njezinog djelovanja i utjecaja, kao i lokalne povijesti Dubrovnika. Autor daje prilog i povijesti duhovnosti u kontekstu hrvatske teologije analizirajući ne samo duhovni profil osobnosti koju obrađuje nego i objavom Božidarevićeva nepoznatog rada – knjižice Breve metodo. Život i djelovanje franjevaca kapucina odvijali su se u neposrednom kontaktu s narodom, posebice sa siromašnim i trpećim stanovništvom. U vezi s tim, a s obzirom na to da su se priprema i samo tiskanje ove monografije odvijali u vremenu pandemije, bit ću slobodan uputiti na to da ostaje još neistražena velika pomoć hrvatskih kapucina mjesnom stanovništvu u razdobljima epidemija kuge u 17. i 18. stoljeću, o čemu možemo suditi ponajprije po analogiji s drugim dijelovima Europe. Historiografiju franjevaštva na razini opće Crkve u suvremenom razdoblju odlikuje iznimno velika produkcija novih radova. No kada je riječ o braći kapucinima u Hrvatskoj, unatoč četirima stoljećima nazočnosti i djelovanja 10
Proslov
u Hrvatskoj, tek se u novije vrijeme javljaju neki članci i zbornici radova, kojima se popravlja dosadašnja siromašna historiografska produkcija. U takvom kontekstu ova znanstvena monografija daje vrijedan doprinos poznavanju jednoga od istaknutijih imena kapucinske povjesnice u nas. izv. prof. dr. sc. Marko Medved Rijeka, na blagdan sv. Leopolda Bogdana Mandića, 12. svibnja 2021.
11
T R E Ć E P O G L AV L J E
3. U UPRAVI REDA
U prethodnom smo poglavlju spomenuli dvije aktivnosti Mihaela Anđela iz Dubrovnika: onu lektora i onu propovjednika. Prva se odvijala u određenom razdoblju, ali nije zato bila manje važna, dok je druga, koja je trajala duže vremensko razdoblje, označila cijeli njegov redovnički život. Propovijedanje je bila njegova glavna zadaća još od prezbiterskog ređenja i, istodobno, bila je njegova karizma. Usprkos tome, njegovo se djelovanje nije iscrpljivalo u tome. U ovom poglavlju želimo zato učiniti daljnji korak u upoznavanju Mihaela Anđela.
3.1. Gvardijan Kapucinske Konstitucije iz 1643. ne opisuju vrlo pozorno službe »gvardijana« unutar redovničkog bratstva, nego se radije zadržavaju na pravnim aspektima: kako ga se mora birati, trajanje mandata, od čega mogu davati oprost. Ipak se u nekim odlomcima izravno progovara o njihovoj zadaći, kao kad se govori o odlikama osobe: »A kako poglavari moraju biti vođe i primjer svojim podložnicima mnogo više djelima no riječima, naređuje se da se brata koji ne može redovito dolaziti u kor, i danju i noću, i u blagovaonicu zajedno s drugom braćom, i treba u znatnoj mjeri posebna jela, nikako ne postavlja za gvardijana, i neka mu se ne povjerava briga za novake.«1 Constitutiones Ordinis Fratrum Minorum Cappuccinorum. Constitutiones antiquae (1529–1643), anastatičko izdanje, I, Rim, 1980., 608–609. 1
79
MIHAEL ANĐEO BOŽIDAREVIĆ IZ DUBROVNIKA, OFMCap.
U drugim odlomcima govori se o obvezama prema braći. Tako se u vezi s bolesnicima kaže: »Naređujemo da kad neki brat oboli, otac gvardijan smjesta odredi brata koji će biti zadužen da ga dvori u svim njegovim potrebama.«2 Velika briga za bolesnu braću dolazi od primjera svetog Franje: »se la madre ama, et nutrisce il suo figliuolo carnale, quanto più diligentemente debba ciascheduono amare, et nutrire il suo fratello spirituale, et se alcuno di loro caderà in infirmità, li altri frati debbano servire a lui, come vorriano essere serviti a loro medesimi (pa ako majka ljubi i njeguje svoga tjelesnog sina, koliko jače mora svaki od vas ljubiti i njegovati svoga duhovnog brata, i ako koji od njih oboli, drugi ga moraju dvoriti kako bi htjeli da se njih dvori)«.3 U drugom se odlomku naređuje poglavarima da opominju, ispravljaju i kažnjavaju braću, »jer nekažnjavanje onog koji griješi znači otvoriti vrata svakoj žalosnoj mani i pozvati na druge slične i još veće zablude, i to bi bila prilika da se spriječi napredovanje u kreposti dobre i disciplinirane braće«.4 Iz naših spoznaja proizlazi da je Mihael Anđeo bio gvardijan dva puta: »Netom što je završio studij, poglavari Provincije, ocijenivši da je otac Mihael Anđeo silinom svoje darovitosti nadilazio svoju dob i žarom duha bio ispred svakoga starijeg brata, izabrali su ga za gvardijana u Offidi.«5 To se imenovanje vrlo vjerojatno zbilo 1678.: nemamo druge pojedinosti jer »popis poglavara koji su vodili zajednicu u Offidi u 17. stoljeću i prvih sedamdeset godina 18. stoljeće nije moguće sastaviti zato što ne postoji dokumentacija na koju bi se oslanjalo. Poznata su samo neka imena koja nisu potkrijepljena sigurnim svjedočanstvima.«6 Premda nedostaje precizna dokumentacija i ne postoji popis poglavarâ, C. Urbanelli kaže: Bratstvo u Offidi u 17. i 18. stoljeću bilo je sastavljeno od desetak redovnika, od kojih su polovinu činili svećenici, a polovinu braća laici. Niz Isto, 602. Regola e testamento del serafico padre s. Francesco, et le Constitutioni de’ Frati Minori Capuccini, Torino, 1703., 8. 4 Constitutiones Ordinis, 620. 5 BONAVENTURA DA IMOLA, Leggendario cappuccino, VI, 14. 6 C. URBANELLI, »Presenza dei cappuccini in Offida (1614–1994.)«, u: Bernardo di Offida. Atti del convegno storico sul Beato cappuccino, Offida, 24. rujna 1994., priredili R. LUPI – P. MARANESI, Rim, 1996., 27, bilješka 4. 2 3
80
U upravi Reda
poglavara koji su u tom razdoblju vodili samostansku zajednicu ne čine osobe posebno važne ni intelektualno ni duhovno: riječ je o kapucinima koji su se trudili voditi bratstvo u opsluživanju programa života koji je tražila kapucinska reforma.7 Mihael Anđeo bio je gvardijan drugi put u samostanu u Camerinu, ali samo godinu dana, od 1695. do 1696.8 I u tom slučaju ne možemo znati njegove aktivnosti u vrijeme dok je bio gvardijan, jer osim tih malobrojnih natuknica nemamo drugih informacija. Uostalom, bio je gvardijan tako kratko vrijeme te da je i htio učiniti nešto važno, nije mogao. Prvi je put njegova služba gvardijana u Offidi prekinuta imenovanjem za lektora9, a drugi put, usprkos tome što je bio gvardijan, išao je propovijedati u Maceratu10, što je značilo bar dva mjeseca izbivanja iz vlastitog samostana. Stalno kretanje i bezbrojna putovanja koja je poduzeo, zajedno s mnogim drugim obvezama, nisu mu dopustili da preuzme tu ili neku drugu trajniju službu i zaduženje.
3.2. Generalni savjetnik Mihael Anđeo izašao je izvan granica svoje Provincije Marche kad je postao generalni savjetnik. Služba savjetnika bila je važna i mogla je imati velik utjecaj na upravljanje i odluke generalnog ministra jer je obično pratio generala tijekom njegovih putovanja. Prvi general koji mu je povjerio tu službu bio je Ivan Petar iz Busta11 1698. godine: Otac Ivan Petar iz Busta, čovjek vječne uspomene i po učenju i po svetosti života, izabran za generala našeg Reda, htio je za savjetnika oca Mihaela Anđela, čiju je krepost i mudrost dobro poznavao. Ponizni je sluga Božji morao pognuti glavu svetoj poslušnosti i preuzeti breme Isto, 27. Usp. BERNARDINO DA LAPEDONA, Il convento dei Minori Cappuccini nella città di Camerino, Ancona, 1931., 91. 9 Usp. BONAVENTURA DA IMOLA, Leggendario cappuccino, VI, 14. 10 Usp. M. SCADUTO, Il P. Antonio Francesco (Candelari) da Ancona, 328, bilješka 4. 11 Ivan Petar Crespi iz Busta Arsizija iz Milanske provincije postao je generalni ministar 1698. Umro je u Genovi 27. travnja 1700. tijekom pohoda toj provinciji: usp. FELICE DA MARETO, Tavole dei Capitoli generali, 176. 7 8
81
MIHAEL ANĐEO BOŽIDAREVIĆ IZ DUBROVNIKA, OFMCap.
savjetnika. Posjetio je s ocem generalom neke provincije u Napuljskom kraljevstvu i uvidjevši sposobnost oca generala da upravlja Redom, što je mogao obavljati bez pomoći savjetnika, i potaknut ljubavlju prema samoći i svetoj molitvi, nakon opetovanih usrdnih molbi otac Mihael Anđeo dobio je dopuštenje da se vrati u svoju provinciju.12 Služba savjetnika nije se osobito svidjela Mihaelu Anđelu, tako da se radije vratio u svoju provinciju, nastanivši se u samostanu u Cingoliju kako bi našao malo mira i samoće da »oporavi duh, govorio je on, zatrpan mnogim zadaćama koje je do tada obavljao«13. Ali to je trajalo kratko jer je dvije godine nakon Generalnog kapitula iznenada umro generalni ministar i središnja uprava Reda prešla je u ruke generalnog vikara, Anđelka iz Wolfacha14, »koji je bio vrlo star i kojeg je gotovo konstantno mučila podagra pa se u upravljanju Redom oslanjao na oca savjetnika, koji ga je vodio s tolikom ljubavlju i mudrošću da su svi zbog toga uzdizali hvalu Bogu i visoko cijenili oca savjetnika […]«15. Mihael Anđeo nije rado prihvatio prijedlog koji mu je iznio generalni vikar, naime da bude novi savjetnik, ali »uz posredovanje oca generalnog prokuratora16 i oca Casinija, tadašnjega apostolskog propovjednika17, ovaj je postigao to da se otac Mihael Anđeo u svojoj poniznosti podložio svetoj poslušnosti«18. Po treći je put Mihael Anđeo preuzeo tu zadaću nakon Generalnog kapitula iz 1702., i treći put protiv svoje volje19, štoviše, da bi obavljao tu službu20, bio je prisiljen odreći se službe provincijala Provincije Marche. Generala BONAVENTURA DA IMOLA, Leggendario cappuccino, VI, 16. Isto, 16–17. 14 Anđelko iz Wolfacha, iz Austrijske provincije, bio je generalni vikar od 1700. do 1702.: usp. FELICE DA MARETO, Tavole dei Capitoli generali, 177. 15 BONAVENTURA DA IMOLA, Leggendario cappuccino, VI, 17; vidi također Analecta OFMCap. 7 (1891.), 264. 16 Bernardin Genala iz Saluzza, iz Pijemontske provincije: usp. FELICE DA MARETO, Tavole dei Capitoli generali, 178. 17 Francesco Maria Casini iz Arezza, iz Toskanske provincije, apostolski propovjednik za vrijeme Inocenta XII., savjetnik Kongregacije za biskupe i redovnike za vrijeme Klementa XI. i kardinal 1712. Umro je u Rimu 1719.: usp. FELICE DA MARETO, Tavole dei Capitoli generali, 177. 18 BONAVENTURA DA IMOLA, Leggendario cappuccino, VI, 17. 19 Usp. isto. 20 Usp. C. URBANELLI – G. SANTARELLI – N. MONELLI, I Cappuccini a Potenza Picena, Ancona, 1993., 29. 12 13
82
U upravi Reda
fra Augustina iz Latisane21 pratilo je, uz njegova savjetnika Mihaela Anđela, drugih desetak braće pratitelja22. Taj je »apostolski zbor« putovao i posjećivao jednu po jednu provinciju.
3.3. Provincijalni ministar Služba provincijalnog ministra mogla je trajati najviše tri godine: nakon završetka trogodišta nije mogao biti izabran u istoj provinciji, nego je morao biti oslobođen svakog oblika upravljanja na godinu dana i od službe provincijalnog ministra na tri godine. Bilo je predviđeno da se provincijalni kapituli održavaju svake godine.23 Premda je ta uredba bila na snazi, u praksi je doživjela poneke promjene: »Provincijski sastanci održavani su u Marchama jednom godišnje sve do oko 1660., svaku godinu i pol (svakih 18 mjeseci) od te godine do oko 1800. godine, svake tri godine od toga vremena nadalje, a izbori su uvijek bili slobodni.«24 Jedna od glavnih obveza provincijalâ bila je posjetiti »sva svoja mjesta i braću bar dvaput godišnje«25, zato »neka se nipošto ne izabire za provincijale one koji ne mogu ići pješice«26. Posjet je imao za svrhu »s ljubavlju pozivati podložnike na savršeno opsluživanje zapovijedî i evanđeoskih savjeta; obeća Augustin Morossi iz Latisane (1630.–1713.), iz Venecijanske provincije, bio je generalni ministar kapucinâ od 1702. do 1709.: usp. FELICE DA MARETO, Tavole dei Capitoli generali, 180–181. 22 Usp. Analecta OFMCap. 7 (1891.), 265: »Budući da je, dakle, izabran za generalnog ministra kapucinskog reda prečasni otac Augustin iz Latisane, iz Venecijanske provincije, izabrao je za svoje savjetnike velečasnog oca Mihaela Anđela iz Dubrovnika, koji je bio provincijal u Marchama; a za pratitelje sljedeće: oca Karla iz Persa, propovjednika iz Venecijanske provincije; oca Franju iz Loreta, propovjednika iz Provincije Marche; oca Simplicijana iz Reinfelda, iz Provincije Gornja Austrija; oca Ivana iz Maiorice, propovjednika iz Aragonske provincije; oca Ljudevita iz Tarcenta, propovjednika iz Venecijanske provincije; oca Santija iz Verone, propovjednika iz Venecijanske provincije; oca Franju Josipa iz Matignona, propovjednika iz Bretanjske provincije. Pratitelji braća laici: fra Hilarije iz Montecchija, fra Canziano iz Venecije i fra Dominik iz Murana: sva trojica iz Venecijanske provincije.« 23 Usp. Constitutiones Ordinis, 606–607. 24 GIUSEPPE DA FERMO, I francescani nelle Marche, Ancona, 1914., 29. 25 Constitutiones Ordinis, 620. 26 Isto, 607. 21
83
MIHAEL ANĐEO BOŽIDAREVIĆ IZ DUBROVNIKA, OFMCap.
nog pravila i ovih ordinacija, i osobito najuzvišenijeg siromaštva, najčvršćeg temelja cijeloga redovničkog opsluživanja, te ih s ljubavlju ispravljati«.27 Provincijal sa svojim definitorijem uređivao je ostale stvari koje se tiču redovničke provincije: primanje novih članova, redovničko zavjetovanje novakâ, formacija i studij mladih, imenovanje učiteljâ, lektorâ, gvardijanâ i propovjednikâ, materijalna skrb za crkve i kuće. Što se tiče našega Mihaela Anđela i njegove službe provincijala, treba uzeti u obzir činjenicu da je dokumentarna građa vrlo oskudna, tako da u vezi s tim možemo dati tek neke kratke bilješke. Velik dio dokumenata iz provincijskog arhiva u Macerati praktički je nestao »u požaru u kojem je stradao arhiv 1799., koji je podmetnula francuska vojska, kao i zbog ukinućâ u 19. stoljeću«28. Potvrđuje to i jedan anonimni rukopis: »Zbog požara u našemu provincijskom arhivu, koji se dogodio u doba Francuske republike, nestali su svi dokumenti, među kojima i oni s provincijalnih kapitula koji su se održavali u Marchama od 1525. godine, koja označava početak naše reforme, pa sve do 1714. godine.«29 Brat je napisao da je želio zabilježiti ono što je ostalo ili ono čega se on ili netko drugi sjeća. Postoji samo jedan redak koji podsjeća na provincijalne kapitule na kojima je Mihael Anđeo Božidarević postao provincijal: »Prečasni otac Mihael Anđeo iz Dubrovnika 1702. i 1709. godine.«30 Mihael Anđeo je, dakle, prvi put izabran za provincijala 5. svibnja 1702. na kapitulu održanom u Macerati.31 Taj je njegov prvi mandat trajao svega godinu dana. Već 1703., na provincijalnom kapitulu održanom u Potenza Piceni32, u prisutnosti generalnog ministra Augustina iz Latisane, bio je prisiljen odreći se svoje službe jer je imenovan generalnim savjetnikom, »imenovanje koje uključuje boravak u Rimu. […] Ništa se ne zna o tome kapitulu, osim da je na njemu bio prisutan generalni poglavar Augustin iz Latisane.«33 Isto, 620. C. URBANELLI, »Il cappuccino Antonio Candelari e il movimento quietista della seconda metà del secolo XVII«, u: Ascetica cristiana e ascetica giansenista e quietistas nelle regioni d’influenza Avellanita. Atti del I convegno del centro di studi avellaniti, Fonte Avellana, 1977., 245. 29 APCA, Libro dove si registrano: I capitoli provinciali, l’elezione dei medesimi […], f. n.n. 30 Isto. 31 Usp. GIUSEPPE DA FERMO, I francescani nelle Marche, 23. 32 Isto. 33 C. URBANELLI – G. SANTARELLI – N. MONELLI, I Cappuccini a Potenza Picena, Ancona, 1993., 29. 27
28
84
U upravi Reda
Pretpostavljamo da je, prema njegovoj službi, proveo tu jednu godinu svoje službe kao provincijal posjećujući braću svoje provincije. U vezi s tim razdobljem možemo izvijestiti o događaju po kojem je ostao zapamćen u povijesti svoje redovničke provincije. Godine 1702., dok je bio provincijal, naredio je da se prikupe prva svjedočanstva i sjećanja na fra Bernarda iz Offide34, budućega kapucinskog blaženika35. Ta je služba povjerena fra Pavlu iz Offide.36 Na provincijalnom kapitulu u Montegiorgiu 1709. godine Mihael Anđeo izabran je za provincijala drugi put:37 Njegova provincija Marche, želeći da se u nju vrati njezin pitomac, tako ugledan u svakom pogledu, izabrala ga je za provincijala, malo prije no što će u Rimu biti uzdignut na stupanj generalnog definitora.38 S dopuštenjem i blagoslovom vrhovnog prvosvećenika Klementa Jedanaestog39, otputovao je u Marche i preuzeo upravljanje njome, i to s najnježnijom privrženošću pravog oca, združivši, okretnošću u svojim vladanjima, s položajem i autoritetom poglavara onu ljupkost i ljubaznost, kojima je bio urešen po naravi.40 O razdoblju drugog mandata imamo neke informacije vezane uz njegove pohode. Jedan od njih Mihael Anđeo započeo je četiri dana nakon Uskrsa, 24. travnja 1710., kao što on sam piše iz Macerate svojim nećakinjama u Bernard iz Offide (1604.–1696.), brat laik, dugo je bio sakupljač milostinje, a zatim vratar u samostanu u Offidi. Stekao je prijateljstvo mnogih suvremenika svojom jednostavnošću i poniznošću, pokazavši se milosrdnim prema potrebitima i tješiteljem ožalošćenih. Blaženim ga je proglasio 1795. Pio VI. O životu blaženog Bernarda iz Offide: usp. G. SANTARELLI, Beato Bernardo da Offida, Offida, 1994. 35 Usp. G. SANTARELLI, Beato Bernardo da Offida, 4: »Nakon osam godina od smrti fra Bernarda iz Offide, pod provincijalatom o. Mihaela Anđela Božidarevića iz Dubrovnika, […] prikupljena su dragocjena svjedočanstva o blaženikovim krepostima i čudima.« 36 Pavao iz Offide, definitor i generalni ministar niz godina, umro je 11. srpnja 1736. u Offidi: usp. GIUSEPPE DA FERMO, Necrologio dei Frati Minori Cappuccini della Provincia Picena, Ancona, 1914. 37 Usp. GIUSEPPE DA FERMO, I francescani nelle Marche, 23. 38 Mihael Anđeo postao je generalni definitor tijekom generalnog kapitula održanog u Rimu 17. svibnja 1709.: usp. FELICE DA MARETO, Tavole dei Capitoli generali, 183. 39 Klement XI. bio je papa od 23. studenoga 1700. do 19. ožujka 1721.: usp. B. MONDIN, Dizionario enciclopedico dei papi, Rim, 1995., 404–409. 40 BONAVENTURA DA IMOLA, Leggendario cappuccino, VI, 17. 34
85