Mudrosne i poetske knjige - Uvod u knjige Staroga zavjeta 3.

Anto Popović, ofm, doktorirao je na Papinskom biblijskom institutu u Rimu, profesor je Svetoga pisma na Franjevačkoj teologiji u Sarajevu. Kao gostujući profesor predavao je egzegezu na Studium Biblicum Franciscanum u Jeruzalemu (2009., 2012., 2016., 2019.). Uz više članaka na hrvatskom jeziku, na engleskom jeziku objavio je šest egzegetsko-teoloških članaka u časopisu Antonianum i na talijanskom jeziku jedan članak u časopisu Liber Annuus.

U izdanju Kršćanske sadašnjosti od istoga autora objavljena su djela: Biblijske teme, 2004.

Načela i metode za tumačenje Biblije, 2005.

Novozavjetno vrijeme, 2007.

Od slike Božje do Božjeg sinovstva, 2008.

Isusova muka i smrt prema Markovu evanđelju, 2009. ‫תּוֹרה‬ ָ – Torah – Pentateuh – Petoknjižje, 2012.

Povijesne knjige, 2015.

Grčko-hrvatski rječnik Novoga zavjeta sa statistikom grčkih riječi, 2016.

Cijena 160 kn 9 789531 112284

ISBN 978–953–11–1228–4

Anto Popović * Mudrosne i poetske knjige

Djelo Mudrosne i poetske knjige treći je svezak u planiranom nizu od ukupno četiri knjige Uvoda u knjige Staroga zavjeta.

Ovaj treći svezak obrađuje sedam starozavjetnih mudrosnih i poetskih knjiga onim redoslijedom kojim ih donose suvremena katolička izdanja Biblije. Svaka od ovih sedam knjiga obrađena je u zasebnom poglavlju: Knjiga o Jobu (drugo poglavlje), Knjiga Psalama (treće poglavlje), Knjiga Izreka (četvrto poglavlje), Knjiga Propovjednikova (peto poglavlje), Pjesma nad pjesmama (šesto poglavlje), Knjiga Mudrosti (sedmo poglavlje), Knjiga Sirahova (osmo poglavlje).

U ovom svesku nalaze se još tri poglavlja koja obrađuju sljedeće teme: Općenito o biblijskoj mudrosti (prvo poglavlje), Personificirana, poosobljena Mudrost (deveto poglavlje) te Mudrosna književnost u Egiptu i u Mezopotamiji (deseto poglavlje).

Knjiga sadržava i jedan ekskurs, s naslovom Poetski jezik i književne vrste psalama. Taj se ekskurs donosi na kraju obrade Knjige Psalama.

Budući da ovaj treći svezak (Mudrosne i poetske knjige) donosi sintezu suvremenih priručnika, komentara i monografskih studija, pisac se drži priređivačem koji je preveo, prilagodio i ujedinio materijal iz navedene suvremene literature. Ipak, ova knjiga sadržava i elemente originalnosti koji su utkani u prikaz pojedinih mudrosnih i poetskih knjiga, te u obradu mudrosnih tema.

3

Uvod u knjige Staroga zavjeta 3 Anto Popović

MUDROSNE I POETSKE KNJIGE Knjiga o Jobu Knjiga Psalama Knjiga Izreka Knjiga Propovjednikova Pjesma nad pjesmama Knjiga Mudrosti Knjiga Sirahova Kršćanska sadašnjost

Biblica

24

Recenzenti: dr. sc. Karlo Višaticki dr. sc. Miljenka Grgić Biblijska lektura: dr. sc. Miljenka Grgić Teološka lektura: dr. sc. Stjepan Duvnjak Jezična lektura: Ivan Nujić Korektura: Blaž Protuđer Prijelom i oprema: Christian T. Belinc

Knjiga je objavljena uz financijsku potporu Ministarstva znanosti i obrazovanja Republike Hrvatske.

Izdaje: Kršćanska sadašnjost d.o.o., Zagreb, Marulićev trg 14 Za nakladnika: Stjepan Brebrić Tisak: Kerschoffset Zagreb d.o.o.

Naklada: 700 ISBN 978–953–11–0684–9 (cjelina) ISBN 978–953–11–1228–4 Tiskano u siječnju 2020.

CIP zapis dostupan u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 001051009.

Uvod u knjige Staroga zavjeta 3 Anto Popović

MUDROSNE I POETSKE KNJIGE Knjiga o Jobu Knjiga Psalama Knjiga Izreka Knjiga Propovjednikova Pjesma nad pjesmama Knjiga Mudrosti Knjiga Sirahova

KRŠĆANSKA SADAŠNJOST Zagreb, 2020.

Predgovor Mudrosne i poetske knjige treći je svezak u planiranom nizu od ukupno če‑ tiri knjige Uvoda u knjige Staroga zavjeta.

Ovaj treći svezak našeg Uvoda obrađuje sedam starozavjetnih mudrosnih i poetskih knjiga onim redoslijedom kako ih donose suvremena katolička iz‑ danja Biblije. Svaka od ovih sedam knjiga obrađena je u zasebnom poglavlju: Knjiga o Jobu (drugo poglavlje), Knjiga Psalama (treće poglavlje), Knjiga Izreka (četvrto poglavlje), Knjiga Propovjednikova (peto poglavlje), Pjesma nad pje‑ smama (šesto poglavlje), Knjiga Mudrosti (sedmo poglavlje), Knjiga Sirahova (osmo poglavlje).

U ovom svesku se nalaze još tri poglavlja koja obrađuju sljedeće teme: Opće‑ nito o biblijskoj mudrosti (prvo poglavlje), Personificirana, poosobljena Mudrost (deveto poglavlje) te Mudrosna književnost u Egiptu i u Mezopotamiji (deseto poglavlje).

Knjiga sadrži i jedan ekskurs, koji je naslovljen: Poetski jezik i književne vrste psalama. Ovaj ekskurs je donesen na kraju obrade Knjige Psalama, a prije litera‑ ture o Knjizi Psalama.

U knjizi se nalazi osam naslova koji nisu označeni brojevima nego zvjezdi‑ com (*). Ovi naslovi su zapravo kratki ekskursi i redovito su izdvojeni osjenjenom pozadinom.

Tekst ove knjige protkan je brojnim odlomcima koji su, poput ovoga, tiskani slovima manje veličine. Oni donose dodatne informacije o temi izlaganja ili dodatno razrađuju egzegetsku analizu teksta.

Ovaj treći svezak, naslovljen Mudrosne i poetske knjige, zajedno s već objav‑ ljenim prvim tomom (‫ּתֹורה‬ ָ – Torah; Pentateuh – Petoknjižje) i drugim tomom (Povijesne knjige) našeg cjelovitog Uvoda u knjige Staroga zavjeta, želi odgovoriti na potrebu za novim uvodom u knjige Staroga zavjeta na hrvatskom govornom području.

Na hrvatskom jeziku najrašireniji je Harringtonov Uvod u Stari zavjet (W. Harrington, Uvod u Stari zavjet. Spomen obećanja, prev. M. Zovkić, Priručni‑ ci 15, Kršćanska sadašnjost, Zagreb, 31993), koji je 1974. preveden s engleskog izvornika iz 1965, a prvi put objavljen 1977. Od objavljivanja izvornika Harrin‑ gtonova Uvoda u Stari zavjet prošlo je više od pedeset godina. Tomićev cjeloviti 5

Uvod u Stari zavjet mlađi je od Harringtonova (C. Tomić, Poruka spasenja Sveto‑ ga pisma Staroga zavjeta, Provincijalat franjevaca konventualaca, Zagreb, 1983), ali je i od objavljivanja Tomićeva Uvoda prošlo već trideset pet godina.

Postoji, istina, noviji Uvod u Stari zavjet na hrvatskom jeziku, objavljen 2009, a prijevod je engleskog izvornika iz 2000. godine (usp. J. Drane, Uvod u Stari zavjet, prev. G. Grlj, Bibliotheca Flaciana XII, Teološki fakultet »Matija Vla‑ čić Ilirik«, Zagreb, 2009), no taj Uvod više je kontekstualno­‒povijesne i tematske naravi, i stoga je komplementaran u odnosu na naš Uvod, koji se usredotočuje na pojedinačne starozavjetne knjige.

Preporučljiva dopuna ovoga našeg Uvoda također je Enciklopedijski biblijski priručnik, P. Alexander – D. Alexander (ur.), prev. M. Fridl, Kršćanska sadaš‑ njost, Zagreb, 22011, koji uz brojne stručne članke, fotografije i ilustracije, crteže i zemljovide donosi pregledan prikaz svake pojedine biblijske knjige.

Ovaj Enciklopedijski biblijski priručnik drugo je hrvatsko izdanje, revidirano i dopunje‑ no novim tekstovima i ilustracijama, a prijevod je četvrtog izdanja engleskog izvornika The Lion Handbook to the Bible, iz 2009. Prvo hrvatsko izdanje istoimenog engleskog izvornika (The Lion Handbook to the Bible iz 1973) objavljeno je pod naslovom: Biblijski priručnik. Mala enciklopedija, Kršćanska sadašnjost, Zagreb, 1989. Budući da tekst pri‑ kaza pojedinih svetopisamskih knjiga iz prvoga hrvatskog izdanja i dalje zadržava svoju vrijednost, u literaturi su odvojeno naznačene stranice na kojima su prikazane pojedine biblijske knjige i u prvom (Biblijski priručnik: Mala enciklopedija) i u drugom (Enciklope‑ dijski biblijski priručnik) hrvatskom izdanju ovoga priručnika.

S ovim našim Uvodom isto su tako komplementarni vrlo kvalitetni uvodi u pojedine starozavjetne knjige ili cjeline knjiga kao i popratne bilješke sa selek‑ tivnim tumačenjem teksta u dvama suvremenim hrvatskim izdanjima Biblije: Jeruzalemska Biblija. Stari i Novi zavjet s uvodima i bilješkama iz La Bible de Jérusalem, Kršćanska sadašnjost, Zagreb, 1996. i Stari zavjet s uvodima i bilješ‑ kama Ekumenskog prijevoda Biblije, Kršćanska sadašnjost, Zagreb, 2011.

Tekst svetopisamskih citata u ovoj knjizi preuzet je iz hrvatskog izdanja Je‑ ruzalemske Biblije. U neke od preuzetih svetopisamskih citata umetnuta je u uglatim zagradama [...] alternativna mogućnost prijevoda određene riječi ili po‑ neka pojašnjavajuća dopuna.

Na hrvatskom je jeziku objavljeno više ilustriranih Biblija: Aa. Vv., Biblija u umjetnosti, prev. T. Stamać, Mladinska knjiga, Ljubljana – Zagreb, 1990; G. Guadalupi, Velika ilu‑ strirana Biblija. Mjesta i događaji iz Staroga i Novoga zavjeta, prev. R. Gregorić, Mozaik knjiga, Zagreb, 2005; Bečka Biblija, Mozaik knjiga i Kršćanska sadašnjost, Zagreb, 2008; P. Van Rijckevorsel (ur.), Biblija očima velikih slikara. Stari zavjet, prev. T. Raše, Večernji list, Zagreb, 2010; B. J. Beitzel (et alii), Biblika. Društveno i povijesno putovanje biblijskim krajevima, prev. M. Jurčić, Mozaik knjiga, Zagreb, 2011. Ova izdanja su konzultirana pri obradi pojedinih knjiga u podnaslovu povijest učinaka i citirana su u hrvatskoj literaturi o dotičnoj svetopisamskoj knjizi.

Više informativnih članaka o povijesnom kontekstu Staroga zavjeta kao i o njegovoj liturgijskoj i katehetskoj aktualizaciji donosi zbornik: I. Šporčić (ur.), 6

Stari zavjet ‒ vrelo vjere i kulture. Zbornik radova znanstvenog simpozija, Teolo‑ gija u Rijeci i Biblijski institut, Rijeka ‒ Zagreb, 2004.

Na potrebu za novim uvodom u Stari zavjet pisac ove knjige je pokušao odgovoriti tako što je stvorio sintezu od nekoliko novijih i internacionalno aktu‑ alnih priručnika.

Riječ je o sljedećim uvodima u Stari zavjet. Dva su priručnika s njemač‑ koga govornog područja. Jedan su napisali katolički autori: E. Zenger (et alii) – C. Frevel (ur.), Einleitung in das Alte Testament, Studienbücher Theologie 1,1, Kohlhammer, Stuttgart, 92016, a drugi su napisali protestantski autori: J. C. Gertz, A. Berlejung, K. Schmid, M. Witte, Grundinformation Altes Testament.

Eine Einführung in Literatur, Religion und Geschichte des Alten Testaments, Vandenhoeck & Ruprecht, Göttingen, 52016. S francuskoga govornog područja korišten je priručnik u čijem sastavljanju su sudjelovali protestantski i katolički autori, pa se može nazvati ekumenskim: T. Römer, J.­‑D. Macchi, C. Nihan (ur.), Introduction à l’Ancien Testament, Le Monde de la Bible 49, Labor et fides, Genève, 22009.

Prvo izdanje ovog francuskog priručnika prevedeno je na talijanski (Guida di lettura all’Antico Testamento, EDB, Bologna, 2007), a drugo izdanje je prevedeno na njemački jezik (Einleitung in das Alte Testament, Theologischer Verlag Zürich, 2013).

Uz prethodne priručnike, koji su plod timskog rada, odnosno kolektivnog autorstva, korišten je priručnik individualnog autora s engleskog, odnosno ame‑ ričkoga govornog područja: M. D. Coogan, The Old Testament. A Historical and Literary Introduction to the Hebrew Scriptures, Oxford University Press, New York, NY, 2006.

Pri obradi pojedinih starozavjetnih knjiga i tema konzultirani su i dodatni priručnici – uvodi u Stari zavjet: B. S. Childs, Introduction to the Old Testament as Scripture, SCM Press, London, 1979; O. Kaiser, Einleitung in das Alte Testament, Gütersloher Verlagshaus Gerd Mohn, Gütersloh, 51984; J. A. Soggin, Introduzione all’Antico Te‑ stamento, Paideia, Brescia, 41987; W. H. Schmidt, Einführung in das Alte Testament, W. de Gruyter, Berlin, 41989; R. Rendtorff, Das Alte Testament. Eine Einführung, Ne‑ ukirchener, Neukirchen­‑Vluyn, 41992; F. J. Stendebach, Einleitung in das Alte Testa‑ ment, Patmos Verlag, Düsseldorf, 1994; P. R. Davies – J. Rogerson, The Old Testament World, Westminster John Knox Press, Louisville, KY, 22005; J. W. Rogerson – J. M. Lieu (ur.), The Oxford Handbook of Biblical Studies, Oxford University Press, New York, NY, 2008; W. Dietrich (et alii), Die Entstehung des Alten Testaments, Kohlhammer, Stuttgart, 2014.

Komentar svake pojedine starozavjetne knjige produbljen je katoličkim i ekumenskim jednovolumnim komentarom: W. R. Farmer (ur.), The Interna‑ tional Bible Commentary. A Catholic and Ecumenical Commentary for the Twenty­‑First Century, The Liturgical Press, Collegeville, MN, 1998. Taj je ko‑ mentar na mjestima dopunjen američkim katoličkim jednovolumnim komenta‑ rom: The New Jerome Biblical Commentary, R. E. Brown – J. A. Fitzmyer – R. E. 7

Murphy (ur.), Prentice Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990; interkonfesio‑ nalnim jednovolumnim komentarom: J. Barton, J. Muddiman (ur.), The Oxford Bible Commentary, University Press, Oxford, 2001; jednovolumnim židovskim komentarom Hebrejske Biblije: A. Berlin – M. Z. Brettler (ur.), The Jewish Study Bible, Oxford University Press, New York, NY, 2004; i jednovolumnim interna‑ cionalnim katoličkim komentarom Biblije: J. E. Aguilar Chiu – R. J. Clifford – C. J. Dempsey – E. M. Schuller – T. D. Stegman – R. D. Witherup (ur.), The Paulist Biblical Commentary, Paulist Press, Mahwah, NJ, 2018.

Prikaz mudrosnih i poetskih knjiga Staroga zavjeta utemeljen je na dodat‑ nim priručnicima: V. A. Morla, Libri sapienziali e altri scritti, Paideia Editrice, Brescia, 1997; R. E. Murphy, The Tree of Life. An Exploration of Biblical Wisdom Literature, Eerdmans Publishing Co., Grand Rapids, MI, 32002; J. L. Crenshaw, Old Testament Wisdom. An Introduction, Westminster John Knox Press, Lou‑ isville, KY, 32010; L. Mazzinghi, Il Pentateuco sapienziale. Proverbi, Giobbe, Qohelet, Siracide, Sapienza. Caratteristiche letterarie e temi teologici, Testi e commenti, Edizioni Dehoniane, Bologna, 2015.

Konzultiran je također prikaz pojedinih mudrosnih i poetskih knjiga Staro‑ ga zavjeta u znanstvenom biblijskom leksikonu na internetu: M. Bauks – K. Ko‑ enen – S. Alkier (ur.), Das wissenschaftliche Bibellexikon im Internet (WiBiLex).

Na kraju svakog od sedam poglavlja koja prikazuju pojedine knjige, kao i na kraju triju tematskih poglavlja, donesen je popis korištene internacionalne lite‑ rature s naznačenim stranicama na kojima je obrađena dotična knjiga, odnosno tema. Donesen je također popis publikacija na hrvatskom jeziku koje obrađuju dotičnu knjigu ili temu.

U samom tekstu pojedinih poglavlja samo su iznimno, kada je to bilo neophod‑ no, navedeni puni bibliografski podaci o citiranom, odnosno konzultiranom djelu.

Za uvid u iscrpniju internacionalnu literaturu čitatelj se upućuje na citirane internacionalne publikacije. Posebno je u tom pogledu iscrpan E. Zengerov udž‑ benik, koji uz publikacije s njemačkoga govornog područja donosi i najvažnija djela na engleskom. Koristan je također T. Römerov priručnik, koji uz djela na francuskom donosi i najvažnije publikacije s njemačkog i engleskoga govornog područja.

Autor V. A. Morla donosi komentirani prikaz najvažnijih publikacija o mu‑ drosnim i poetskim knjigama do devedesetih godina prošlog stoljeća. Autor R. E. Murphy donosi vrednovanje važnijih publikacija o mudrosnim knjigama u Supplement­‑u drugog izdanja (1996, str. 191–229) i u Millennium Supplement­‑u trećeg izdanja svoje knjige The Three of Life (2002, str. 231–281). Autor L. Mazzinghi donosi komentiran prikaz (naj)novijih internacionalnih i talijanskih publikacija o mudrosnim knjigama.

8

Budući da ovaj treći svezak (Mudrosne i poetske knjige) donosi sintezu suvre‑ menih priručnika, komentara i monografskih studija te da na više mjesta preuzima šire tekstualne cjeline iz korištene literature, pisac se stoga smatra priređivačem koji je preveo, prilagodio i objedinio materijal iz navedene suvremene literature.

Ipak, ova naša knjiga sadrži i elemente originalnosti koji su utkani u prikaz pojedinih mudrosnih i poetskih knjiga te u obradu mudrosnih tema.

Cilj je ovoga trećega sveska, kao i cijeloga planiranog Uvoda u knjige Staro‑ ga zavjeta, olakšati čitanje i razumijevanje poruke pojedinačnih starozavjetnih knjiga u njihovu literarnom i teološkom (kanonskom) kontekstu.

Ova knjiga je u prvom redu namijenjena studentima teologije, ali može biti korisna i širem krugu čitatelja koji žele osvježiti ili produbiti osobno poznavanje sadržaja i poruke ovih sedam mudrosnih i poetskih knjiga Staroga zavjeta.

Ovaj treći svezak, kao i cijeli planirani Uvod u knjige Staroga zavjeta, želi također biti pomagalo i u biblijskom pastoralu. Naime, na kraju prikaza svake pojedinačne starozavjetne knjige donesen je popis odlomaka iz dotične knjige koji su uvršteni u svagdanja i nedjeljna liturgijska čitanja. Nadam se da će pro‑ povjednici, voditelji i sudionici biblijskih seminara, kao i sudionici molitvenog čitanja Biblije (lectio divina), moći obogatiti vlastito razumijevanje i tumačenje odabranog ulomka ako ga smjeste u širu literarnu strukturu i teološku poruku dotične svetopisamske knjige.

Na kraju želim izreći nekoliko zahvala. Veliku zahvalnost dugujem recen‑ zentima ove knjige dr. sc. Karlu Višatickom, profesoru i pročelniku katedre Sta‑ roga zavjeta na Katoličkom bogoslovnom fakultetu u Đakovu, te dr. sc. Miljenki Grgić, profesorici s katedre Staroga zavjeta na Katoličkom bogoslovnom fakulte‑ tu u Splitu, koji su svojim stručnim primjedbama uvelike doprinijeli poboljšanju kvalitete ove knjige.

Dodatnu zahvalnost dugujem dr. sc. Miljenki Grgić, koja je, uz recenziranje, obavila i biblijsku lekturu rukopisa. Njezine brojne i precizne kritičke opaske bile su od velike pomoći u otklanjanju manjkavosti iz rukopisa knjige.

Za teološku lekturu rukopisa knjige iskreno zahvaljujem dr. sc. fra Stjepanu Duvnjaku, dugogodišnjem profesoru patrologije i pneumatologije na Franjevač‑ koj teologiji u Sarajevu.

Za pomno jezično lektoriranje konačnog teksta knjige vrlo sam zahvalan fra Ivanu Nujiću, profesoru hrvatskog jezika u Franjevačkoj klasičnoj gimnaziji u Visokom.

Zahvalan sam također studentima i studenticama Franjevačke teologije u Sarajevu koji su od akademske godine 1992/93, a u okviru cikličkih predavanja iz predmeta Introductio specialis in Vetus Testamentum, bili pozorni i poticajni slušatelji tema obrađenih u ovoj knjizi.

9

Na kraju želim zahvaliti dr. sc. Stjepanu Brebriću, glavnom uredniku i di‑ rektoru Kršćanske sadašnjosti, na spremnosti da Mudrosne i poetske knjige uvr‑ sti u izdanja KS­‑a. Koristim ovu prigodu da Kršćanskoj sadašnjosti čestitam 50. godišnjicu plodna izdavačkog rada i djelovanja.

10

Prvo poglavlje

Općenito o biblijskoj mudrosti 1. Broj mudrosnih knjiga U skupinu mudrosnih spisa gotovo uvijek se ubraja sljedećih pet knjiga: Knjiga o Jobu, Knjiga Izreka, Propovjednik (Kohelet), Sirahova knjiga i Knjiga (Salomonove) Mudrosti. Prve četiri knjige napisane su na hebrejskom, a peta na grčkom jeziku. Prve tri knjige uvrštene su i u kanon Hebrejske Biblije, dok preo‑ stale dvije nisu uvrštene ni u hebrejski kanon ni u protestantsku zbirku kanon‑ skih knjiga Staroga zavjeta.

Od ovih pet mudrosnih knjiga tri se izričito ili aluzivno pripisuju kralju Salomonu, i to Propovjednik, Mudrost Salomonova i najveći dio Knjige Izreka.

Pojedinačne zbirke u Knjizi Izreka povezuju se ne samo s kraljem Salomonom nego i s drugim kraljevskim likovima. Tako se s kraljem Ezekijom povezuju po‑ glavlja u Izr 25–29, a s majkom neizraelskog, tuđinskog kralja Lemuela povezuje se tekst Izr 31,1‒9.

Jedino je poznato vrijeme nastanka Sirahove knjige (oko 190/180. pr. Kr.). Vrijeme na‑ stanka ostalih mudrosnih knjiga temelji se na pretpostavkama koje se oslanjaju na neke nutarnje i kontekstualne pokazatelje.

Knjiga Izreka vjerojatno nije bila dovršena prije helenističkog razdoblja (4–3. stoljeće pr.

Kr.), ali nedvojbeno sadrži znatno starije, predegzilske mudrosne predaje. Antologijska narav ove knjige ukazuje da je potrebno praviti razliku između porijekla (nastanka) poje‑ dinih zbirki izreka u Knjizi Izreka i konačne kompozicije ove knjige.

Nastanak Knjige o Jobu smješta se u razdoblju od 6. do 3/2. stoljeća pr. Kr., a Knjiga Propovjednikova vjerojatno je bila napisana u 3. stoljeću pr. Kr. Mudrost Salomonova je najmlađa knjiga i nastala je u 1. stoljeću prije Kr. ili u 1. stoljeću poslije Kr. Kako protumačiti tradicionalno pretpostavljeno Salomonovo autorstvo Knjige Izreka, Propovjednikove knjige i Knjige Mudrosti, ako se zna da su one nastale nekoliko stoljeća poslije povijesnog Salomona? Odgovor na ovo pitanje nalazi se niže u ovom poglavlju, u naslovu: 5. Salomonova mudrost i njegovo autorstvo mudrosnih tekstova.

Knjiga Psalama i Pjesma nad pjesmama ponekad se ubrajaju u skupinu mu‑ drosnih knjiga jer su neki psalmi mudrosne, odnosno poučne naravi (npr. Ps 1; 11

32; 34; 37; 49; 73; 112; 128), a Pjesma nad pjesmama govori o univerzalnoj, op‑ ćeljudskoj temi zaljubljenosti i pripisuje se Salomonu, najmudrijem starozavjet‑ nom liku. Ipak, očito je da su ove dvije knjige, Psalmi i Pjesma nad pjesmama, prvenstveno poetske naravi. Stoga se cijela ova skupina od pet mudrosnih i dviju poetskih knjiga naziva i mudrosno­‒poetskom zbirkom knjiga.

Mudrosne teme javljaju se i izvan mudrosnih knjiga. Tako, primjerice, drugi opis stva‑ ranja u Knjizi Postanka i opis prvoga prijestupa (Post 2−3) sadrži mudrosne, poučne ele‑ mente, kao i pripovijest o Josipu (Post 37−50), kojemu je izričito pripisan atribut ḥakam/ ‫ – ָחכָ ם‬mudar (Post 41,39). Obilježja mudrosti, primjerice pronicljivost, lukavost i dosjet‑ ljivost, zamjetna su i kod drugih likova u Knjizi Postanka. Tako, na primjer, pomoću lukavstva Jakov od Ezava preuzima, odnosno otima, pravo prvorodstva i dobiva očev blagoslov. Lukavstvom se služe i pretkinje Sara (Post 18,15) i Hagara (Post 16,4) te Rebeka (Post 27,5ss) i Rahela (Post 31,31‒35).

Mudrosni elementi nalaze se i u pripovijedanju o borbama za Davidovo prijestolonaslje‑ đe (2 Sam 9−20; 1 Kr 1−2). Riječ je o mudrosti u smislu lukavstva, dosjetljivosti i pronic‑ ljivosti, pri čemu je nerijetko zanemarena etička dimenzija mudrosti (usp. 2 Sam 13,1‒19; 14,1‒20; 20,14‒22).

Mudre izreke nalaze se i u nekim proročkim knjigama, na primjer kod proroka Jeremije (Jr 10,2‒23; 12,5), Amosa (Am 5,19) i Ezekiela (Ez 16,44; 18,2).

Mudrosno­‒poučne naravi su također Knjiga o Ruti, Knjiga o Joni, Knjiga o Esteri i poseb‑ no Knjiga o Tobiji. U Baruhovoj knjizi nalazi se poetski tekst koji Mudrost poistovjećuje sa Zakonom (Bar 3,9–4,4).

2. Što je mudrost?

Riječ mudrost je u starini, u Mezopotamiji, Egiptu, Grčkoj i Rimu, ozna‑ čavala uvelike raširen interkulturalni fenomen koji bi se mogao definirati kao poznavanje stvarnosti života. To znanje stjecano je na temelju iskustva i bilo je povezano s praktičnim življenjem.

Mudrost nije puko znanje. Čovjek koji mnogo zna još nije mudar čovjek.

Mudar čovjek ne mora posjedovati veliko znanje niti čak treba znati sve. Da bi netko bio mudar, potrebno je da posjeduje ispravno znanje i da ga bude spo‑ soban na ispravan način upotrijebiti. Mudar čovjek se ne upliće u sve i sva‑ šta. Razboriti ljudi znaju staloženo i pribrano promatrati i analizirati pojave u prirodi i u ljudskom životu. Iz ovog promatranja i analize izviru mudrosne pouke. Mudrost sakuplja i razvrstava iskustva povezujući ih s drugim, srodnim iskustvima.

Mudrost ne ovisi isključivo o životnoj dobi, a starost nije jamstvo mudro‑ sti (usp. Job 12,12; 32,9). Međutim, kao proces doživotnog učenja mudrost nije neovisna o životnoj dobi (Job 32,7; Sir 6,32‒34). Mudrost je ispravno poznavanje života: učenje, prakticiranje i daljnje prenošenje životnog znanja i razboritosti, životne vještine i snalažljivosti. Mudrost je neka vrsta znanosti života ili znanosti o životu. Ona želi poučiti o sveobuhvatno uspješnu životu.

12

Mudrost nije isključivo individualno poznavanje života ili posjedovanje iskustva koje bi u načelu bilo skriveno drugim ljudima. Naprotiv, mudrost je u javnom prostoru svima dostupna. Mudrost je poznavanje svijeta ne samo u smi‑ slu da je ona znanje o svijetu nego i znanje u svijetu.

Mudrost je složena stvarnost. Tu složenost ilustrira višeznačnost mudrosti, koja je po‑ vezana s razumijevanjem, znanjem, disciplinom i odgojem, dosjetljivošću i lukavstvom, pronicljivošću i strahom Božjim (usp. Izr 1,2‒7). Mudrost je istodobno i znanje i život.

Mudrost nije neka radnja ili čin ni prakticiranje neke izreke ili načela nego čovjekov životni stav i životna orijentacija. Različite mudrosne knjige otkrivaju različite aspekte biblijske mudrosti. Stoga se može govoriti o različitim vrstama mudrosti, kao što je pri‑ mjerice, mudrost izreka, maksima, ili didaktička, poučna mudrost.

2.1. Značenje hebrejskoga korijena »ḥkm/‫«חכם‬. Hebrejske riječi ḥakam/‫– ָחכָ ם‬ mudar, mudrac, i ḥokmah/‫ – ָחכְ ָמה‬mudrost, izvode se iz hebrejskoga korijena ḥkm/ ‫חכם‬. Značenje ovoga korijena je polivalentno: može označavati sferu razuma i shva‑ ćanja, znanja i sposobnosti, a konkretno značenje ovisi o kontekstu. Tako, primje‑ rice, u sferi spoznaje ova hebrejska riječ označava oštroumnost, prodornost, do‑ sjetljivost, u sferi prosuđivanja označava odmjerenost, razboritost, promišljenost, a u sferi djelovanja ova ista riječ označava iskustvo, stručnost, vještinu, spretnost, osposobljenost. Pridjev ḥakam može označavati kvalitetu određenog zvanja, od‑ nosno kvalificiranog vršitelja određenog zanimanja: učenjaka, učitelja, savjetnika, obrtnika. Usp. L. Alonso Schökel, »‫»חכָ ם‬, ָ «‫«חכְ ָמה‬, ָ u: Isti, Dizionario di Ebraico Biblico, Edizioni San Paolo, Cinisello Balsamo (Milano), 2013, 263–264; usp. također L. Koehler – W. Baum‑ gartner, »‫»חכָ ם‬, ָ «‫«חכְ ָמה‬, ָ u: Isti, The Hebrew and Aramaic Lexicon of the Old Testament, Study Edition, Volume 1, Brill, Leiden, 2001, 314.

Hebrejski korijen ḥkm/‫ חכם‬javlja se 340 puta u Hebrejskoj Bibliji. Od toga ukupnog broja 22 riječi izvedene iz korijena ḥkm/‫ חכם‬nalaze se u aramejskim dijelovima Biblije (uglav‑ nom u Danielovoj knjizi). Riječi izvedene iz ovog hebrejskog korijena javljaju se 29 puta u Petoknjižju, 43 puta u proročkim knjigama, 13 puta u Knjizi Psalama i 183 puta u mu‑ drosnim knjigama (Knjiga o Jobu, Izreke, Propovjednik). U hebrejskim fragmentima Si‑ rahove knjige još se nalazi 50 upotreba ove riječi. Prema tome, prethodna statistika jasno pokazuje da se hebrejske riječi ḥakam – mudar, mudrac, i ḥokmah – mudrost, daleko najčešće javljaju u mudrosnim knjigama (Izr, Job, Prop).

Semantičkom polju mudrosti pripada također hebrejski glagol bin/‫ – ִּבין‬ra‑ zabrati, razumjeti, spoznati (Izr 1,2.6), kao i izvedena imenica binah/‫ּבינָ ה‬,ִ koja označava razumijevanje (usp. Izr 2,3) i razboritost (usp. Izr 4,7), sposobnost i na‑ darenost (i instinkt), znanje i pronicljivost, prosuđivanje i razabiranje, stručnost i pomnost. Također riječi musar/‫מּוסר‬ ָ – pouka (Izr 1,3), i da῾at/‫ – ַּד ַעת‬znanje (Izr 1,4), često se javljaju zajedno s riječju ḥokmah.

Uz ove riječi, koje pozitivno definiraju mudrost (ḥokmah/‫חכְ ָמה‬,ָ binah/‫ ִּבינָ ה‬i da῾at/‫)ּד ַעת‬, ַ po‑ stoje i antonimi, tj. riječi suprotnog značenja: luđak (’ewil/‫ ֱ;אוִ יל‬Izr 10,14), bezumnik (kǝsil/ ‫ ;ּכְ ִסיל‬Izr 3,35; 14,16.24; 15,20; Prop 2,14; 6,8; 7,4), podrugljivac (leṣ/‫ ;לֵ ץ‬Izr 9,7), neuk (peti/‫ֶ;ּפ ִתי‬ Ps 19,8); ludost (’iwwelet/‫ ִ;אּוֶ לֶ ת‬Izr 15,21), ludost, bezumnost (kǝsilut/‫ ;ּכְ ִסילּות‬Izr 9,13), ludost (siklut/‫ ִ;סכְ לּות‬Prop 2,3.12.13).

13

2.2. Definicije mudrosti. Jednoznačna definicija mudrosti nije moguća zbog či‑ njenice da riječi ḥakam/‫ – ָחכָ ם‬mudar/mudrac, i ḥokmah/‫ – ָחכְ ָמה‬mudrost, imaju više različitih značenja. Stoga postoji više predloženih definicija mudrosti. Prema jednoj definiciji mudrost je praktično poznavanje zakona života i svijeta koje je ute‑ meljeno na iskustvu (G. von Rad). Druga definicija opisuje mudrost kao vještinu, sposobnost koja čini uspješnim i individualni i društveni život (H. Cazelles). Treća definicija shvaća mudrost kao nastojanje ljudskog bića da razumije sebe u odnosu na stvari, ljude i Stvoritelja (J. L. Crenshaw). Ove tri definicije mudrosti međusob‑ no su komplementarne, a stanovita prednost može se dati trećoj definiciji.

Na praktičnoj razini mudrost pomaže čovjeku da sa sigurnošću korača kroz život i su‑ očava se sa životnim teškoćama, da razlikuje dobro od zla i tako dođe do željenog cilja.

Mudrost pomaže čovjeku da bude uspješan i u privatnoj i u javnoj sferi.

U središtu zanimanja mudrosti je čovjek, položaj čovjeka u stvorenom svijetu, zatim pi‑ tanje održivosti načela retribucije i problem ograničenosti spoznajnih mogućnosti ljud‑ ske mudrosti.

Dakle, bitno obilježje mudrosti je njezina usredotočenost na praktično razumijevanje svijeta, odnosno na formuliranje pravila za život u skladu sa zakonima (stvorenog, ure‑ đenog) svijeta i društva.

2.2.1. Mudrost kao nadarenost i vještina. Pridjev ḥakam/‫ – ָחכָ ם‬mudar, upotre‑ bljava se da označi čovjekovu sposobnost, nadarenost i vještinu u različitim ži‑ votnim okolnostima.

Mudrost kao vještina i sposobnost očituje se u tkanju, u plovidbi, u izrica‑ nju tužaljki, u obradi metala, u političkom savjetovanju. Tako se govori o vještu umjetniku (Iz 40,20), o vještu obrtniku (Izl 28,3; 31,1ss; Jr 10,9), kovaču (1 Kr 7,14), o vještoj predilji (Izl 35,25‒26; 36,8), o mudru kormilaru (Ez 27,8), o vještini plovidbe (usp. Ps 107,27), o najvještijoj narikači (Jr 9,16). Pridjev ḥakam/‫ ָחכָ ם‬pove‑ zuje se sa sposobnošću vladanja (1 Kr 3,8‒12). Osobe su smatrane mudrima zato što su posjedovale znanje, vještinu i sposobnost za obavljanje konkretnih zadaća.

Sva zanimanja su, dakle, povezana s mudrošću. Svaki dobro obavljen posao je mudro obavljen posao.

Oprečan mudru jest lud, a može označavati, primjerice, ludo čedo (tj. zame‑ tak, embrion), koje ne zna ili ne uspijeva pronaći izlaz i na vrijeme izići iz majčine utrobe (usp. Hoš 13,13).

Određene se osobe u svome djelovanju pokazuju mudrima, tj. spretnima, okretnima i vještima, dok se druge osobe u svome djelovanju pokazuju nerazumnima, glupima, neu‑ spješnima. Kada su takve osobe definirane kao mudre ili kao lude, to ne znači automat‑ ski da su pripadale određenoj skupini profesionalnih mudraca ili profesionalnih luđaka, nego je riječ o vrednovanju dotičnih osoba u odnosu na životne zadaće s kojima su se suočavale, a to je moglo biti razborito ili nerazborito, uspješno ili neuspješno suočavanje sa životnom stvarnošću.

Mudrost kao lukavost i kao oštroumnost i dosjetljivost sposobna je pronaći rješenja koja spašavaju život (2 Sam 14; 20,14ss). Mudrost kao svojevrstan život‑ 14

ni instinkt može se primijeniti i na životinje (Izr 30,24‒28: 24Četvero je maleno na zemlji, ali mudrije od mudraca: 25mravi..., 26jazavci..., 27skakavci..., 28gušter). Životinje se, dakle, nazivaju mudrima zbog svoje urođene sposobnosti da obave određene radnje, kao što je pribavljanje hrane ili izbjegavanje opasnosti, čime osiguravaju vlastito preživljavanje.

Ambivalentnost mudrosti. Neki tekstovi u Hebrejskoj Bibliji pokazuju određenu suzdr‑ žanost, pa čak i sumnjičavost prema mudrosti, jer ona se može upotrijebiti za postizanje dvojbenih ciljeva. Takva je, primjerice, drevna pripovijest o lukavoj (mudroj) zmiji, koja je navela prvi ljudski par da se pobuni protiv Boga (Post 3,1‒7).

Slično i opis Jonadaba kao inteligentna i domišljata čovjeka, koji pomaže Amonu da udo‑ volji pohotnoj želji za Tamarom, pokazuje da mudrost kao domišljatost može biti upotri‑ jebljena za postizanje nečasnih i nemoralnih ciljeva. Također, pripovijesti o mudroj ženi iz Tekoe (2 Sam 14) i o mudroj majci u Abelu (2 Sam 20,14 ‒22) pokazuju ambivalentnost dosjetljivosti ovih dviju žena. Stoga je očito da je postojala svijest o mogućoj zloupotrebi mudrosti.

Uloga koju su u odlukama drevnih kraljevstava i carstava imali političko‒vojni savjetnici dodatno je pojačavala sumnjičavost prema mudrosti. Ne iznenađuje stoga da mudrost u Bibliji nije bila smatrana Božjim atributom sve do kasnijih/mlađih knjiga Staroga zavjeta, jer ljudi koji su posjedovali ḥokmah nisu je uvijek upotrebljavali za postizanje pravednih i plemenitih ciljeva.

2.2.2. Prirodna, društvena i teološka mudrost. Mudrost se također definira kao čovjekovo nastojanje da razumije sama sebe i ostvari se u odnosu prema stvore‑ nom svijetu, prema drugim ljudskim bićima i prema Bogu Stvoritelju. Stoga se može govoriti o mudrosti u odnosu na prirodu, o društvenoj mudrosti i teološkoj mudrosti.

Prirodna mudrost nastoji upoznati prirodu poradi preživljavanja i postiza‑ nja blagostanja. Društvena mudrost govori o (među)ljudskim odnosima unutar uređenog, strukturiranog društva, odnosno države. Teološka mudrost proglaša‑ va Boga posljednjim smislom (i ciljem) ljudske egzistencije.

Mudrost se shvaća kao poznavanje reda stvorenog svijeta. Svi pojedinač‑ ni zakoni su elementi, tj. sastavni dijelovi sveobuhvatnog reda/ustroja i zakona.

Ovaj red i zakon uočljiv je u stvorenom svijetu i u ljudskom životu. Štoviše, po‑ stoji povezanost između reda/zakona koji je upisan u stvarnost stvorenog svijeta i reda/zakona na kojem se temelje međuljudski odnosi i ispravno društveno po‑ našanje čovjeka. Čovjekov uspjeh u životu ovisi, dakle, o njegovoj sposobnosti da uoči ovaj red/zakon stvorenog svijeta i živi u skladu s njim. Zahvaljujući mudrosti, koja čovjeku omogućava poznavanje ovoga reda/zakona i definira pravila ispravnog ponašanja, čovjek je mogao biti uspješan i u društvenoj i u kozmičkoj sferi.

Mudrost govori o čovjekovu ponašanju i djelovanju ne samo na horizontal‑ noj razini, nego i u vertikalnom pravcu, tj. u odnosu na Stvoritelja. Bog je, nai‑ me, uz pomoć mudrosti stvorio sav uređeni svijet (Izr 8,22‒31; Job 28,23‒27; Sir 24,1‒9; Mudr 7,24‒27). Iskonska mudrost, koja je bila nazočna kada je Bog stvarao 15

svijet, pristupa čovjeku da bi mu bila družica (Izr 8,34; usp. 9,1‒6) i poučila ga tajnama sveukupne stvorene stvarnosti (usp. Mudr 7,21‒22). Čovjekov stav integriranja u stvoreni red definira se ne samo mudrim, tj. čovjek sudjeluje u iskonskoj mudrosti, nego i pravednim, jer Bog je utemeljio ovaj svijet na pravednu zakonu. Stoga ako spozna zakon/red koji je Bog ugradio u stvoreni svijet i ako živi u skladu s tim božanskim zakonom, čovjek može biti pravedan i slijediti put života (usp. Izr 6,23). Upravo zato biblijska mudrost poi‑ stovjećuje pojmove ḥokmah/‫ – ָחכְ ָמה‬mudrost, i ṣǝdaqah/‫ – צְ ָד ָקה‬pravednost. Zato bi bilo ne samo nerazumno nego i nepravedno ako čovjek ne bi nastojao razu‑ mjeti i prihvatiti vlastito mjesto unutar ovog reda stvorenog svijeta.

Mudar je onaj tko pozorno promatra stvarnost, tko sluša savjete starijih i prakticira ‫צְ ָד ָקה‬ – pravednost, tj. tko se ponaša u skladu s Božjom voljom.

2.2.3. Egipatska Ma’at. Mudraci drevnoga Egipta vjerovali su da u svijetu postoji red i zakon. Taj iskonski red i zakon, koji je Stvoritelj ugradio u prirodu i u druš‑ tvo, Egipćani su nazivali ma’at. Ova riječ označavala je i predstavljala sve što je uređeno, istinito i ispravno: red i zakon, pravednost i istinu.

Zbog ove višeznačnosti pojma ma’at mudrac je bio svjestan da nikada ne može dokučiti i proniknuti sve tajne ma’ata i da u svakoj konkretnoj situaciji ma’at treba iznova razumjeti.

Ma’at je neka vrsta polubožanstva koje je istodobno reguliralo red i ustroj kozmosa, društvene odnose i svijet božanstava. Ova su tri područja bila među‑ sobno povezana i trebala su biti usklađena s ma’at, tj. s ovim redom svijeta.

U nekim tekstovima Ma’at je predstavljena kao žensko božanstvo, kći vrhov‑ nog egipatskog boga Raa, koji se brine za dnevnu putanju Sunca. Ma’at se kao bo‑ žansko biće javlja u nekim tekstovima na sarkofazima i u prikazu scene suđenja pokojniku, pri čemu na jednoj strani vage stoji Ma’at, a na drugoj pokojnikovo srce.

Ma’at se prikazuje sa znakom života (ankh) u jednoj ruci i žezlom, znakom moći, u drugoj ruci, a na glavi kao ukras nosi pero, znak istine i pravednosti.

Poput Mudrosti u Knjizi Izreka 8, i ova je egipatska mudrost (Ma’at – pravednost, red) personificirana: ona ljubi one koji nju ljube (usp. Izr 8,17) te daje život i zaštitu onima koji joj služe (usp. Izr 1,33; 3,16.18; 8,35).

3. Nastanak, prenošenje i zapisivanje mudrosti Mudrost je nastala iz traganja za odgovorom na pitanje kako postići osobnu sreću (blagostanje), kako biti uspješan u svakodnevnom životu, kako protumačiti i nadvladati životne teškoće i kako ovo, s mukom stečeno i dragocjeno znanje proslijediti budućim naraštajima.

Ovo nastojanje da se važne spoznaje starijih pokoljenja proslijede mlađem naraštaju vidljivo je, primjerice, u očevu pozivu sinu da posveti pozornost nje‑ 16

Sadr ž aj Predgovor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 P rvo poglavlje

Općenito o biblijskoj mudrosti 1. Broj mudrosnih knjiga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 2. Što je mudrost? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 2.1. Značenje hebrejskoga korijena »ḥkm/‫«חכם‬. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2.2. Definicije mudrosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2.2.1. Mudrost kao nadarenost i vještina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2.2.2. Prirodna, društvena i teološka mudrost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 2.2.3. Egipatska Ma’at . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 3. Nastanak, prenošenje i zapisivanje mudrosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 3.0.1. Usmena predaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 3.0.2. Zapisivanje usmene predaje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 3.0.3. Dva izvora mudrosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 3.0.4. Dvije faze u nastanku zbirki izreka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 4. Prostori i prenositelji mudrosne pouke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 4.1. Rodovska (obiteljska, pučka) mudrost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 4.1.1. Očeva pouka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 4.1.2. Pouka majke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 4.2. Mudrost na kraljevskom dvoru – dvorska mudrost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 4.2.1. Mudrost kralja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 4.2.2. Kralj i savjetnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 4.2.3. Kraljev prijatelj, pisar‒tajnik. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 4.2.4. Kraljevski dvor i jeruzalemski hram. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 4.3. Učitelji mudrosti i škole mudrosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 4.3.1. Od učitelja mudrosti do rabina – tumača Zakona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 5. Salomonova mudrost i njegovo autorstvo mudrosnih tekstova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 5.1. Salomonova mudrost u 1 Kr 1,1–11,43. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 5.1.1. Salomonov san u Gibeonu (1 Kr 3,4‒15) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 5.1.2. Salomonova presuda (1 Kr 3,16‒28). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

499

5.1.3. Salomon kao autor poslovica i pjesama (1 Kr 5,9‒14). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 5.1.4. Posjet kraljice od Sabe (1 Kr 10,1‒13). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 5.2. Salomonovo autorstvo biblijskih knjiga?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 5.2.1. Knjiga Mudrosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 5.2.2. Propovjednik – Kohelet. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 5.2.3. Pjesma nad pjesmama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 5.2.4. Knjiga Izreka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 5.3. Tumačenje Salomonove povezanosti s mudrošću . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 5.3.1. Upitna kvaliteta Salomonovih izreka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 5.3.2. Salomon kao mecena mudrosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 5.3.3. Salomonov humanizam i prosvjetiteljstvo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 5.3.4. Poistovjećivanje mudrosti i bogatstva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 5.3.5. Salomonov dvor i početak sakupljanja izreka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 6. Mudrosni književni oblici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 6.1. Izreka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 6.1.1. Pučka izreka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 6.1.2. Iskustvena izreka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 6.1.3. Poučna izreka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 6.1.4. Izreka upozorenja i poticaja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 6.1.5. Brojčana izreka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 6.1.5.1. Jednostavna brojčana izreka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 6.1.5.2. Stupnjevita (gradacijska) brojčana izreka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 6.1.6. Poredbena izreka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 6.1.7. Dodatne podvrste izreka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 6.1.8. Neka stilska obilježja izreka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 6.2. Izreka u obliku zagonetke (ḥidah/‫)ִחי ָדה‬. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 6.3. Alegorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 6.4. Mudrosni poučni govor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 6.5. Himan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 6.6. Poučna poema. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 6.7. Poučno pripovijedanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 6.8. Dijalog i rasprava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 6.9. Autobiografski tekstovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 6.10. Onomastički tekstovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 6.11. Postupak odgođenog rješenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 7. Stjecanje mudrosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 7.1. Čovjekovi napori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 7.2. Božji dar. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 8. Patnja pravednika kao negacija (obećanja) mudrosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 8.1. Načelo retribucije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

500

8.2. Kriza mudrosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 8.2.1. Reakcija Propovjednikove knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 8.2.2. Reakcija Knjige o Jobu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 8.2.3. Razvoj mudrosnog razmišljanja?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 9. Odgovori na krizu mudrosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 9.1. Strah Gospodnji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 9.2. Personificirana, poosobljena Mudrost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 9.3. Nomizacija Mudrosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 10. Neka problematična i specifična obilježja biblijske mudrosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 10.1. Utilitarizam biblijske mudrosti?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 10.2. Eudemonizam mudrosti?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 10.3. Internacionalnost mudrosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 10.4. Mudrost i teologija stvaranja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 10.4.1. Stvoreni (uređeni) svijet i kaos. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 10.5. Granice biblijske mudrosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 10.5.1. Relativna istina mudrosnih izreka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 10.5.2. Božja vrhovna vlast i nedokučivost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 10.5.3. Važnost prosljeđivanja stečenih spoznaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 11. Mudrost i znanost, etika, pobožnost, apokaliptika, eshatologija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 11.0.1. Mudrost i znanost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 11.0.2. Mudrost i etika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 11.0.3. Mudrost i pobožnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 11.0.4. Mudrost i apokaliptika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 11.0.5. Mudrost i eshatologija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 12. Važnost starozavjetne mudrosti za Novi zavjet i kršćanstvo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

D rugo poglavlje

Knjiga o Jobu I. Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 0.1. Naslov. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 0.2. Različita dužina hebrejskog i grčkog teksta knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 0.3. Jezik. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 0.4. Pisac knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 0.5. Knjiga o Jobu kao književno djelo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

501

II. Struktura i sadržaj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 0.1. Tri glavna dijela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 1. Proslov (1,1–2,13): Pravedni Job zapada u bijedu (1,1–2,10) i posjet trojice prijatelja (2,11-13). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 2. Središnji dio knjige (3,1–42,6) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 2.1. Govori Joba i njegovih prijatelja Elifaza, Bildada i Sofara (3,1–31,40). . . . . . 71

* Dva tumačenja Jobova prvoga govora (3,1‒26) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

2.1.1. Jobov početni monolog (3,1‒26). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 2.1.2. Dijalozi između Jobovih prijatelja i Joba (4,1–27,23). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 2.1.2.1. Prvi niz Jobovih odgovora na govore prijatelja (4,1–14,22) . . . . . . . 74 2.1.2.2. Drugi niz Jobovih odgovora na govore prijatelja (15,1–21,34). . . . . 77 2.1.2.3. Treći niz Jobovih odgovora na govore prijatelja (22,1–31,40). . . . . 78 * Optužbe prijatelja i Jobovi protuargumenti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 2.1.3. Pohvala mudrosti (28,1‒28). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 2.1.4. Jobov zaključni monolog (29,1–31,40). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 * Problem Jobova odnosa prema Bogu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 2.2. Četiri Elihuova govora upućena Jobu (32,1–37,24). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 2.2.1. Prvi Elihuov govor (32,6–33,33). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 2.2.2. Drugi Elihuov govor (34,1‒37). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 2.2.3. Treći Elihuov govor (35,1‒16). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 2.2.4. Četvrti Elihuov govor (36,1–37,24). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 2.2.5. Specifičnost Elihuovih govora. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 2.3. Dva Božja govora (38,1–40,2; 40,6–41,26) i dva Jobova odgovora (40,3‒5; 42,1‒6) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 2.3.1. Prvi Božji govor (38,1–40,2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 2.3.2. Jobov prvi odgovor (40,3‒5). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 2.3.3. Drugi Božji govor (40,6–41,26). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 2.3.4. Jobov drugi odgovor (42,1‒6). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 2.3.5. Božji govori kao odgovor Jobu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 3. Epilog (42,7‒17). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 3.1. Prvi dio epiloga: Job je govorio ispravno o Bogu (42,7‒9). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

* Preokret u vrednovanju govora Joba i njegovih prijatelja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 3.2. Drugi dio epiloga: Job je vraćen u stanje blagostanja (42,10 ‒17). . . . . . . . . . . . . 97 4. Razlike između okvira (1,1–2,13; 42,7‒17) i središnjeg dijela knjige (3,1–42,6). . . . . . . . . . 99 4.1. Razlike s gledišta književne vrste. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

4.1.1. Narativni, pripovjedački okvir. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 4.1.2. Središnji, poetski dio. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 4.1.2.1. Jobove tužaljke i lamentacijski psalmi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 4.1.2.2. Himni i doksologije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 4.1.3. Književna vrsta knjige kao cjeline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

502

4.2. Razlike u sadržaju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 III. Nastanak knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 1. Izvanbiblijske paralele. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 1.1. »Čovjek i njegov Bog» ili »Sumerski Job«. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 1.2. »Babilonski Job« ili »Ludlul bel nemeqi – Veličat ću Gospodara mudrosti«. . . . 103 1.3. »Babilonska teodiceja«. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 1.4. Srodni spisi u egipatskoj mudrosnoj literaturi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 1.4.1. Pritužbe rječitog seljaka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 1.4.2. Rasprava između čovjeka i njegove duše/Ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 1.4.3. Opomene Ipu­‑wera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 2. Knjiga o Jobu kao razrada pučkog pripovijedanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 3. Izvorna životna situacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 3.1. Geografija knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 3.2. Društveno‒povijesni ambijent. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 3.3. Teološki pokazatelji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

4. Kronologija oblikovanja knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 4.1. Relativna kronologija oblikovanja knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 4.2. Apsolutna kronologija oblikovanja knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 4.2.1. Narativni okvir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 4.2.2. Poetski, središnji dio knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 4.2.3. Konačni oblik knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 IV. Teologija knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 1. Pitanje ispravnog stava u patnji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 1.1. Pravedni i strpljivi Job. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 1.2. Buntovni Job. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 1.3. Jobovo prekoračenje granice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 1.4. Jobov novi stav nakon susreta s Bogom (40,3‒5; 42,1‒6). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

1.5. Božje zaključno vrednovanje (42,7‒9) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 2. Pitanje uzroka i smisla patnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 2.1. Patnja kao kušnja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 2.2. Uloga Satana. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 2.3. Četiri odgovora Jobovih prijatelja na problem patnje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 2.3.1. Patnja kao posljedica grijeha. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 2.3.2. Patnja kao svojstvo čovjekove naravi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 2.3.3. Patnja kao odgojno sredstvo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 2.3.4. Patnja kao ispit. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 2.4. Božji odgovor na pitanje patnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115

503

2.5. Komplementarnost različitih tumačenja patnje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 3. Tekstovi Jobove nade (14,13-17; 16,18-22; 19,23-27). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 4. Povijest učinaka i liturgijska upotreba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 4.0.1. Interpretacijski pomaci u prijevodima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 4.0.2. Knjiga o Jobu u Starom zavjetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 4.0.3. Knjiga o Jobu u Novom zavjetu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 4.0.4. Komentari i tragovi u umjetnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.0.5. Pastoralna aktualnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 4.0.6. Liturgijska upotreba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 T reće poglavlje

Knjiga Psalama I. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 1. Nazivi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 1.1. Knjiga Psalama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 1.2. Psaltir. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 1.3. Seper tǝhillim – Knjiga hvalospjeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 1.4. Tǝpillot – Molitve. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 2. Broj psalama i način njihova brojanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 2.1. Psalmi u Psaltiru i izvan Psaltira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 2.2. Način brojanja psalama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 3. Informacije sadržane u naslovima pojedinih psalama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 3.1. Imena povijesnih osoba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 3.2. Književna vrsta psalama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 3.3. Liturgijske upute. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 3.4. Glazbeno‒tehničke upute. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

3.5. Izvorna životna situacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 4. Spominjanje Davida u naslovima psalama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 4.0.1. Svirač harfe, lutnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 4.0.2. Sastavljač tužaljki. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .134 4.0.3. Pobožni kralj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 4.0.4. Značenje spomena Davida u naslovima psalama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 II. Struktura i sadržaj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 1. Podjela Psaltira na pet dijelova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 1.1. Četiri doksologijska refrena. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136

504

1.1.1. Sličnosti i razlike. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 1.1.2. Razgraničenja između zbirki psalama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 1.2. Završetak pete »knjige« psalama (Ps 107–150). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 1.3. Redakcijski okvir Psaltira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 1.3.1. Završetak i početak Psaltira. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 1.3.2. Dinamika Psaltira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 1.4. Druga (Ps 42–72) i treća (Ps 73–89) Knjiga Psalama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 1.4.1. Elohistički psaltir. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 1.4.2. Snažnija prisutnost tužaljki. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 1.4.3. Stručni nazivi (maskil; selah). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 1.4.4. Osobna imena u naslovima psalama druge i treće knjige. . . . . . . . . . . . . . . 139 1.5. Četvrta Knjiga Psalama (Ps 90–106) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 1.6. Peta Knjiga Psalama (Ps 107–145/150) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 1.7. Zbirke Davidovih psalama – Davidovi psaltiri. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 1.8. Sveukupna struktura Knjige Psalama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142

* Glavna cezura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 1.9. Smisao i značenje petodijelne podjele Psaltira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 2. Grupiranje pojedinačnih psalama: iuxtapositio i concatenatio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 2.1. Prvi primjer: Psalmi 3–14. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 2.2. Drugi primjer: Psalmi 90–92. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 2.3. Treći primjer: Psalmi 111–112 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 3. Mesijanski i teokratski obzor Knjige Psalama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 4. Predodžbe i tematski motivi psalama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 4.1. Predodžbe o univerzumu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 4.2. Pomazanik na Sionu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 4.3. Jahvina vrhovna kraljevska, vladarska vlast. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 4.4. Jahvina nazočnost u svetištu na Sionu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 4.5. Sveto vrijeme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 4.6. Teofanija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 4.6.1. Ime Jahvino. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 4.6.2. Svetost i slava Božja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152 4.7. Božanski glasnici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152 4.8. Stvaranje i povijest. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 4.9. Pravednost (ṣǝdaqah/‫)ְצ ָד ָקה‬. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 4.10. Božja vjernost i istina (’emet/‫)ֱאֶמת‬. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 4.11. Božja dobrota (ljubav, milost – ḥesed/‫)ֶחֶסד‬. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 III. Nastanak psalama i Psaltira. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156

505

1. Vrijeme nastanka pojedinačnih psalama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 1.1. Vanjski kriterij. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 1.2. Nutarnji kriteriji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 1.3. Pet faza nastanka pojedinačnih psalama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 2. Objedinjavanje psalama u djelomične zbirke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 3. Kompozicija i redakcija Psaltira. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 3.1. Najstarija cjelina Psaltira. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 3.2. Druga faza u oblikovanju Psaltira. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 3.3. Treća faza u oblikovanju Psaltira. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 3.4. Četvrta faza u oblikovanju Psaltira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 4. Datiranje nastanka konačnog oblika Knjige Psalama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 4.1. Četiri argumenta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 4.1.1. Dodirne točke sa Sirahovom knjigom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 4.1.2. Teološko‒politički kontekst . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 4.1.3. Septuagintin prijevod Knjige Psalama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 4.1.4. Dodirne točke s mudrosnim tekstovima u Kumranu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 4.2. Tko je redaktor konačnog oblika Psaltira?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 5. Tri moguća konteksta izvorne upotrebe konačnog oblika Psaltira . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 5.1. Hramsko‒liturgijski kontekst. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164

5.2. Kontekst sinagogalne liturgije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 5.3. Kontekst osobne pobožnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 IV. Teologija psalama i Psaltira. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 1. Psaltir kao svjedočanstvo vjere. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 2. Psalmi kao tumačenje ljudske egzistencije pred Bogom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 3. Psalmi kao odgovor Bogu i kao razgovor s Bogom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 4. Tužaljke i hvalospjevi kao izraz temeljnog stava vjere. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 5. Davidiziranje Psaltira i Isusovo moljenje psalama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 6. Kršćansko moljenje Psaltira. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 7. Osvetnički psalmi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 8. Suhoparnost psalama?! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 * Psalmi i eshatologija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 9. Povijest učinaka i liturgijska upotreba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 ***

Ekskurs: Poetski jezik i književne vrste psalama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 1. Specifičnosti i karakteristike poezije psalama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176

506

1.1. Konciznost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 1.2. Paralelizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 1.3. Vrste paralelizama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 1.3.1. Sinonimni paralelizam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 1.3.2. Antitetični, antinomijski paralelizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 1.3.3. Sintetični paralelizam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 1.4. Ponavljanje, akrostih, metafora. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 1.4.1. Ponavljanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 1.4.2. Alfabetski akrostih. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180 1.4.3. Metafora. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180 2. Glavne vrste psalama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181 2.1. Individualne tužaljke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181 2.1.1. Struktura tužaljke pojedinca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 2.1.2. Molbenice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 2.1.3. Odnos između tužaljke i molbenice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 2.2. Tužaljke naroda – kolektivne tužaljke (i/ili molbenice). . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 2.2.1. Izvorna životna situacija nastanka i upotrebe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 2.2.2. Struktura tužaljki naroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 2.3. Zahvalnice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 2.3.1. Individualna zahvalnica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 2.3.2. Kolektivna zahvalnica (zahvalnica zajednice). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 2.4. Hvalospjevi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 2.4.1. Imperativni hvalospjevi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 2.4.2. Participni hvalospjevi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 2.5. Sionski psalmi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 2.6. Kraljevski psalmi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 2.7. Psalmi o Božjem kraljevskom vladanju (Ps 47, 93, 96−98) . . . . . . . . . . . . . . . . . 191 2.8. Mudrosno‒poučni psalmi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191 2.9. Gunkelov doprinos analizi književnih vrsta psalama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192

Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 Č etvrto poglavlje

Knjiga Izreka I. Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 0.1. Naslov. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 0.2. Autorstvo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 0.3. Rukopisna predaja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 0.4. Kanoničnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204

507

II. Struktura i sadržaj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 1. Struktura knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 2. Sadržaj pojedinačnih zbirki. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205 2.1. Prva zbirka Salomonovih izreka (1,1–9,18). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205 2.1.1. Naslov (1,1) i uvod (1,2‒7). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205 2.1.2. Deset poučnih govora učitelja mudrosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206 2.1.3. Tri poetska govora poosobljene Murosti (1,20‒33; 8,1‒36; 9,1‒6). . . . . . . . . . 207 2.1.4. Personificirana Mudrost i egipatska Ma’at . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208 2.1.5. Funkcija poosobljene Mudrosti?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208 2.2. Druga zbirka »Salomonovih izreka« (10,1–22,16). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209 2.3. Treća zbirka izreka (22,17–24,22). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210 2.4. Četvrta zbirka izreka (24,23‒34) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211

2.5. Peta zbirka izreka (25,1–29,27) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212 2.6. Šesta zbirka izreka (30,1‒33). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213

2.7. Sedma zbirka izreka (31,1‒31) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 2.7.1. Prvi dio: Pouka kraljice majke (31,1‒9). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 2.7.2. Drugi dio: Pohvala kreposne žene (31,10‒31). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 3. Okvir knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216 4. Vrste izreka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218 III. Nastanak knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218 0.1. Više različitih autora. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218 0.2. Postojanje duplikata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219 1. Proces oblikovanja i sakupljanja pojedinačnih izreka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219 2. Vrijeme nastanka pojedinih zbirki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220 2.1. Druga i peta zbirka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220 2.2. Treća i četvrta zbirka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221 2.3. Šesta zbirka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221 2.4. Sedma zbirka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222 2.5. Prvih devet poglavlja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222 3. Konačna redakcija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222 3.1. Redakcijska funkcija izreka o Jahvi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223 3.2. Redakcijska funkcija Straha Gospodnjeg . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224 3.3. Ambijent nastanka Knjige Izreka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224 IV. Teologija knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225 1. Teološka specifičnost Knjige Izreka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225 1.1. Pitanje teološke vrijednosti knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225

508

1.2. Teološka dimenzija iskustvene mudrosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226 1.3. Spoznaja, djelovanje, vjerovanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226 2. Teološko načelo retribucije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226 2.1. Božje nagrađivanje i kažnjavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226 2.2. Iskustveno utemeljenje retribucije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227 2.3. Granice načela retribucije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228 2.4. Eshatološko shvaćanje retribucije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228 3. Odnos prema Bogu i bližnjemu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229 3.1. Odnos prema Bogu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229 3.2. Odnos prema bližnjemu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230 3.2.1. Siromah, ubogi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230 3.2.2. Prijateljstvo i vjernost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230 3.2.3. Neprijateljstvo i osveta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231 3.2.4. Između darežljivosti i zaštite vlastitog interesa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231 4. Univerzalne, općeljudske teme. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232 4.1. Život . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232 4.2. Odgoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233 4.2.1. Neiskusni mladić. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234 4.3. Žena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234 4.3.1. Žena tuđinka, strankinja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234 4.3.2. Vjernost »ženi svoje mladosti«. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235 4.3.3. Pet ženskih likova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236 4.4. Pravednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236 4.4.1. Mudrost i pravednost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236 4.4.2. Vladar – jamac pravednosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 4.4.3. Ugroženost pravednosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 4.5. Radinost, marljivost i lijenost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 4.6. Bogatstvo i siromaštvo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .238 4.6.1. Stav mudraca prema društvenoj stvarnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239 4.6.2. Složenost društvene stvarnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239 4.7. Razbor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239 4.7.1. Razborita osoba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 4.7.2. Razborit govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 4.7.3. Suzdržanost u govoru. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241 4.8. Bezumnost i bezumnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241 4.9. Oholost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242 4.10. Loše društvo i nasilje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242 5. Povijest učinaka i liturgijska upotreba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243 5.0.1. Knjiga Izreka u Novom zavjetu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243

509

5.0.2. Učinci i tragovi u umjetnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244 5.0.3. Zapostavljenost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244 5.0.4. Aktualnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244 5.0.5. Liturgijska upotreba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245 Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245 P eto poglavlje

Knjiga Propovjednikova (Kohelet – Ekklesiastes) I. Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250 0.1. Naziv knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250 0.2. Izvorni tekst i prijevodi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250 0.3. Kanoničnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251 0.4. Značenje naziva »Qohelet« . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251 0.5. Tko je Qohelet?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252 II. Struktura i sadržaj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253 1. Sigurni dijelovi strukture (1,1–4,16; 11,7-10; 12,1-8.9‒14) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253 1.0.1. Naslov knjige (1,1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253 1.0.2. Inkluzija (1,2; 12,8). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253 * Hebel habalim – ispraznost nad ispraznošću. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253 1.0.3. Kozmologijski spjev (1,3‒11). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255 1.0.4. Spjev o ljudskom životu (11,7‒10; 12,1‒7). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256 1.0.5. Kraljevski eksperiment (1,12–2,26) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257 1.0.6. Razmišljanje o vremenu (3,1‒15). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257 1.0.7. Društveni život (3,16–4,16). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258 1.0.8. Epilog (12,9‒14) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258 2. Nesigurni dijelovi strukture (5,1–11,6) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259 2.0.1. O prednosti šutnje pred nepromišljenim govorom (5,1‒6) . . . . . . . . . . . . . . . 259 2.0.2. O tlačenju i nepravdi (5,7‒8). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259 2.0.3. O bogatstvu (5,9–6,9). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259 2.0.4. Što je dobro za ljudsko biće? (6,10–7,14). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259 2.0.5. Pravednost i nepravednost (7,15‒22) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259 2.0.6. Traganje za mudrošću (7,23‒29). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 2.0.7. O odnosu prema kralju (8,1‒9) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 2.0.8. Pitanje retribucije (8,10‒17). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 2.0.9. Problem smrti (9,1‒10) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 2.0.10. Izreke o slučajnosti (9,11‒12). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 2.0.11. Moć mudrosti i njezina nemoć pred ludošću (9,13–10,1). . . . . . . . . . . . . . . 261 2.0.12. Izreke (10,2‒20) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261

510

2.0.13. O potrebi preuzimanja rizika (11,1‒6). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261 3. Pokušaji stvaranja sveobuhvatne strukture. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261 3.1. Refreni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261 3.2. Struktura kao filozofska rasprava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262 4. Literarne specifičnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262 4.0.1. Elementi oporuke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262 4.0.2. Dijaloško izlaganje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263 4.0.3. Proces spoznaje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263 4.0.4. Velik broj izreka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263 4.0.4.1. Komparativne izreke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263 4.0.4.2. Komparativne izreke i prerada tradicionalne mudrosti. . . . . . . . . 264 4.0.5. Paronomazija i višeznačnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 4.0.6. Upotreba ironije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 4.0.7. Upotreba negacije i pitanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 III. Nastanak knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266 1. Tumačenja proturječja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267 1.1. Knjiga kao biografsko djelo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267 1.2. Teorija implicitnih citata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268 1.3. Dijatriba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269 1.4. Školsko izlaganje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269 2. Dodaci. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269 2.1. Prvi dodatak (12,9‒11). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270

2.2. Drugi dodatak (12,12‒14). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270

3. Vrijeme nastanka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271 4. Mjesto nastanka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272 4.1. Aleksandrija (Egipat)?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272 4.2. Jeruzalem (Palestina)? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272 IV. Teologija knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273 1. Koheletov Bog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273 1.1. Skriveni Bog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273 1.2. Bog koji »daje« i »čini». . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274 1.3. Bog koji sudi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274 1.4. Bojati se Boga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275 1.5. Sve je hebel/ispraznost izuzev Boga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276 2. Kohelet i biblijska mudrost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 2.1. Tri faze biblijske mudrosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 2.2. Kohelet i tradicionalna, klasična mudrost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277

511

2.3. Kohelet i Job. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278 3. Kohelet i filozofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279 3.1. Koheletova filozofija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279 3.2. Koheletovo i filozofsko shvaćanje ljudske sreće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280 4. Pesimizam i optimizam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282 4.1. Pesimistične tvrdnje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282 4.2. Optimistične tvrdnje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282 4.3. Težište knjige: Poziv na radost (9,7). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283 5. Biblijska intertekstualnost knjige i njezina aktualnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284 5.1. Biblijska intertekstualnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284 5.2. Aktualnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285 6. Povijest učinaka i liturgijska upotreba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286 6.0.1. Patrističko i srednjovjekovno tumačenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286 6.0.2. Utjecaj na pjesnike i glazbenike. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287 6.0.3. Utjecaj na slikare, književnike i redatelje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 288 6.0.4. Liturgijska upotreba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 288 Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289 Š esto poglavlje

Pjesma nad pjesmama I. Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293 0.1. Naslov. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293 0.2. Izvorni tekst i drevni prijevodi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294 0.3. Knjiga superlativa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294 0.4. Mudrosna knjiga?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294 0.5. Internacionalni kontekst . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295 II. Struktura i sadržaj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295 1. Različite strukture . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295 1.1. Struktura knjige kao alegorije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296 1.2. Struktura knjige kao drame. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296 1.3. Lirska poezija kao kriterij strukture. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297 1.4. Motivi i ključne riječi kao kriterij strukture. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298 2. Ponavljanja kao kriterij za strukturu knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 2.0.1. Ponavljanje riječi u istom retku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 2.0.2. Ponavljanje kraćih izričaja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 2.0.3. Ponavljanje dužih izričaja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299

512

2.0.4. Ponavljanje cijelih redaka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 2.0.5. Ponavljanja kao razgraničenja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 2.0.6. Šestodijelna struktura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300 3. Nositelji radnje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301 3.1. Zaručnica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302 3.2. Zaručnik. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302 3.3. Međusobno oslovljavanje i ponavljanje motiva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302 4. Specifičnost rječnika Pjesme nad pjesmama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303 III. Nastanak knjige i uključenje u kanon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306 1. Povijesni kontekst nastanka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306 1.1. Pretpostavljeno Salomonovo autorstvo (10. st. pr. Kr.). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306 1.1.1. Salomon i mudrost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306 1.1.2. Salomon i žene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307 1.1.3. Nedostatak nutarnjih dokaza. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307 1.2. Izvorna životna situacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307 1.3. Mjesto. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308 1.4. Postegzilsko vrijeme i konačni oblik knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308 1.4.1. Postegzilsko ispunjenje proroštva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308 1.4.2. Ugroženost zaručničke ljubavi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 309 2. Uključivanje Pjesme nad pjesmama u kanon Staroga zavjeta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 309 2.1. Kanoničnost i doslovno tumačenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 309 2.2. Alegorijsko tumačenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310 2.3. Kanonska funkcija knjige u doslovnom značenju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310 2.3.1. Protiv profaniranja tjelesne ljubavi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311 2.3.2. Suprotstavljanje idolatriji spolnosti (kultu plodnosti). . . . . . . . . . . . . . . . . . 311 IV. Teologija knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311 1. Teološko značenje knjige na razini šireg konteksta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312 1.1. Sličnosti i razlike u odnosu na Post 2–3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312 1.1.1. Sličnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312 1.1.2. Razlike. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312 1.1.2.1. Izgon iz rajskog vrta i povratak u rajski vrt. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313 1.1.2.2. Uzajamnost, a ne jednostranost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313 1.1.2.3. Ljubav je jača od smrti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314 2. Neke novosti u Pjesmi nad pjesmama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314 2.1. Napuštanje patrijarhalne slike žene. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314 2.2. Pozitivno vrednovanje tjelesne ljubavi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315 2.3. Transcendentnost ljubavi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315 3. Ukorijenjenost i učinci alegorijske interpretacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316

513

3.1. Korijeni alegorijske interpretacije u Starome zavjetu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316 3.1.1. Petoknjižje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316 3.1.2. Proroci. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316 3.2. Novozavjetna alegorijska interpretacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317 3.2.1. Evanđelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318 3.2.2. Pavao. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318 3.2.3. Knjiga Otkrivenja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318 3.3. Susljedna kršćanska alegorijska interpretacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318 4. Povijest učinaka i liturgijska upotreba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319 4.0.1. Povijest učinaka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319 4.0.2. Liturgijska upotreba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319 Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 320 S edmo poglavlje

Knjiga Mudrosti I. Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325 0.1. Naslov. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325 0.2. Pisac knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326 0.3. Izvorni grčki jezik. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327 0.4. Rukopisi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327 0.5. Vetus Latina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327 0.6. Kanoničnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327 II. Struktura i sadržaj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328 0.1. Tri glavna dijela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328 1. Prvi dio: Bezbožnici i pravednici (Mudr 1,1–5,23). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329 1.1. Uvodni poticaji (1,1‒15). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329

1.2. Bezbožničko shvaćanje života (1,16; 2,1‒24) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330

1.3. Četiri antiteze između pravednika i bezbožnika (3,1–4,20) . . . . . . . . . . . . . . . 331

1.3.1. Nagrada pravednika i kazna bezbožnika (3,1‒12). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 332 1.3.2. Neplodnost pravednika i plodnost grešnika (3,13‒19). . . . . . . . . . . . . . . . . . . 332 1.3.3. Krepost bez djece i djeca bez kreposti (4,1‒6). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333 1.3.4. Prerana smrt pravednika i dugi život bezbožnika (4,7‒20) . . . . . . . . . . . . . . 333 1.4. Pravednici i bezbožnici na posljednjem sudu (5,1‒23). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334 2. Drugi dio: Pohvala izrečena o mudrosti (Mudr 6,1–9,18). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334 2.1. Upozorenje i poziv upućeni vladarima (6,1‒21). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334 2.2. Pohvala, veličanje mudrosti (6,22–8,21). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335 2.2.1. Uvod u hvalospjev (6,22‒25) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335

514

2.2.2. O svim ljudima zajedničkom začeću i rođenju (7,1‒6). . . . . . . . . . . . . . . . . . 335 2.2.3. Mudrost je uzvišenija od svih drugih dobara (7,7‒12) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 336 2.2.4. O mudrosti kao začetnici svega (7,13‒21). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 336 2.2.5. Narav i obilježja mudrosti (7,22‒30; 8,1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 336 2.2.6. Mudrost kao zaručnica, prijateljica i savjetnica (8,2‒9). . . . . . . . . . . . . . . . 336 2.2.7. Darovi, plodovi mudrosti (8,10‒16) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337 2.2.8. Priprava za mudrost i za molitvu (8,17‒21). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337 2.3. Molitva za dar mudrosti (9,1‒18). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337 3. Treći dio: Izbaviteljsko djelovanje mudrosti u povijesti (10,1–19,22). . . . . . . . . . . . . . . . . 338 3.1. Ilustracije izbaviteljskog djelovanja mudrosti (10,1‒21) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338

3.2. Himansko sjećanje na događaj izlaska iz Egipta (11,1–19,22). . . . . . . . . . . . . . 339 3.2.1. Uvod u sedam antiteza ili diptiha (11,1‒5). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 340 3.2.2. Prva antiteza (11,6‒14). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 340 3.2.3. Prvi ekskurs: O Božjem milosrđu i svemogućnosti (11,15‒26; 12,1‒27) . . . . 340 3.2.4. Drugi ekskurs: Kritika idolopoklonstva poganskih religija (13,1–15,19). . . 341 3.2.5. Druga antiteza (16,1‒4). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344 3.2.6. Treća antiteza (16,5‒14). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344 3.2.7. Četvrta antiteza (16,15‒29). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344 3.2.8. Peta antiteza (17,1–18,4). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345 3.2.9. Šesta antiteza (18,5‒25). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345 3.2.10. Sedma antiteza (19,1‒9). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346 3.2.11. Zaključne misli (19,10‒21). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346 3.2.12. Zaključak knjige (19,22). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346 4. Stilsko­‑literarne i sadržajne specifičnosti knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346 4.1. Rječnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 347 4.2. Književni oblici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 347 4.3. Utjecaj filozofije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349 4.4. Ukorijenjenost u biblijskoj tradiciji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 350 III. Nastanak knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351 1. Cjelovitost knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351 2. Mjesto i vrijeme nastanka knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 352 2.1. Mjesto nastanka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 352 2.2. Vrijeme nastanka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353 3. Tri cilja knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355 3.1. Utvrđivanje u vjeri. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356 3.2. Poziv otpalima da se vrate vjeri. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356 3.3. Obraćenje pogana. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357 IV. Teologija knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357

515

1. Tri tematska područja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357 1.1. Tema etike. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358 1.2. Tema filozofije/mudrosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358 1.3. Teološka tema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359 2. Pravednost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360 2.1. Pravednost i sreća. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360 2.2. Pravednost i besmrtnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360 3. Povijest učinaka i liturgijska upotreba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 362 3.0.1. Knjiga Mudrosti u Novom zavjetu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 362 3.0.2. Knjiga Mudrosti u kasnijoj teologiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .363 3.0.3. Aktualnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 363 3.0.4. Liturgijska upotreba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 364 Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 364 O smo poglavlje

Knjiga Sirahova I. Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 367 0.1. Naslov. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 367 0.2. Izvorni hebrejski tekst. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 368 0.3. Najstariji cjeloviti prijevodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369 0.4. Kanoničnost knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370 0.5. Izmjena redoslijeda tekstualnih cjelina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371 II. Struktura i sadržaj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372 0.1. Bez jasne strukture. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372 0.2. Dvodijelna struktura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372 0.3. Trodijelna struktura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372 0.4. Okvir, središte i kulminacija knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372 1. Prevodiočev predgovor (Proslov 1,1-36) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373 2. Prvi dio knjige – šesnaest tematskih cjelina (Sir 1,1–23,27) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373 2.1. Porijeklo i narav mudrosti (1,1‒30) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374 2.2. Kreposti povezane s mudrošću (2,1–4,10). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374 2.3. Niz pouka i praktičnih savjeta (4,11–6,17). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 375 2.4. Najbolji način traženja mudrosti (6,18–7,17). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 376 2.5. O društvenim odnosima (7,18‒36; 8,1‒19). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 376

2.6. O ženama i prijateljima (9,1‒16). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 376

516

2.7. Upute moćnima i bogatima (9,17–10,18) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 377 2.8. Čast i ugled, prezir i poniženje (10,19 ‒31; 11,1‒6) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 377 2.9. Razboritost i pouzdanje u Boga (11,7‒28). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378

2.10. Oprez u društvenim odnosima (11,29 ‒34; 12,1‒18). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378 2.11. O bogatašu i siromahu, o škrtcu i bogatstvu (13,1–14,19). . . . . . . . . . . . . . . . . 378 2.12. Traganje za mudrošću i blagoslovi mudrosti (14,20–15,10). . . . . . . . . . . . . . . 379 2.13. O slobodi i odgovornosti, o grijehu, pokori i milosrđu (15,11–18,14). . . . . . . 379 2.14. Savjeti o darovima, promišljenosti, samosvladavanju i ogovaranju (18,15–19,17). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 380 2.15. Mudrost i razbor, šutnja i govor (19,20–20,31). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 380 2.16. O grijehu, mudracu i bezumniku, prijateljstvu (21,1–23,27). . . . . . . . . . . . . . 381 3. Drugi dio knjige – osamnaest tematskih cjelina (Sir 24,1–50,29) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383 3.1. Pohvala Mudrosti (24,1‒34). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383

3.2. Tri brojčane izreke (25,1.2.7–11) i jedan opis (25,3‒6). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 384

3.3. Zla i opaka, dobra i čestita žena (25,13‒26; 26,1‒27). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 384 3.4. Grijeh i srodne teme (26,28‒29; 27,1‒29). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 384

3.5. Opraštanje grijeha (27,30; 28,1‒7). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 384 3.6. Destruktivni govor – svađa, kleveta, udarac jezikom (28,8‒26) . . . . . . . . . . . . 385

3.7. Pitanje novca: posuđivanje, milostinja, jamstvo (29,1‒20) . . . . . . . . . . . . . . . . . 385

3.8. Ekonomska (ne)ovisnost (29,21‒28) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385 3.9. O odgoju djece, zdravlju, bogatstvu, ponašanju na gozbi (30,1–32,13). . . . . . 385 3.10. Savjeti kako tražiti mudrost (32,14–33,19). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 386 3.11. O upravljanju baštinom, o istinskoj pobožnosti (33,20–36,17). . . . . . . . . . . . 387 3.12. O odabiru žene, prijatelja, savjetnika; o liječniku; o žalosti (36,18‒27; 37,1‒23). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 388

3.13. Pohvala najuzvišenijeg zvanja: pismoznanca (38,24‒34; 39,1‒11). . . . . . . . . 389

3.14. O stvorenom svijetu i zlu, o nevolji i radosti (39,12‒35; 40,1‒30). . . . . . . . . . . 389

3.15. O smrti i dobrom glasu, o stidu, o kćeri (41,1–42,14). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390 3.16. Božja slava u stvorenom svijetu (42,15‒25; 43,1‒33). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390 3.17. Božja slava u povijesti Izraela (44,1–50,21.22‒24) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 391

3.18. Pogovor – Prvi završetak knjige (50,25‒29). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395 4. Tri dodatka i drugi završetak knjige (Sir 51,1-30) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395 4.0.1. Prvi dodatak (51,1‒12) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395 4.0.2. Drugi dodatak (51,12a‒o). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395 4.0.3. Treći dodatak (51,13‒30). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395 4.0.4. Drugi završetak (51,30e‒g). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .396 5. Literarna obilježja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 396

517

5.1. Izreke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 396 5.2. Poučni govori. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 397 5.3. Refreni. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 397 5.4. Niz zabrana/upozorenja i niz pozitivnih tvrdnji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 397 5.5. Molitve. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 398 5.6. Autobiografski tekstovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 398 5.7. Elementi onomastike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 399 5.8. Poetski tekstovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 399 5.9. Povijesni likovi i događaji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 399 5.10. Ponavljanje istih ili srodnih tema. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 399 5.11. Šira kompozicijska povezanost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 400 III. Nastanak knjige i prijevoda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 401 1. Prevoditelj – proslov knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 401 2. Ime i lik pisca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 401 2.1. Ime pisca na kraju knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 401 2.2. Lik pisca: učitelj mudrosti i pismoznanac. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 402 2.3. Sirahovo shvaćanje samoga sebe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 403 3. Vrijeme i mjesto nastanka knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 404 4. Dva cilja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 404 4.1. Odgovor na izazove helenizma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 405 4.2. Stav knjige prema unutaržidovskim raspravama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 406 IV. Teologija knjige. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 406 1. O Bogu, čovjeku i bogoslužju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 406 1.1. O Bogu i čovjeku i retribuciji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 406 1.2. O bogoslužju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 407 2. Mudrost, strah Božji, Zakon. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 408 2.1. Mudrost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 408 2.2. Strah Božji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 409 2.3. Zakon. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 410 3. Vjera i razum, optimizam i pesimizam, univerzalizam i partikularizam. . . . . . . . . . . . . . 411 3.1. Vjera i razum. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 411 3.2. Optimizam i prizvuci pesimizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 411 3.3. Univerzalizam i partikularizam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 413 4. Važnost i aktualnost, povijest učinaka i liturgijska upotreba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 414 4.0.1. Pravednost i društvena solidarnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 414

518

4.0.2. Aktualizacija i inkulturacija religiozne baštine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 414 4.0.3. Problematičnost patrijarhalnog mentaliteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 415 4.0.4. Knjiga Sirahova i Novi zavjet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 416 4.0.5. Knjiga Sirahova u židovstvu i protestantizmu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 416 4.0.6. Povijest učinaka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 417 4.0.7. Knjiga Sirahova i Katekizam Katoličke Crkve. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 417 4.0.8. Liturgijska upotreba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 418 Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 418 D eveto poglavlje

Personificirana, poosobljena Mudrost 0.1. Personifikacija općenito . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 421 0.2. Najdojmljivija personifikacja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 421 1. Personificirana Mudrost u Starome zavjetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 422 1.1. Personificirana Mudrost u Knjizi o Jobu 28,1‒28. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 422

1.2. Personificirana Mudrost u Knjizi Izreka 8,1‒36. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 423 1.3. Personificirana Mudrost u Sirahovoj knjizi 24,1‒34. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 426

1.4. Personificirana Mudrost u Baruhovoj knjizi 3,9–4,4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 429 1.5. Personificirana Mudrost u Knjizi Mudrosti 7,1–9,18. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 431 1.6. Sažetak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 434 2. Porijeklo i »mnogolikost« personificirane Mudrosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 435 2.1. Vrijeme nastanka poosobljene Mudrosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 435 2.2. Personificirana Mudrost kao ženski lik. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 436 2.3. Personificirana Mudrost izvan Staroga zavjeta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 436 2.4. »Mnogolikost« biblijske Mudrosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 437 3. Novozavjetna razrada personificirane Mudrosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 437 3.0.1. Sinoptička evanđelja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 437 3.0.2. Ivanovo evanđelje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 437 3.0.3. Apostol Pavao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 438 * Michelangelo i personificirana Mudrost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 438 Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 439 D eseto poglavlje

Mudrosna književnost u Egiptu i u Mezopotaniji 0.1. Kratice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 441 0.2. Biblijska mudrost i mudrost Egipta i Mezopotamije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 441 1. Mudrost u drevnom Egiptu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 442

519

1.1. Egipatske pouke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444 1.1.1. Pouka Ptahhotepova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444 1.1.2. Pouka za Kagemnia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 445 1.1.3. Pouka Hardjedefova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 445 1.1.4. Pouka za Merikara. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 446 1.1.5. Pouka Amenemhetova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 446 1.1.6. Pouka Anieva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 447 1.1.7. Pouka Amenemopova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 448 1.1.7.1. Sličnosti između Pouke Amenemopove i Knjige Izreka 22,17–23,11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 450 1.1.8. Pouka Onhšešonkova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 451 1.1.9. Pouka Insingerova papirusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 452 1.2. Spisi o pisarima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 454 1.2.1. Satira o zanimanjima ili Dua­‑Khetyova pouka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 454 1.2.2. U pohvalu učenih pisara. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 455 1.2.3. Pouka čovjeka za svoga sina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 455 1.2.4. Podsjećanje na pisarev uzvišeni položaj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 455 1.2.5. Teškoće vojnikova života . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 455 1.3. Egipatske rasprave. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 456 1.3.1. Tužaljke Khakheperresonbove . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 456 1.3.2. Rasprava o samoubojstvu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 457 1.3.3. Pritužbe rječitog seljaka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 457 1.3.4. Pjesma svirača harfe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 458 2. Mudrost u Mezopotamiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 459 2.1. Pouke i izreke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 461 2.1.1. Pouke Šuruppakove. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 461 2.1.2. Savjeti mudrosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 462 2.1.3. Izreke Ahikarove . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 462 2.1.4. Izreke iz Maria. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 463 2.2. Pesimistična literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 464 2.2.1. Ludlul bel nemeqi – Veličat ću Gospodara mudrosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 464 2.2.2. Babilonska teodiceja ili Babilonski Job. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .465 2.2.3. Pesimistični dijalog. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 465 2.3. Omen literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 466 2.3.1. Savjet vladaru. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 466 Zaključak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 467 Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 468 Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 471 A Short Description of the Book. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 493

520

Anto Popović, ofm, doktorirao je na Papinskom biblijskom institutu u Rimu, profesor je Svetoga pisma na Franjevačkoj teologiji u Sarajevu. Kao gostujući profesor predavao je egzegezu na Studium Biblicum Franciscanum u Jeruzalemu (2009., 2012., 2016., 2019.). Uz više članaka na hrvatskom jeziku, na engleskom jeziku objavio je šest egzegetsko-teoloških članaka u časopisu Antonianum i na talijanskom jeziku jedan članak u časopisu Liber Annuus.

U izdanju Kršćanske sadašnjosti od istoga autora objavljena su djela: Biblijske teme, 2004.

Načela i metode za tumačenje Biblije, 2005.

Novozavjetno vrijeme, 2007.

Od slike Božje do Božjeg sinovstva, 2008.

Isusova muka i smrt prema Markovu evanđelju, 2009. ‫תּוֹרה‬ ָ – Torah – Pentateuh – Petoknjižje, 2012.

Povijesne knjige, 2015.

Grčko-hrvatski rječnik Novoga zavjeta sa statistikom grčkih riječi, 2016.

Cijena 160 kn 9 789531 112284

ISBN 978–953–11–1228–4

Anto Popović * Mudrosne i poetske knjige

Djelo Mudrosne i poetske knjige treći je svezak u planiranom nizu od ukupno četiri knjige Uvoda u knjige Staroga zavjeta.

Ovaj treći svezak obrađuje sedam starozavjetnih mudrosnih i poetskih knjiga onim redoslijedom kojim ih donose suvremena katolička izdanja Biblije. Svaka od ovih sedam knjiga obrađena je u zasebnom poglavlju: Knjiga o Jobu (drugo poglavlje), Knjiga Psalama (treće poglavlje), Knjiga Izreka (četvrto poglavlje), Knjiga Propovjednikova (peto poglavlje), Pjesma nad pjesmama (šesto poglavlje), Knjiga Mudrosti (sedmo poglavlje), Knjiga Sirahova (osmo poglavlje).

U ovom svesku nalaze se još tri poglavlja koja obrađuju sljedeće teme: Općenito o biblijskoj mudrosti (prvo poglavlje), Personificirana, poosobljena Mudrost (deveto poglavlje) te Mudrosna književnost u Egiptu i u Mezopotamiji (deseto poglavlje).

Knjiga sadržava i jedan ekskurs, s naslovom Poetski jezik i književne vrste psalama. Taj se ekskurs donosi na kraju obrade Knjige Psalama.

Budući da ovaj treći svezak (Mudrosne i poetske knjige) donosi sintezu suvremenih priručnika, komentara i monografskih studija, pisac se drži priređivačem koji je preveo, prilagodio i ujedinio materijal iz navedene suvremene literature. Ipak, ova knjiga sadržava i elemente originalnosti koji su utkani u prikaz pojedinih mudrosnih i poetskih knjiga, te u obradu mudrosnih tema.

3

Uvod u knjige Staroga zavjeta 3 Anto Popović

MUDROSNE I POETSKE KNJIGE Knjiga o Jobu Knjiga Psalama Knjiga Izreka Knjiga Propovjednikova Pjesma nad pjesmama Knjiga Mudrosti Knjiga Sirahova Kršćanska sadašnjost