Teologija u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj by Kršćanska sadašnjost d.o.o.

volumina thEologica SVEZAK 39

I va n M acu t

Teologija u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj

KRŠĆANSKA SADAŠNJOST – SLUŽBA BOŽJA ZAGREB – SPLIT 2021.

Urednici:

dr. sc. Petar Macut mr. sc. Ante Rako

Recenzenti:

prof. dr. sc. Jure Brkan doc. dr. sc. Daniel Patafta doc. dr. sc. Emanuel Petrov

Jezična lektura:

Andrea Poljak

Prijelom:

Paola Jukić

Oprema:

CHRISTIAN T. BELINC

Izdaju: Kršćanska sadašnjost d. o. o., Zagreb, Marulićev trg 14 Služba Božja, Split, Trg Gaje Bulata 3 Za nakladnike: Stjepan Brebrić Ivan Macut Tisak: Og grafika d. o. o. Naklada: 1000 ISBN 978-953-11-1547-6 Tiskano u lipnju 2021. CIP zapis je dostupan u računalnome katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 001104000.

Sadržaj

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 1. Pregled dosadašnjih istraživanja i literature . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 A) Teologija u Hrvata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 B) Poviest filozofije i teologije kod Hrvata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 C) Povijest hrvatske kršćanske teologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 D) Hrvatski teolozi sedamnaestog stoljeća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 E) Teologija i teolozi u Hrvatskoj u osamnaestom stoljeću . . . . . . . . . . . . . . 23 F) Pastoralna teologija od Andrića do Bezića. Prikaz hrvatskih udžbenika pastoralne teologije devetnaestog i dvadesetog stoljeća . . . . 25 G) Andrija Živković . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 H) Ante Crnica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 I) Božo Vuco . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 J) Stjepan Bakšić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 K) Zbornik o Franji Hermanu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 2. Podjela rada, pristup i opravdanost istraživanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 I. KATOLIČKA CRKVA U NDH Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 1. NDH i Katolička Crkva – uspostava odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 2. Ustaška vlast i miješanje u domenu vjere i morala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 2.1. Vjerski prijelazi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 2.2. Pitanje antisemitizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 3. Općenit pogled na problem odnosa Katoličke Crkve i NDH . . . . . . . . . 50 3.1. Manipulacija i obmana kao historiografska metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 3.2. Mikrorazina kao neistražen prostor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 3.3. Je li NDH bila katolička država? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 5

II. CRKVENE OBRAZOVNE INSTITUCIJE ZA VRIJEME NDH 1. Katolički bogoslovni fakultet u Zagrebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 1.1. Ukratko o nastanku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 1.2. Djelovanje za vrijeme NDH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 2. Hrvatska bogoslovna akademija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 2.1. Ukratko o nastanku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 2.2. Djelovanje za vrijeme NDH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 3. Teologija u Splitu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 3.1. Ukratko o nastanku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 3.2. Djelovanje za vrijeme NDH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 4. Franjevačka visoka bogoslovija u Makarskoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 4.1. Ukratko o nastanku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 4.2. Djelovanje za vrijeme NDH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 5. Visoka bogoslovna škola u Đakovu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 5.1. Ukratko o nastanku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 5.2. Djelovanje za vrijeme NDH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 6. Dominikanska visoka bogoslovna škola u Dubrovniku . . . . . . . . . . . . . . . 82 6.1. Ukratko o nastanku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 6.2. Djelovanje za vrijeme NDH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 7. Vrhbosanska katolička teologija u Sarajevu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 7.1. Ukratko o nastanku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 7.2. Djelovanje za vrijeme NDH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 8. Franjevačka teologija u Sarajevu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 8.1. Ukratko o nastanku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 8.2. Djelovanje za vrijeme NDH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 9. Franjevačka bogoslovija u Mostaru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 9.1. Ukratko o nastanku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 9.2. Djelovanje za vrijeme NDH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 10. Crkvena periodika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 10.1. Katolički list (1849. – 1945.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 10.2. Katolički tjednik (1922. – 1945.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 6

10.3. Bogoslovska smotra (1910.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 10.4. Život (1919.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 10.5. Nova revija (1922. – 1941.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 10.6. Croatia sacra - arkiv za crkvenu povijest Hrvata (1931. – 1944.) . . . 100 III. HRVATSKI TEOLOZI ZA VRIJEME NDH Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 1. Stjepan Bakšić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 1.1. Život i djelovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 1.2. Općenito o stvaralaštvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 1.3. Teološko stvaralaštvo za vrijeme NDH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 1.3.1. Bakšićev pristup vjerskim prijelazima za vrijeme NDH . . . . . . . . . . 110 1.3.2. Presveto Trojstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 1.4. Nekoliko zaključnih misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 2. Andrija Živković . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 2.1. Život i djelovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 2.2. Općenito o stvaralaštvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 2.3. Teološko stvaralaštvo za vrijeme NDH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 2.3.1. Kraći radovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 2.3.2. Teološke knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 2.4. Nekoliko zaključnih misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152 3. Kamilo Dočkal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 3.1. Život i djelovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 3.2. Općenito o stvaralaštvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 3.3. Stvaralaštvo za vrijeme NDH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 3.3.1. Kraći radovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 3.3.2. Povijest Istočnih crkava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 3.4. Nekoliko zaključnih misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 4. Božo Vuco . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178 4.1. Život i djelovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178 4.2. Općenito o stvaralaštvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 4.3. Teološko stvaralaštvo za vrijeme NDH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 4.4. Nekoliko zaključnih misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192 7

5. Dragutin Kniewald . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 5.1. Život i djelovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 5.2. Općenito o stvaralaštvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 5.3. Teološko stvaralaštvo za vrijeme NDH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 5.3.1. Kraći radovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 5.3.2. Pastirsko bogoslovlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206 5.4. Nekoliko zaključnih misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 6. Janko Oberški . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216 6.1. Život i djelovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216 6.2. Općenito o stvaralaštvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219 6.3. Teološko stvaralaštvo za vrijeme NDH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223 6.3.1. Polemika s Ivanom Evanđelistom Šarićem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223 6.3.2. Starozavjetni proroci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227 6.4. Nekoliko zaključnih misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236 7. Vilim Keilbach . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238 7.1. Život i djelovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238 7.2. Općenito o stvaralaštvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239 7.3. Teološko stvaralaštvo za vrijeme NDH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242 7.3.1. Kraći radovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242 7.3.2. Djela o religioznosti, nadnaravnim i naravnim pojavama . . . . . . . . 245 7.4. Nekoliko zaključnih misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251 8. Roko Rogošić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252 8.1. Život i djelovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252 8.2. Općenito o stvaralaštvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 8.3. Teološko stvaralaštvo za vrijeme NDH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 8.4. Nekoliko zaključnih misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278 9. Franjo Herman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280 9.1. Život i djelovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280 9.2. Općenito o stvaralaštvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281 9.3. Teološko stvaralaštvo za vrijeme NDH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289 9.3.1. Znanstveni i stručni članci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290 9.3.2. Institucije kanonskoga prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293 9.4. Nekoliko zaključnih misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297

10. Ante Crnica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300 10.1. Život i djelovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300 10.2. Općenito o stvaralaštvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308 10.3. Teološko stvaralaštvo za vrijeme NDH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311 10.3.1. Istraživanje o Bl. Nikoli Taveliću . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311 10.3.2. Crkveno-pravna djela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316 10.4. Nekoliko zaključnih misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325 Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326 IV. TEOLOŠKA BIBLIOGRAFIJA ZA VRIJEME NDH Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329 1. Popis objavljenih knjiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330 2. Popis objavljenih radova u časopisima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334 2.1. Bogoslovna smotra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334 2.2. Croatia sacra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338 2.3. Duhovni život . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 339 2.4. Katolički list . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341 2.5. Nova revija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357 2.6. Život . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358 3. Prijevodi crkvenih dokumenata i papinih govora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360 4. Prijevodi stranih teoloških / duhovnih /crkveno-povijesnih djela . . . 360 Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361 ZAKLJUČAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 363 IZBOR IZ LITERATURE 1. Izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369 1.1. Arhivi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369 1.2. Knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369 1.3. Članci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370

2. Sekundarna bibliografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373 2.1. Knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373 2.2. Članci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374 KAZALO IMENA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 377 O AUTORU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 387

Teologija u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj

Uvod Dana 10. travnja 1941. godine Slavko Kvaternik na prostoru današnjih samostalnih država Republike Hrvatske, Bosne i Hercegovine te dijela Republike Srbije proglasio je uspostavu Nezavisne Države Hrvatske1 koja će svojim novim uređenjem i politikom koja je bila pod vodstvom ustaškog režima bitno utjecati na cjelokupan život ondašnjeg društva, a onda i kulture, znanosti pa i Katoličke Crkve. Imajući sve ovo u vidu, uvjereni smo, a to je i u ranijim radovima kod više autora višestruko potvrđeno,2 da je i moguće i itekako opravdano istraživati kulturu,3 znanost, institucije,4 filozofiju,5 a sada i teologiju, u tom relativno kratkom, ali po mnogočemu i nesretnom razdoblju od svega četiriju godina. Govoreći o istraživanjima koja su usko vezana uz NDH, jasno je da sloboda i objektivnost u tom pogledu nastupaju tek nakon 1991. godine i demokratskih promjena u Republici Hrvatskoj. Međutim, unatoč slobodi istraživanja treba priznati kako su poduzeta istraživanja itekako važna, ali još uvijek malobrojna, a što se tiče sustavnog istraživanja teološkog stvaralaštva u cjelini ona, koliko je nama na temelju dosadašnjeg istraživanja poznato, niti ne postoje. Obrađeni su neki teološki pisci, ali ne iz perspektive njihovog života i teološkog stvaralaštva za vrijeme NDH, nego u kontekstu mnogo opširnijih istraživanja njihovoga cjelokupnog života, djelovanja i teološkog stvaralaštva. O ovim ćemo za nas parcijalnim istraživanjima u nastavku rada, naravno, progovoriti, a neka ćemo i prikazati, jer su važna, iako nisu usko vezana za problematiku kojom se u ovom radu bavimo – a to je, naravno, teološko stvaralaštvo za vrijeme NDH – nego samo za pojedine autore. Kako bi se mogla bolje uočiti izvornost teme kojom se u ovom radu bavimo, treba ponajprije predstaviti, naravno ukratko, dosadašnja istraživanja na tom planu i to prvenstveno radove koji se na općenit način bave poviješću teologije kod nas, a onda pojedinim specijalističkim i parcijalnim istraživanjima, i to bilo teologijom određenih povijesnih razdoblja, bilo radom pojedinih teologa. 1 2 3 4

U daljnjem tekstu koristimo kraticu NDH. Zanimljiv je rad o istraživanju NDH: Nada Kisić Kolanović, Povijest NDH kao predmet istraživanja, u: Časopis za suvremenu povijest, 34 (2002.), br. 3, str. 679-712. U ovom kontekstu spominjemo knjigu: Daniel Rafaelić, Kinematografija u NDH, Zagreb, 2013. U ovom kontekstu spominjemo doktorski rad: Krešimir Bušić, Djelovanje bačkih Hrvata u kulturnim institucijama NDH, Fakultet hrvatskih studija Sveučilište u Zagrebu. Rad je obranjen 2011. godine. Tu spominjemo svoj istraživački prvotno doktorski, a kasnije i prošireni rad, pod naslovom Filozofija u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, a koji je 2015. godine obranjen na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Splitu, a 2018. godine u izdanju Školske knjige iz Zagreba objavljen i kao samostalna knjiga. 11

I. KATOLIČKA CRKVA U NDH

cijelosti ili barem djelomično poticalo na mržnju i netrpeljivost prema Židovima i Srbima. Stoga, ako je jasan zaključak da je jedan dio katoličkog tiska potpao pod utjecaj ili čak bio poticatelj i širitelj antisemitskog raspoloženja, također je jasan i nedvojben zaključak da hrvatska teologija i teolozi u vremenu NDH nedvojbeno nisu u tome sudjelovali.

3. Općenit pogled na problem odnosa Katoličke Crkve i NDH Kada govorimo o odnosu Katoličke Crkve i NDH treba razlikovati nekoliko različitih slojeva tog odnosa. Ti su slojevi odnos (nad)biskupa prema vlastima, odnos župnika kao posrednika između pastve i biskupa, ali i vlasti i Crkve te ni najmanje nevažan, ali općenito nedovoljno dosad istican odnos Hrvata kao katolika prema NDH. U hrvatskoj historiografiji, i to ne samo zbog intrinzičnih razloga, prevladavajuća tema istraživanja odnosa Katoličke Crkve i NDH prelama se kroz biografske silnice života i djelovanja zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca.136 Stepinac je postavljen kao točka prijepora i kao točka prijeloma na kojoj se, po našem sudu potpuno pogrešno, nastoji riješiti enigma prirode odnosa Katoličke Crkve i ustaškog režima za vrijeme NDH. Neprijeporna je činjenica da je nadbiskup Stepinac po svojem položaju bio jedan od najistaknutijih katoličkih biskupa u NDH (Kraljevini Jugoslaviji i Federativnoj Republici Jugoslaviji). Ipak, fokus na njegovu sudbinu, nerazmjerno velik u odnosu kako na stvarnu ulogu, tako i domete i rezultate, prva je postavila nova komunistička vlast. Taj se fokus kretao od pokušaja komunista da uspostave neiskrenu suradnju s Katoličkom Crkvom, a što je u biti bila jalova taktika. Naime, nije trebalo mnogo da komunistička vlast pokrene različite procese u kojima se mnogo bolje snalazila, kao što su kreiranje lažnih optužbi, namještanje suđenja i priređivanje spektakla za javnost. Paralelno s ovim procesima tekli su i mnogo dugotrajniji procesi kreiranja falsificirane historiografske produkcije čije će se posljedice osjećati sve do danas. Zašto treba ovo spomenuti iako govorimo o odnosu Katoličke Crkve i NDH, dakle o razdoblju koje je kronološki prethodilo ovim procesima komunističkih vlasti? Zbog toga što će taj odnos komunističkih vlasti prema Katoličkoj Crkvi ostaviti gotovo nesavladiv teret i historiografsko breme budućim naraštajima koje unatoč protoku vremena i promijeni vlasti, još uvijek, nije uspješno svladano. Koje 136

U prilog tome govori i sve opsežnija literatura o zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu. Da nepotrebno ne ponavljamo navedena djela, dovoljno je konzultirati literaturu o zagrebačkom nadbiskupu spomenutu u ovome poglavlju.

Teologija u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj

su to prepreke? U prvom redu manipulacija činjenicama. U drugom redu, pogrešno postavljeni historiografski kontekst. Ipak, mnogo važnije i mnogo podmuklije, a prisutno je možda i nesvjesno i danas, jest treće i to ideološko zaziranje od same činjenice da Katolička Crkva postoji i djeluje među hrvatskim narodom. Krenimo, ukratko, redom. 3.1. Manipulacija i obmana kao historiografska metoda Kada je riječ o manipulacijama povijesnim činjenicama od strane komunističkih vlasti, spomenimo činjenicu da se nadbiskup Alojzije Stepinac nekoliko puta osobno susreo s poglavnikom Antom Pavelićem.137 Bez obzira na okolnosti njihovoga sastanka, mogućih tema razgovora i na koncu rezultata tih razgovora, te su razgovore komunističke vlasti uvijek i iznova okarakterizirale kao nesumnjivu i bezrezervnu potporu ustaškom režimu. Kao dokaz toj interpretaciji isključivo se navode naslovi ondašnjeg tiska koji su jedino izvijestili o srdačnim razgovorima. O pravoj prirodi razgovora zagrebačkog nadbiskupa Stepinca i ustaških vlasti mediji ondašnjeg vremena – kao doduše i današnjeg – nisu mogli saznati ništa, jer su upute za objavu onoga što su trebali pisati dobivali iz Hrvatskog novinskog ureda. Ovo itekako ide u prilog komunističkim vlastima jer su mogle, ali i jesu, nadodati interpretaciju događaja koji su stvarali kontekst nesumnjive i bezrezervne podrške Katoličke Crkve ustaškom režimu u NDH.138 Što se tiče pogrešno postavljenog historiografskog konteksta, o njemu smo na samom početku već nešto rekli. Nijedan ozbiljan povjesničar ne smatra Katoličku Crkvu odgovornom ili suodgovornom za izbijanje Drugoga svjetskog rata, kao ni za rezultate brojnih vojnih kampanja, između ostalih i one koja je stvorila NDH, osim u slučaju historiografije Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i nekoliko povjesničara koji su izrasli u tom vremenu, i to kako biološki tako i/ili metodološki. Druga je pogreška isključivo crno-bijelo gledanje na kontekst događaja kao i na njihove rezultate. Naime, namjere, ciljevi i rezultati djelovanja Katoličke Crkve u Hrvatskoj isključivo su negativni, protuprirodni i rušilački, 137 138

Usp. Ratko Perić, Stepinčevi interventi kod Pavelića, u: Hercegovina: Časopis za kulturno i povijesno nasljeđe, (2017.), br. 3, str. 179-211. O odnosima medija i promidžbe, kao i o cjelokupnom medijskom sustavu toga vremena više vidjeti u odličnoj monografiji: Marijo Jareb, Mediji i promidžba u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, Zagreb, 2016. Također, moguće je konzultirati i sljedeću literaturu: Fadil Ademović, Novinstvo i ustaška propaganda u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj: Štampa i radio u Bosni i Hercegovini (1941. – 1945.), Sarajevo, 2000.; Alan Labus, Politika i novine u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, Zagreb, 2011.; Boško Zuckermann, Psihologija holokausta: Protužidovska propaganda u NDH i Srbiji 1941. – 1945, Zagreb, 2011. 51

I. KATOLIČKA CRKVA U NDH

smatra ta i takva historiografija. Smatraju kako tu tezu treba stalno ponavljati, a činjenice i interpretacije koje toj tezi ne govore u prilog, jednostavno ignorirati i odbacivati. 3.2. Mikrorazina kao neistražen prostor Ako se osvrnemo na mikrorazinu, tj. na razinu koja pokriva odnose pojedinih župnika prema novouspostavljenoj ustaškoj državi, možemo steći dojam da se među njima nalazi mnogo onih koji su iskreno stali iza novih ustaških vlasti. To, naravno, ne znači da su ti župnici odobravali zločine i progone, ali je sigurno velik broj i onih koji se o tim zločinima nisu niti izjašnjavali ili se barem u formalnom smislu nije moglo primijetiti da im smetaju u svakodnevnom djelovanju. Imamo raznih primjera i to bilo da govorimo o gorljivom provođenju vladinih namjera pokrštavanja pravoslavnog stanovništva,139 sudjelovanju u odgoju Ustaške mladeži140 sve do sudjelovanja u izvršnoj vlasti na razini države.141 Zanimljivo je, međutim, uporno i trajno s jedne strane, ignoriranje dosega uloge pojedinih svećenika te, s druge strane, poopćavanje te uloge. Kao što je za pojedina zlodjela pojedinca iz naroda neprimjereno optuživati narod u cjelini, čini se da uopće nije problem moralno ili metodološki ne razlikovati uloge pojedinaca u Katoličkoj Crkvi od iste Crkve. Sve što su pojedini župnici negativno učinili stavlja se na teret Katoličkoj Crkvi u Hrvatskoj u cjelini ili se pak pripisuje u osobnu krivnju zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca. Čini se da ne treba naglašavati kako je to pogrešno. Ipak, naprotiv! To je stalna praksa, iznova nanovo ponavlja139

140

141

Na primjer, u Hrvatskom državnom arhivu nalazimo dopis kojega potpisuju župnici iz Grubišnog Polja, Velikog Grđevca i Srijemskih Karlovaca u kojem traže da se na katoličku vjeru ne dozvoli vjerski prijelaz srpske inteligencije, što se poklapa s političkim potrebama i zahtjevima ustaškog režima, a protivi se stavu zagrebačkog nadbiskupa Stepinca koji je smatrao da na katoličku vjeru može prijeći svatko s ispravnim vjerskim uvjerenjem. Usp. Hrvatski državni arhiv, Ministarstvo pravosuđa i bogoštovlja Nezavisne države Hrvatske, Odjel bogoštovlja, kutija 5, 533–B–1941. Detaljnije vidjeti u: Filip Škiljan, Preveravanje Srba na području sjeverozapadne Hrvatske 1941. i 1942. godine, u: Tokovi istorije, 2014. (br. 1.), str. 138. Navedimo nekolicinu svećenika duhovnih odgojitelja Ustaške mladeži, a što je dužnosnička pozicija unutar organizacije: Đuro Baloković, logorni odjelni upravitelj za duhovni odgoj Vinkovci; Dragutin Kuhalj, stožerni odjelni upravitelj za duhovni odgoj Gospić; Dragutin Petranović, stožerni odjelni upravitelj za duhovni odgoj Ogulin; Šime Vlahović, stožerni zapovjednik Ustaške uzdanice Modruš itd. Više vidjeti u: Petar Macut, Ustaška mladež – povijest organizacije koja je brinula o podmlatku Ustaškog pokreta, Zagreb, 2018., str. 280 i dalje. Kao primjeri ovakvog djelovanja obično se navodi Dionizije Juričan, Radoslav Glavaš i Ivo Guberina.

Teologija u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj

na, a što znači da je usvojena i zbog nekoga pogrešnog razloga valjana. Toj praksi, držimo, treba stati na kraj jer je ona pogrešna i štetna. Naravno, Katolička Crkva jest jedna cjelina i sastoji se od mnogobrojnih dijelova i mnogobrojnih djelovanja. Ipak, ti su dijelovi i djelovanja neovisni u onom opsegu u kojem se koristi pojedinčeva volja i savjest da bi se na nekoj razni djelovalo. Institucionalno gledano, Katolička Crkva ne može biti odgovorna u domeni osobne volje i savjesti svakog njezinog člana bilo klerika bilo laika, ali može i mora svojim primjerom ukazivati kakvo je djelovanje ispravno, a kakvo pogrešno. 3.3. Je li NDH bila katolička država? Dotaknimo se i pitanja je li NDH bila katolička država? Postavimo protupitanje: koliko je država katolička ako je njezina teoretska i praktična uprava u svojoj biti protukatolička? Je li dovoljno samo reći da smo katolici, naša je država katolička ili je praksa ono što pokazuje bit i prirodu nečega? Naravno, situacija nije toliko jednostavna koliko bi bio jednostavan da/ne odgovor na gore postavljeno pitanje. NDH kao država i ustaška politika kao sustav vladavine religiju je promatrala samo kao sredstvo kojim je, jednim dijelom, mogla svoju vlast učvrstiti ili olakšati provođenje nekih vlastitih politika. Nema nikakve sumnje da je većina stanovništva u NDH bila katoličke vjeroispovijesti. Bio je znatan broj i pripadnika muslimanske vjeroispovijesti koje je nova vlast, u skladu sa svojim pogledima, smatrala Hrvatima muslimanske vjeroispovijesti. Kasnije će ustaška vlast osnovati i hrvatsku Pravoslavnu Crkvu i u tom potezu se zapravo može nazrijeti prava priroda odnosa vlasti i religije u NDH. Pravoslavna Crkva promatrala se kao jedna od glavnih neprijateljica novoga režima. Pokušaj uništavanja njezinih članova bio je zadatak za čije izvršenje ustaška država nije imala kapaciteta, discipline i znanja. Ipak, volje joj nije nedostajalo. Stoga, kako bi umanjili razmjere svojeg neuspjeha, dosjetili su se anulirati opasnost od srpske Pravoslavne Crkve osnutkom svoje vlastite. To, naravno, ne znači da je vlast odustala od ubojstava, nego je značilo da se mijenja metoda koja bi trebala dovesti do ostvarenja krajnjeg cilja: homogenog nacionalnog tijela u homogenoj državi pod vodstvom poglavnika ustaškog pokreta. Katolička Crkva nikada nije poticala na fizičko uništenje pravoslavnog stanovništva i pravoslavnih bogomolja. Ipak, činjenica je da je dio hrvatskog naroda i katolika, nažalost izdajući vjeru i Crkvu kojoj su pripadali, sudjelovao u takvim pothvatima. Iako formalno pravno, pa i moralno, Katolička Crkva s tim procesima nema ništa, ipak je razumljivo prisutna određena doza sramote kao osjećaja jer je netko tko za sebe tvrdi da je katolik mogao i zapravo činio gore opisana zlodjela. Tako su se neki katolici pokazali i sposobnim zločincima. 53

I. KATOLIČKA CRKVA U NDH

Zaključak Nadamo se da smo barem dijelom uspjeli opisati kompleksnost situacije u kojoj se našla Katolička Crkva u NDH. Jasno je vidljivo da su pred nama brojna i zanimljiva istraživanja s neizvjesnim rezultatima. Upravo ta je neizvjesnost poticaj za istraživanje jer treba biti otvoren za istinu, ma kakva u konačnici ona bila. Svakako treba izbjegavati da se prilikom ocjene uloge Katoličke Crkve u NDH njezinim velikodostojnicima daju prerogativi sveznajućih dionika povijesnih procesa, a da se ne uzimaju u obzir upravo one temeljne pretpostavke da je svaki čovjek dijete svojeg vremena, ograničen kako vlastitim intelektom, tako i obrazovanjem, karakterom, kulturom i sl. Takav čovjek mora trenutno reagirati u situacijama toliko kompleksnim da se o njihovim posljedicama povjesničari već sedamdeset godina ne mogu ni približno složiti, i to unatoč mnogobrojnim izvorima, protoku vremena i dostupnosti informacija koje ondašnji sudionici zasigurno nisu imali. Time se ne želi relativizirati ničija uloga niti umanjiti zasluga ili krivnja, nego se pokušava staviti u stvarniji kontekst ocjena mogućnosti, u našem slučaju zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca, ali i Katoličke Crkve u NDH općenito, koji je djelovao u okruženju u kojem je bilo nemoguće načiniti korake za koje bi se svi mogli složiti da vode u pravome smjeru. Smjera jednostavno nije bilo. Postojale su individualne situacije, ljudi u opasnosti, konkretno i krvoločno nasilje, rat i bezakonje. Sačuvati hladnu glavu već je bio uspjeh po sebi, a pomoći još nekome osim samome sebi sigurno je razlog za pohvalu.

II. CRKVENE OBRAZOVNE INSTITUCIJE ZA VRIJEME NDH