dr STEVAN ŽIVOJINOVIĆ mr ANDREJ STANIMIROVIĆ mr TAMARA PETROVIĆ JP Elektroprivreda Srbije, Beograd stevan.zivojinovic@eps.co.yu
SINERGIJA NAPREDNIH UPRAVLJAČKIH KONCEPATA I METODA POD MODELOM INTEGRISANOG MENADŽMENTA KVALITETOM Sažetak Značaj sagledavanja koncepta “Integrisani menadžment kvalitetom”, proizašlog iz St. Gallenovog modela, ogleda se iz potrebe sinergijske primene novih i naprednih pristupa u teoriji i praksi menadžmenta, a posebno menadžmenta zasnovanog na kvalitetu i procesima na putu ka ostvarenju uspešnih poslovnih rezultata savremenih preduzeća. Polazeći od paradigme promene menadžmenta u današnjem vremenu, preko filozofije i kulture o kvalitetu, dolazi se do sažimanja svih prethodnih pozitivnih iskustava (najbolje prakse) u razvoju menadžmenta ispod “koncepcijskog kišobrana menadžmenta kvalitetom”. Praksa pokazuje da korišćenje više aktuelnih menadžerskih opcija koncepata, metoda i tehnika donosi celovitiji uspeh preduzeću (podrazumevajući pre svega JIT, Lean, TQM, SQM, BPR, Six Sigma, BSC, menadžment znanjem i druge). Integrisani koncept koji je usredsređen na važnost ostvarenja poslovnih performansi je postavljen na principima koji omogućavaju brzo reagovanje na iznenadne zahteve na tržištu sa jedne strane, i uvažavanje hijerarhije menadžmenta, s druge strane. Efektivno objedinjavanje određenih transformacionih i operativnih strategija, kroz napredne koncepte menadžmenta i njihove elemente, povećava konkurentnost i efikasnost preduzeća u borbi za svoj opstanak i razvoj na sve turbulentnijem tržištu i opštem okruženju. Ključne reči: kvalitet, menadžment, integracija, koncepti, metode, 1. UVOD Sve intezivniji razvoj tržišta i sve veći zahtevi kupaca, uz rastući pritisak konkurencije, promene vrednosnih stavova u organizacijama i okruženju, zajedno sa tehničko - tehnološkim napredkom i pod uticajem dinamike društvenog razvoja, prisilile su preduzeća da iznalaze i primenjuju nove načine i puteve rešavanja problema u suočavanju sa opstankom i uspešnošću. U odgovoru na rastuću konkurenciju u promenjenim uslovima poslovanja, menadžerima su na raspolaganju različite alternative preduzimanja raznih inicijativa i vršenja organizacionih promena (strategija, strukture, radne prakse, itd.). Ove i slične promene su neophodne i rukovodstvo preduzeća mora stalno da traži načine za povećanje fleksibilnosti poslovnih procesa i brzine reagovanja na različite zahteve kupaca, ali i ostalih zainteresovanih strana. Tako se dolazi do aspekta integracije brojnih koncepata, pristupa i razvijenih menadžment sistema, koji podižu konkurentsku snagu preduzeća i utiču na njenu uspešnost na savremenom tržištu. Koje menadžment filozofije, strategije, pristupe, koncepte, programe i metode koristiti, postaje suštinsko pitanje za opstanak i dalji razvoj predezeća. Uočeno je da su nedovoljno zastupljeni brojni napredni koncepti i metodi menadžmenta koji se danas koriste u razvijenom svetu, naročito u sinergijskom objedinjavanju.
2. PROMENA PARADIGME MENADŽMENTA Tokom devedesetih godina u privređivanju pojavile su se značajne promene opštih poslovnih strategija. Došlo je do promena od ”efikasnosti i fokusa na smanjenju troškova” ka “agilnosti i stavljanju u centar pažnje udovoljavanju potrebama kupaca”. Nove tehnološke mogućnosti i na njima zasnovani novi menadžment pristupi i organizacioni modeli definišu se kao nova tehno - ekonomska paradigma u čijem centru su informaciono komunikaciona tehnologija i fleksibilni modeli organizacije poslovanja koji postaju ključna komponenta ekonomskog rasta. Nova paradigma postavlja nove principe koji moraju biti u osnovi procesa upravljanja i odlučivanja u preduzeću da bi se obezbedila maksimalna efektivnost i efikasnost njenih aktivnosti. Tehnološki pomak od paradigme masovne proizvodnje ka eri informacione tehnologije i fleksibilnih mreža, kao nove paradigme menadžmenta, se ogleda u sledećim mogućnostima: a) izgradnje fleksibilne organizacione strukture (poslovanja na principu radnih timova), što vodi redizajnu poslovnih procesa, b) funkcionisanja integrisanog biznisa u okviru integrisane organizacije i preduzeća kao mreže, dovodeći do organizacione transformacije i c) razvoja novih odnosa sa kupcima i dobavljačima, i formiranje ”povezanih” preduzeća, što sve vodi promeni poslovanja i spoljnih odnosa prema drugim organizacijama [1]. Novi uslovi poslovanja, u davanju većeg značaja intelektualnim, a ne fizičkim i finansijskim resursima u stvaranju vrednosti, nužno je dovela do promena u razmišljanju menadžera, kao i neophodnih promena u upravljačkoj praksi, koje je nužno preduzimati u borbi za održavanje i konkurentnost. U Tabeli 1 prikazani su neki elementi po kojima se može napraviti razlika između karakteristika i uslova u tzv. “staroj” i “novoj” ekonomiji, tj. paradigmi menadžmenta. Tabela 1: Karakteristike stare i nove ekonomije [2] Elementi Organizaciona struktura Organizovanje proizvodnje Ključni pokretač razvoja Ključni pokretač tehnologije Izvor komparativnih prednosti Odnos sa drugim firmama Radna snaga Odnos radnik / rukovodstvo
Stara ekonomija Hijerarhija, birokratija Masovna proizvodnja Kapital / rad Mehanizacija Ekonomija obima Samostalan rad Specifične radne veštine Neprijateljski
Nova ekonomija Timski rad Fleksibilna proizvodnja Inovacije / znanje Digitalna tehnologija Inovacija, kvalitet Udruženja i savezi Različite veštine Saradnja
Novu ekonomiju karakteriše mnogo veće ulaganje u nove koncepte poslovanja i njihovu metodologiju, nego opremu. Ono što je možda najznačajnije za novu ekonomiju to je stalno prisustvo manjih ili većih promena - unapređenja poslovanja poboljšanjem performansi. Nova paradigma ukazuje da će opstati samo ona preduzeća koja kontinuirano teže unapređenju poslovanja, koja karakterišu fleksibilnost u smislu brzog prilagođavanja nastalim promenama, bez obzira da li one dolaze od kupca, konkurencije ili iz samog preduzeća. Veliki broj preduzeća još uvek ima problema da se prilagodi zahtevima koje nova ekonomija nosi sa sobom. Jedna od prepreka, pored kulture ili strukture, može biti nedovoljna i neodgovarajuća primena koncepata menadžmenta, koje će se negativno odražavati na uspeh preduzeća.
3. UPRAVLJAČKI PRISTUPI I MENADŽMENT KVALITETOM Kao odgovor u traganju za održivim i uspešnim poslovanjem sve se više usavršavaju i oblikuju nove operativne i transformacione strategije, kroz programe i metodologije (Slika 1). Da bi opstala organizacija mora da ispunjava dva zahteva: 1. da ima neki cilj (profitabilnost) i 2. da mora kontinualno da se adaptira promenljivim uslovima okruženja (tržišta) [3]. Slika 1: Operativnim i transformacionim strategijama do profitabilnosti i adaptibilnosti [3]
Operativni programi za povećanje efikasnosti
Lean
Mrežna korporacija Masovno zadovoljenje potreba potrošača
TQM Transformacione metodologije (strategije) Zahtevi održavanja poslovanja
Orjentacija na kupce
Virtualna organizacija
Organizacija koja uči
Reinženjering SPC Profitabilnost
Adaptibilnost
Na osnovu sprovedenih istraživanja mogu se izdvojiti neki od značajnih principa nove filozofije i strategije za uspešan menadžment proizvodnim kompanijama [4]: • Masovna proizvodnja po zahtevu kupca, brzina u isporukama i razvoju proizvoda, visok kvalitet, zahtevaju agilnu organizaciju (u kojoj će se kroz osnovne poslovne procese kreirati konkurentska prednost, što zahteva transformaciju od funkcionalnih do menadžera za partnerske odnose sa dobavljačima, za učenje i unapređenje procesa); • Transformacija operativno vođene kompanije u strategijsku vođenu kompaniju (vremenski bazirana konkurentnost dolazi od JIT sistema, TQM koncepta, primene SPC tehnika, stvaranja učeće organizacije, kontinualnih poboljšanja i inovacija, i dr.); • Menadžment znanja postaje element uspešne proizvodnje (najuspešnije proizvodne organizacije biće one koje budu učile brže od konkurenata). Već duže vreme kvalitet je od puke formalnosti postao centralni upravljački pojam. Uspešna primena menadžmenta pomoću kvaliteta znači kombinovanje klasičnog TQM sa drugim upravljačkim pristupima i predstavlja poslovnu filozofiju, način života i rada, organizacionu kulturu i drugo, koji ima za cilj postizanje boljih poslovnih performansi. Primenom menadžmenta kvalitetom ostvaruju se osnovne koristi: obezbeđenje kvaliteta proizvoda koji konstantno zadovoljavaju zahteve kupca, obezbeđenje veće efikasnosti menadžmenta poslovnih procesa, veća usaglašenost strategijskog i operativnog menadžmenta i obezbeđuje se osnova za uspešnu primenu drugih menadžment koncepata. Strategijskim usmeravanjem i celovitim pristupom na faktore uspešnosti - kvaliteta, troškova, vremena i fleksibilnosti (širine proizvodnog programa, novih proizvoda, variranja obima i vremena isporuke itd.) može se doći do poboljšanja konkurentske prednosti i poslovnih performansi. Stoga, sve ove parametre treba harmonizovati u okviru jednog koncepta.
Kako nastali mnogobrojni menadžment pristupi za realizaciju osnovnog poslovnog cilja preduzeća - ostvarivanje boljih poslovnih rezultata nisu kontradiktorni, već komplementarni, njihovim objedinjavanjem pod kvalitetom gradi se koncept integrisanog menadžmenta kvalitetom (IQM – Integrated Quality Management). 4. KONCEPT INTEGRISANOG MENADŽMENTA KVALITETOM Prvo se pojavio koncept integrisanog menadžmenta - St. Gallen Koncept (Knut Bleicher, 1992 [5]) na Univerzitetu St. Gallen – Švajcarska, kao fokusirani menadžment ili menadžment poslovnih rezultata, a kasnije na njegovoj osnovi i IQM (Hans Slika 2: Organizacione varijable i performanse Dieter Seghezzi, 1995 [6]), odnosno procesno orjentisan IQM, pod snažnim uticajem filozofije menadžmenta kvalitetom. Integrisani menadžment je nastao na novoj paradigmi menadžmenta i njegova suština se ogleda u harmonizovanju strategijskih programa – poslovnih strategija (ili uopšteno menadžerskih aktivnosti), organizacione strukture i korporativne kulture (uopšteno organizacionog ponašanja). Stavljanjem u središte pažnje dopunskog elementa - koncepti i metode menadžmenta i njegovo uvođenje u ”magični trougao” strategija – struktura – kultura, kao katalizatora za ostvarenje uspešnog poslovanja (Slika 2), dolazi se do IQM modela. On u sebi objedinjava razne menadžerske pristupe - dobre prakse, ispod “koncepcijskog kišobrana menadžmenta kvalitetom” (Slika 3), kojim se na odgovarajući način uspostavljaju veze i odnosi preduzeća sa kupcima, okruženjem, zaposlenima i drugim zainteresovanim stranama. Koncept je postavljen na principu koji omogućava brzo reagovanje na iznenadne zahteve na tržištu sa jedne strane, i uvažava hijerarhiju menadžmenta (vertikalnu i horizontalnu) s druge strane. Ovo podrazumeva promenu od statičkog ka dinamičkom menadžmentu, gde poslovno proizvodna praksa mora stalno da se unapređuje sa brojnim pristupima i metodama [7]. Osnovni zadatak IQM odnosi se na izgradnju unutrašnje sposobnosti preduzeća za iniciranje i realizaciju promena u pravcu delotvornog i efikasnog prilagođavanja tržišnim uslovima i zahtevima. Dakle, suština je u postizanju višedimenzionalnih ciljeva kroz multidisciplinarne aktivnosti uz istovremenu harmonizaciju zahteva kvaliteta, vremena, cene i fleksibilnosti. IQM omogućava da se sagledaju nove tendencije u teoriji i praksi menadžmenta i organizacije, jer on sažima u sebi i koristi sva predhodna pozitivna iskustva u razvoju menadžmenta. Praksa je pokazala da korišćenje više menadžerskih pristupa donosi celovitiji uspeh preduzeću.
Slika 3: Integracija naprednih upravljačkih koncepata i metoda
Primena koncepta IQM vodi povezivanju i usaglašavanju svih nivoa upravljanja i odlučivanja u organizaciji, koji su okrenuti različitim vremenskim horizontima kompleksnosti, planiranja i kompetentnosti, sa filozofskom osnovom i ciljevima preduzeća. Svaki od nivoa menadžmenta podrazumeva faktore kvaliteta, cene, vremena i fleksibilnosti, koji su istovremeno u korelaciji sa okruženjem, organizacionom strukturom, menadžerskim aktivnostima (implementacijom poslovnih strategija), organizacionim ponašanjem (ljudskom dimenzijom) i poslovnim rezultatima, što ukazuje na svu kompleksnost i multidimenzionalnost ovog modela. 5. SINERGIJA KONCEPATA I METODA MENADŽMENTA 5.1. Komplementarnost karakteristika pojedinih upravljačkih koncepata i metoda Sinergija koncepata i metoda menadžmenta u IQM modelu, zauzima važno mesto među ključnim faktorima uspeha organizacije pored drugih (filozofije, kulture preduzeća i sl.). Postizanje pozitivnog sinergijskog efekta je veoma važno sa stanovišta efikasnosti IQM modela. Sinergija koja znači da je celina više od prostog zbira njenih delova, u ovom kontekstu znači, da će primena više koncepata (i metoda), spregnutih po zajedničkim elementima u sadejstvu, doneti veće pozitivne efekte nego kao da se koristi samo jedan ili više odvojenih sistema. IQM ne predstavlja koncept koji uvodi potpuno nove elemente, nego insistira na konsekventnoj primeni podsistema poznatih strategija, koncepta, metoda i alata. U Tabeli 2 dat je pregled karakteristika, područja primene i obuhvata pojedinih naprednih koncepata i njihovih metoda koje se mogu realizovati u okviru IQM modela. Poredeći karakteristike i elemente iznetih koncepata može se videti da oni imaju u najvećem delu zajedničke dodirne tačke. Treba napomenuti da, i pored izvesnog preklapanja, svaki navedeni koncept sadrži izvesne principe, stavove, metode i tehnike namenjene poboljšanju poslovnog učinka u konkretnim oblastima poslovanja kompanije.
Tabela 2: Karakteristike i obuhvat naprednih koncepata menadžmenta (adaptirano prema [8])
Marketing koncept Marketing menadžment, strategijsko planiranje, usmerenost na tržište i kupce, totalni kvalitet u marketingu, menadžment marketing informacija; Identifikovanje povoljne tržišne prilike (SWOT analiza), analiza tržišta, ponašanje i lojalnost kupaca, predviđanje tražnje, lanac vrednosti, kvalitet proizvoda, itd.; JIT (Jit - In -Time) koncept JIT koncept proizvodnje i logistike kao program za povećanje rasta produktivnosti i konkurentske snage (daje važnost upravljanju procesima i kvalitetu); Segmentiranje proizvodnje (razdvajanje kapaciteta, optimiziranje tokova i grupna organizacija), nabavka sinhronizovana sa proizvodnjom, partenerski odnosi i drugo; MRP (planiranje potrebnih materijala) i MRP II (planiranje resursa za proizvodnju) metode “guranja” (Push); KANBAN sistem - primena principa “vučenja” (Pull) itd.; Lean menadžment Toyota proizvodni sistem (netroškovni pristup, eliminisanje rasipanja i gubitaka u svim delovima procesa, nulta kontrola kvaliteta, racionalizacija, kružoci kvaliteta itd.); Lean menadžment (usmeren na ne-vrednosne aktivnosti, stvaranje mreža preduzeća, stalno poboljšanje kvaliteta i permanentno reduciranje troškova, itd.); Razvoj fleksibilne proizvodnje i organizacione strukture (matrične, inovativne, timske i preduzetničke), kao i mrežnih organizacija (modularnih, virtuelnih i bez granica); Menadžment totalnim kvalitetom (TQM - Total Quality Management) TQM (orjentacija na kupce, procese i saradnike, troškove kvaliteta, eksterne i interne kupce, zadovoljstvo kupaca, metodologiju TQL - Total Quality Leadership i dr.); Nacionalni modeli poslovne izvrsnosti (Evropski - EFQM, SAD - MBNQA, Japanski) kao osnov identifikovanja snage i slabosti organizacije za stalna poboljšanja; Metode (alati) i tehnike kvaliteta: Išikava dijagram (uzrok - posledica), SPC (Statistical Process Control) - statistička regulacija procesa, FMA - otkrivanje potencijalnih grešaka u razvoju, QFD - planiranje kvaliteta sa aspekta kupaca, i dr.); Kontinualno poboljšanje procesa, mapiranje procesa, PDCA (Plan, Do, Chek, Act) metodologija, model zrelosti-sposobnosti procesa CMM (Capability Maturity Model); Specifični sistemi menadžmenta - kvalitetom (QMS) i drugi menadžment sistemi Sistem menadžmenta kvalitetom QMS (prema međunarodnom standardu ISO 9001) – uspostavlja procesni pristup, politiku i ciljeve kvaliteta, odgovornost rukovodstva, dokumentovanost i vrednovanje procesa i stalno poboljšanje u realizaciji proizvoda; Mendžment zaštitom životne sredine (ISO 14001), bezbednošću i zdravljem zaposlenih (specifikacija OHSAS 18001), informacionih sistema (ISO 27001) i sl.; Menadžment sistemi podržani standardima ili neformalizovani (društvenom odgovornošću, rizikom, finansijama, itd.); Reinženjering poslovnih procesa (BPR - Business Process Reengineering) BPR koncept (radikalni redizajn uz korišćenje moderne informacione tehnologije), usmeravanje na faktore uspešnosti - kvaliteta, troškova, vremena i fleksibilnosti; Menadžment procesima (akcenat na celokupno poslovanje, glavni i kontinuirani tok, delinearizaciju i sjedinjavanje podeljenih procesa, višestruke verzije istog procesa…); Menadžment alati za povećanje efikasnosti poslovanja (procesa i aktivnosti): Benčmarking - analizom sa najboljima, ABM (Activity Based Management) / ABC (Activity Based Costing) – upravljanje aktivnostima i njihovim troškovima, itd.; Transformacija funkcionalne u procesnu organizaciju, razvoj informaciono komunikacionih sistema za podršku odlučivanju itd.;
Six Sigma koncept Six Sigma koncept upravljanja procesima i njenim rezultatima (fokusiranje na ključne faktore procesa, preispitivanje nivoa kvaliteta procesa i izlaza, primenu statističkih alata za merenje i analizu rezultata, kontinuirano poboljšanje eliminisanjem grešaka); Six Sigma kao instrument menadžmenta zasnovanog na procesima (promovisanje procesne kulture, upravljanje procesima od početka do kraja, razumevanje i ispunjenje očekivanja potrošača, dovođenje u vezu nagrada sa performansama); DMAIC (Define, Measure, Analyze, Improve, Control) metoda u implementaciji Six Sigma koncepta, SIPOC (Suppliers, Inputs, Process, Outputs, Customer) dijagram…; Koncept balansne karte rezultata (BSC - Balanced Scorecard) BSC (sistem menadžmenta rezultatima iz 4 perspektive – potrošača, internih procesa, finansija i učenja i rasta po nivoima u preduzeću, povezivanje BSC sa strategijskim menadžmentom i sistemom nagrađivanja, integracija BSC sa programima za kvalitet); Koncept BSC strategijska mapa (fokus na uzročno - posledičnim vezama aktivnosti u lancu vrednosti, otkrivanje gepova u strategiji i preduzimanje korektivnih akcija itd.); Metode za merenje i kontrolu uspešnosti poslovanja: PP - prizma performansi, APL (Action Profit Linkage) za profitabilnost, HOB (Heart of Business Model) - za kompetentnost procesa, tj. aktivnosti koje dodaju vrednost, itd.; Menadžment znanjem (MZ) i intelektualnim kapitalom (MIK) MZ i MIK (usmereni na kreiranje, usvajanje, prenos, korišćenje i merenje znanja i intelektualnih performansi, znanje kao organizujućeg principa, itd.); Koncept inteligentne organizacije (fokus na proces učenja i kompetentnost, kolektivna inteligencija zasnovana na znanju, kompetentnosti i razumevanju, baze znanja, digitalno dimenzioniranje menadžmenta itd.); Izgradnja inovativne i agilne organizacione kulture i drugih faktora organizacionog ponašanja (liderstva, timskog rada, motivacije, organizacionog učenja itd).; Uključivanje i razvoj zaposlenih, sticanje kompetentnosti, posvećenost poslu, obuka i usavršavanje (za kvalitet), zadovoljstvo zaposlenih i njihovo nagrađivanje itd.;
Za sve koncepte, metode, tehnike i principe organizacije i menadžmenta, nazvane jednim imenom „menadžerska tehnologija“, može se reći da sadrže najznačajnije opšte komponente: • planiranje (strategijsko planiranje, biznis planiranje, portfolio menadžment itd.), • dizajniranje (delegiranje autoriteta, mehanizme koordinacije, oblike departmentalizacije, upotrebu timova itd.), • menadžment ljudskim resursima (selekciju/regrutaciju, sisteme nagrađivanja, obuku..), • vođenje zaposlenih (motivisanje, liderstvo, rešavanje konflikta, razvoj kulture, itd.) i • kontrolu (centre odgovornosti u preduzeću, budžet itd.) [9]. Osnovu za obezbeđenje sinergijskog delovanja pri upravljanju organizacijom u cilju poboljšavanja performansi, pod modelom IQM, čine određeni značajni aktuelni elementi - na neki način zajednički za sve navedene napredne koncepte i metode menadžmenta: a) koji se poklopaju sa osnovnim obeležjima i načelima preduzeća visokih performansi (saglasno zahtevima nove ekonomije - za kontinuirano, održivo poboljšanje poslovanja): • timski rad i timska organizacija, • “plitka” organizaciona struktura i samokontrola, • šira stručnost zaposlenih i nagrađivanje na timskoj osnovi, • davanje ovlašćenja zaposlenima i timska odgovornost, • kontinuirano učenje zaposlenih, • sistemsko promišljanje i upravljanje zasnovano na procesima [10] i
b) uz dopunu principa menadžmenta kvalitetom (ugrađenih u standarde serije ISO 9000): • usmeravanje na korisnike i uzajamno korisni odnosi sa isporučiocima, • liderstvo i uključivanje zaposlenih, • odlučivanje na osnovu činjenica i stalna poboljšanja [11]. 5.2. Koncepti i metode menadžmenta u ostvarivanju finansijske i ekonomske dobiti Polazeći od principa menadžmenta kvalitetom koje najviše rukovodsvo preduzeća može koristiti u cilju poboljšanja performansi, može se videti uloga koncepta i metoda menadžmenta u ostvarenju finansijske i ekonomske dobiti. Na ovim međusobno povezanim principima zasniva se razvoj procesa koji omogućuje ostvarenje ciljeva organizacije. Identifikovanje i primena pogodnih koncepta i metoda menadžmenta obezbeđuje pomoć u implementaciji principa menadžmenta kvalitetom i olakšava razvoj konzistentnog sistemskog pristupa ostvarivanju finansijskih i ekonomskih dobiti [12]. Slika 4: Sinergijski odnos koncepata i metoda menadžmenta sa rezultatima u procesu IQM PDCA ciklus:
Plan
Î
Izvršenje
Î
Provera & Î Delovanje
Proces integrisanog menadžmenta kvalitetom 1. Snimanje i analiza okruženja, identifikovanje strategijskih mogućnosti na osnovu spoljnih i unutrašnjih faktora;
2. Definisanje vizije, misije, osnovnih ciljeva, strategija i politika;
3. Utvrđivanje 4. Obezbeđiva5. Praćenje, programa ranje resursa, merenje i analiza zvoja, organizaplaniranje i performansi cione strukture i upravljanje procesa, kao i menadžment realizacijom poboljšavanje sistema; proizvoda; aktivnosti; Definisanje Utvrđivanje Osposobljavanje Preispitivanje, politike i kulture ciljeva, planoza kvalitet, interne provere, kvaliteta, vredno- va i odgovorno- formalizovanje korektivne i sti organizacije; sti za kvalitet; procesa; preventivne mere;
Sinergijska integracija u primeni naprednih koncepata i metoda menadžmenta - BSC; - SWOT; - QFD; - Analiza tržišta; itd.
- Marketing planiranje; - BSC; - QFD; itd.
Ð
Ð
- JIT; - Lean; - QMS; - TQM; - BPR; - Six Sigma; - BSC;
- Menadžment znanjem; - SPC; - Modeli poslovne izvrsnosti; - ABM / ABC; - MRP; itd.
Ð
- BSC; - FMA; - Statističke tehnike; - Benchmarking; - Pareto; - CMM; itd.
Ð
Poslovni rezultati: - Povećana efikasnost; - Poboljšana efektivnost; - Poboljšane performanse procesa, aktivnosti i proizvoda; - Novi / redefinisani ciljevi; - Priznanja i nagrade; Uspešna integracija principa menadžmenta zasniva se na primeni procesnog pristupa i PDCA modela. Ovaj pristup omogućuje najvišem rukovodstvu da utvrdi zahteve, planira aktivnosti, obezbedi odgovarajuće resurse, implementira aktivnosti stalnog poboljšavanja i meri rezultate da bi se odredila efektivnost. Time je omogućeno da se donesu odluke na osnovu informacija, bilo da se one odnose na određivanje komercijalnih strategija, razvoja novih proizvoda ili
izvršenja finansijskih aranžmana. Odnos koncepata i metoda menadžmenta u procesu IQM i ostvarenja poslovnih rezultata u pogledu finansijskih i ekonomskih dobiti, date su na Slici 4. Finansijske i ekonomske dobiti koje mogu biti ostvarene primenom principa menadžmenta kvalitetom, izborom i implementacijom pogodnih menadžerskih koncepata i metoda u omogućavanju da organizacija bude uspešna i stabilna, uključuju: • poboljšanu profitabilnost i / ili poboljšanu realizaciju budžeta, • poboljšan povraćaj investicija, • povećanu konkurentnost, povećani prihod i smanjene troškove, • optimizaciju raspoloživih resursa, • poboljšano zadržavanje i lojalnost kupaca [12]. Nije namera da koncepti i metodi menadžmenta, navedeni u Tabeli 2 i Slici 4, budu svi i u potpunosti primenjeni jer u praksi se koristi jedna ili kombinacija više različitih naprednih sistema. Prikaz ns Slici 4 pokazuje, kao primer, koji se potencijalni menadžerski sistemi mogu upotrebiti u procesu menadžmenta. Rukovodstvo preduzeća treba da stalno istražuje dostupne koncepte i metode, i primeni one koje se odnose na specifične potrebe organizacije. Malo je verovatno da će bilo koja pojedinačna metodologija (menadžerska tehnologija) zadovoljiti sve potrebe organizacije za uvođenjem poboljšanja. Neophodno je vršiti procenu rezultata aktivnosti i izbora adekvatnog načina za ostvarivanje napredka. Sposobnost za pružanje vrednosti korisniku (kupcu, potrošaču) je ključna determinanta poslovnog učinka i identifikovanje i izbor koncepata i metoda menadžmenta koji najviše obećavaju u pogledu poboljšanja poslovanja treba posmatrati sa četiri aspekta [13]: a) planiranja (definisanja politike, strukture i procedura koje će omogućiti isporuku korisnicima veće vrednosti nego njeni konkurenti), b) procesa (sposobnosti za realizacijom proizvoda i uvećanja vrednosti za korisnika), c) upravljanja i sinhronizovanja resursa u cilju efikasne realizacije procesa, a u skladu sa zahtevima korisnika (objedinjavanje i sinhronizovanje obezbeđenja potrebnih resursa), d) upravljanja aktivnostima realizacije procesa u cilju maksimiziranja stvorene vrednosti (identifikovanja i otklanjanja lošeg kvaliteta i grešaka u procesu, smanjenja troškova, usredsređenosti na zahteve korisnika radi obezbeđenja maksimalno pruženih koristi). 6. ZAKLJUČAK Na kraju može se reći da IQM model nije monolitan, nego se sastoji iz manje više kompatibilnih elemenata različitih menadžment pristupa sa svrhom da se održi uravnoteženi odnos između ključnih faktora od kojih zavisi opstanak i razvoj preduzeća. On pokušava da poveže, objedini i homogenizuje sve relevantne faktore kroz sintezu osnovnih stavova, principa i metoda pojedinih pristupa, u skladu sa jedinstvenom koncepcijom, gde je sve podređeno zahtevima realizacije ciljeva i postizanja boljih performansi organizacije. IQM model je dinamički prilagodljiv i podložan stalnom unapređivanju, uzimajući u obzir nove empirijske koncepte u nauci o menadžmentu i organizaciji kojima se povećavaju performanse. Navedene menadžment koncepte sa metodama ne treba shvatiti kao potpuno odvojene filozofije, koje su same sebi dovoljne, već samo kao posebne komplementarne strategijske pristupe. Uspešno implementiranje više koncepata i metoda znači kombinovanje raznih sistema i uključivanje novih – naprednijih, koji će integracijom u okviru IQM modela omogu-
ćiti sinergijsko delovanje u realizaciji ciljeva preduzeća. Treba takođe ukazati, da postoji i pitanje oko pouzdanosti sinergije u praksi, da li će se zaista pojaviti njeni očekivani efekti. Posmatrajući sa instrumentalnog aspekta, IQM koncept treba poznavati i razumeti zbog postojanja različitih razvojnih modela organizacije i menadžmenta, prihvatanja važnosti filozofije, principa i kulture menadžmenta kvalitetom, kao i sinergije menadžerskih koncepata i metoda - jednog od ključnih faktora uspeha preduzeća. Istaknimo da se doprinos, razvojem i primenom IQM modela, ogleda u: • sagledavanju sinergijske primene novih i naprednih pristupa u teoriji i praksi menadžmenta, a posebno menadžmenta zasnovanog na kvalitetu i procesima i • razumevanju harmonizovanja poslovnih strategija, organizacione strukture i korporativne kulture pomoću aktuelnih koncepata i metoda menadžmenta, što vodi povećanju konkurentnosti i efikasnosti na putu ostvarenja uspešnih rezultata. 7. LITERATURA [1] [2] [3] [4] [5] [6] [7]
D.Tapscott, A. Caston, Paradigm Shift: The New Promise of Information Technology, McGraw Hill, 1993., Progressive Policy Institute, New Economy Index, Washington, D.C. 2000., Rick Dove, Paradigm Shift Internationale, http://www.parashift.com/Essays/essay001.htm (1998.), Arnoud De Meyer, Where next fur Europe?, Measuring Business Excellence, V.2, N.1, 1998., Knut Bleicher, Das Konzept Integriertes Management, Campus Verlag, Frankfurt am Main, 2004.; H. D. Seghezzi, Integriertes Qualitätsmanagement - Das St.Galler Konzept, Hanser Wirtschaft, 2003., H. D. Seghezzi, Europe as Part of the Triad, In Juhani Anttila (ed.): Proceedings of the EOQ 93, World Quality Congress, Vol. 1., Helsinki, Finland, 1993., [8] S. Živojinović, “Integrated Quality Management“ As a Subject in Higher Education Curriculum, In Proceedings of the 1st Inernational Conference ICQME 2006 (Quality, Management...), Budva, Montenegro, 2006., [9] D. Raiston, D. Holt, R. Terpistra, Y. Kai-Cheng, The Impact of National Culture and Economic Ideology on Managerial Work Values: Study of the …,Journal of International Business Studies, First Quarter, 1997., [10] T. Devane, Integrating Lean Six Sigma and High-Performance Organizations: Leading the Charge Toward Dramatic, Rapid and Sustainable Improvement, John Wiley & Sons, Inc., 2004., [11] ISO 9000, Quality Management Systems - Fundamentals and Vocabulary, 2000., [12] ISO/DIS 10014, Quality Management Systems - Guidelines for Realizing Financial and Economic Benefit, 2005., [13] Jack Sharley, Selecting of the Right Tool, Best Practice, Jul 1996.
SYNERGY OF ADVANCED MANAGEMENT CONCEPTS AND METHODS IN INTEGRATED QUALITY MANAGEMENT MODEL Summary The significance of “Integrated quality management” concept, originating form St.Gallen-model, is reflected in the need for synergic application of new and advanced approaches of management theory and practise, particularly quality- and process-based management, for contemporary enterprises' business success. Starting from today's change management paradigm, via quality culture and philosophy, all positive experience (best practise) in management is condensed under “conceptual umbrella of quality management”. Practical experience shows that utilization of multiple management concepts, methods and techniques results in holistic business success (in particular, JIT, Lean, TQM, QMS, BPR, Six Sigma, BSC, knowledge management, etc.). Integrated concept targeted at business performance attainment is based on principles that simultaneously support both fast accomodation of market requirements and management hierarchy considerations. Effective amalgamation of particular transformational and operational strategies, through advanced management concepts and elements thereof, improves business competitiveness and efficiency in relentless struggle for survival and growth in evermore turbulent market and general environment. Keywords: quality, management, integration, concepts, methods