ЧАСОПИС ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ Година I. – Број 1.
Светоархангелски број – 2003. г.
Цијена 10 kn
Манастир Крка – основан 1350. године
(запис из 1590. г.)
Свевидећем и преблагом Богу слава и власт у бесконачне вијеке вјекова, амин. — Писа се ова света и божанствена књига звана учитељно јеванђеље 1590. године при храму Свetoga архистратига Михаила, манастира званога Крка за духовника Јосифа и свега братства. Поче се писати мјесеца априла 9. дана и заврши се у мрак 8. августа Росодер Панкратис. Слика на 1. стр. – Икона Св. Арханђела Михаила – иконостас манастира Крка 17-18 вијек
Новембар 2003.
Још једно гласило епархије Далматинске Уводна ријеч и благослов за часопис «Крка» У оквиру Истине – издавачке куће епархије Далматинске, поред нашег богословског часописа “Истина”, благодаћу Божијом, ево почиње да излази и наше друго гласило – “Крка”. Основна концепција часописа ће бити богословскопастирска и пратиће живот Цркве и нашег народа у епархији Далматинској. Излазиће четири пута годишње: о Божићу, Васкрсу, Преображењу и Светом архангелу Михаилу.
Поред штампања овог часописа, у издавачкој кући “Истина”,припремамо и друге пројекте, од којих је свакако најважније издавање сабраних дјела епископа Далматинског др Никодима Милаша, а и других светоотачких дјела и дјела савременог богословља Цркве, која су данас постала неопходна духовна храна, како богословима и теолозима, тако и свим вјерујућим хришћанима, гладним и жедним Ријечи Божије.
С АДРЖАЈ Бесједа епископа Далматинског Г. Фотија на Преображење у манастиру Крки 2003. г. ............... 4–5 Учење светог Григорија Паламе о човеку .................. 6–7 Василије Велики ............................................................ 8–9 Никола Тесла и Кистање ................................................. 10 Ферман из Стамбола штити манастир ........................... 11 Обновљена богословија.................................................. 12 Вратимо ли се – опстаћемо! ...................................... 12–13 Опструкција на локалном нивоу .................................... 14 Свечаност за Преображење .......................................... 15 Опет центар духовног народног живота ....................... 16 Ниједно зло довијека ...................................................... 17 Обнова храма у Мокром пољу ....................................... 18 Прослава свете Петке у Бјелини................................... 19 Храмовна слава Покрова Пресвете Богородице у Книну ....................................... 20 Храм Успења Пресвете Богородице у Дицму ............... 21 Храм рођења Пресвете Богородице на Ублима .......... 21 Храм св. апостола Петра и Павла у Броћанцу ............ 22 Храм св. Илије на Зелову ............................................... 22 Обнова храма у Чистој Малој ......................................... 22 Вијести из православног свијета ................................... 23 Икона Паола Венецијана у Сплиту ................................ 24 Воља за опстанак ............................................................ 25 Служење његовог преосвештенства ...................... 26–29 Адресар ............................................................................ 30
Надамо се да ће часопис “Крка” испунити своју мисију и да ће ријечју и сликом бити свједочанство о животу и подвигу Српске Православне Цркве и народа у епархији Далматинској. С благословом Божијим, епископ Далматински Фотије
Излази сa благословом Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Господина Фотија
Издавач: Епархија Далматинска – Шибеник Уређивачки одбор: Игуман Герасим Поповић, јеромонах Герман Богојевић, јереј Милорад Станојевић, јереј Борис Милинковић, јереј Славољуб Кнежевић и монах Доситеј Јовић Адреса уредништва: Manastir Krka Nikole Tesle bb, 22305 Kistanje в. д. главног и одговорног уредника и лектор-коректор: Светозар Борак Технички уредник: протојереј Никола Шкорић e-mail: sp-manastir-krka@si.htnet.hr Графичко обликовање: Miodrag Raos Штампа: Jagraf - Solin Тираж: 2.000 примјерака Излази четири (4) пута годишње ISSN 1334-4293
3
4
Новембар 2003.
Ваше Преосвештенство, уважени господине Маштруко, изасланиче председника Р. Хрватске, часни оци, господо амбасадори, драга браћо и сестре! Сабрали смо се данас овдје, благодаћу Божијом, под сводове светиње манастира Крке, да обиљежимо велики Господњи празник Преображења. Господ Исус Христос се шест дана пред Свој свечани улазак у Јерусалим преобразио пред тројицом апостола на Гори Таворској, да им покаже славу Свог божанства и славу Царства Небескога. На том величанственом и чудесном догађају, на Тавору појављују се велики старозавјетни пророци Мојсије и Илија, који су са Господом разговарали о Његовом предстојећем уласку, и Његовом страдању у Јерусалиму – тој највећој драми људске историје; а тројица ученика – свети апостоли, будући још увијек недовољно усавршени у вјери попадали су на земљу, немогући у том тренутку видјети толику Славу Божију, и преизобиље нетварне божанске Свјетлости, која се тог тренутка из преображеног тела Христовог излила на свако биће и на сву творевину Божију. По Свом божанском Свезнању, Господ Исус Христос је знао да ће се Његови ученици разбјежати, када Он као чојвек буде доживио предстојеће највеће понижење и страдање на Голготи, али управо овом пројавом Своје божанске свјет-
лости и Своје божанске славе на Тавору, жели да их укрепи и оснажи за њихову каснију мисију проповједи Јеванђеља Христовог по читавој васељени. Од празника Преображења пројављена је и потврђена коначна и једном за свагда побједа нетварне божанске Свјетлости над сваком тамом и тамама овог свијета. Тавор је про-
према овој светињи и сами преображавају том божанском Свјетлошћу, која је од Горе Тавора присутна у Литургији Цркве, преко које је вјековима испуњавала, а и данас испуњава ову светињу манастира Крке. Многи оци су говорили да је циљ човјековог живота успети се на Гору Таворску и преобразити
Бесједа епископа на Преображење у јава побједе Царства Небеског над сваким земаљским царством, над историјом и над смрћу и та победа ће коначно бити крунисана васкрсењем Богочовјека Исуса Христа из мртвих. Трагајући за том божанском Свјетлоћшу и монаси манстира Крке су се повлачили у пећине и спиље овог дивног кањона Крке, желећи да подвигом вјере открију у себи и у свом срцу ову нетварану божанску Свјетлост, која преображава човјека; и од смртног пролазног човјека чини га преображеном личноћшу и грађанином Царства Небеског, већ сада у историји. Управо је због њих, монаха боготражитеља, Преображење установљено као празник овог манастира. Кроз историју то је постао и свенародни празник на који су многобројни вјерници долазили да се по мери своје вјере и љубави
своје биће божанском свјетлошћу Христовом, а та Гора, браћо и сестре, је кроз Свете Тајне Цркве постала унутра у нама, јер је по ријечима Светог Јеванђеља Царство Небеско унутра у нама. Наш подвиг је, а и призив сваком човјеку, да га вјером откријемо у дубини свога срца и свога бића, те учинимо да та Божанска Свјетлост Царства Небеског просија из нас, чинећи нас преображеним људима и онима који су свјетлост свијету. На овај празник су кроз дугогодишњу историју долазили вјерници и ходочасници овој светињи да пројаве своју вјеру у Бога; да узнесу своје молитве за муке и распећа свог свакодневног живота; да се сусретну са Богом и са ближњим; да кроз покајање и напуштање закона таме овог свијета приступе Божанској Свјетлости и испуне своје биће вјечним
Новембар 2003.
животом Царства Небеског. Браћо и сестре, без обзира колика и каква искушења у овом животу наилазила на нас људе, па и на читаве народе, не требамо остајати на њима. Света Црква нас позива, да непрестано ум свој уздижемо ка Небесима, созерцавајући тако преображеног Господа на Гори Таворској,
који нам из Своје превелике љубави дарује нестворену Божанску Светлост Царства Небеског. У поређењу са њом ова наша физичка свјетлост није ни блиједа сјенка те Славе, међутим и земаљску свјетлост нам Бог дарује ради овога живота. Ми се као Црква молимо да недавна трагедија, која је задесила ове просторе,
буде превазиђена, да се, како су још говорили старозавјетни пророци – раскује оружје и да се од мачева направе плугови – да се народ Божији врати у своје куће, бринући се о својој земљи и о спасењу своје душе. Понекад нам се као људима учини да због великих трагедија и катастрофа у овом свијету доминира цар-
Далматинског Г. Фотија манастиру Крки 2003. г. ство таме, међутим Тавор упарво свједочи другачије – да је свјетлост изнад таме, да је добро изнад зла, и да је вјечно Царство Божије – Царство љубави и Божанске Свјетлости изнад свих историјских царстава и да Свјетлост Његову не може помрачити ништа. То је велика утјеха за нас смртне, обичне људе, јер бисмо ми и више од апостола пали на земљу пред овом Божанском Свјетлошћу, али без обзира на то желимо да будемо на Гори Преображења. Дозволите да вас још једном све поздравим у своје име и у име братства овог манастира и да пожелим да се сви данас духовно обогатимо у овој светињи манастира Крке, која треба да буде, и јесте, мјесто мира и духовне утјехе. Живјели! Бог вас благословио! Манастир Крка Преображење 2003.
5
БОГОСЛОВЉЕ
6
Новембар 2003.
Учење светог Григорија Паламе о човеку
Панајотис Христу
Антропологија светог Григорија Паламе представља саму суштину његовог богословља. Читав његов богословски систем искључиво је усредсређен на описивање и дефинисање људских односа и односа поједине личности са Богом. Он прати човекову борбу између овоземаљског и божанског, створеног и нествореног, и показује како он може постићи стање нествореног. Човеку је то могуће, будући да он није пука рекапитулација и украс васцеле творевине, већ и икона Тројединога Бога за коју је, још од стварања света, приуготовљено нестворено Царство. Само физичко постојање и живот јесу створене пројаве божанске енергије. Али, будући да је и човек такав (створена пројава божанске енергије, прим. прев.), то га не изједначава са животињама. Напротив, човек је, између осталог, саздан и од елемената
неземаљског, и на крају је у њега удахнут божански нестворени дух. Човеково тело, саздано од твари, припада категорији материјалног. Човекова душа која се састоји из не–земаљских елемената, разликује се од душе животиња по томе што је она, пре свега суштина, а затим енергија, док душа животиња представља једноставно делење које не постоји само по себи, већ умире заједно са телом. Са друге стране, човекова душа, будући независна суштина, не нестаје заједно са телом, већ наставља да живи и након одвајања од њега. То значи да је човекова душа, иако створена духовна суштина, бесмртна. Код Светих Отаца наилазимо на различита мишљења о начину повезаности душе и тела. Изгледа да свeти Григорије, упркос томе што се стално позива на макаријевско мишљење да душа пребива у срцу, више нагиње мишљењу светог Григорија Ниског да душа прожима цело тело и то као динамични елемент који га повезује, садржи његове промислитељске силе и оживотворава га. Главне душевне силе: ум (νους), разум (λογος) и дух (πνευμα) су једноставне функције које чине јединствену целину. Оне нису суштине. То значи, када свети Григорије говори о уму (νους) као суштини, он свакако мисли на саму душу. Изгледа да је ова употреба макаријевских термина утицала на неке његове антрополошке поставке. Штавише, овај утицај може објаснити
Паламино инсистирање на мишљењу да је срце главни осећајни орган ума (νους). Наравно, то није једино значење ове поставке. Она, између осталог наглашава уску повезаност ова два дела човековог организма, будући да срце и биолошки храни васцело тело. На тај начин, Палама жели да избегне доминацију схоластичког рационализма у богословљу уопште. У сваком случају, не сме се занемарити ни Григоријева повремена употреба речи срце у њеном ширем смислу. У своме тумачењу тридесет и другог Псалма (Пс. 32,15), он каже: “Узмимо да стих: Он Који је понаособ саздао срца њихова”, има значење унутрашњег човека. Разум (λογος) је уско повезан са умом (νους), будући да исходи из њега, те се понекад и поистовећује са њим. Из тога разлога, дистинкција ових појмова, коју спроводи свети Григорије, представља својеврстан технички подухват. Коначно, дух (πνευμα) исходи из ума (νους) и из разума (λογος) и у њима постоји, а ерос ума (νους) према разуму (λογος) оживотворава тело. Изразу “по образу” о коме се већ много расправљало, свети Григорије додељује широко и динамичко значење. Он Божански образ види у васцелом човековом постојању и повезује га са Светом Тројицом. Човек није биће створено по образу неког нејасног Бога, већ по образу Тројединог Бога. Човека је саздала енергија Свете Троји це, и он може да прими њену божанску светлост. Његове
БОГОСЛОВЉЕ душевне силе, ум (νους), разум (λογος) и дух (πνευμα), представљају неразлучну заједницу која одговара заједници Личности божанске Тројице. Као што у божанству из ума (νους) исходи разум (λογος), а дух (πνευμα) им претходи, као што се односи ерос ума (νους) према разуму (λογος), тако и у човеку из ума (νους) исходи разум (λογος), а дух (πνευμα) се пројављује као ерос ума (νους) према разуму (λογος). Даље, као што Дух Свети оживотворава свет, тако и човеков дух оживотворава тело. Тиме се образ Божији проширује на целог човека, укључујући и његово тело. Суштина овог учења светог Григорија је следећа: човек има способност да се уздигне на ниво истинске духовне личности, која је образ Саме Божанске Личности. При томе, овај образ би се пре могао назвати образом μικροθεος (малога бога), него μικροκοσμος (малога космоса). То је природно стање човека. Штавише, први човек је добио још један дар: дар божанскога духа који није створен, већ представља нестворену божанску енергију. Коначно човеково назначење јесте сједињење са божанским начелом и заједница са Богом у једној твари. Сходно томе, човек би се могао назвати другим богом. Ово назначење се може постићи само силаском божанскога духа, који човека заодева у божанску славу, чиме он учествује у божанској красоти. То је натприродно стање човека. Да ли човек пребива близу или далеко од Бога зависи, као код словесних бића уопште, од његове слободне воље. То значи да је то вољно, а не природно стање. Човек је склон супротним духовним стањима, добру и злу, и може служити једноме од њих. Пребивати у добру значи сачувати
божански дух и учествовати у Богу. Служити злу, пак, значи удаљити се од Бога, тј. начинити покрет који води до душевне смрти. Бог није ни створио нити проузроковао смрт душе и тела. Смрт је плод греха, који је човек учинио својом вољом. Човек је на почетку примио дар и дужност да његова душа
и тело буду вечни. Његов живот је бесмислен уколико он не учествује у божанском. Човеков дух оживотворава тело, а божански дух души дарује истински живот. То значи да духовна смрт наступа онда када божански животворни дух напусти душу, док телесна смрт долази када човеков животворни дух напусти тело. Када се душа одвоји од Бога, она остаје бесмртна у буквалном смислу те речи. Ћаво који се први одвојио од Бога, први је и искусио духовну смрт. Он је затим успео да скрене и самог човека са пута послушности, и тиме и њега гурне у духовну смрт. Телесна смрт је неизбежна последица духовне смрти душе, која је захватила и човеков дух, тј. силу која оживотворава тело. Међутим, иако се смрт у овом случају чини природном, она је истовремено и резултат спасоносног снисхођења Божијег, усмереног ка престанку чињења зла и греха.
Новембар 2003.
7
Сви Адамови наследници су подложни смрти, јер се васцели људски род покорио греху. Међутим, то не значи да је овај пад довео до стварања наследне кривице и колективне одговорности. Чињеница је да је сам пад утицао на свеукупно човеково саздање и стање, како природно, тако и натприродно. Управо из тога разлога је први човеков пад постао и пад сваког човека. Након пада, из човека се повукао божански дух који му је удахнут, чиме је нарушена његова сличност са Богом. Такође, пад је окончао и човеково учествовање у божанској слави, али је образ Божији остао нетакнут. Он је сада замагљен због губитка сличности, која га је некада чувала нетакнутим, дајући му пуни смисао. То је противприродно стање човека. Иако их сматра ограниченим, свети Григорије није песимистичан када говори о способностима палог човека. Човек може да се брине о овоземаљским потребама, али духовне не може да задовољи. Човеку је дата воља да испуњава заповести Божије, и да Га, созерцавајући Његову творевину, делимично спозна. Међутим, он не може у потпуности спознати и срести Бога, а то је коначни циљ његовог живота. Ову добродетељ дарује само нестворена светлост, неприступна палом човеку. Нестворена светлост је Божанска благодат. Ово учење светог Григорија о деловању благодати, Мајендорф повезује са оваплоћењем Бога Логоса. Романидис, пак, побија ову поставку, тврдећи да је благодат деловала и у старозаветним временима, о чему нам јасно сведочи сам пророк Мојсије. Свакако, благодат која не исходи само из Бога Сина, већ из заједнице Свете Тројице, постојала је и деловала у свим временима. Али, она није била
БОГОСЛОВЉЕ
8
Новембар 2003.
Панајотис Христу – наставак са стр. 7. својствена палом човеку све до оваплоћења Бога Логоса. У старозаветно време, благодат је деловала изненада, најављујући опасне догађаје.
Пали човек, будући већ лишен божанског духа, није могао да стално учествује у њој. Међутим, пошто оваплоћена благодат непрекидно делује и
човек може да учествује у њој, то значи да он мора поново примити божански дух. Наставак у идућем броју
Свети Василије Велики Предавање одржано 12. 02. 2003. године у манастиру Крка Период четвртог вијека окарактерисан је како престанком страшних гоњења Цркве Христове од стране многобожачке власти, тако и појавом раскола и јереси. Поред овога период четвртога вијека карактерише и појава кападокијских Отаца и њихове теологије, којом су смјело и јавно иступили на сцену да би пољуљани темељ Цркве Христове одбранили и дефинисали својим учењем. Цијели четврти вијек пролази у жучн ј богословској борби са аријанством и духоборством и у доношењу јасне хришћанске терминологије, што је било пресудно у очувању темеља хришћанског учења од погубног Аријевог кривовјерја. Наиме, Арије је својим учењем да је Син створење Очево и да није исте суштине као и Отац и да није истинити Бог, већ Бог по благодати, ударио директно у кључне темеље Цркве. Ово учење Аријево је осуђено на Првом васељенском сабору З25. године у Никеји.Том приликом је изнето учење о једној суштини Оца и Сина, и то изразом – Једносуштни – које је изнио Осија Кор-
довски. Ипак, у никејској терминологији остала је једна недореченост. Није постојао одговарајући термин за означавање Свете Тројице у једности Божанства. Велики задатак преузели су на себе кападокијски Оци, а прије свих Св. Василије Велики. Многе античке ријечи и изразе требало је прерадити и њихове појмове претопити у нове, јер нису могли бити објашњење за хришћанско богословско исповједање. Црквена вјера у Свету Тројицу у једности Божанства била је подијељена на Истоку и на Западу. Западна богословска мисао наглашавала је више јединство него ли Тројичност у Богу. На Западу су полазили, најчешће од јединства природе Божије, од
једне суштине Божанства, а тек онда су говорили о три Лица. Цијели Запад је стајао иза никејског израза Једносуштни и нису примјећивали да Маркел Анкирски под једносуштијем проповједа ништа друго до чисти савелијанизам. Против овога су устали кападокијски Оци, а најборбенији у одбрани никејске вјере и православне једносуштности био је Св. Василије Велики, који је наглашавао правилно, тј. православно схватање и тумачење израза Једносуштни. Постојао је још један израз који је требало прековати и дати му нови смисао. То је ријеч – Лице. Св. Василије Велики је сматрао да тај израз не говори довољно о Светој Тројици, јер на њега пада тамна сјена савелијанизма. Тај израз, у преводу на српски језик, значи лице, али може означавати и само спољашњи модус, маску, тј. може означавати и дволичност или, рецимо, троличност једног истог бића. Због тога је Св. Василије тражио исповједање и признавање Три Ипостаси тј. три стварно постојеће конкретне Ли-
БОГОСЛОВЉЕ
чности јединствене непоновљиве и ни на што друго несводиве. Јер једино тако се могло избјећи Савелијево душегубно учење о Богу као монади која је дјеловала на три различита начина и у три различита временска периода. Управо изразом – Ипостас – успјело се дефинисати Свету Тројицу као Три потпуна Бића, а не само три улоге једног бића. Да би се избјегло погрешно мишљење на Западу о увођењу тритеизма у Бога Кападокијци су на челу са Св. Василијем узели латинску ријеч supstantia у смислу опште категорије која се примјењује на више од једног бића. Источни Оци су на сабору у Александрији 362. године преиспитали термине. Прихваћено је гледиште, односно исповједање, оних који говоре о једној Ипостаси у смислу једне суштине у Светој Тројици, као и оних који говоре о Трима Ипостасима или о једном начелу.
Формулација “једна суштина, три лица” није могла да искључи модалистичку тројичност. Због тога су кападокијоси Оци тврдили да је Бог Један и Тројичан и да је Божије јединство и Божија Тројичност потпуна реалносг. Традиционално учење Истока о три конкретне Божанске Ипостаси било је најбоље оружје против монархијанског сливања Тројице у неку надличну Јединицу, чиме је порицано цјелокупно хришћанско Откровење, Предање, Крштење, Литургија и вјера у Оца, Сина и Светога Духа. Јер се само уз традиционално учење Истока исповједа стварно постојање Три конкретне Личности у Светој Тројици. У источњачком тројичном богословљу полазило се од исповједања трију Ипостаси божанских, па тек онда се утврђивало и њихово нераздјељиво јединство. У овоме је била битна разлика између црквеног богословља и нео-
Новембар 2003.
платонске философије. Никејски Символ је био за аријанце разоритељ њихових јеретичких заблуда, јер он израз није остављао никакву сумњу у суштинско јединство Оца и Сина по Божанству. За Исток је било веома важно признање постојања Трију Ипостаси у Богу, тј. стварног постојања посебне Ипостаси Сина и Светога Духа, несливених са суштином Оца, али сједињених са Оцем по Природи. Непризнавање Трију Ипостаси за Исток означавало је одступање од предањске апостолске вјере и падање у савелијанизам. Св. Василије Велики је наглашавао да израз није довољно само употребљавати, јер овај израз могао је лако заклањати Ипостасне разлике Трију Божанских Ипостаси. Зато је било неопходно исповједати како Јединство Свете Тројице по суштини, тако и личне Ипостасне разлике Трију Лица, тј. исповједати реално постојање Трију Ипостаси. Три једносуштне Ипостаси у терминологији кападокијских Отаца није нешто ново. Свети Кападокијци су само учинили да појмови и мотиви буду ослобођени од двосмислености. У томе је новина кападокијске теологије. Највећи траг у тој теологији и подвиг у том дијелу лута ка Богопознању направио је и оставио Св. Василије, о чему свједоче и његова браћа у том подвигу, Св. Григорије Богослов и Св. Григорије Ниски, који га називају богонадахнутим тумачем Божанских догмата оцем и учитељем у вјери и истинским лророком Духа Светога. Јереј Борис Милинковић
9
10
ИСТОРИЈСКИ ДОГАЂАЈИ
Новембар 2003.
Никола Тесла и Кистање Породични трагови Николе Тесле Велико име свјетске науке Никола Тесла својим приватним животом живо је име у памћењу старијих Кистањчана. Они који се и данас нађу код цркве Св. Николе неколико километара западно од овог трговишта, могу
запазити надгробни споменик од црног мермера. Ту почива Теслина сестра Ангелина, која је била удата за кистањског проту Трбојевића. Сестра од ујака Николина, Софија Мандић, удата за свештеника Мацуру, родом из Мацура, села удаљеног пар километара од Кистања, водила је дневник од 1908. до 1938. и забиљежила низ детаља о своме великом брату. Никола јој је писао из Америке све до 1942. Писма су стизала у Ђеврске, гдје је Софија живјела код своје ћерке, попадије Секе, удате за свештеника Јакова Мандића. Од пет Софијиних кће-
ри, три су биле удате за свештенике, једна за учитеља, а најмлађа за официра. Теслина писма адресирана у Ђеврске нестала су у ратном пламену заједно са кућом. Софијин дневник открива, поред осталог, да се свештенички круг њеног времена није много у приватном животу отварао према другим цеховима. У дневнику сазнајемо да је потоњи научник свјетског гласа често долазио у Кистање код своје сестре Ангелине. У Кистање је била удата и Ангелинина кћерка Марица, Николина сестричина. Њени потомци данас живе у Паризу. Поред дневничких записа, Софија је оставила и збирку кулинарских рецепата, веома занимљивих и често данас забораљених. Нема сумње да је неке од њих пробао и Никола Тесла. У манастиру Крки, три и по километра источно од Киста-
ња, чува се и данас књига коју је увезивао Николин дјед по мајци, прота Мандић. По бројним библиотекама и данас су расуте књиге овог мајстора увезивача. Оне свједоче не само о рукодјелачкој вјештини, већ и о префињеном укусу и завидној естетској култури овога мајстора и књигољупца. Његов гроб данас зараста трава поред разрушене православне цркве у Дерингају код Грачаца у Лици. Цркву су разрушили у другом свјетском рату, а дијелом и послије њега, заточници безбожних идеологија. С.Б.
ИСТОРИЈСКИ ДОГАЂАЈИ
Новембар 2003.
Ферман из Стамбола штити манастир И турски султан је заштићивао манастир Крку приходе сачувати. Стога Вам наређујем да у овој ствари потешкоће тачно извидите, па ако се уверите да се реченоме манастиру и његовом старешини ма какве неприлике и сметње чине да их отклоните и према постојећим повељама права манастирска у заштиту узмете, јер моја је жељ да се законске светиње најбрижљивије чувају и њихове старешине од најмањег зла обезбеде и управе манастирске само њима на расположење и уживање неограничено оставе. Наређујем Вам строго да пазите да се ова моја царска наредба не прекрши, нашто строгу пажњу обратите. Писато у месецу зилкаде 1074. (1696.)”.
Постоји устаљено мишљење о томе ко је све био спреман да у свакој штити хришћанске светиње, а ко је опет био припртаван да их безобтирно напада. По томе би турске, исламске власти увијек стајале као кивни ништитељи српских православних цркава и манастира. Ваљани архивски документи, међутим, кажу да није било увијек тако. У њима чак налазимо и парадоксе достојне чуђења поготово за оне који су приврженици поменутог мишљења. Тако у једном ферману из Стамбола турског султана Мустафе II од 1696., који се чувао у манастиру Крупи, а односио се на манастир Крку, стоји наредба книнском кадији, дакле локалној власти, да је дужна заштити манастир, његову имовину и монахе, од насртаја мјесних спахија и околних становника. То околно становништво било је одреда православно и српско. Наводимо садржај тог фермана у цијелости, наравно у преводу: “Моме верном книнском кади шаљем ову моју високу наредбу, по којој има да поступа. Пајсија калуђер из манастира Светога Миховиља на Крки тужио се да му околни сељаци спахије не дају да мирно ужива земље и да исте обрађује, него му свакојаке сметње праве и
манастирске својине у намери су да отму и да му траже од давнашњих доба по царевини одређену годишњу порезу од једне фијорине неки вишак који он као старешина манастира није у стању да плаћа, па моли да му се милост учини и овакве сметње одстране, како би могао у царском здрављу мирно и спокојно живити, а и манастирске
На ферману, у дну, је грб султана Мустафе II. За оне који су спремни да се чуде можемо рећи да и у овој 2003. години, дакле 307 година послије султановог фермана, појединци из околине манастира Крке, такођер православни Срби, угрожавају манастирску имовину често уз сама манастирска врата, пуштајући намјерно говеда да уништавају манастирске цвјетњаке, баште и ливаде. То чине без посљедица, јер нема султана. Ферман султана Мустафе II
11
12
ИЗ ЖИВОТА ЕПАРХИЈЕ
Српска православна богословија у манастиру Крка
Обновљена богословија Одлуком Светог архијерејског сабора у мају 2001. г. Српска православна богословија “Света Три Јерарха” поново почиње радом у манастиру Крка. Те године је Богословија имала само један разред и 12 ученика. Данас је Богословија много узнапредовала. У три разреда има 40 редовних и 10 ванредних уче-
ника, којима Христову науку предају 9 предавача, на челу са епископом Далматинским Г. Г. Фотијем, који уједно врши дужност ректора богословије. Богословија “Света Три Јерарха” у манастиру Крки је најстарија српска богословија. Њу је основао 1615. митрополит дабробосански кир Теодор, чије је сједиште
Новембар 2003.
било у то вријеме у манастиру Рмњу. Богата историја манастира Крке је уједно и историја Богословије. Како је живио српски народ у Далмацији, тако је и школа имала своје свијетле и тешке тренутке. Неколико пута школа је мијењала мјесто, али је увијек била везана за манастир Крку, јер је манастир био и остао центар духовности православне Далмације. У аналима богословије је свијетлим словима исписано име блаженопочившег епископа Стефана Боце у чије вријеме (1964.) Богословија, у тешким тренутцима за Српску Цркву, почиње поново да ради. Ту су и имена многих професора који су се трудили да у срца младих богослова усаде љубав хришћанску, љубав према Богу и љубав према ближњем. Та наука и та љубав изњедриле су много епископа, свештеника и монаха Српске цркве. Богословија је увијек дијелила судбину са народом, па тако и олујне ’95-е када је премјештена најприје у Дивчибаре, а потом у Србиње, одакле се, чим су се стекли услови, враћа у своју колијевку, манастир Крку. Богата просвјетна традиција овог древног манастира тако је продужена. Јеромонах Герман
Книнска крајина у новим условима живота
Вратимо ли се – опстаћемо! Силазим са Стожишта из правца Босанског Грахова. Отвара ми се по ко зна који пут стрмичка и голубићка долина. Када приђох ближе Стрмици, све је нешто другачије. Неизбјежно се сјетих великог скупа и сајма за Малу
Госпојину испод цркве, пред домом и новом школом. А шта сад видим? Парохијски дом опљачкан и спаљен а школа уништена.Господ се побринуо да оба света храма буду сачувана, иако су вриједни инвентарски експонати
развучени и опљачкани. Циглана и Ремонтни завод почивају као два тешка рањеника, аветно пружају руке и као да хоће рећи: “Помозите нам да опет хранимо изгладњела уста оних који се враћају својој кући”.
ИЗ ЖИВОТА ЕПАРХИЈЕ Идући даље питам се: Боже, да ли је ишта исто као некад? Ево јест! Бутишница тече кроз врбаке, иде према Голубићу и језеру. Близу ње црква Св. Стефана броји вјекове од давне 1462. године. Нисам одолио а да не свратим и поклоним се овој светињи. Сретох човјека из Голубића који није нигдје ишао. Упитах га какво је стање. Обрадова ме када рече “сачувао сам све матичне књиге цркве, друго нисам могао јер су се стално мували неки људи са мобилним телефонима, само сам разумио да им из Сплита неко даје упутство да ишчупају праг на јужним вратима цркве и покупе некакав стари камени крст из гробља”. Погледах, праг стоји са натписом и није ишчупан, а о крсту из гробља нисам ништа могао утврдити. Продужио сам према Книну кроз Јерковиће и Кабларе. Поред пута, у Јерковићима, угледах кућу и испред ње на два стуба – звоно. Касније, када сам дошао на опслуживање парохија Голубића и Плавна сазнадох да је ту у кући отворена католичка црква. Власник куће је наводно погинуо, а жена му се са дјецом повлачи негде по Србији. Звоно је донешено из радионице мајстора Алвировића који је оспособљавао звоно за гробље у Зорићима – Плавну. Алвировићи, Опачићи и Грубори су у “Oлуји” прво опљачкани, а потом спаљени и порушени. Обилазећи касније Плавно у све сам се ово увјерио. И тако, умјесто да звоно на Зорића – гробљу јеца и позива на испраћаје покојника, оно позива досељенике римокатолике из средње Босне на молитву. Љето је, корито Радљевца сухо. Радљевац иначе зими испуни корито од Плавна,
Новембар 2003.
тече, мало понире, па се опет покаже. Касније ћу сазнати да постоји преко Радљевца “Манита Драга” и у њој жагровићка “Светиња”. Од недавно извор и ову “Светињу” доведосмо у пристојно стање и сада служи се вечерње сваке “Младе недјеље”. Сунце у љетњем заласку умива западни дио градине, а на њој нема великог крста. Да, овај је миниран, али је зато недавно постављен изнад Ковачића, кажу “католички криж”.
доњих Рашковића и како није било православног свештеника, родбина назове фра Луку Бебића, фратра из Книна, који је извршио опијело по католичком обреду. Хвала му за то, али му никако хвала што је ушао послије сахране у цркву и узео неке књиге којим до данас нисам ушао у траг. Те књиге треба да се врате цркви Св. Николе. Када сам неколико дана касније ушао у порту и гробље Ђурђеве цркве на Синобадовој главици, одмах сам
Напуштајући Голубић и Доњи Жагровић, данас ми је у плану посјетити једно од најстаријих села око Книна – Пађене. Испред њих тече Зрмања, а изнад њих бијели се отонска црква Св. пророка Илије. Народ, а и љетопис парохије, свједочи да се овамо народ населио послије пропасти српског царства. Храм Св. Ђурђа овде је од 1456. године. Хвала Господу, храм је остао нетакнут. У повратку поклоних се Младој Недјељи у Оћестову која је остала читава. Поклоних се и храму Св. Николе на Жагровићу. И он је, Богу хвала читав. Убрзо сам сазнао како је 1996. године умрла једна старица из
примјетио да је из зида ишчупан плетер који је садржавао коси крст са зашиљеним крајевима, провучен кроз круг. Налазио се на Доситејевој школи братској кући и нестао у задњим ратним догађањима. Ишчупао га је неко ко је засигурно знао значај овог плетера. Чупање плетера са братске куће код Ђурђеве цркве на Синобадовој главици је покушај брисања једног народа, његове вјере и културе. То можда и може бити, али само кад то Бог буде хтио. Хвала Му, још постојимо, значи још није Његова воља да нестанемо! Послије неколико дана обиђох манастире Крупу,
13
14
ИЗ ЖИВОТА ЕПАРХИЈЕ
Новембар 2003.
Книнска крајина у новим условима живота – наставак са стр. 13. Крку и прођох поред Драговића. Силно се радујем поновном оживљавању Крке и Крупе, као и ових дана Драговића. Запазио сам да је скоро 70% српских кућа у свим селима око Книна уништено, страдале су и све школе. Манастире Крку, Крупу и цркву Св. Покрова чувала је полиција. Опљачкано, оштећено и запаљено је осам парохијских домова.
На разне начине убијено је више стотина наших парохијана. Повратак српског народа у своје куће и станове иде веома споро захваљујући (не)раду стамбених комисија. Често у разговорима долазим у незавидан положај баш због искључивости људи који желе дискусију само у правцу који они намећу. Питају ме разни “миро-
творци” шта ја мислим о помирби народа. Мој одговор је да моји вјерници нису ни с ким у завадњи. Вјерујући људи никад не изазивају, нити воде рат, стога се немају шта ни с ким мирити. Када ме неко пита имам ли проблема, одговорим да немем, јер сам на своме и у своме. Вратимо ли се, и опстаћемо. Протојереј Никола С. Шкорић
Разумјевање и препреке за православну вјеронауку
Опструкција на локалном нивоу На подручју Далматинске епархије српској православној дјеци, стасалој за школу, није лако остварљива жеља да пред њих стане њихов православни вјероучитељ. Мада надлежно министарство Републике Хрватске, као и хрватска држава уопште, има потпуно разумје-
вање за потребе православне вјеронауке, тешкоће се јављају на локалном ниву. Тако, нпр., у Книну, све донедавно, упркос захтјевима и молбама, није било могуће држати вјеронауку за православну дјецу. Онемогућавано је то под разним изговорима и на разне начине. Једном је
стваран измишљен проблем око уџбеника, други пут око броја ђака православне вјере у разреду, трећи пут је требало прибавити дозволу родитеља итд. Потребна концентрација ђака у разреду да би се могла изводити катихетска настава за православне ученике није се ни могла постићи ако школска управа распрши нпр. 40 ученика на број разреда гдје их у одјељењу не буде ни тројица. Када се ипак сви захтјеви задовоље, онда се, као у Скрадину, јавља воља наставничког колектива која “не слуша ни цара ни ћесара”, не уважава законе државе Хрватске, па да би се спречило извођење православне вјеронауке прети се ликвидацијом вјероучитеља и управника школе. У шибенским школама постоји потпуно разумјевање за овај проблем и позитивна воља школских власти за извођење православне
ИЗ ЖИВОТА ЕПАРХИЈЕ вјеронауке, али родитељи дјеце из својих разлога исказују тежњу за мимикријом па не желе да им дјеца похађају православну вјеронауку. Резон је – “нећу да ми дијете
доживљава тешкоће зато што је православно”. Општа констатација је, међутим, да се услови за православну вјеронауку побољшавају, али постоји нео-
Новембар 2003.
бавјештеност родитеља и ученика о њиховим правима. Отпор радне и животне средине који се јавља само је наслијеђе без перспективе. С.
Сабор у манастиру Крки У богатој историји манастира Крке забиљежено је много свечаних догађаја, али је ријетко кад било свечано као на празник Преображења 2003. године. Прослава је отворена уочи празника поздравним говором епископа Далматинског Господина Фотија. После вечерњег богослужења, које је служио
Свечаност за Преображење епископ Средњоевропски Г.Г. Константин уз саслужење монаштва и свештенства, сви вјерни, заједно са епископима Константином и Фотијем, монаштвом и свештенством, изашли су у свечаној литији у двориште манастира и уз предивно појање богослова извршено је освећење иконе Пресвете Богородице на манастирској чесми, коју је урадио у мозаику и поклонио манастиру г. Никола Кошевић. На сам празник Преображења служена је Света архијерејска Литургија. Свету Литургију су служили Његово преосвештенство епископ Средњоевропски Господин Константин и домаћин Њего-
во преосвештенство епископ Далматински Господин Фотије, уз саслужење великог броја монаштва и свештенства. На крају Свете Литургије епископ Фотије је одржао бесједу и уручио највише признање Српске православне Цркве господину Душану Торбици за несебично помагање око обнове зграде Богословије као и за његове сталне добротворне активности. Послије свете Литургије приређен је културно – умјетнички програм у порти манастира који су изводили КУД «Јован Јовановић Змај» из Бијелог Брда, «Ђурђевдан» из Дрежнице и «Зора» из Жегара.
Након завршеног културно–умјетничког програма, епископи и високи гости позвани су у новоживописану манастирску трпезарију за трпезу љубави.
Душан Торбица одликобан орденом св. Саве III реда
15
16
ИЗ ЖИВОТА ЕПАРХИЈЕ Сабор у манастиру Крки – наставак са стр. 15. Поред званичног представника Државне заједнице Србије и Црне Горе, амбасадора Милана Симурдића, амбасадора Грчке Димитриса Видуриса и представника Републике Хрватске, изасланика председника Месића др Ивана Маштрука, сабору су присуствовали и највиши представници српске заједнице у Хрватској, др Милорад Пуповац, предсједник Српског националног вијећа, др Војислав Станимировић, предсједник
СДСС-а, Чедомир Вишњић, предсједник Српског културног друштва «Просвјета» из Загреба и гости из Републике Српске: г. Душан Торбица, директор Елнос–Бања Лука, г. Милорад Додик предјседник СНСД-а, Миленко Цвијановић директор Електродобоја, Жарко Драгичевић директор Термо–градинга и многи други. Поред епископа Фотија, који је поздравио високе госте, бесједили су и епископ Средњоевропски Конста-
Новембар 2003.
нтин, др Иван Маштруко и остали узваници. После завршене трпезе љубави, гости су на челу са епископима отишли у Кистање, мјесто поред манастира, гдје је отворена изложба уметничких слика и гдје се наставило са културноумјетничким програмом, на велику радост српских повратника из Кистања, који су први пут након свих недаћа у посљедњих неколико година имали прилику да у родном граду виде српско коло и чују српску пјесму. Игуман Герасим
ОПЕТ ЦЕНТАР ДУХОВНОГ НАРОДНОГ ЖИВОТА Обнова манастира Крупе
У најновијој историји манастира Крупе, која је уистину почела доласком Његовог преосвештенства епископа Далматинског г. Фотија, могло би се много шта рећи, али ћемо се ограничити само на неке детаље. Почетком 2000те године у запустјели манастир дошла су два јеромонаха – Михаило и Гаврило. Тамо су затекли хрватску полицију која је пазила да манастир не би био срушен. Ипак ова наша светиња није била сачувана од скоро комплетне унутарње девастације, уз значајну и вањску. Девастација је извршена на вандалски начин и са страсном острвљеношћу. Ниједна соба није била читава, црква је била пуна
ИЗ ЖИВОТА ЕПАРХИЈЕ отпада, прозори полупани, звона на цркви изрешетана мецима, па стога глува, вањска врата у фази распадања, а чувеног крупског музеја није било. О струји да се не говори. Пар мјесеци послије тога у манастиру је остао само отац Гаврило, кога је епископ именовао за настојатеља. Његовим настојеањем и помоћу министарства културе Р. Хрватске крајем 2000 и почетком 2001. год. на предњој страни манастирске зграде постављени су прозори, дио крова и уведена је струја и вода. Почела је стварна обнова Крупе. Постављена су и манастирска звона. У овим радовима учествовали су и неки благочестиви појединци колико су им прилике дозвољавале. Наредне 2001. године уз
помоћ Завода за заштиту споменика културе, разумијевањем државе и настојањем оца Гаврила уређен је унутрашњи простор манастира. И 2002. протекла је у знаку обнове манастира, у којој је знатним средствима учествовала и епархија Далматинска, као и људи, добре воље, благочестиви хришћани. Овом приликом истичемо Његоша Вуковића, Љиљану и Саву Груловића, Доротеју Хан из Минхена, Жарка Драгичевића из Гацког, Жељка Драгичевића из Новог Сада, Радована Чичу из Новог Сада (ова посљедња тројица су поријеклом из села Голубића код манастира Крупе). Почетком ове године у манастир је дошла искушеница Мира Саркић родом из Осијека гдје је благосло-
Новембар 2003.
17
вом Његовог преосвештенства епископа Далматинског г. Фотија пред Велику Госпојину замонашена, примивши име Параскева. На дан Велике Госпојине ове године око манастира се окупило више хиљада људи, приспјелих са свих страна. На скупу су били представници српских странака из Хрватске, као и представници задарске жупаније. Славље су увеличали својим присуством и вјерници из Новог Сада којих је било око 60. Оно што се у почетку чинило немогућим сада је дивним чудом постало могуће и нормално. Дошло је до материјалне и духовне обнове манастира Крупе, а са њим и читавог овог краја. Јеромонах Гаврило (Стевановић) настојатељ манастира Крупе
Обнова манастира Драговића
Ниједно зло довијека У недавној ратној трагедији на простору Далмације, манастир Драговић је поново доживео велико страдање, остао је без монаштва, опустошен, са срушеним и уништеним манастирским конацима. Али, Богу хвала, као што ниједно зло не бива до вијека, тако, надамо се, пролази и трагедија манастира Драговића и ево у наше време почиње његова обнова.
18
ИЗ ЖИВОТА ЕПАРХИЈЕ Обнова манастира Драговића – наставак са стр. 17.
По вољи Божијој и молитвама Пресвете Богородице и благослову Његовог преосвештенства епископа Далматинског г. г. Фотија почиње обнова и трећег православног древног манастира у Далмацији –Драговића подигнутог 1395. године на ријеци Цетини у Далмацији. Од оснивања, манастир Драговић је три пута премје-
штан са својих темеља, а последњу највећу трагедију је доживио када је потпуно потопљен стварањем акумулационог језера за брану Перучу. Због тога је манастир са свога другог историјског мјеста измјештен више, у брдо, изнад тога акумулационог језера, где је 1958. године подигнута данашња црква манастира Драговића.
Новембар 2003.
Пошто наша Црква и наш вјерујући народ у Далмацији живи још увијек у тешким условима, ми свакако нисмо у могућности да сами учинимо ово велико богоугодно дело, али се, на првом месту, уздамо у помоћ Божију и заступништво Пресвете Богородице и свете Петке, којима су посвећени храм и капела манастира Драговића, и свакако у помоћ благочестивога православнога народа, не само из Републике Хрватске, већ широм свијета, како бисмо ово велико дело извели. Своје прилоге за обнову манастира Драговића можете послати на жиро–рачун:
Privredna banka Zagreb, Imotski Devizni račun: 70310-valuta-1400000-948672, Kunski račun: 2340009-1110105079. Crkvena opština Imotski sa naznakom za manastir Dragović Протонамесник Ђорђе Кнежевић
Велика духовна традиција и мале материјалне могућности
Обнова храма у Мокром пољу Храм Св. апостола и јеванђелисте Луке у Мокром Пољу поново је предмет бриге и пажње благочестивих Мокропољаца и њиховог пароха јереја Бориса Милинковића. Општа несрећа, која је 1995. задесила православни народ овога села,учинила је да од 500 домаћинства, коли-
ко их је било у њему прије рата, сада има само 90. Међу повратницима мало има млађег свијета и домаћинства чине по један или два члана, углавном старијих од 6о година. Мокропољски храм није изгорио у ратном бијесу, већ је запаљен намјерно 1998. године. O томе је писао и
њемачки лист Der Spiegel. Новинар је био зачуђен хвалом неког цивила, кога је ту затекао, како је то дјело руку његових земљака. Његово чуђење јамачно би било веће да је знао како је тај храм изграђен још 1537. године и да је у њему дуго чувано ”Мокропољско јеванђеље” из
ИЗ ЖИВОТА ЕПАРХИЈЕ
Новембар 2003.
14. вијека, изузетно вриједан споменик словенске писмености уопште. У мају 2002. године благословом Његовог преосвештенства епископа Далматинског господина Фотија и под водством мјесног пароха оца Бориса Милинковића благочестиви мокропољски народ стао је обнављати свој храм. Исте године, мада уз скромна средства и још скромније могућности, завршени су грађевински радови на цркви, постављени су нови прозори и врата, уведена електрична инсталација. У 2003. постављена је нова Часна трапеза и нови иконостас. До завршетка храма потребни су још многи радови и знатна помоћ. Они који желе да помогну могу то учинити преко јереја Бориса Милинковића. Тел.: +385/98/196-93-96, или на адресу: Ул. Николе Тесле бб 22305 Кистање Република Хрватска. Јереј Борис Милинковић
Црква Светог Луке у Мокром Пољу из 1537. год.
Прослава свете Петке у Бјелини Ове године 27. октобра у Бјелини је прослављен дан преподобне мајке Параскеве. То је и дан храмовне славе и славе села које је, нажалост, спаљено, срушено и запустјело. Светој Литургији је присуствало око 30 вјерника, углавном расељених а придошлих у Бјелину само поводом славе. Надле-
жни свештеник отац Славољуб Кнежевић поздравио је све присутне и честитао им славу, истичући тежину овог времена у којем живимо и потребу да се истрпе невоље. Позвао је благочестиви православни српски народ да се врати на своја вјековна огњишта. Послије бесједе обављено
је резање славског колача и литија, уз учешће свих присутних вјерника. У будућности се надамо бољим приликама и позивамо све оне који нису били у Бјелини да идући пут дођу својој кући и својој цркви и тако обнове живот у овом селу. Јереј Славољуб Кнежевић
19
20
ИЗ ЖИВОТА ЕПАРХИЈЕ
Новембар 2003.
Храмовна слава Покрова Пресвете Богородице у Книну Препун храм вјерних На дан Покрова Пресвете Богородице 14. октобра 2003. год. книнска саборна црква прославила је своју крсну славу. Свету архијерејску литургију служило је Његово преосвештенство епископ Далматински г. Фотије са свештенством епархије далматинске. Вјерни народ книнских парохија испунио је свети храм у толиком броју као никада до
сада од завршетка ратних збивања, када је наш народ морао да напусти своја вјековна огњишта. Свако ко је тога дана присуствовао светој литургији није могао прикрити задовољство што је наш вјерни народ у толико великом броју за наше прилике дошао у свети храм да заједно са својим свештеницима дочека свога епископа.
По завршетку свете литургије славски колач, са вјерним народом и свештеницима, преломио је епископ г. Фотије, који се том приликом обратио народу сабраном у светом храму. Његово преосвештенство епископ Далматински г. Фотије том приликом је обавијестио присутни народ о почетку православне вјеронауке у книнској основној школи и замолио присутне да своју дјецу пусте да похађају православну вјеронауку и исповиједају слободно своју православну вјеру. Поред осталог, епископ Далматински г.г. Фотије је рекао да је прошло вријеме безбоштва нашега народа, који је због тога доживио велико страдање те да је сад дошло вријеме да се наш народ покаје за своје безбоштво и врати својој светој цркви. По завршетку бесједе кренуло се у литију око светог храма; сав народ сабран у цркви кренуо је за својим епископом. На крају овог литургијског сабрања, вјерни народ је узео благослов од свога епископа и разишао се својим кућама са надом и жељом да им епископ Фотије што прије поново дође. Јереј Радослав Радмановић
ИЗ ЖИВОТА ЕПАРХИЈЕ
Новембар 2003.
Четири храма парохија сплитских
Храм Успења Пресвете Богородице у Дицму Овај св. храм је саграђен у другој половици 18. вијека, а помиње се 1784. године и био је мањих димензија. Храм у данашњем облику засигурно потиче из 1839. године и имао је бурну историју и страдања. Најтеже страдање и девастацију овај храм је претрпио уочи Ивањдана 1997. године када је миниран од људи задојених мржњом
који не знају шта је светиња. Порушен је кров, уништен инвентар, посебно иконостас из прве половине 19. вијека. По завршетку рата парохијани су се самоиницијативно организовали и 1997. године почели обнову и поставили кров. Протиче од тада пета година и св. храм се привео у пристојно стање. Грађевински радови су завр-
шени, уређење унутрашњости са инвентаром је приведено крају, а нови иконостас са иконама попуњен је осим распећа. У току идуће године уз помоћ Божју и добру вољу народа и простало ће бити завршено. Свима који су на било који начин били укључени на обнови ове светиње од Бога и Св. Богородице хвала!
○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○
Најпасивније село у Загори свакако су Убли у коме је остало врло мало нашег живља. Љубав према своме храму и гробљу дубоко су у многима који напустише ово село али се често враћају гробовима својих предака. Баш су гробови предака окупили своје потомство и започети су радови већега обима,већи можда него у много срећнија времена. Црква као објект није значајније страдала, али су се потребе за обновом намножиле да се није знало шта прије почети. Стога су часни
Храм рођења Пресвете Богородице на Ублима људи са својим породицама кренули у обнову. Промјена крова на св. храму, заштита братске куће, проширење гробља, постављање зида са сјеверне и предње стране и
уређење простора око гробља такође је учињено. План је довршење уређења обе костурнице, бунара, паркинга испред улаза и гене-
рална обнова братске куће треба де се изврши са молитвом Богу и Св. Богородици. Планирамо да се за Малу Госпојину идуће године све освети.
21
22
ИЗ ЖИВОТА ЕПАРХИЈЕ
Новембар 2003.
Храм св. апостола Петра и Павла у Броћанцу-Вучевици Неколико последњих десетљећа у ова два села све је мање породица. Већина их је иселила у Каштела и Сплит. Последњи рат је ову светињу обесчастио свом својом суровошћу и мржњом. У св. храм је затварана стока, а гробље око храма је служило за напасање те блага. Неколицина парохијана се самоорганизовало и за последње четири године овај свети храм довели су у пристојно стање да се
може поново богослужити у њему. Није се само на томе стало. Проширен је прилазни пут према цркви са паркинзима испред гробља, братска кућа је генерално обновљена и тим поводом ове 20 03. године, надлежни епископ Г. Фотије на дан црквене славе Петровдана подијелио је радост са свима који су се нашли тога дана у овој и код ове светиње. Неће се стати на овоме, јер је план за идућу
годину наставити са ограђивањем гробља, иза олтара сазидати мањи објект за потребе смјештаја инвентара и доградња трева испред улаза у св. храм. Очекујемо помоћ од свих наших парохијана и подршку да гробље доведемо у ред, посебно да се гробнице граде по плану гробља. И овдје топла благодарност свим учесницима на обнови ове светиње.
○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○ ○
Храм св. Илије на Зелову Овај св. храм из 1884. године је засигурно на најљепшем месту свих филијалних храмова сплитске парохије. Сам положај објекта је права ваздушна бања, са старим гробљем у хладу храстова и новим гробљем са јужне стране св. храма. У протеклих двије године
промјењен је комплетан кров на цркви а у перспективи је уређење унутрашњости ове светиње. Жеља нам је да у идућој години до црквене славе све буде завршено и освећено. Како је на Зелову остало мало становника и вјерника овога храма, биће потребно двоструко више напора за овај
посао. Сви се надамо у помоћ Божју да овај посао окончамо у идућој 2004. години и тамо доведемо у пристојно стање све храмове и имовину свих цркава у залеђу Сплита и Каштела. Привремени парох друге парохије сплитске протој. Никола С. Шкорић
Обнова храма у Чистој Малој
Храм св. Николе у Чистој Малој уз 1895. г.
На празник Мале Госпојине 21. септембра ове године служена је света Литургија у храму Св. Николе у Чистој Малој. Пред богослужење извршено је освећење обновљеног храма, који је тешко пострадао у посљедњем рату, када је остао без торња и звона. Године 2001. благословом Његовог преосвештенства епископа Далматинског Фотија започели су радови на обнови цркве. То је омогућио својим прилозима мјештанин овога села Љубомир Поповић као и други парохијани. Од мјесеца
Новембар 2003.
маја радови су интензивирани. На цркви је промијењен сав кров. Обновљена фасада као и унутрашњост постављена и освештана преслица новог звоника уведена струја и обновљена нова галерија. Остало је још да се изврши око 50 % радова. Надамо се да ће до краја године бити и
тај дио завршен. Очекујемо да ће се на дан храмовне славе обавити велико освећење цркве и у њој бити служена Света архијерејска Литургија. За обнову храма благодарни смо људима чија имена наводимо: ктитору Љубомиру Поповићу из Чисте Мале, Јови Поповићу из Чисте Ма-
ле, Срећку Добрићу из Чисте Мале, Здарвку Манојловићу из Чисте Мале, Ранку Мијаљици из Драгишића, Милети Лалићу из из Чисте Мале. Сви су они похваљени архијерејским граматама епископа Далматинског Г. Фотија. Јереј Владимир Вукосављевић
ВИЈЕСТИ ИЗ ПРАВОСЛАВНОГ СВИЈЕТА * 16. септембра 2003. год. у манастиру Крки одржана је сједница Епископског савјета. Сједници је предсједавао Његово високопреосвештенство митрополит Загребачко – љубљански и цијеле Италије г. г. Јован. Тема скупа било је просвјета. * 18. и 19. октобра 2003. год. у Софији, главном граду Бугарске, прослављен је велики јубилеј стоте године од отварања Софијске духовне академије. * 24. октобра 2003. год. Његова светост АЕМ и патријарх српски г. Павле примио је министра просвјете г. Гојка Савановића из Републике Српске са његовим сарадницима и пожелио свим људима добре воље других нација који живе у љубави са српским народом свако добро. Преко господина министра поздравио је сав српски народ у Републици Српској. * На сајму књига у Београду који је отворен 21. октобра 20 03. год., између осталих издавача и СПЦ је представила своја издања из разних издавачких кућа. Осим тога,
представљено је неколико хорова који су својим учешћем увеличали овај културни догађај. * Између 13. – 15. октобра 2003. год. у Београду је одржан научни симпосион са темом “Проблематика савременог црквеног законодавства” у организацији Светог Синода СПЦ-е и Богословског факултета СПЦ-е. Патријарх српски Г. Павле поздравио је учеснике симпосиона и зажелио успјех у раду на добро васцелог православља. На симосиону су учествовали представници цариградске, александријске, јерусалимске и румунске патријаршије, затим кипарске и атинске архиепископије и пољске митрополије. * Дана 16. октобра 2003. год. у посјет Његовој светости патријарху српском г. Павлу дошао је г. Константинос Стефанопулос, предсједник Републике Грчке. У разговору патријарх Павле је захвалио високом госту на помоћи коју је грчки народ слао Србима.
Помоћ из дијаспоре за обнову цркава
ЗА ХРАМОВЕ У ДЈЕДОВИНИ У октобру ове године свој родни крај у Далмацији посјетио је г. Тоде Манојловић из Хамилтона (Канада). Том приликом он је обишао и далматинске манастире Крку, Крупу и Драговић, као и више тамошњих храмова по парохијама. За Лазарицу на Далматинском Косову, потом за
цркве у Марковцу и Полачи, господин Манојловић је донио помоћ прикупљену у Америци, Аустралији, Великој Британији и другим земљама гдје живе Срби, углавном из Далмације. У пословима прикупљања помагали су му бројни благовјерни Срби са свих по-
менутих простора. На ријечи захвале, које су домаћини изговорили господину Манојловићу, он је узвратио да то заслужују и сви они који су се свесрдно придружили у овој племенитој акцији. Епископ Далматински г. Фотије упутио је захвалницу дародавцима.
23
24
Новембар 2003.
УМЈЕТНИЧКЕ ВРИЈЕДНОСТИ У ДАЛМАТИНСКОЈ ЕПАРХИЈИ
ИКОНА ПАОЛА У српској православној цркви у Сплиту има ријетко вриједна једна икона Христовог распећа. Предпоставља се да потиче из 14. вијека и да долази из радионице великог мајстора тречента Паола Венецијана. На оквиру иконе има метална плочица на којој пише: “Сергије Урукало – протојереј парох”. Породица Урукало донијела је ову икону из Обровца у Сплит. Испуњавајући протин завијет, његова удова, протиница, поклонила је, послије протине смрти, ову икону Српској православној цркви и то храму у Сплиту. Икона је рестаурирана 1985. године у радионици Регионалног завода за заштиту споменика културе у Сплиту и данас је у добром стању. Икона је живописана на дрвеној подлози у техници темпере, с димензијама 112×65. Ријетка је и по томе што су изнад самог крста на коме је лик распетог Господа Исуса Христа, с лијеве и десне стране главе које симболизирају сунце и мјесец. Сунце и мјесец представљени у облику људских глава на иконама јесте особеност поменуте радионице. Вјероватно су ови детаљи унијети у иконопис из учења блаженог Августина по коме сунце и мјесец имају симболично значеље Старог и Новог завјета. У поредбеној анализи с нашом иконом могу се узети и оне иконе у домини-
Новембар 2003.
ВЕНЕЦИЈАНА У СПЛИТУ канској цркви у Дубровнику (1348. или 1358. год.), у Византијском музеју у Атини, у Националној галерији у Мелбурну или она из цркве Св Луције у Јурандвору код Башке (сада у Бискупском ординаријату на Крку). Тематски и стилски оне упућују на једну радионицу,или макар утицај
те радионице; у овом случају Венецијанове. Како је ова икона доспјела у Обровац, одакле је пренио у Сплит прота Урукало? Увјерљива је теза да се то десило посредством Венецијановог ученика, 3адранина Николе Ципријанова де Блондис. Никола је у дошао у Венецију 1351. године
и тамо боравио пет година, и то учећи иконопис управо у радионици Паола Венецијана. Нема сумње да ова икона у српској православној цркви у Сплиту спада у ред изузетних културних, историјских и умјетничких вриједности. Протојереј Никола С. Шкорић
Повратак избјеглих
Воља за опстанак Жеља српског становништва са подручја Равних Котара, које се нашло у избјеглиштву да се врати кући изузетно је велика. Узрок зашто се то споро или никако не остварује, како нам рече мјештанин Какме Глишо Колунџић, лежи у опстуркцији власти на локалном нивоу. Позитивна настојања хрватске владе да се Срби врате на своја стара станишта бивају тиме блокирана, мисли овај рани повратник који је искусио многобројна шиканирања, па чак и атентат, у извођењу својих комшија Хрвата. И поред тога Глишо са особитим пожртвовањем помаже Србима повратницима у оквиру активности СДФ-
а. Сада планира да уз помоћ амбасада Шведске и Холандије адаптира један простор у Какми за привремени прихват избјеглих сународника са тог подручја, док они не уреде свој потребни стамбени простор. Управо тај простор на који Глишо мисли јесте метафора жеље за опстанком. Наиме, кућа је паљена у миру седам пута да би се Глишин предак Марко Колунџић обесхрабрио да ту опстане. Међутим Марко је остао чврст у својој намјери, мада му је само једном приликом запаљена стаја и 350 оваца у њој. Зато је он убрзо набавио нових 40 0. кад је његов син Никола (на сли-
ци) дошао до мушке снаге заједно са својих шесторо браће, паљења више није било. Глишо вуче гене својих предака и не одустаје од борбе за своја права и права својих комшија да у миру и спокоју зарађују хљеб свој свагдашњи. С.Б.
25
26
Новембар 2003.
ЕПИСКОП ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ 22000 Шибеник, Тежачка 8 Република Хрватска
Служење Његовог преосвештенства епископа Далматинског и администратора Горњокарловачког Г.Г. Фотија ЈАНУАР 2003. 1. Дана 5./23. јануара Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Имотском. 2. На Бадњи дан 6./24. јануара Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Крки. 3. На празник Рождества Христовог 7./25. јануара Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Шибенику. 4. На празник Сабора Пресвете Богородице 8./26. јануара Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Книну. 5. На празник Светог првомученика архиђакона Стефана 9./27. јануара Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Задру. 6. На празник Рождества Христовог 7./25. јануара Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Шибенику.
7. Дана 12./30. јануара Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Сплиту. 8. На празник Обрезања Христовог 14./1. јануара Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Шибенику. 9. На празник Крстовдана 18./5. јануара Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Шибенику. 10. На празник Богојављења 19./6. јануара Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Крки. 11. На празник Сабора Светог Јована Крститеља 20./7. јануара Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. 12. Дана 26./13. јануара Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. 13. На празник Светог Саве 27./14. јануара Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Ли-
Новембар 2003.
тургију у манастиру Крки. 14. На празник Часних Верига Апостола Петра 29./16. јануара Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Шибенику.
24.
25. ФЕБРУАР 2003. 15. Дана 2./20. фебруара Његово Преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Жегару. 16. Дана 9./27. фебруара Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Крки. 17. На празник Света Три Јерарха 12./ 30. фебруара Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Крки. 18. На празник Сретења Господњег 15./ 2. фебруара Његово преосвештенство епископ далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Шибенику. 19. Дана 16./3. фебруара Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Шибенику. 20. Дана 23./10. фебруара Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Крки. 21. Дана 26./13. фебруара Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Београду. МАРТ 2003. 22. Дана 2./17. марта Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Крки. 23. Дана 9./24. марта Његово преосвештенство епископ Далматински
26.
27.
28.
г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Крки. Дана 12./27. марта Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Литургију пређеосвећених дарова у Шибенику. Дана 16./3. марта Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Крки. Дана 21./8. марта Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Литургију пређеосвећених дарова у манастиру Крки. Дана 23./10. марта Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Шибенику. Дана 30.717. марта Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Крки. АПРИЛ 2003.
29. Дана 6./24. априла Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Ћеврскама. 30. На празник Благовести 7./25. априла Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Шибенику. З1. Дана 13./31. априла Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Крки. З2. Дана 16./3. априла Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Литургију Пређеосвећених дарова у манастиру Гомирје. 33. На празник Лазареве суботе 19./6. априла Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Книну.
27
28
Новембар 2003.
34. На празник Цвети 20./7. априла Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Шибенику. З5. На Велики четвртак 24./11. априла Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Шибенику. 36. На Велику Суботу 26./13. априла Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Шибенику. З7. На празник Васкрсења Господњег 27./14. априла Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Крки. МАЈ 2003. З8. Дана 4./21. маја Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Крки. 39. На празник Светог великомученика Георгија 6./23. маја Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Шибенику. 40. Дана 18./5. маја Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Београду. 41. На празник Светих Кирила и Методија 24./11. маја Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архи-
јерејску Литургију у Београду. 42. Дана 25./12. маја Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Великој Плани. ЈУНИ 2003. 43. Дана 1./19. јуна Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Београду. 44. На празник Вазнесења Господњег 5./23. јуна Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Шибенику. 45. Дана 8./26. јуна Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Крки. 46. На празник Силаска Духа Светог на апостоле 15./2. јуна Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Шибенику. 47. На Духовски понедељак 16./3. јуна Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Шибенику. 48. На Духовски уторак 17./4. јуна Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Шибенику. 49. Дана 22./9. јуна Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Крки. 50. На празник Светог великомученика Цара Лазара 28./15. јуна Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију на Косову. 51. Дана 29./16. јуна Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Шибенику.
Новембар 2003.
ЈУЛИ 2003. 52. Дана 6./23. јула Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Крки. 53. На празник Рођења светог Јована Претече 7./24. јула Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Ивошевцима. 54. На празник Светих апостола Петра и Павла 12./29. јула Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Броћанцу. 55. Дана 13./30. јула Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Оћестову. 56. Дана 16./3. јула Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Гомирје. 57. Дана 20.77. јула Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Кожловцу. 58. Дана 27./14. јула Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Крки. АВГУСТ 2003. 59. На празник Светог пророка Илије 2./20. августа Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Задру. 60. Дана 3./21. Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Марковцу. 61. Дана 7./25. августа Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Крки.
62. Дана 10./28. августа Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Пољицима. 63. На празник Преображења Господњег19./6. августа Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Крки. 64. Дана 24./11. августа Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију манастиру Крупи. 65. На празник Успења Пресвете Богородице 28./15. августа Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Имотском. 66. Дана 31./18. августа Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Крки. СЕПТЕМБАР 2003. 67. Дана 7./25. септембра Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Крки. 68. На празник Усековања главе светог Јована Крститеља 11./29. септембра Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Шибенику. 69. Дана 14./1. септембра Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Сарајеву. 70. На празник Рождества Пресвете Богородице 21./8. септембра Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Дрежници. 71. Дана 22./9. септембра Његово Његово преосвештенство епископ Далматински г.г. Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у Брибиру.
29
30
Новембар 2003.
АДРЕСАР Епархија Далматинска: Епархијски Управни Одбор Епархије далматинске Његово Преосвештенство Епископ Г.Г. Фотије 22000 Шибеник, Тежачка 8 Тел.: 022/216-701, факс: 022/200-170 Архијерејски намесник кнински протојереј Никола Шкорић СПЦО и Управа парохије у Сплиту: – 1 парохија упражњена, – II парохија протојереј Никола Шкорић 21000 Сплит, Обров 6, П.П. 403 Тел.: 021/343-493, факс: 021/348-793 Моб.: 098/197-44-66 e-mail: nikola.skoric@si. htnet.hr СПЦО и Управа парохије у Шибенику: – I парохија протојереј–ставрофор Илија Карајовић 22000 Шибеник, Рогозничка 1а Тел: 022/214-745 Моб.: 091/501-61-26 – II парохија јереј Владимир Вукосављевић 22000 Шибеник, Божидара Петрановића 5 Тел: 022/215-415 Моб.: 091/539-83-67
Моб.: 091/522-28-26 СПЦО и Управа парохије у Марковцу: Јереј Милорад Ђурђевић 22300 Книн, П.П.96 Моб.: 091/594-38-24 СПЦО и Управа парохије у Книну: – I парохија јереј Милорад Станојевић 22300 Книн, Пут Рашковића 21 Тел: 022/662-545 Моб.: 098/914-54-80 – II парохија јереј Радослав Милановић 22300 Книн, Звонимирова 62, П.П. 96 Моб.: 091/788-63-66 – III парохија јереј Радослав Радмановић 22300 Книн, Звонимирова 60, П.П. 96 Тел: 022/661-254 СПЦО и Управа парохије у Кистањама: – I парохија јереј Славољуб Кнежевић 22305 Кистање Моб.: 098/947-56-93 – II парохија јереј Борис Милинковић 22305 Кистање, Николе Тесле бб Тел: 022/763-165 Моб.: 098/196-93-96
СПЦО и Управа парохије у Задру: Протојереј–ставрофор Петар Јовановић 23000 Задар, Блажа Јурјева 1 Тел: 023/313-493 Моб.: 098/332-784
СПЦО и Управа парохије у Ђеврскама: Јереј Милорад Ђекановић 22319 Ђеврске Тел: 022/785-77-34 Моб.: 091/891-00-95
СПЦО и Управа парохије у Биочићу: Протојереј Здравко Тепић 22321 Сиверић, Биочић Тел: 022/880-205
Богословија «Св.Три Јерарха» у манастиру Крки 22305 Кистање, Николе Тесле бб Тел: 022/763-240; факс: 022/763-233
СПЦО и Управа парохије у Имотском: Протонамесник Ђорђе Кнежевић 21260 Имотски, Главина Доња Тел: 021/843-247 Моб.: 098/911-49-23
Манастир Драговић (у обнови)
СПЦО и Управа парохије у Бенковцу: Јереј Љубомир Црнокрак 23420 Бенковац, Звонимирова 42 б
Манастир Крка 22305 Кистање, Николе Тесле бб Тел: 022/763-230 e-mail: sp-manastir-krka@si.htnet.hr Манастир Крупа 23450 Обровац моб.тел: 098/178-06-67
Ученици и наставници обновљене богословије “Св. Три Јерарха” у манастиру Крки
Слика на 32. стр. – Царске двери из цркве Св. ап. Петра и Павла у Биовчину Селу из 1710. године